Posle starih optužbi na račun LDP koje stižu sa različitih strana, od onih najčešćih za izdajničku politiku polako smo stigli do onih koji nas okrivljuju za izdaju sopstvene politike. Paradoksalno, prvi put smo bili optuženi da smo izdali svoju politiku zarad vlasti kada smo podržali manjinsku gradsku vladu u Beogradu, da bismo sprečili da grad preuzmu radikali. Druga optužba za izdaju je stigla kad smo na prethodnim izborima rekli otvoreno da će biti jako loše za Srbiju ako pustimo da njome vlada jedan čovek i jedna stranka i da bi ulazak LDP u Vučićevu vladu, u datim okolnostima, koje nismo ni kreirali ni priželjkivali, bio idealan način da iskoristimo njegove mišiće za našu politiku, da naprednjačkom hardveru damo softver koji im fali i da pokušamo da budemo kišobran onog dela Srbije koji smo se trudili da predstavljamo. Oba puta smo za izbore koje smo pravili platili cenu, oba puta smo zbog njih izgubili blizu 100.000 birača, ali i dalje mislimo da smo u oba slučaja donosili odluke od kojih je Srbija mogla da ima više koristi nego mi štete. Danas zbog našeg neuspeha nikom nije bolje. Neko je možda srećniji, ali nikom nije bolje.
U međuvremenu, prostor za ulazak u Vučićevu vladu se smanjio tačno onoliko koliko se povećao jaz između njega i onog dela Srbije bez kojeg će biti nemoguće sprovesti bilo kakve uspešne reforme, onog dela društva kojem smo pokušali da otvorimo prostor u političkom, društvenom i kulturnom životu. Ono što je ostalo, ostala su novinarska pitanja, tabloida i još većih tabloida, koji su tu našu tobožnju želju da po svaku cenu uđemo u vlast i dalje razvlačili po novinama, pa smo na tu temu odgovarali kao da od našeg potencijalnog ulaska u Vladu zavisi sudbina kosmosa. Evo samo dva primera.
U „Danasu“, 3. februara: „Ja u toj vladi ne bih značio ništa ako moj ulazak u nju ne bi pratio ne samo ulazak mnogo novih drugačijih ljudi, nego i potpuna promena atmosfere u vladi i društvu, jasni ciljevi i načini da se oni ostvaruju. A tabloidi imaju sasvim dovoljno prostora u Srbiji, Srbija više ne postoji van tabloida, pa bi možda bilo u redu da ih ostavimo van ovog intervjua.“
U „Našim novinama“, 1. avgusta: „Od tad do danas ideja našeg ulaska u Vladu je najviše živela u žutoj štampi kao jedan od načina diskreditacije LDP. U vreme u koje smo govorili o mogućem ulasku u Vladu sa Vučićem izgledalo je da bar u nekoj meri i nekim sferama društva postoji prostor koji bi mogli da popune ljudi bliski našim idejama i da se tako motiviše onaj deo Srbije bez kojeg se Srbija nikad neće promeniti, da uzme neku aktivniju ulogu u političkom životu. Danas je taj prostor sasvim sužen ili više ne postoji. Sa njim je nestao i smisao našeg ulaska u Vladu.“
Osim ova dva primera, u poslednjih godinu dana nije bilo nijednog intervjua bez pitanja o ulasku u Vladu i bez odgovora koji su u manjoj ili većoj meri ličili na ove. To naravno nije smetalo urednicima da stavljaju naslove kojih nije bilo u tekstovima i da ideju o potencijalnom ulasku u Vladu predstave kao okosnicu naše politike. Poslednji u nizu takvih tekstova bio je komentar Aleksandra Apostolovskog u „Politici“, pisan prepoznatljivim baršunastim stilom, kojim se autor proslavio tokom devedesetih godina, u istom listu, kada je „Politika“ ispisivala najsramnije stranice svoje duge istorije, kao glavni medijski oslonac Slobodana Miloševića i njegovih manija. Verovatno nismo baš svi zaboravili kako je izgledala „Politika“ tog vremena i kako su brojni autori koji su tamo pisali, pa i Apostolovski koji je zbog raznih avantura mašte i stila brzo uspeo da postane Zvezda krivične prijave NUNS-a za ratnohuškačko novinarstvo. Tekovinu ruganja žrtvama rata na Kosovu i njihovim porodicama, Apostolovski šeretski nastavlja sve do danas, baš onako kako nastavlja tekovinu podrške svemu što Srbiju uništava poslednjih decenija i nama zaista nije nelogično da se uvek nalazimo na suprotnoj strani spektra od onog koji Apostolovski podržava i koji podržava njega. Pravi znak da smo napustili svoju politiku bio bi da on počne da nas hvali.
http://istina.ldp.rs/Vesti/19026/Nece-nam-drzati-lekcije-zvezda-krivicne-prijave.shtml
Нема коментара:
Постави коментар