Jedan od advokata koji zastupa Aleksandra Karađorđevića, Đorđe Đurašković, za RSE objašnjava:
“Kao što znamo, kralj Aleksandar je imao tri sina Petra, Tomislava i Andreju, svi su oni imali svoje potomke.Znači, svi su oni podneli odgovarajuće zahteve za povraćaj ili obeštećenje za imovinu koja je konfiskovana njihovim očevima.”
S tim što i za kraljevsku porodicu, kao i za druge građane koji potražuju imovinu, važi jedno ograničenje, kaže dalje advokat Đurašković:
“Zakon kaže: ukupni iznos novcaraspoloživ za isplatu naknada iznosi dve milijarde evra. Ako ta vrednost oduzete imovine prelazi i raspoloživi iznos, onda će svako od oštećenih dobiti jedan srazmerni deo.”
Dakle, limit postoji i on već unapred uveliko ukazuje da naslednici kraljevske porodice, uostalom kao i svi drugi građani u procesu restitucije, ne mogu očekivati ni približno adekvatnu visinu obeštećenja. Jer, mnoge nasleđene i nepravedno oduzete nepokretnosti su odavno promenile namenu ili ih je iz drugih razloga nemoguće vratiti naslednicima. Vratimo se kraljevskoj porodici. Za nju važi i jedno dodatno ograničenje, kaže advokat Đurašković, koje se odnosi na dvorski kompleks na Dedinju u okviru kojeg je država Aleksandru Karađorđeviću Stari dvor dodelila na korišćenje:
“Dvorski kompleks čini Stari dvor, Beli dvor i drugi objekti koji se tu nalaze. Oni su državno vlasništvo i izuzeti su od povraćaja.”
Predsedavajući Krunskog saveta, Dragomir Acović, međutim, kaže da Karađorđevići potražuju i dvorski komplekc na Dedinju uz sledeće obrazloženje: “Kako vi možete bilo kojim zakonom ograničiti pravo potraživanja? Praktično je sve državna imovina, međutim, ono što država hoće da zadrži, mora da isplati obeštećenje.”
Da li će se, kad se završi proces restitucije, princ Aleksandar iseliti iz dvora na Dedinju koji je u državnoj svojini, a Srbija nije monarhija, pitali smo Dragomira Acovića koga je to pitanje, kao i nekoliko sledećih, veoma razljutilo:
“Država ili neko u ime države u jednom momentu otme nešto, koristi to nešto tokom 70 godina i onda ‘dozvoli’ vlasniku da se tu useli i onda neko postavlja pitanje da li on plaća kiriju.”
Na pitanje ko plaća osoblje koje radi u Dvoru, Acović kaže: ”Država ne finansira ništa.“
Na pitanje ko finansira, on odgovara: ”E sad, da li su marsovci, ili udruženja kišnih glista, to ne znam.”
Acović kaže da država ima obavezu da održava dvorski kompleks ali da to ne čini već duže vreme.
U Beogradu Karađorđevići još potražuju vlasništvo nad zemljištem koje je u međuvremenu promenilo namenu, nabraja dalje Acović.
“Postoji imovina u Krunskoj ulici, pa u Sarajevskoj ulici, u Topčideru, vila u Tolstojevoj ulici 2A.”
Kompleks na Oplencu je zadužbina, dakle nije privatna imovina i to nije predmet restitucije. Ali postoje poljoprivredna zemljišta u Srbiji koja su bila u vlasništvu kraljevske porodice.
Kraljevska imovina nije se samo sastojala od nekretnina,nabraja dalje predsedavajući Krunskog saveta:
“Sastojala se od rudnika, bankarskog kapitala, vlasništva u firmama, obveznica i dela investicionim fondovima.”
Kraljevska porodica je imala imovinu širom Jugoslavije. Van Srbije, proces za povraćaj je pokrenut samo u Crnoj Gori, mada naslednici potražuju imovinu i u Makedoniji i u Sloveniji, kaže Acović:
“Što se tiče Crne Gore, radi se o Miločeru-Kraljičinoj plaži i drugim objektima , kući na Cetinju i kući sa posedom na Skadarskom jezeru, Rijici Crnojevića. Na teritoriji Makedonije potražuje se kompletno dobro Demir Kapija , iako tamo, koliko ja znam, zbog trenutno važećih zakona nije ni pokrent postupak. U Sloveniji, gde takođe nije pokrenut postupak jer su Slovenci ugradili u svoj Ustav, ako se ne varam,da svi imaju pravo na povraćaj imovine osim porodice Karađorđević, potražuje seimovina na Bledu i na Bohinjskom jezeru, plus potomci kneza Pavla polažu pravo na kompleks dvorca Brdo kod Kranja.”
Mnogi od ovih bogastava za naslednike će ostati samo bogatstva na papiru. To je razlog za interesovanje javnosti o tome kako su stečena ta bogatstva, odnosno kolika se nepravda čini naslednicima?
Ako se zaviri u neka dokumenta o tome kako je stvoreno tako veliko bogastvo krunisanih glava, videće se da je i tada, kao i sada sa nekrunisanim bogatašima, mnogo toga stečeno na sumnjiv način i na račun naroda. Barem tako tvrdi, kako prenosi nedeljnik Novi magazin pod naslovom “Kako su se Karađorđevići obogatili na štetu naroda”, čuveni profesor prava sa međunarodnim ugledom, Milan Bartoš u knjizi objavljenoj posle Drugog svetskog rata. Svega tu ima- netransparentno vlasništvo rudnika zlata u Neresnici, pljačka Narodne banke u visini od 18 miliona tadašnjih dinara sumnjivim zajmovima, korišćenje povlastica u vidu oslobađanja od poreza, raznih afera poput špekulacije sa obveznicama za ratne reparacije, ili orijentalne železnice, sve do krijumčarenja deviza....
Kako je kralj Aleksandar, po Bartošu, opljačkao Narodnu baku?
“Uglavnom, reducirani su upisi tri velike zadruge. Beogradske zadruge, Izvozne banke i Jadranske banke i delovi od njih oduzeti su ustupljeni Aleksandru. Na taj način Aleksandar je postao velikim akcionarom Narodne banke.“
Nekoliko primera kako su građene vile širom Jugoslavije koje se sada potražuju:
“Beli Dvor: stvar je bila u tome da je Aleksandar kupovao imanja, dok je zemljište namenjeno Dvoru bilo van građevinskog reona. Kad je završio sa kupovinom, smatrao je da je vreme da se ovaj reon uključi u građevinsku zonu.
Demir Kapija: država je podigla kralju skroman dvorac na Demir Kapiji i pride mu dala oko 500 ha vinograda i ziratnog zemljišta.
Miločer: na crnogorskom primorju, Aleksandar je dobio na poklon zemljište za građenje svog zamka Miločera.“
Iz današnjeg ugla, ništa novo. I krunisane glave su - grešni ljudi. To valjda znaju i njihovi naslednici koji se nalaze među onima kojima država ima obavezu da ispravi nepravdu počinjenu voluntarističkom odlukom komunističke posleratne vlasti o oduzimanju imovine.
http://www.slobodnaevropa.org/content/kradjordjevici-u-restituciji/27199014.html
Нема коментара:
Постави коментар