Zašto, kad je do te mere sve pacifikovano, kad ga ni narod ni protivničke stranke ne ugrožavaju – zašto, dakle, premijer Aleksandar Vučić opet očijuka sa prevremenim izborima na svim nivoima?
Izjavio je da razmišlja o raspisivanju vanrednih parlamentarnih izbora u Srbiji, ali da konačna odluka nije doneta.
„Vidim da su se gospoda Pajtić i Ugljanin veoma obradovali izborima, moguće je da im ta želja bude uslišena“, kazao je Vučić, dodavši u svom prepoznatljivom maniru da „ljudi to traže, a on poštuje političke protivnike“.
Srđan Bogosavljević, direktor „Ipsos stratedžik marketinga“, za RSE kaže da Vučić nema nijedan razlog za prevremene izbore. Dodaje da je premijeru Srbije samo dva puta do sada bila opala podrška, jednom nakon što je ministar finansija Lazar Krstić napustio Vladu Srbije i na samom početku sprovođenja reformi. To je, međutim, kaže Bogosavljević, pregrmeo i sada ima dovoljnu rezervu, tako da mu raspisivanje prevremenih izbora nije potrebno.
„Kad se uzme u obzir kako on stoji i kako je rascepkana opozicija, on nema taj politički, odnosno, stranački razlog za izbore, tako da mogu, na primer, da zamislim, ako već razmišlja o izborima, da želi da pravi malo veće rekonstrukcije u Vladi, da bi mu to kroz izbore bilo jednostavnije nego da sada smenjuje ministre koje je sam postavio. Drugi razlog bi možda bio da obezbedi još četiri godine da do kraja zaokruži ceo reformski paket, ali, po mojoj proceni kako stoje stvari, on uopšte nema razloga da se plaši prvih sledećih redovnih izbora; dakle, mislim da će lako dobiti izbore i za dve godine, tako da ja lično na njegovom mestu ne bih to radio, ali – videćemo“, kaže Bogosavljević.
Upitan može li se ovo Vučićevo ponovno koketiranje sa mogućnošću prevremenih izbora prepoznati kao višak nepotrebnog marketinga, Bogosavljević kaže da u tome ne prepoznaje marketing:
„To može da bude nekakva potreba da se stvara atmosfera nesigurnosti za one koji sprovode tu politiku, ali to nije marketing za narod. Narod nije oduševljen time“, kaže Bogosavljević.
Kome je onda namenjeno stalno zagrevanje atmosfere, dizanje pritiska, najava vanrednih događaja – bilo da je u pitanju rekonstrukcija Vlade ili vanredni izbori?
Bogosavljević nudi ovakvu mogućnost „čitanja Vučića“:
„Ja mislim da Srbija, sa svim strankama zajedno, nema potencijal da sastavi dobru vladu. Prosto, kad se uzme u obzir broj znalaca i ukrsti s podatkom kakva je ekonomska pozicija ministara: pod uslovom da sve rade pošteno, oni su jako loše plaćeni ljudi na jako odgovornim pozicijama. Dakle, stalno si pred činjenicom da ne možeš da sastaviš vladu, kakvu god parlamentarnu podršku da ima. Ona sada ima 50% parlamenta, niko to do sada nije imao u Srbiji. Uz to, Vučić ne može da se žali ni na međusobne odnose koalicionih partnera jer može da uradi šta god hoće. Sve to, dakle, stoji tako, ali uprkos tome ne može da sastavi vladu od znalaca i ljudi od integriteta i moguće je – naravno, tu sad dolazi pitanje stilova – da on na ovaj način pokušava da drži pritisak na ministre da rade svoj posao jer činjenica da on odrađuje mnogo poslova svojih ministara očigledno upućuje na to da on njihovim radom ne može biti zadovoljan“, ocenjuje Bogosavljević.
Čemu brecanje na novinare i opoziciju
Dakle, kakvi god bili njegovi rezultati, voleli ga ili ne, Vučiću se, izgleda, bar do redovnih izbora, vlast ne može oduzeti. Podržava ga, bar tako tvrdi vox populi, 56% građana. Pa zašto onda širi lažne vesti da mu stalno neko smešta – spolja i unutra? Zašto građane već tri godine drži u svojevrsnom psihičkom vanrednom stanju – te, sledi rekonstrukcija, te daće ostavku, te novine su izmislile prevremene izbore, te moglo bi biti prevremenih izbora. Čemu onda nervoza i brecanja na opozicione lidere, čelnike nevladinog sektora, novinare?
„Gospođo Spajić, šta god ja da odgovorim, vi nikada nećete biti srećni! Šta god! I to svi znaju u ovoj sali i to svi znaju u ovoj zemlji!“.
Hoće li premijer Srbije shvatiti da se političar demokratskog opredeljenja ovako ne sme obraćati novinarima; niti bilo kome, uostalom.
I gospođa Spajić i svi drugi na kojima se agresivno obraća, Vučićevi su poslodavci jer njemu, njegovima i svim drugima pod državnom kapom iz svojih novčanika isplaćuju plate.
Vučić je usisao sve najuticajnije medije, televizije sa nacionalnim frekvencijama, ima ga svako malo – te „teška reč“, te „dan s premijerom“, te vesti koje verglaju na svaki puni sat, u kojima je po nekoliko puta glavni protagonista. Filozof i urednik sajta dvogled.rs Vladimir Milutinović:
„Imamo nacionalnu televiziju Pink, koja je otvoreno provladina, a sada smo dobili još dve u vlasništvu istog čoveka – Prvu tv i Televiziju B92, koje su takođe otvoreno provladine; imamo, dakle, tri, ako ne računamo RTS, otvoreno provladine televizije. Novinarstvo se toliko pretvorilo u PR novinarstvo, da je jednom političaru koji je odlučio da se bavi isključivo propagandom vrlo lako da je sprovodi. Iako je i prethodna vlast bila sklona propagandi i piarovanju, ova vlast je to prilično zaoštrila. Da stvar bude ozbiljnija, delovi društva koji bi mogli da se organizuju u prilog nekog demokratskog i neautokratskog života i politike nekako nisu dovoljno složni da mogu da gurnu stvar da se bar malo vrati u normalu, tako da je ovo stvarno spektakl PR-a i totalne kontrole.“
Uz ovu ocenu, Milutinović dodaje da je potpuno neizvesno koliko to sve može trajati:
“Ja mislim da niko to ne zna. Naravno da bi iz moje perspektive bilo najbolje da sad svi kažu da je to nepodnošljivo i da ne glasaju više za ovu opciju. S druge strane, alternative neke jasne i nema. Mereno po stepenu apsurda, ovo je već skoro kompletno apsurdna vlast – koju podržavaju kompletno apsurdni mediji..Koliko će to da traje nemam jasnu predstavu, ali da je u nekom ekstremu trenutno – jeste. Logika neka kaže da ekstrem bi trebalo da se zameni nečim što je manje ekstremno. Ali, da li će to da se desi i koliko će to da traje – to verovatno niko ne zna”, kaže Vladimir Milutinović.
http://www.slobodnaevropa.org/content/sati-vucica/27201254.html
Нема коментара:
Постави коментар