- Dosegli smo samo dno ekonomske krize. Uskoro će početi oporavak - poručio je ruskim građanima ministar ekonomskog razvoja Aleksej Uljukajev, tek koji dan nakon što je objavljeno da je u razdoblju od 1.aprila do 30. juna Rusija doživela pad privrede od 4,6 posto i tako upala u najtežu recesiju u poslednjih šest godina.
Iako većina zapadnih analitičara u to sumnja, možda se pokaže da je Uljukajev u pravu, pa ruska ekonomija opet počne da raste u drugoj polovini godine. Ipak, i takav rast, ako ga bude, malo će značiti građanima koji žive u Kalinjingradu, ruskoj enklavi na Baltičkom moru, piše "Jutarnji list".
U celoj Rusiji verovatno nema grada u kojem se bolje vidi sva besmislenost trenutnog političko-privrednog stanja u kojem se zemlja nalazi. Zbog svoje izdvojenosti od matične nacije, Kalinjingrad je godinama imao status “ruskog Hong Konga”, a zbog znatno labavijeg graničnog režima i blizine poljoprivredno razvijenije Poljske i Litvanije, i neformalnu titulu ulaznih vrata za veliko rusko tržište hrane.
Brojne kompanije iz prehrambeno-prerađivačkog sektora, među kojima i ona hrvatskog preduzetnika Stefana Vlahovića, smestile su se upravo tamo. Zbog takve aktivnosti, grad je godinama beležio jak privredni rast, često i veći od 10 posto. A onda je eskalirala kriza u Ukrajini, zapad je Rusiji uveo sankcije, Rusija odgovorila sankcijama na uvoz poljoprivrednih proizvoda, a za Kalinjingrad su nastupili crni dani. U nekada ekonomski najrazvijenijoj ruskoj regiji, danas vlada nestašica najosnovnijih prehrambenih artikala.
Nekadašnje obilje i bogat izbor danas je nezamisliv, a ono sveže voće i povrće koje se i nađe na polupraznim policama znatno je skuplje nego nekada. Kilogram jagoda, najpopularnijeg lokalnog voća, košta oko sto rublji (1.38 evra), četrdesetak posto više nego što se može kupiti tek koji kilometar dalje, u Poljskoj. Kupus je, na primer, poskupeo 60 posto. Ipak, zbog embarga uvoza nema, pa umesto lokalno proizvedenog voća i povrća, u Kalinjingradu jedu hranu uvezenu iz Turske, Kine ili Srbije.
Takva situacija, kako bi se moglo i pretpostaviti, idealno je okruženje za šverc. Najnovijim ruskim carinskim propisima dopušten je unos pet kilograma hrane po osobi, no pretpostavlja se kako reka građana koja se svakog dana iz Kalinjingrada sliva u prekogranična mesta, u Rusiju unosi i znatno više hrane nego što je dopušteno, a ona se potom utopi u rastućem crnom tržištu. Naravno, sve se to događa uz prećutnu dozvolu vlasti, a disciplina se održava periodičnim zaplenama i javno prezentovanim spaljivanjem nelegalnih pošiljki “evropske hrane”.
Sve u svemu, embargo na uvoz evropske hrane izazvao je rast cena od otprilike 21 posto, što je u kombinaciji sa ostalim negativnim faktorima ozbiljan udar na životni standard. Prema službenim podacima ruske vlade objavljenim u aprilu, broj siromašnih, onih koji žive sa mesečnim prihodom manjim od 9662 rublje (133 evra), dostigao je 23 miliona ili 16 posto ukupne populacije. To je nekih 5 miliona više nego 2014, kada je siromaštvo bilo na najnižem nivou u Putinovoj eri.
Ne treba da čudi što je poslednjih godinu dana zabeležen porast prijavljenih krađa u prodavnicama za 44 posto, pri čemu se smatra da je prava brojka i višestruko veća. U takvim okolnostima evidentno je da Putinova vlada balansira, pažljivo dozirajući populističke i nepopularne poteze i tako održavajući društvenu stabilnost. Na primer, pre nekoliko meseci, ruski mediji objavili su relativno skromne izveštaje o novom predsedničkom dekretu kojim je uvedeno ograničenje maksimalnog broja zaposlenih u federalnom Ministarstvu unutrašnjih poslova na milion ljudi.
Iako to nigde u izveštajima nije bilo naglašeno, s obzirom na to da ministarstvo ima oko 1,1 miliona zaposlenih, faktički je na taj način podeljeno sto hiljada otkaza u javnom sektoru. Tek dva dana kasnije ruska vojska pokrenula je bogato medijski popraćene i velike vojne vežbe na Arktiku. Takva komunikacijska strategija zasad deluje vrlo dobro. Prema poslednjim istraživanjima, čak 89 posto Rusa podržava Putina, a 70-ak posto veruje da je cilj stranih sankcija slabljenje i ponižavanje Rusije.
Utoliko, politički efekti ruske privredne krize zasad su vrlo slabi, no problem je što sve ukazuje na to da će kriza potrajati. Jer, po mnogo čemu, recesija u koju je upala Rusija može se okarakterisati kao “savršena ekonomska oluja”. Postoje dva ključna uzroka za to. Prvi su međunarodne sankcije koje su rezultovale značajnim begom kapitala iz Rusije, kao i restrikcijama za ruske firme i banke, naročito one državne, u pristupu stranim finansijskim tržištima. S druge strane, veliki pad cena nafte u zadnjih godinu i po dana osakatile su vrednost osnovnog ruskog izvoznog proizvoda - nafte i gasa, te zajedno sa tim i priliv stranih valuta u zemlju. Sve to, na koncu, dovelo je do pada vrednosti nacionalne valute, a to pak do inflacije, koja je u prva tri meseca 2015. iznosila velikih 16 posto.
U praksi, radi se o katastrofalnoj recesijskoj spirali. Zbog pada vrednosti rublje, počele su da rastu cene sve uvozne robe, a kako istovremeno nisu rasle i plate, padala je kupovna moć građana. Kako su Rusi za svoje plate i ušteđevine mogli da kupe manje roba i usluga, tako je padala i ukupna vrednost potrošnje, a time i aktivnost ekonomije i porezni prihodi države. Ruska centralna banka uspela je da uspori pad rublje, no da bi to učinila morala je da poveća referentne kamatne stope, što je povisilo cenu kredita u bankama i brojnim građanima zatvorila vrata finansijskog tržišta. A to je onda dovelo do daljeg pada u potražnji.
Kaluga, grad smešten oko 180 kilometara od Moskve, u poslednjih deset godina postao je jedan od industrijskih centara Moskovske regije, a celi niz zapadnih kompanija tamo je otvorio fabrike i poslovna predstavništva namenjena snabdevanju 20-milionskog tržišta Moskve i njene okoline. Sama Kaluga poznata je kao središte stranih automobilskih kompanija u Rusiji, koje su godinama bile privučene ruskim tržištem automobila - jedinim u Evropi koje je raslo i usred globalne recesije.
Ipak, kad je pala vrednost ruske valute, porasla je i cena uvezenih komponenti od kojih se sklapaju automobili u Kalugi, pa i konačna cena automobila. Sve to u kombinaciji s manjom dostupnošću kredita dovelo je do pada prodaje (samo u februaru taj pad iznosio je oko 38 posto), a to na kraju do manjeg opsega rada fabrika i otpuštanja. Još u aprilu Citroen je otpustio oko 800 zaposlenih u svojoj lokalnoj fabrici, Volvo je prepolovio broj radnika, a najveća fabrika u Kalugi u vlasništvu nemačkog Folksvagena, u kojoj radi pet hiljada ljudi, prošle godine je tri puta prekidala proizvodnju.
Otpuštanja i pad prometa industrije rezultovali su i slabijim prihodima lokalnih vlasti. U Kalugi to je iznosilo dvadesetak posto, no u pojedinim delovima Rusije situacija je dramatična. Iako službenih podataka nema, pretpostavlja se da je 20 od 83 ruske regije u tehničkom bankrotu, te da samostalno ove godine neće moći da vrati svoje dugove. Njih 40 navodno imaju dugove veće od 60 posto svog BDP-a, desetak veće i od 100 posto. Svakako, u pomoć će uskočiti država, no pitanje je ima li novca za sve kojima je potreban. U uravnoteženim ekonomijama uz negativne posledice devalvacije nacionalne valute bilo bi i koristi, jer bi domaći proizvodi postali konkurentniji u izvozu.
Nevolja Rusije je u tome što više od dve trećine izvoza čine izvoz nafte i gasa, a njihova cena na globalnom tržištu u samo godinu i po dana pala je sa 100 na 50 dolara za barel. A kako je nafta referentna cena za celi niz drugih sirovina, to se odrazilo i na ruske prihode u izvozu niza drugih sirovina - gvožđu, uglju, plemenitim metalima i uranijumu. Prema procenama, za održavanje planiranog nivoa proračunske potrošnje, Rusiji je bila potrebna cena od 105 dolara po barelu. Čak i uz određene restrikcije koje je sprovela vlada, nema sumnje da je ruski proračun neodrživ uz aktuelnu cenu nafte.
Ironija cele priče jeste u tome što, za razliku od nekih drugih zemalja, marginalni trošak proizvodnje nafte u većem delu ruskih nalazišta iznosi ispod deset dolara po barelu, no velike investicije kompanija i veliki porezi države stvorili su očekivanja velikih profitnih marži koje su trenutno neostvarive. Procene ruske vlade su da takva situacija ne može potrajati duže od dve do dve i po godine, a zalog stabilnosti u tom periodu trebalo bi da budu vrlo bogate ruske devizne rezerve, koje trenutno iznose oko 350 milijardi dolara. Putin je obećao stotinjak milijardi dolara pomoći velikim proizvodnim kompanijama, finansijskim institucijama i regionalnim institucijama, a vlada je primorala i sva ministarstva da srežu rashode za deset posto.
Ipak, ako se produži period niske cene nafte, a vrednost rublje nastavi da pada, i velike rezerve brzo će se otopiti. I proizvodnja nafte, kako se predviđa, u narednoj godini bi mogla da počne da pada, što zbog nedovoljnog ulaganja, što zbog sankcija koje tamošnjim naftnim kompanijama onemogućuju kupovinu zapadnih mašina i tehnologija potrebnih za održavanje nalazišta. Utoliko, ekonomska perspektiva Rusije nije naročito svetla, iako bi bilo pogrešno misliti da će ona urušiti Putinovu vladavinu.
Kako ruski predsednik misli da se nosi sa krizom poprilično se jasno može videti iz činjenice da je jedino ministarstvo izuzeto iz programa štednje - Ministarstvo odbrane. Takva strategija podjednako je efektna i unutar Rusije i izvan nje. Prema istraživanju američkog "Pew research" centra sprovedenog u 30 zemalja sveta, samo u tri zemlje - Kini, Tajlandu i Gani - više od polovine ispitanih ima pozitivno mišljenje o Rusiji.
U praktično svim zemljama zapadne hemisfere broj onih koji na Rusiju gledaju pozitivno je u padu, kao uostalom i broj Rusa koji pozitivno gledaju na te države. Već i ta činjenica je pokazatelj da je ekonomska kriza u Rusiji tek jedna od nuspojava mnogo ozbiljnijih političkih događaja. Četvrt veka nakon rušenja Berlinskog zida, novi zid je u izgradnji, ovaj put u glavama građana Rusije i Evropske unije. A taj će zid trajati daleko duže od same ruske recesije.
http://www.blic.rs/Vesti/Svet/583121/FATALNA-KOMBINACIJA-Kako-se-Rusija-nasla-u-savrsenoj-ekonomskoj-oluji
U Poljskoj održana vojna parada
U vojnoj paradi u Poljskoj, održanoj danas povodom praznika nacionalnih oružanih snaga, ulicama Varšave su paradirali tenkovi i vojnici, dok su poljskim nebom preletale desetine vojnih aviona.
Novi poljski predsednik Andžej Duda je posmatrao paradu u centru Varšave u društvu premijerke Eve Kopač i ministra odbrane Tomaša Šemonjaka, prenela je agencija AP.
Duda, koji je dužnost predsednika države preuzeo 6. avgusta, izjavio je kako želi da ojača poljske oružane snage i poveća prisustvo NATO, kao vid zaštite u vreme kad Rusija sve više jača i kad je na istoku Ukrajine u toku oružani konflikt.
Tokom parade su iznad Varšave leteli lovci F-16 i MiG-29, dok su ulicama prolazila borbena vozila "rosomak" i "strajker", kao i raketni lanseri "langusta", a u defileu su učestvovali i američki i kanadski vojnici.
Poljska 15. avgusta obeležava pobedu nad ruskim boljševicima 1920. godine u blizini Varšave.
http://www.blic.rs/Vesti/Svet/583140/U-Poljskoj-odrzana-vojna-parada
Amerika saveznicima šalje „stare“ avione za borbu sa Rusijom
Američki vojni zvaničnici nisu uspeli da ubede zakonodavce da pošalju u staro gvožđe avione A-10 „tanderbolt“ i našli im novu primenu — ograničavanje „ruske agresije“ u Centralnoj i Istočnoj Evropi, piše „Fiskal tajms“.
List navodi da će iz američke baze Mudi u Evropu poslati 12 aviona A-10 u okviru NATO operacije. Deset ovakvih aviona već je bilo prebačeno iz baze u Arizoni u Rumuniju i Češku. Nova misija ovih vojnih aviona, poznatijih po nadimku „hog“ — bradavičaste svinje, govori da Senat ne sluša molbe vojske da prestane da koristi ove modele.
„Ratno vazduhoplovstvo SAD tokom više godina pokušavalo je da eliminiše avione A-10 kao nepotrebne, čime bi se moglo uštedeti skoro 4 milijarde dolara. Komanda Ratnog vazduhoplovstva smatra da neposredna podrška avijacije kopnenim snagama može da se izvodi uz pomoć drugih platformi — kao što je strateški bombarder ’rokvel B-1 lanser‘ ili lovac pete generacije F-35“, piše „Fiskal tajms“.
Ipak, Kapitol hil ne reaguje na ove pozive, navodi list.
Vašington je siguran da ne postoji adekvatna zamena za stari dobri A-10, koji je prošao ratove u Iraku i Avganistanu.
http://www.novosti.rs/vesti/planeta.299.html:562622-Amerika-saveznicima-salje-stare-avione-za-borbu-sa-Rusijom
Barel nafte 42 dolara
U petak 14. avgusta, cena barela američke sirove nafte zabeležila je novi pad, na 42 dolara, čime je vrednost strateške sirovine vraćena na nivo iz 2009. kada je otpočela najveća globalna ekonomska kriza, zabašurena, gurnuta pod tepih, da ne bude prevaziđena ni do danas, što je zgodno ispalo kada je u pitanju podivljali Putin
Sunovrat cene nafte se nastavlja. Od početka jula, cena sirove nafte neprestano pada, dostigavši na kraju trgovanja u petak vrednosti iz perioda 2008-2009, u vreme svetske finansijske krize koja, zapravo, nikad nije sistemski rešena, jer bi primena ozbiljnih mera ugrozila samu srže neoliberalne filozofije u kojoj za državu nema mesta, osim kada se prokocka tuđi novac.
Od 23. juna 2015, barel američke sirove nafte izgubio je trećinu vrednosti i to posle velikog pada cena krajem 2014 godine.
U Evropi je cena nešto stabilnija i već nekoliko dana Brent vredi 49 dolara po barelu, ali svega tri dolara od najniže cene evidentirane u 2009. godini.
Osim što ovi parametri nagoveštavaju smanjenje ili slabljenje globalnog ekonomskog rasta, ovakvo kretanje cena pogoduje velikim zemljama izvoznicama, dakle razvijenim članicama Evrozone i SAD, dok onima koje se pretežno oslanjaju na izvoz primarnih proizvoda, poput Rusije ili Brazila, preti ozbiljna recesija, što može navesti na zaključaj da kretanje cena sirove nafte nije samo ekonomskog već i političkog karaktera.
Ako tome dodamo procene eksperata da će barel sirove nafte pasti do 35 dolara, jasno je da Putinu predstoje teški dani u očuvanju apsolutne vlasti.
http://www.e-novine.com/ekonomija/ekonomija-berze/124628-Barel-nafte-dolara.html
Нема коментара:
Постави коментар