Propast rublje

Slabljenje ruske nacionalne valute postaje sve očevidnije. Kurs dolara je probio značajnu psihološku granicu
od 70 rubalja za dolar, što je više i od rekordnog pada u decembru prošle godine. Paničan pad rublje 15. i 16. decembra objašnjavao se pre svega ogromnim rubaljskim kreditom koji je Centralna banka tada odobrila Rosnjeftu. Rosnjeft je u cilju otplate dospelih kredita svoje devizne prilive po svoj prilici akumulirao i čuvao van zemlje, a gigantski minus u raspoloživoj gotovini peglao kreditom Centralne banke. Ovaj kredit se očigledno u gotovo celom iznosu sručio na devizno tržište i srušio rublju. Dodatni faktor je bio sezonskog karaktera. Decembar je mesec svođenja računa kada mnogi investicioni i berzanski ugovori dospevaju na naplatu, pa se većina inostranih investitora žurila da svoj novac što pre iznese iz zemlje.
Ovoga puta nijedan od ovih faktora nije u igri. Rosnjeft nije dobio nikakav kredit, a sav novac investiran na ruska tržišta vrednosnih papira je već odavno iznet iz zemlje. Današnji pad rublje je odraz dve tendencije koje su naravno tesno povezane – pada cene nafte i usporavanja tempa rasta kineske ekonomije.
Poslednjih 15 godina su za Rusiju bile doba zlatne kiše. Cena nafte, koja se 1998. spuštala čak i do 12 dolar za barel, tokom prvih 15 godina 2000-ih pela se prvo do 100, pa na 120 i 140 dolara. Nekima se učinilo da će to trajati večno. Glava Gasproma Aleksej Miler uvereno je predviđao stabilnu cenu nafte od 250 dolara za barel, a što se kapitalizacije Gasproma tiče, prognozirao je cifru od čak trilion (milion miliona) američkih dolara. Na fonu tako ružičastih očekivanja, sve je bilo moguće: i organizacija Olimpijade, i bacanje para u vetar, i beskrajni prazni razgovori o duhovnim sponama, i rat sa Gruzijom, i otimačina Krima, i sistematsko uništavanje nezavisnog dela ruske ekonomije, to jest tržišta, i izgradnja društva u kojem će svi biti činovnici ili zaposleni u državnim kompanijama, ili manjina izabranih „srećkovića“ koji će uz pomoć „administrativnog resursa“ u statusu drugara Kremlja vladati fabrikama, medijima i infrastrukturom.
Što da ne? U dalekom 19. veku, neko je smislio da je za jaku državu neophodna novcem krcata kasa i raspolaganje delom društvenog bogatstva, koje se značajnim delom obezbeđivalo oporezivanjem „trećeg staleža“. A danas? Danas je dovoljno imati naftu, a treći stalež je samo smetnja: naučili su da zarađuju novac sami i stalno bi da budu slobodni.
Međutim, ispade da visoka cena nafte nije rezultat nekakvih magičnih sposobnosti Kremlja, već samo naglog ekonomskog rasta velike zemlje koja se zove Kina, koja je u vreme dok su Rusiju izbacivali iz kluba Velike osmorice postala druga ekonomska sila sveta i kojoj danas pripada 16,7% svetskog BDP-a.
Dok je Ruska državna železnica (РЖД) gradila oko 300 kilometara železničkih pruga godišnje, Kina je u istom vremenskom periodu postavljala 5-7 hiljada kilometara pruge i danas ima drugu po veličini železničku mrežu na svetu. Dok je na ruskim putevima i gradskim ulicama eksponencijalno rastao broj privilegovanih rotacionih svetala, u Kini je godišnje građeno 5-6 hiljada kilometara savremenih autoputeva highway klase; prestigavši SAD, Kina je postala zemlja sa najdužom putnom mrežom na svetu. Dok je u Gaspromu ukupna vrednost eksploatacije za 14 poslednjih godina porasla sa 9 na 52 milijarde dolara (uz upozoravajući podatak da je u istom periodu zabeležen pad proizvodnje sa 523 na 444 milijarde kubnih metara gasa), Kina je u savremenu petrohemiju, koje u Rusiji praktično nema, ulagala 5-6 milijardi dolara godišnje. I koliko god čudno zvučalo, razlog zbog kojeg danas u Rusiji nema modernih postrojenja za hemijsku preradu nafte, zapravo je objektivan. Dugogodišnja tehnološka degradacija i endemski lopovluk, stvorili su uslove u kojima je izgradnja savremene petrohemijske industrije prosto nemoguća. Ali čak i kada je Kina gradila isto što i mi – na primer gasovod – činila je to dva puta brže i znatno jeftinije. U Kini izgradnja jednog kilometra gasovoda košta oko milion dolara, a kod nas celih sedam. I još nešto, ne manje važno. Dok je par drugara našeg predsednika iz milionera prelazilo u dolarske milijardere, Kina je od totalne bede spasla 400 miliona ljudi.
Današnji problem Kine je u tome što je njen ubrzani ekonomski rast imao, uslovno rečeno, prestižni karakter. On je bio „motivisan“ sustizanjem ostalih razvijenih ekonomija sveta, a usponi takve vrste se, u zavisnosti od mase uslova, ranije ili kasnije uvek zaustavljaju. Tako je i Japan tokom 50-ih i 60-ih godina prošlog veka beležio ekonomski rast od 9% godišnje, a 80 odsto rezultata tog rasta je odlazilo u izvoz. Daleko od toga da je Japan u međuvremenu propao, ali ubrzani rast njegove ekonomije se tokom prošlih decenija zaustavio. A danas, o novom položaju Kine najrečitije govori to što stanje u njenoj privredi direktno znatno utiče na stanje čitave svetske ekonomije. Odluka o jednokratnom smanjenju nominalne vrednosti juana za 5% danas je događaj globalnih razmera, a puzeća devalvacija rublje koja je od početka euforije zvane „Krim je naš!“ izgubila više od 100% svoje vrednosti, za svet ne znači apsolutno ništa.
I sada kada je Kina usporila svoj ekonomski rast, kao za baksuz je iskrsla još i komercijalna proizvodnja sintetičke nafte iz uljanih škriljaca, kao i ništa manje značajan povratak Irana na svetsko tržište nafte i gasa. Ispostavilo se da je svo naftno blagostanje Rusije tek bubuljica na gigantskom telu kineske ekonomije i da je, dok je to blagostanje trajalo, ruska ekonomija atrofirala, a apetiti enormno porasli; da dok se rublja ruši, Gasprom i dalje spokojno lebdi u nebesima i troši više od jedne milijarde evra na već upokojeni Turski tok; da dok se rublja u ruši u sunovrat, s najvišeg mesta stiže naredba o uništavanju stotine tona hrane iz uvoza.
Kako naša vlast pokušava da razreši sve ove protivrečnosti? Isključivo propagandom i proizvodnjom destruktivnih tlapnji. Rublja se ruši? – kriv je prokleti Zapad. Nemamo ekonomiju? – ali zato smo mi najduhovniji narod. U društvima koja propadaju, destruktivne tlapnje prosto cvetaju. To samo ubrzava truljenje i konačno izumiranje obolelog društva, i istovremeno učvršćuje vlast i poziciju vrhovnog poglavara.

Новая Газета, 26.08.2015.

http://pescanik.net/propast-rublje/ 

http://rs.seebiz.eu/bloomberg-ruska-ekonomija-u-kolapsu-ako-barel-nafte-padne-na-225-dolara/ar-118600/

Svađa Rusije i Letonije zbog novinske agencije

Ruske vlasti osudile su odbijanje Letonije da izda dozvolu za rad jednoj ruskoj državnoj novinskoj agenciji, navodeći da je u pitanju "otvorena diskriminacija". 

Rusko ministarstvo inostranih poslova pozvalo je Organizaciju za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) da razmotri to pitanje.
Ministarstvo je navelo da su letonske vlasti odbile registraciju agencije "Rusija danas", uz obrazloženje da su vesti te medijske kuće u suprotnosti sa Ustavom zemlje.
"Rusija danas" je krovna organizacija za agencije Ria Novosti i Sputnik, na čelu s Dmitrijem Kiseljovom, koji je otvoreni kritičar Zapada.

Letonija, u kojoj živi veliki broj građana s ruskog govornog područja, zabranila je prošle godine emitovanje ruske državne televizije tokom nekoliko meseci.

Letonske vlasti nisu reagovale na saopštenje ruskog ministarstva.

http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2015&mm=08&dd=29&nav_category=78&nav_id=1032825

Rusija prva na svetu po broju azilanata: Više od milion Ukrajinaca prebeglo od sukoba

Konstantin Romodanovski, direktor Federalne migracione službe, rekao je da se već dve godine Rusija bori sa ilegalnom imigracijom i da je oko milion i po ljudi sprečeno da uđe u zemlju protivzakonito
Više od milion izbeglica iz Ukrajine prešlo je u Rusiju od početka građanskog rata, a oko 600.000 od njih vratilo se nazad.

Oko 114.000 ukrajinskih izbeglica prijavilo se za program naseljavanja i pomoći, kao i za brzi program dobijanja ruskog državljanstva.
Konstantin Romodanovski, direktor Federalne migracione službe, rekao je da se već dve godine Rusija bori sa ilegalnom imigracijom i da je oko milion i po ljudi sprečeno da uđe u zemlju protivzakonito. Romodanovski je istakao i da je Visoki predstavnik UN-a za izbeglice naveo da je Rusija trenutno zemlja sa najviše tražilaca azila na svetu. 

http://www.newsweek.rs/svet/55866-rusija-prva-na-svetu-po-broju-azilanata-vise-od-milion-ukrajinaca-prebeglo-od-sukoba.html

Neprihvatljive pretnje ruskih separatista

Američki potpredsednik Džozef Bajden kritikovao je ruske separatiste u Ukrajini zbog njihovih pretnji o
zauzimanju još teritorija i održavanju sopstvenih izbora. Nove provokacije ruskih pobunjenika na istoku Ukrajine, koje otvoreno sponzoriše zvanična Rusija, usledile su u trenucima dodatnog zaoštravanja konflikta i sve izvesnijeg kraha sporazuma o primirju postignutog u Minsku u februaru ove godine

Bajden je to rekao u telefonskom razgovoru sa ukrajinskim liderom Petrom Porošenkom, saopštila je Bela kuća, javio je AP.

U saopštenju se dodaje da je Bajden ponudio američku podršku za korake koje Porošenko preduzima kako bi decentralizovao vlast i ispunio obaveze Ukrajine preuzete na osnovu mirovnog plana, navodi AP.

Američki zvaničnik je takođe pohvalio Porošenka zbog postizanja dogovora sa ukrajinskim kreditorima o restrukturiranju duga.

http://www.e-novine.com/svet/svet-vesti/125214-Neprihvatljive-pretnje-ruskih-separatista.html 

Planira revoluciju: Hodorkovski pozvao Ruse na neposlušnost

Nekadašnji ruski oligarh, a sada disident Mihail Hodorkovski pozvao je Ruse na građansku neposlušnost.

Poput boljševičkog vođe Lenjina, i on pokušava da iz Švajcarske organizuje revoluciju u Rusiji.

Bivši direktor naftne kompanije "Jukos“, koji je 10 godina robijao zbog pranja novca, utaje poreza i prevare, a koji je sada glavni osumnjičeni za ubistvo gradonačelnika sibirskog grada Neftejuganska Vladimira Petjukova, dao je sebi za pravo da klasifikuje ruske zakone i da se poziva na pravo, pravdu, pravdoljubivost i moral.  

Kršiti nemoralne zakone

On je "(pr)ocenio“ da su mnogi ruski zakoni "nemoralni i nepravedni", te je pozvao građane Rusije na kršenje istih.
Hodorkovski je uporedio zakon o zabrani usvajanja ruske dece od strane američkih građana i zakon o uništavanju švercovanih poljoprivrednih proizvoda sa zakonima nacističke Nemačke, po kojima se vršio genocid nad Jevrejima.
- Građani Rusije imaju puno pravo da ne poštuju nelegalne, nepravedne zakone, kao što je zakon Dime Jakovljeva i zakon o uništavanju proizvoda koji su pod sankcijama. Oni imaju moralno i, što je najvažnije, zakonsko pravo da zaobiđu zabrane - napisao je Hodorkovski na sajtu građanske inicijative "Otvorena Rusija“, koju lično finansira.
On je naveo da u Rusiji nema konsenzusa među zakonom i pravom.
Komentarišući najnovije izjave najpoznatijeg ruskog oligarha, politikolozi podsećaju da ni sam Hodorkovski ranije nije krio činjenicu da nije pristalica vladavine prava. On je u knjizi "Čovek sa rubljom“ iz 1993. otvoreno napisao da je "korupcija počela s nama (oligarsima)“ i da treba "zgrabiti sve što ti se nađe pod rukom“.
On je u tim gladnim godinama imao i određene zahteve  „prestanite da okrivljujete nas što slavimo dok narod pati - naše je pravo“ i "mi plaćamo - mi muziku i naručujemo“.
Advokati podsećaju da "ni u jednoj zemlji na svetu građani nemaju pravo da ne poštuju ili krše zakone koje smatraju nepravednim“.

Pogodio ga "virus vlasti"

Kod njega se ponovo probudio "virus vlasti“, kažu politički analitičari i ocenjuju njegove najnovije izjave kao početak kampanje za smenu Putina.
Poznavaoci prilika tvrde i da su se lideri "oslobodilačkog pokreta“, Hodorovski i Kasparov, posvađali oko principijelnog pitanja - kako je bolje skinuti Putina, u saradnji sa aktuelnim elitama ili bez njih.
Opozicionar Gari Kasparov, koji već neko vreme živi u SAD, ocenio je da sve akcije i izjave koje je bivši oligarh preduzeo i dao u poslednjih godinu dana nisu slučajne i da su u potpunosti integrisane u političku strategiju Hodorkovskog.

Ništa od revolucije

Eksperti, međutim, smatraju da u Rusiji nema nikakvih znakova spremnosti za građansku neposlušnost. Ono što Hodorkovski i njegovi prijatelji sa Zapada zaboravljaju jeste činjenica da što više i bučnije kritikuju i napadaju Putina narod se sve više ujedinjuje i okuplja oko svog lidera.

- Izjava Hodorkovskog - to je još jedno obraćanje ruskim elitama da bi ih uverio u imunitet u slučaju da Putin bude uklonjen sa vlasti. Ovo nije prvi pokušaj Hodorkovskog da pošalje signal: njegova agitacija na Zapadu usmerena na ukidanje sankcija protiv ruskih činovnika i teza o nemogućnosti vraćanja Krima Ukrajini u "dogledno vreme" u službi su ispunjenja iste te funkcije…
Hodorkovski, koji je postao svetski rekorder po broju intervjua datih iz zatvora, uporno je ponavljao da zahvaljujući lično Putinu u zatvoru niko nije smeo da ga maltretira niti da dirne njegovu porodicu. Njegove "izjave ljubavi“ ruskom predsedniku naglo su prestale kad je svoju porodicu prebacio u Švajcarsku, gde ona danas živi.
Nakon što je dobio pomilovanje od Putina lično i nakon što je izašao iz zatvora, obećao je da se "više neće baviti politikom“, ali je u međuvremenu "okrenuo ploču“. Sada kaže da "dopušta mogućnost“ da na predstojećim parlamentarnim izborima 2016. godine podrži nekog od kandidata, a takođe, da je spreman da "u kriznim uslovima“ i sam sedne u predsedničku fotelju.
Prema mišljenju direktora Centra za političke tehnologije Igora Bunina, bivši šef "Jukosa“ se "koristi nekim istorijskim presedanima, kao što je kampanja građanske neposlušnosti Gandija i možda još tzv. Bostonska čajanka, koja je postavila temelje SAD“.

http://vesti-online.com/Vesti/Svet/515341/Planira-revoluciju-Hodorkovski-pozvao-Ruse-na-neposlusnost