Prošlo je 15 godina od kada je potonula atomska podmornica Kursk. Taj događaj je bo prvi težak ispit za Vladimira Putina, prvo ozbiljno iskušenje na pragu predsedničke karijere. I zato, kada ga je Lari King upitao šta se dogodilo sa podmornicom, a on mu kratko odgovorio "Potonula je", nisam požurio da se pridružim osudama.
NJegov odgovor jeste bio suv, bezosećajan, ali kod Larija Kinga je sve tako. Pitanja traju do sedam sekundi (to je njegovo pravilo), pa se i od gostiju zahteva da daju što kraće odgovore. Ali kasnije sam se često pitao zašto mu je Putin baš tako odgovorio. Zašto na primer nije rekao "Dogodila se strašna tragedija - podmornica je potonula, mnogo ljudi je poginulo, moje iskreno saučešće porodicama" ili nešto slično tome. I to bi bilo kratko. Nešto duža rečenica, ali, priznaćete, sa sasvim drugačijom suštinom: predsednik je ožalošćen, saoseća i koristi priliku da izrazi saučešće.
Ali nije bilo tako. Nekoliko dana posle nesreće, predsednik se u Vidjaevu sastao sa ženama poginulih oficira, o čemu nas je izvestio tada još nepripitomljeni opozicioni novinar Dorenko (citiram): "On (Putin) je telefonom pozvao redakciju Prvog kanala i ljutito nas optužio da su za sastanak u Vidjajevu bile iznajmljene prostitutke. Objasnio sam mu da to nije tačno, da su to zaista udovice nesrećno poginulih oficira, da sam ih svojim očima video i slušao njihova "neugodna" pitanja i komentare. On je ponovo pozvao redakciju i rekao: "Vi ste na taj razgovor pozvali prostitutke i platili im po 10 dolara samo da biste me diskreditovali."
Naglašavam da je Dorenko sve to zaista rekao na državnoj televiziji i eno ga i dan-danas, živahno cupka s jednog medija na drugi. A i Putin je živ da življi ne može biti. NJih dvojica danas udruženim snagama obrađuju plodna polja ruske političke propagande. To znači da nikakvog Putina 1.0, 2.0 ili 3.0 nikada nije bilo. Postojao je i postoji samo jedan Putin, koji je već tada, u osvit svog predsednikovanja, zlosrećni slučaj sa podmornicom Kursk razumeo kao zaveru, kao napad nečijih tamo sila uperen protiv njega lično. U tom svetlu, njegov kratki odgovor Lariju Kingu dobija sasvim drugo značenje. Bio je to nabusit odgovor neprijatelju.
Uzgred, sećate li se raznih verzija uzroka fatalne sudbine Kurska? Podsetiću vas: eksplozija torpeda u lansirnom tunelu, sudar sa inostranom podmornicom, podvodna mina, teroristički napad, torpedni udar neprijateljske podmornice i još čitava gomila znatno živopisnijih uzročnika tipa NLO ili čak direktnog napada vanzemaljaca. Ali ostaje pitanje imamo li danas tačan odgovor na to šta se zaista dogodilo sa našom podmornicom? Nemamo. Imamo nekakvu poluzvaničnu verziju o grešci u proceduri i nekontrolisanom isticanju goriva u spremište za torpeda.
I šta nam je ostalo? Ostale su beleške i pisma članova posade, kao na primer ovo: "Draga moja Nataša i sine Saša! Ako dobijete ovo pismo, to znači da mene više nema. Znajte da vas mnogo volim. Nataša - oprosti. A ti sine, budi hrabar, čuvaj majku, budi odvažan i jak čovek. Čvrsto vas grli i ljubi vaš..." Ali poruke i pisma posade se ne citiraju, a čuvena suva i kratka rečenica "potonula je" - da. Iz ovih beležaka i pisama zrači ljubav, a iz Putinovog odgovora samo do srži kostiju hladan cinizam, dobro poznat istorijskoj nauci. Svet nikada neće zaboraviti ruskog Herostrata.
On je izjavio da u svojoj predsedničkoj karijeri nije napravio nijednu grešku. Iskrenost razmetljiva i kočoperna, para vredna. To znači i da priča o telefonskom razgovoru o prostitutkama za 10 dolara nije kleveta, nije greška. On je tada tako mislio - on i danas tako misli. I sada, kada nam tone ne samo jedna podmornica već čitava zemlja, njemu se kao i ranije priviđaju Amerika, opozicija, neko sasvim treći koji ga ometa u predsednikovanju, stalno nešto rovari, baš njega podriva i lično ugrožava. Ali dok se sećamo dana kada je Kursk bespomoćno ležao na morskom dnu, sećamo se i histeričnih pokušaja da se nešto ispravi, da se bar neko od posade spase. A danas? Danas ovu zemlju više niko ne spasava. Jedino što se čini je svakodnevno uvođenje novih sankcija protiv sopstvenih građana, valjda da bi nam se što pre dogodilo ono neizbežno.
Kada je potonuo Kursk, po Rusiji je kružio jedan mračan vic: Lari King pita Putina šta se to dogodilo sa Rusijom, a Putin odgovara: "Potonula je!" Pre 15 godina smo se smejali svojoj duhovitosti. Danas smo zapanjeni svojom vidovitošću.
Matvej Ganapoljski, moskovski Radio Eho, preuzeto sa sajta www.pescanik.rs
http://www.danas.rs/danasrs/drustvo/terazije/potonula_je_a_i_mi_sa_njom_.14.html?news_id=306999
Izvini, Tomo, ali ima neko ko ga još više voli: Evo ko je Putinov najbolji prijatelj
Abdel Fatah el Sisi, egipatski predsednik, srešće svog ruskog kolegu Vladimira Putina danas u Moskvi, a to će biti njegova treća poseta ovom gradu u poslednjih 13 meseci.
Inače, Putin je u februaru obradovao egipatskog kolegu posetom prilikom koje mu je poklonio autentični ruski kalašnjikov.
Egipatska ljubav prema Putinu ide dotle da su ga jedne ugledne novine “Ahram” nazvale “herojem našeg vremena” uz najatraktivnije fotografije uključujući i onu u kojoj bez majice drži pištolj.
Prijateljstvo dva predsednika ima i velike ekonomske dobrobiti po obe zemlje: Egipat i Rusija su nedavno potpisali važan ugovor o naoružanju, a Rusija planira i da pomogne Egiptu u izgradnji nuklearne elektrane.
Inače, gospodin Sisi nije jedini koji je očeran Putinovim šarmom. Drugi članovi Putinovog fan kluba su turski premijer Erdogan, kineski predsednik Si Đinping, južnoafrički predsednik Džejkob Zuma i mađarski Viktor Orban, kao i naravno naš predsednik Tomislav Nikolić. Svi oni se dive njegovom autoritativnom stilu i odbrani od zapadnog liberalizma, ali ponajviše mogućnosti da toliko dugo ostane na vrhu.
http://vesti-online.com/Vesti/Svet/514887/Izvini-Tomo-ali-ima-neko-ko-ga-jos-vise-voli-Evo-ko-je-Putinov-najbolji-prijatelj
LOV NA HOMOSEKSUALCE: Putin plaća decu da pronalaze gejeve kako bi ih stavio na CRNU LISTU!
Mlada straža je deo Putinove stranke Ujedinjena Rusija koja pokušava da ujedini rusku omladinu kako bi se što više ljudi uključilo u društveno-politički život, a iz ove grupe nastali su Čuvari medija kojima je jedini cilj obračunavanje sa homoseksualcimaRusija se poslednjih nekoliko godina ozbiljno bori protiv homoseksualizma. Situacija je postala opasna zbog takozvane “crne liste” iz 2013. godine koja omogućava ruskoj medijskoj nadzornoj službi Roskomnadzoru da cenzuriše sadržaj koji promoviše upravo homoseksualizam među osobama mlađim od 18 godina, a tu su i Čuvari medija koji su nastali iz Mlade straže koja je deo Putinove stranke Ujedinjena Rusija.
Dovoljno je da neko uputi službeni zahtev Roskomnadzoru, pa da ova ustanova mora da istraži slučaj, a optužena osoba može da završi na sudu.
Sa druge strane, Mlada straža je deo Putinove stranke Ujedinjena Rusija koja pokušava da ujedini rusku omladinu kako bi se što više ljudi uključilo u društveno-politički život. Poslednjih godina iz ove grupe je stvorena grupa pod nazivom Čuvari medija, čiji je jedini cilj korišćenje interneta u borbi protiv homoseksualizma.
Njihov put utvrđen je 2014. godine kada su Čuvari medija objavili rat Deci-404, odnosno pokretu za podršku LGBT zajednici, koja je prozvana po čuvenoj “not found 404″ poruci koja ukazuje na grešku na internetu.
“Deca-404″ zgrožena su pretvaranjem ruske vlasti da ne postoje mladi LGBT građani, pa imaju svoju stranicu i profile na Facebooku i ruskom ekvivalentu, VKontaktu, gde im se ruska omladina može anonimno javiti i primiti pomoć psihologa i advokata.
Ovo LGBT udruženje istraživala je, na zahtev Roskomnadzora, Lidija Matvevoj, koja je u svom izveštaju homoseksualizam nazvala “grehom” i “patologijom”, a kao referencu koristila je Bibliju.
Citirajući njene pronalaske, Roksomnadzor je tužio osnivača “Deca-404″, Elenu Klimovu, tvrdeći da je ona prekršila zakon koji zabranjuje promociju homoseksualnih sklonosti prema deci. Klimova je naravno izgubila slučaj.
Pored ovog slučaja, Čuvari medija su u julu počeli da prikupljaju potpise kako bi se ugasio profil “Dece-404″ na društvenoj mreži VKontakte. Ovaj deo Putinove stranke, pored gejeva, sada ima i novu metu – emotikone.
Senator iz Brjanske oblasti, Mikhail Marčenko, predložio je da Roskomnadzor pošalje društvenim mrežama upozorenje kako trebaju da se ponašaju, jer su ga brinuli – emotikoni.
– Ti emotikoni su netradicionalne seksualne orijentacije, a vidljivi su svim korisnicima društvenih mreža, od kojih su većina maloletnici, a homoseksualna propaganda je zabranjena zakonom i tradicionalnim vrednostima koje postoje u našoj zemlji – izjavio je Marčenko.
Od sada možete pratiti Telegraf i na Vajberu!
(Telegraf.rs / Izvor: express.hr)
http://www.telegraf.rs/vesti/1720092-lov-na-homoseksualce-putin-placa-decu-da-pronalaze-gejeve-kako-bi-ih-stavio-na-crnu-listu
Izraelski mediji: Iran želi da kupi ruske lovce Su-30!
Moskvi i prisustvuje MAKS 2015 u moskovskom predgrađu Žukovski, izrazio je zainteresovanost za kupovinu Su-30
Potpredsednik Irana zadužen za nauku i tehnologiju Sorena Satari, koji se nalazi u poseti Moskvi i prisustvuje Međunarodnom avio-kosmičkom salonu MAKS 2015 u moskovskom predgrađu Žukovski, izrazio je zainteresovanost za kupovinu Su-30, saopštio je izraelski radio „Galej CAHAL“.
Satari i Rogozin su, između ostalog, razgovarali i o mogućnosti kupovine ruskih putničkih aviona „superdžet 100“.
http://www.novosti.rs/vesti/planeta.299.html:564392-Izraelski-mediji-Iran-zeli-da-kupi-ruske-lovce-Su-30
Vučić u makazicama između SAD i Rusije
Premijer Srbije Aleksandar Vučić će do kraja godine dva puta boraviti u SAD, jednom u Rusiji i dva puta u Kini.
Poseta Vašingtonu otvara pitanje kako će Moskva na to gledati, kao i šta će SAD reći o čestim posetama Vučića Rusiji.
Obrad Kesić, politički analitičar iz Vašingtona, kaže za “Blic” da je reč o uobičajenim diplomatskim aktivnostima premijera koje ne bi trebalo da stvaraju ljutnju ni kod koga.
- Srbija je uspela gotovo nemoguće - da vodi izbalansiranu spoljnu politiku. Jasno je stavila do znanja da su evropske integracije prioritet s čime je Vašington zadovoljan. S druge strane, Moskva je pokazala razumevanje za to, ali i postavila crvene linije - uvođenje ekonomskih sankcija Ruskoj Federaciji i ulazak u NATO, i Srbija se toga drži - navodi Kesić.
Na pitanje može li Bajden da izađe pred Vučića s novim uslovima, Kesić kaže da je ceo odnos sa Amerikom izgrađen na uslovljavanju, da će Vašington nastaviti da pritiska, a da je pitanje samo kakav će biti intenzitet tog pritiska.
S druge strane, Aleksandra Joksimović, direktorka Centra za spoljnu politiku, smatra da je nemoguće održavati neutralnost i normalne bilateralne odnose i sa jednima i sa drugima, ali da se, dokle god bude rezultata u pregovorima s Prištinom, druge teme neće otvarati.
| Svi bi na more, niko da čita Za pisanje pojedinih medija o 150 evra koje bi trebalo izdvojiti prosečno za udžbenike, Aleksandar Vučić je rekao da mu je teško da prihvati činjenicu da nigde ne može da pročita koliko su para građani Srbije potrošili po morima širom sveta, ali da se piše o tome koliko će koštati udžbenici, koji se svuda plaćaju. Za i protiv izbora Vučić je rekao da će odluku o raspisivanju vanrednih parlamentarnih izbora doneti do kraja septembra, ali je istakao da kada traje izborna kampanja, ekonomija stane i da je to razlog zbog koga ne bi raspisivao izbore. - Imam lični osećaj da treba da idemo na izbore, da bi me iznenadili, i svi partijski razlozi su za, ali ovo zbog ekonomije je razlog protiv - rekao je Vučić. |
Vučić je novinarima u Beogradu rekao da će najpre 15. septembra otići u bilateralnu posetu SAD, tokom koje će razgovarati sa potpredsednikom Džozefom Bajdenom, a 15 dana kasnije najverovatnije prisustvovati, na poziv predsednika SAD Baraka Obame, skupu 30 svetskih lidera o Islamskoj državi.
U oktobru će uslediti poseta Rusiji, a u novemru učešće na samitu “16+1” u Kini, pa na kraju i bilateralna poseta Kini, na poziv kineskog premijera.
- Veoma sam počastvovan pozivom kineskog kolege i mislim da će dosta dobrog biti urađeno za Srbiju prilikom te posete, ne samo pruga Beograd-Budimpešta - naveo je on.
| Kosovo ne može biti suverena država Pred današnji nastavak dijaloga Beograda i Prištine u Briselu, Vučić je poručio da Srbija neće pristati da Kosovo bude suverena država kao što je BiH. Na pitanje šta će srpska strana odgovoriti nakon što je Tači izjavio da neće prihvatiti izvršna ovlašćenja za Zajednicu srpskih opština, on je rekao da “ne zna Tači šta su izvršna ovlašćenja”, a da „mi idemo u Brisel da se dogovorimo“. Na dnevnom stolu u Briselu su sporazum o formiranju Zajednice srpskih opština, o energetici, o telekomunikacijama i o slobodi kretanja na mostu na Ibru. |
http://www.blic.rs/Vesti/Politika/585350/Vucic-u-makazicama-izmedju-SAD-i-Rusije
"Čarke Rusije i NATO-a bi mogle da prerastu u rat"
Čarke između NATO-a i Rusije mogle bi slučajno da prerastu u pravi vojni sukob, upozorili su bivši ministri istočnih i zapadnih zemalja.
Nekadašnji ministri pozvali su obe strane pozvavši da razmotre načine za izbegavanje nezgoda.
Odnosi između NATO-a i Rusije pali su na najniži nivo od završetka Hladnog rata zbog krize u Ukrajini, a obe strane jačaju vojne aktivnosti kao odgovor na ono što smatraju bezbednosnom pretnjem, piše Hina, a prenose hrvatski mediji.
NATO je nedavno objavio da je prošle godine u blizini svog vazdušnog prostora presreo ruske avione više od 400 puta, mnogo više nego prošle godine. Rusija je objavila da je zabeležila više od 3000 letova aviona NATO-a nad svojom teritorijom i nad Belorusijom, dvostruko više nego 2013.
"I jedna i druga strana su uverene u opravdanost svojih postupaka u svetlu negativnih promena u njihovom bezbednosnom okruženju", napisala je radna grupa bivših visokih ruskih i evropskih diplomata u izveštaju za londonsku savetodavnu grupu "Evropske liderske mreže".
"Naš stav je da je napetost toliko velika da bi moglo da dođe do opasne pogrešne procene ili nezgode koja bi uzrokovala dodatno pogoršavanje krize ili čak i pravi sukob između Rusije i Zapada", navedeno je u izveštaju.
U radnoj grupi su bili bivši poljski ministar spoljnih poslova Adam Rotfeld, bvši ruski ministar spoljnih poslova Igor Ivanov, bivši britanski ministri odbrane Des Braun i Malkolm Rifkind i bivši nemački ministar odbrane Volker Ruhe i njihove kolege iz Španije, Francuske i Turske.
Oni su uputili poziv za hitan sastanak Veća NATO-Rusija i predložili da dve strane izrade zajednički nacrt pravila za vazduhoplovnu sigurnost i susrete na moru, po uzoru na ona kakva imaju SAD i Kina.
Među njima bi bila rana upozorenja na moguću opasnost, pravila za jačanje međusobnog poverenja, dogovor o uspostavljanju kanala komunikacije i izbegavanju aktivnosti poput simulacija napada na drugu stranu.
Ali, NATO je umesto toga pozvao Rusiju da se usredsredi na sprovođenje postojećih obaveza, odbacivši zamisao o uspostavljanju novog sistema za rano uzbunjivanje.
Portparolka NATO Oana Lungesku istakla je da bi Moskva prvo trebalo da preduzme dodatne napore kako bi uskladila svoju vojnu transparentnost i komunikacije s naporima Severnoatlantskog saveza.
http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2015&mm=08&dd=26&nav_category=78&nav_id=1031728
Američki „lovci” za evropsko nebo
Pentagon šalje najnoviju generaciju borbenih aviona da bi pokazao da je Amerika i pored okretanja Aziji i dalje posvećena NATO-u
Vašington je najavio da će prvi put u Evropi rasporediti najnoviju generaciju borbenih aviona F-22, u sklopu jačanja vojnog prisustva na Starom kontinentu i umirivanja pojedinih istočnoevropskih članica NATO-a koje od početka ukrajinske krize zahtevaju da ih alijansa zaštiti od Rusije.
Pentagon nije objavio kada će i u koje zemlje poslati svoje „lovce”, niti koliko će ovih „raptora” preći okean, ali je potvrdio da je akcija usklađena sa nedavnim pozivom ministra odbrane SAD Eša Kartera da se prema Rusiji zauzme jak i izbalansiran stav.
Proizvod američkog giganta „Lokida Martina” dosad je korišćen samo u ratu protiv Islamske države u Siriji i Iraku, dok bi, kako objašnjava američka vlada, u Evropi trebalo da posluži za uvežbavanje sa partnerima iz NATO-a. Ministarstvo odbrane je, ipak, kako prenose američki mediji, dodalo da avioni mogu biti iskorišćeni u borbi u slučaju da izbije sukob.
SAD imaju oko 65.000 vojnika raspoređenih u Evropi, uglavnom u Nemačkoj, Italiji i Velikoj Britaniji. Već dugo žele da tamo umanje trupe i okrenu se Aziji, pa su najavile zatvaranje 15 baza. Ipak, ruska aneksija Krima i pobuna proruskog stanovništva na istoku Ukrajine obnovile su hladnoratovski sukob između Zapada i Kremlja i usporile planirano povlačenje iz Evrope. Najava raspoređivanja F-22, najskupljih „lovaca” na svetu, dolazi nekoliko dana nakon što je novi predsednik Poljske Andžej Duda pozvao NATO da pomeri trupe ka istočnom krilu. Poljska, uz baltičke zemlje, najglasnije zagovara jačanje američkih snaga u Evropi, da bi se Rusiji pokazala snaga i spremnost za odbranu istočnih granica NATO.
Duda je uputio poziv tokom posete Estoniji i obeležavanja Dana sećanja na žrtve staljinizma i nacizma, koji se obeležava na dan kada je potpisan sporazum Ribentrop–Molotov između nacističke Nemačke i SSSR-a o podeli dela istočne Evrope između Berlina i Moskve. Poljski predsednik je tim povodom govorio o „ponovo probuđenim imperijalističkim tendencijama” u regionu i dodao da se svet menja pa bi trebalo da se promeni i NATO, aludirajući da i dalje ima posla za savez stvoren radi odbrane zapadne Evrope od Sovjetskog Saveza.
Zbog nervoze koja je posle majdanskog prevrata primetna među pojedinim istočnoevropskim članicama Severnoatlantske alijanse, Karter je u junu najavio da će SAD prvi put poslati teško naoružanje u nove članice NATO-a. On je u intervjuu za televiziju Si-Bi-Es njuz kazao da je stacioniranje tenkova i drugih borbenih vozila i oružja u Bugarsku, Rumuniju, Poljsku, Litvaniju, Letoniju i Estoniju predviđeno zarad treninga njihovih armija, ali i kao „odgovor na ruske provokacije”.
Od svrgavanja proruskog predsednika Viktora Janukoviča i dolaska prozapadne vlade u Kijevu, Zapad i Moskva su uveli međusobne sankcije, zaoštrili retoriku, učestali manevre i presretanje rivalskih borbenih aviona i najavili nove vidove naoružanja. NATO je prošle godine organizovao veliku vojnu vežbu u Poljskoj sa oko 12.500 vojnika, što je izazvalo podozrenje Rusije. Odlučio je i da formira elitne Snage za brzo delovanje koje bi trebalo da broje oko 5.000 vojnika za rapidno raspoređivanje. Rusija je odgovorila najavom da će dodati 40 interkontinentalnih balističkih raketa svom nuklearnom arsenalu.
Svaka strana je povećanje vojnih budžeta, nabavljanje savremene opreme i zveckanje oružjem pravdala strahom. Dok NATO ističe bojazan od ruskog napada na baltičke ili istočnoevropske zemlje, Moskvi je u prvom planu strepnja da će se alijansa proširiti dalje na istok, pre svega na Ukrajinu, koju je Kremlj doživljavao kao svoju interesnu zonu.
Pentagon nije objavio kada će i u koje zemlje poslati svoje „lovce”, niti koliko će ovih „raptora” preći okean, ali je potvrdio da je akcija usklađena sa nedavnim pozivom ministra odbrane SAD Eša Kartera da se prema Rusiji zauzme jak i izbalansiran stav.
Proizvod američkog giganta „Lokida Martina” dosad je korišćen samo u ratu protiv Islamske države u Siriji i Iraku, dok bi, kako objašnjava američka vlada, u Evropi trebalo da posluži za uvežbavanje sa partnerima iz NATO-a. Ministarstvo odbrane je, ipak, kako prenose američki mediji, dodalo da avioni mogu biti iskorišćeni u borbi u slučaju da izbije sukob.
SAD imaju oko 65.000 vojnika raspoređenih u Evropi, uglavnom u Nemačkoj, Italiji i Velikoj Britaniji. Već dugo žele da tamo umanje trupe i okrenu se Aziji, pa su najavile zatvaranje 15 baza. Ipak, ruska aneksija Krima i pobuna proruskog stanovništva na istoku Ukrajine obnovile su hladnoratovski sukob između Zapada i Kremlja i usporile planirano povlačenje iz Evrope. Najava raspoređivanja F-22, najskupljih „lovaca” na svetu, dolazi nekoliko dana nakon što je novi predsednik Poljske Andžej Duda pozvao NATO da pomeri trupe ka istočnom krilu. Poljska, uz baltičke zemlje, najglasnije zagovara jačanje američkih snaga u Evropi, da bi se Rusiji pokazala snaga i spremnost za odbranu istočnih granica NATO.
Duda je uputio poziv tokom posete Estoniji i obeležavanja Dana sećanja na žrtve staljinizma i nacizma, koji se obeležava na dan kada je potpisan sporazum Ribentrop–Molotov između nacističke Nemačke i SSSR-a o podeli dela istočne Evrope između Berlina i Moskve. Poljski predsednik je tim povodom govorio o „ponovo probuđenim imperijalističkim tendencijama” u regionu i dodao da se svet menja pa bi trebalo da se promeni i NATO, aludirajući da i dalje ima posla za savez stvoren radi odbrane zapadne Evrope od Sovjetskog Saveza.
Zbog nervoze koja je posle majdanskog prevrata primetna među pojedinim istočnoevropskim članicama Severnoatlantske alijanse, Karter je u junu najavio da će SAD prvi put poslati teško naoružanje u nove članice NATO-a. On je u intervjuu za televiziju Si-Bi-Es njuz kazao da je stacioniranje tenkova i drugih borbenih vozila i oružja u Bugarsku, Rumuniju, Poljsku, Litvaniju, Letoniju i Estoniju predviđeno zarad treninga njihovih armija, ali i kao „odgovor na ruske provokacije”.
Od svrgavanja proruskog predsednika Viktora Janukoviča i dolaska prozapadne vlade u Kijevu, Zapad i Moskva su uveli međusobne sankcije, zaoštrili retoriku, učestali manevre i presretanje rivalskih borbenih aviona i najavili nove vidove naoružanja. NATO je prošle godine organizovao veliku vojnu vežbu u Poljskoj sa oko 12.500 vojnika, što je izazvalo podozrenje Rusije. Odlučio je i da formira elitne Snage za brzo delovanje koje bi trebalo da broje oko 5.000 vojnika za rapidno raspoređivanje. Rusija je odgovorila najavom da će dodati 40 interkontinentalnih balističkih raketa svom nuklearnom arsenalu.
Svaka strana je povećanje vojnih budžeta, nabavljanje savremene opreme i zveckanje oružjem pravdala strahom. Dok NATO ističe bojazan od ruskog napada na baltičke ili istočnoevropske zemlje, Moskvi je u prvom planu strepnja da će se alijansa proširiti dalje na istok, pre svega na Ukrajinu, koju je Kremlj doživljavao kao svoju interesnu zonu.
Rusi idu korak dalje, zadužuju se u juanima
Rusija će razmotriti mogućnosti izdavanja obveznica u kineskim juanima, kazao je za agenciju Tas zamenik ministra finansija Sergej Storčak.
Time Moskva ide korak dalje u najavljenoj tesnoj ekonomskoj saradnji dve zemlje.
Ruski ministar finansija Anton Siluanov još je u junu najavio da će Rusija kineskim vlastima predložiti da se ukinu ograničenja za poslovanje kineskih banaka na ruskom tržištu obveznica.
Ministar Siluanov i njegov kineski kolega već su dogovorili osnivanje posebne radne grupe koja će proučiti regulativu i propise o prodaji inostrannih vrednosnih papira na tržištima obveznica, kazao je Storčak u Tbilisiju za rusku novinsku agenciju.
Tako bi kineski investitori trebalo da znaju kako da uđu na rusko tržište i kupuju dužničke instrumente vlade i kompanija, dok ruske vlasti i kompanije moraju znati kako ponuditi svoje dužničke instrumente kineskim ulagačima, pojašnjava ruski zvaničnik.
Mudro bi bilo uključiti u taj proces i predstavnike banaka i kompanija zaintersovanih za izdanje obveznica u kineskoj valuti, dodaje Storčak.
"Po sredi je jako složen posao koji zahteva posebna znanja i iskustvo i nadam se da ćemo ga odraditi zajedno s predstavnicima banaka i nefinansijskih preduzeća. U ovom slučaju bi privatni sektor mogao ići ispred države", naglasio je on.
http://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2015&mm=08&dd=26&nav_id=1031528
http://rs.seebiz.eu/arbitrazni-sud-rusija-mora-platiti-odstetu-greenpeaceu/ar-118273/
Нема коментара:
Постави коментар