Okupljanje oko politike bez foliranja

Srbija se po treći put u poslednje tri godine nalazi u atmosferi priče o izborima, što je jedan od najvidljivijih izraza dezorijentisanosti društva, ali i onih koji su izabrani da ga vode. 2012. godine je izabrana Vlada za koju niko nije glasao i koja nije mogla da radi ništa.

2014. smo dobili Vladu sa komotnom većinom, koja je mogla da radi šta hoće, ali sama nije znala šta bi, pa je svaki dan vukla poteze koji su razluđivali svakog ko bi pokušao da shvati da li naša zvanična politika vodi pomirenju u regionu ili pali stala ludila mržnje i zatucanosti; da li želi da gradi nove odnose sa BiH i Bošnjacima ili će i dalje da podržava Dodikov politički avanturizam i negiranjem genocida u Srebrenici da nastavi da vređa žrtve i njihove porodice; da li želi da prihvati kosovsku realnost ili će i dalje da fingira evropski put u nemogućem položaju zemlje koja ne zna gde su joj granice i sa svim susedima ima bolna i nerešena pitanja; da li iskreno želi da postane deo EU ili bi da ostane ruski geto; da li će svoju stabilnost i trajni mir da gradi na jedini mogući način, kroz punopravno članstvo u NATO ili će i dalje da glumata neku fiktivnu neutralnost, oslanjajući se na imaginarne stubove spoljne politike, što je idealno tle za gajenje svih opskurnih interesa i zamisli; konačno, da li hoće da se transformiše u moderno, funkcionalno evropsko društvo ili će svoju vladavinu da gradi na kontrolisanim medijima, razvaljenom pravosuđu i načinu vladavine koji će dalje nastaviti eroziju društva.
O svakom od ovih pitanja govorimo isto od kad postojimo i sad je očigledno da ni danas, posle svih uspona i padova koje smo prošli, posle svih napada i poraza koje smo pretrpeli, nema nikog ko želi i može da preuzme od nas ulogu stranke koja će u Srbiji otvarati bolne teme i krčiti put društvu da shvati šta je neophodno da uradi da bi se promenilo na način na koji je neophodno da se promeni, da bi u njemu bio moguć pristojan život i, na kraju krajeva, da bi opstalo.
U tih deset godina sve vlade su se prema tim poslovima odnosile više-manje isto, baš kao što su sve stranke koje vladaju Srbijom učestvovale u donošenju Ustava kojem je jedini smisao bio da naknadno zakuca sve naše političke stranputice i antagonizuje društvo, kao što su odbijale da daju Vojvodini autonomiju kakva joj pripada ili kao što su cele svoje vladavine provele bez jasnog i iskrenog stava o bilo čemu, vodeći stani - kreni politiku, zamazanu u fraze o boljem životu ili borbi protiv korupcije i svaku drugu demagogiju, prethodno dobro izmerenu i proverenu u istraživanjima javnog mnjenja.
Da se na kraju ne bismo ponovo našli u istoj situaciji, ako izbori budu raspisani, kad god se to desi, moramo jasno znati ko ih i zašto raspisuje i ko kakve ambicije u njima gaji.
Naši politički ciljevi i načini da ih ostvarimo su isti kao što su bili uvek. Vreme je da se konsoliduje onaj deo Srbije koji nema svoje predstavnike ni u vlasti i, ruku na srce, ni u parlamentu, vreme je da se pogleda koje stranke su zaista spremne da se okupe oko politike bez muljanja i foliranja, bez pokušaja da se na demagogiju vlasti odgovori nekom drugom, glupljom demagogijom.
Otvaranje poglavlja u pregovorima sa Evropskom unijom je jedini način da polako, korak po korak, promenimo sve ono što nam smeta u našem društvu, da Srbija polako počne da liči na zemlju kakvu želimo. Sve ono što se mora uraditi da bismo konačno krenuli u taj proces, mora se uraditi što pre. Danas izgleda da je najbolji deo našeg društva, onaj deo koji će nedostajati svakom pokušaju promene Srbije, svakim danom sve dalje od politike. Danas nemamo više gde da se sklanjamo. Moramo otvoriti prostor za racionalno ponašanje i napraviti političku snagu koja će biti kontra teg svemu što Srbiju gura nazad u mrak, korektiv svakoj vlasti i katalizator svakog pozitivnog procesa. Svako ko deli ove naše ciljeve biće moguć partner u razgovorima o sledećim izborima kad za njih dođe vreme.


http://www.danas.rs/danasrs/politika/okupljanje_oko_politike_bez_foliranja.56.html?news_id=306743