понедељак, 10. август 2015.

Najefikasnije oružje Poljaka protiv Putina

Godinu dana nakon uvođenja ruskog embarga na uvoz hrane iz Evropske unije, poljski proizvođači ostvaruju rekordni izvoz. Takav propratni efekat sankcija malo ko je očekivao.
- Ako želiš da se suprotstaviš Putinu, jedi jabuke i pij vino od jabuka - preporučio je svojim čitaocima prošlog leta Gžegorž Novacki, urednik poslovnih novina "Puls biznesu", piše DW. 
To je bio njegov odgovor na rusku zabranu uvoza hrane iz EU, što je opet bila uzvratna reakcija na prethodno nametnute sankcije Evropske unije Rusiji.
 
Poziv se proširio Poljskom brzinom munje. Za samo dva dana među korisnicima društvenih mreža haštag #jedzjablka ("jedi jabuke") postao je najpoznatiji na Fejsbuku, Tviteru i raznim forumima.
 
Stotine ljudi postavljalo je fotografije na kojima su jeli jabuke ili pili vino od jabuka kako bi pokazali svoju solidarnost sa voćarima.
 
"An apple a day keeps Putin away" (Jedna jabuka dnevno Putina drži podalje) objavljivala je na Tviteru internet-zajednica širom sveta.
 
Ruska zabrana uvoza koja je proglašena 6. avgusta 2014, odmah je postala udarna tema u poljskim medijima, pre svega zbog toga što se Poljaci veoma interesuju za sukob u Ukrajini koji se događa iza njihove istočne granice. Mnogi Poljaci smatraju da ih Rusi ugrožavaju. Ti strahovi naročito su porasli nakon aneksije Krima.
 
Osim toga, embargo, koji je bio odgovor Rusije na sankcije EU, teško je pogodio poljske voćare, a posebno one koji se bave uzgojem jabuka. Do tada je 70 odsto izvoza voća iz Poljske otpadalo na Rusiju. Poljska je jedan od najvećih proizvođača jabuka i sokova od jabuka u Evropi. Prema tamošnjem Državnom zavodu za statistiku (GUS), Poljska je tokom 2014. proizvela 3,2 miliona tona tog voća, a otprilike pola od toga otišlo je u inostranstvo.
 

Izvoz preko posrednika

U početku je voćarima bilo zaista teško, tako da su morali da spuštaju cene. Ali od marta 2015. situacija se poboljšala. Prodaja je porasla za 47 odsto u odnosu na prošlu godinu. Poljske jabuke su na veliko kupovale Belorusija i Srbija, čija je pak velika mušterija – Rusija. Prema poljskom trgovinskom portalu Sadyogrody.pl, u trgovini između Srbije i Rusije dominirala je jeftina vrsta jabuka ajdared, a to je vrsta koju najvećim delom uzgajaju baš poljski voćari.
 
Poljski proizvođači uspevaju da zaobiđu ruske sankcije na još jedan način.
 
Umesto voća, u Rusiju izvoz poluproizvode, poput koncentrata jabuke. Godine 2014. prodaja koncentrata stostruko je porasla: sa sto tona u 2013. godini, na 10.000 tona. Čak i firme iz SAD kupuju koncentrat jabuke iz Poljske u velikim količinama. Cena industrijski upotrebljivih jabuka porasla je u poslednjih nekoliko meseci za dva do tri puta.
 

Pozitivna perspektiva

Čini se da su teška vremena prošla.
 
"Ako će Rusija i dalje da kupuje jabuke iz Belorusije, Ukrajine, Srbije i Makedonije, onda će te zemlje da izvoze svoju celokupnu proizvodnju i moći da za sebe kupuju poljske jabuke", izjavio je Miroslav Mališevski, predsednik poljske Udruženja voćara, za poljsku novinsku agenciju PAP.
 
Prodaja poljskih jabuka porasla je prošle godine i u Poljskoj sa 16 na 18 kilograma po stanovniku. Teško je reći ima li to veze sa ruskim embargom, sa medijskom kampanjom za spas poljskih voćara ili je to jednostavno zbog nižih cena. U leto i jesen 2014. jabuke su bile sveprisutne: besplatno su se delile po vozovima, političari i druge osobe iz javnog života demonstrativno su ih jeli u javnosti. Međunarodni mediji izveštavali su o pravoj kampanji. I ugledni gosti iz inostranstva pružali su podršku, np. umetnici poznatog Cirque du Soleil.
 
Propratni efekat embarga je popularnost vina od jabuka, koje sada u Poljskoj može da se kupi u gotovo svakoj prodavnici i kafiću, što nije bio slučaj pre dve godine.
 

Čudo na Visli

Uprkos (a možda i zbog) ruskog embarga, poljski proizvođači hrane beleže neverovatno dobre uspehe. Štaviše, 2015. bi mogla da bude rekordna godina za celu tu privrednu granu. Od janura do kraja maja 2015. Poljaci su u inostranstvo izvezli prehrambene proizvode u vrednosti od 9,3 milijardi evra. Ta brojka bi do kraja godine trebalo da poraste na 25 milijardi evra, uveren je poljski ministar poljoprivrede Marek Savicki (prošle godine zabeležen je izvoz u vrednosti od 22 milijarde evra). Savicki navodi da Poljska izvozi hranu u 73 zemlje, a kvalitet proizvoda je, kako kaže, cenjena svuda. Rekordne brojke očigledno su propratni efekta ruskog embarga. Poljski proizvođači pronašli su nova tržišta na Bliskom istoku, u Aziji i Africi.
 

Status kvo u Rusiji

Nasuprot tome, situacija u Rusiji nije se mnogo promenila. Embargo na uvoz voća, mesa, mlečnih proizvoda, ribe, plodova mora i koštunjavog voća iz EU, produžen je za još pola godine. Osim toga, zabranjen je i uvoz cveća iz Poljske, Holandije, Litvanije, Slovačke, Češke, Italije i Nemačke.
 
Prema ruskoj državnoj novinskoj agenciji "Ria novosti", to cveće "opasno je za rusku privredu i zaraženo mikroorganizmima".
 
Baš kao i ranije, račun će platiti ruski potrošači. Cene cveća će rasti, isto kao i cene namirnica.


http://www.blic.rs/Vesti/Svet/581550/Najefikasnije-oruzje-Poljaka-protiv-Putina--JABUKA


Pivo Putinu milije od votke 


Od 1998. do 2014. prodaja tradicionalnog ruskog pića smanjena, godišnje se popije samo 1,25 milijardi
litara. Za razliku od Jeljcina, aktuelno rukovodstvo menja navike u piću - više voli proizvod od hmelja
NESPORNO je da votka asocira na rusku zimu, samovar, sneg, trojke i vožnju brzih sanki. Ali, i u zemlji "ruske egzotike" se sve polako menja, pa nove generacije Rusa, koje putuju na sve četiri strane, rado piju i druga pića. Za razliku od Borisa Jeljcina, njegovi naslednici Vladimir Putin i Dmitrij Medvedev vrlo retko piju votku. Više vole kriglu piva ili čašu vina. Tek kad protokol nalaže, popiju gutljaj šampanjca, ili votke.
Od 1998. do 2014. godine porasla je prodaja piva od 27 litara na 69,6 litara po stanovniku Rusije, a prodaja votke 2014. godine smanjena osam odsto. Vadim Drobiz, direktor centra za istraživanje tržišta alkohola, kaže da godišnje u Rusiji popiju 10 milijardi litara piva, a votke "samo" 1,25 milijardi litara. Kupovina konjaka 2014. najviše je porasla, za sedam odsto.
Sada se u Rusiji najviše pije pivo, zatim votka, pa vino. Slede konjak, viski, rum. Koliko je onih koji piju votku koju prave u kućnim uslovima, niko ne zna.
Navodno je votka prvi put dovezena u Rusiju 1429. iz italijanskog grada Đenova, ali su je vlasti brzo zabranile videviši njene psledice. Reč votka Rusi su uzeli od suseda Poljaka koji su je zvali vudka.
Punih sto godina se u Rusiji koristila samo kao lek. Letopisci tvrde da su lekari davali maksimalno po polovinu kašike onima koji imaju grčeve u stomaku, ili glavobolju.
U carskoj Rusiji se proizvodnjom votke bavilo mnogo preduzetnika. Samo u Moskvi sredinom prošlog veka bilo je više od 300 preduzeća koja su pravili votku. Nikolaj Leontjevič Šustov krajem 1863. u Moskvi otvorio je fabriku za pravljenje votke po receptima oca i dede. U alkohol su stavljali ugalj od breze. Zatim su tu tečnost filtrirali. U drugoj fazi filtracije koristili su sirova belanca od jaja. Potpuno očišćeni alkohol su kasnije mešali sa izvorskom vodom iz Podmoskovlja iz mesta Mitišći. Ta votka se mešala sa malom količinom meda, ili se u burad stavljalo malo sušenog grožđa.
LENjIN I CAR, NA ONOM SVETUZIMUS su Rusi obeležili 150 godina od kada je čuveni hemičar Dmitrij Ivanovič Mendeljejev odbranio disertaciju oko spajanja vode i alkohola. Iako Mendeljejev nije eksperimentisao "vodočkom", u narodu se odomaćilo da je on naučno dokazao da je najbolja proporcija alkohola i vode ona pri kojoj se dobija jačina pića od 40 stepeni. Odbranu njegove disertacije "O mešanju vode i alkohola" 31. januara 1865. u Rusiji slave kao dan kada je votka dobila najbolju formulu. Poznata je i šala kako su se na onom svetu sreli Nikolaj Drugi i Lenjin. Car je pitao Lenjina: "Čuo sam da ste opet pustili u slobodnu prodaju votku, koliko je jaka?" Lenjin je odgovorio: "38 stepeni." Na to je car prokomentarisao: "Zar je za dva stepena trebalo da dižete revoluciju?"
Spretni proizvođač Nikolaj Šustov bi se mogao nazvati "ocem alkoholnog marketinga" u Rusiji. Znao je da šalje svoje ljude u kafane, a kad bi seli za sto pitali su imate li votku koju proizvodi Šustov. Ako bi konobar rekao "ne", onda bi "nezadovoljni gosti" pravili skandale, o čemu se kasnije pričalo u Moskvi.
Carica Jekaterina je 1765. godine posebnim ukazom dala pravo da prave votku samo osobe dvorskog porekla. Seljaci su mogli da prave "samogon" samo pred praznike, i to u manjim količinama, za svoje potrebe, nikako za prodaju.
Ako se pogledaju police gde se danas nalaze alkoholna pića u boljim prodavnicama u Moskvi, lako će se primetiti da su neke votke skuplje od viskija. Njih kupuju parajlije, dok srednji stalež i siromašniji piju one stare, "klasične" votke.
Nije nikakva tajna da je alkoholizam velika boljka Rusije. Zbog preterivanja u piću znatno je veća smrtnost muškaraca od žena. Ko je barem jednom sedeo sa Rusima za kafanskim stolom mogao je da primeti da oni piju naiskap. Prvo, votka nema lepu aromu, pa je zato brzo progutaju. Drugi razlog je što žive u hladnim uslovima i njima je važno da ih votka što pre ugreje. Taj drugi argument je, ipak, slab jer svi oni piju votku naiskap i u mesecima kad nije hladno, pa čak i leti. Doduše, leti mnogi votku drže u zamrzivaču.
Sadašnje rukovodstvo Rusije je svesno da narod ne može da se natera da budu zakleti trezvenjaci, ali nastoji da podigne kulturu pića. U antialkoholnu kampanju se uključila i crkva, pa statistika kaže da je počela da se ostvaruje želja lekara da se manje piju votka i druga žestoka pića, a više piva i vina.
Ministarstvo zdravlja i državni statističari tvrde da se prepolovio broj onih koji su prvi put došli za pomoć, da prestanu da piju. Istraživanje pokazuje da 21 odsto građana Rusije tvrdi da nikada nije pilo, a deset procenata je prestalo zbog zdravstvenih problema. Napravljen je i novi projekt "Trezna Rusija", po kome bi pijanci koje policija skupi po ulicama trežnjenje morali i da - plate.

http://www.novosti.rs/vesti/planeta.299.html:561558-Pivo-Putinu-milije-od-votke


NATO koristi nemačke vojnike za zastrašivanje Rusije

Nemačka šalje vojnike i vojnu opremu u Litvaniju i Poljsku kao deo NATO snaga za brzo reagovanje. Ovim simboličnim postupkom, Alijansa Rusiji demonstrira svoju "snagu" koju može da iskoristi u bilo kom trenutku, piše austrijski časopis "Kontra“. 

Nemački Bundesver poslao je vojnike na "istočni NATO front“, piše ovaj austrijski list. Čak je i ako je razmeštanje nekoliko stotina nemačkih vojnika na granicu sa Rusijom bio simboličan potez, jasno se može tumačiti kao znak da Severnoatlantska vojna alijansa želi dalje proširenje, tvrdi autor članka u "Kontri“.

Stotinu pedeset nemačkih vojnika iz 292. pešadijskog bataljona premešteno je u Letoniju zajedno sa oklopnim vozilima na tri meseca. Zvaničan razlog ovog premeštanja su "edukacija i trening“, izveštava časopis.
Nemački Bundesver je takođe potvrdio da će se bataljon nemačke mehanizovane pešadije pridružiti poljskoj armiji. Do 2021. godine, 700 vojnika i 44 oklopna tranportera biće potpuno integrisani u Oružane snage Poljske.
To znači da će se Istočna Evropa suočiti sa prilivom približno hiljadu nemačkih vojnika, čiji će zadatak biti da zastraše Rusiju time što će predstavljati stalnu pretnju zbog mogućnosti eventualnog napada.
- Da li Nemci to zaista žele? - pita se začuđeno austrijski novinar. Zasad njegovo pitanje ostaje retoričko.

http://vesti-online.com/Vesti/Svet/511350/NATO-koristi-nemacke-vojnike-za-zastrasivanje-Rusije




 

Објавио у

Нема коментара:

Постави коментар

Пријавите се на: Објављивање коментара (Atom)