Ministarstvo privrede i dalje protivzakonito odbija da dostavi ugovor o upravljanju smederevskom železarom. Ministarstvo se već dva puta oglušilo o obavezujuće naloge Poverenika. Treći nalog je stigao 13.8.2015. uz izricanje novčane kazne od 20 hiljada dinara (uz pretnju novom kaznom od 180 hiljada dinara). Kazna će biti plaćena iz budžeta jer Ministarstvo nije u roku od dva dana dostavilo dokumente.
Ovo nije jedini slučaj grubog kršenja Zakona o slobodnom pristupu informacijama, pa ni jedini koji se odnosi na ekonomske sporazume Vlade. TS podseća da je tajnost odredbi ugovora bila zajednička karakteristika slučajeva čije je preispitivanje od Srbije tražio Evropski parlament 2012. godine, i da je jedna od bitnih stavki sa spiska obaveza Srbije na putu evropskih integracija „poboljšanje sprovođenja pravila slobodnog pristupa informacijama“, pri čemu se posebno naglašavaju podaci o „privatizacijama, javnim rashodima i javnim nabavkama“.
Ovo nije jedini slučaj grubog kršenja Zakona o slobodnom pristupu informacijama, pa ni jedini koji se odnosi na ekonomske sporazume Vlade. TS podseća da je tajnost odredbi ugovora bila zajednička karakteristika slučajeva čije je preispitivanje od Srbije tražio Evropski parlament 2012. godine, i da je jedna od bitnih stavki sa spiska obaveza Srbije na putu evropskih integracija „poboljšanje sprovođenja pravila slobodnog pristupa informacijama“, pri čemu se posebno naglašavaju podaci o „privatizacijama, javnim rashodima i javnim nabavkama“.
Međutim,dok su ranijih godina državni organi uglavnom tražili izgovor za nedostavljanje u tome da je tajnost podataka o poslovnim aranžmanima zahtevao strani partner (npr. „FIAT/Zastava“, „Horgoš-Požega“), ovde je van sumnje jedan od inicijatora označavanja tajnosti podataka bio upravo državni organ.
Štaviše, vidljiva je namera da se uspostavi presedan i da se državni organi i ubuduće pozivaju na zaključke Komisije za zaštitu konkurencije kao na kvazi-pravni osnov za uskraćivanje pristupa informacijama. Kao što je Ministarstvo privrede tražilo tajnost svih podataka o upravljanju železarom, tako je i Državno pravobranilaštvo postupilo u vezi sa ugovorom o izgradnji „Beograda na vodi“. Da zaključci Komisije za zaštitu konkurencije nisu valjan pravni osnov za tajnost ugovora, pokazuje rešenje Poverenika u kojem je potvrđen primat Zakona o slobodnom pristupu informacijama, ali i stav same te Komisije. Naime, KZK smatrada njeni zaključci štite poverljivost postupka pred samom Komisijom i ne predstavljaju smetnju da ih vlasnici podataka sami objave.
Detaljnije, uz hronologiju petomesečnog sakrivanja ugovora, na sajtu TS: http://transparentnost.org.rs/…/7807-ministarstvo-budzetski…
http://www.transparentnost.org.rs/index.php/sr/aktivnosti-2/pod-lupom/7808-i-dalje-bez-ugovora
Štaviše, vidljiva je namera da se uspostavi presedan i da se državni organi i ubuduće pozivaju na zaključke Komisije za zaštitu konkurencije kao na kvazi-pravni osnov za uskraćivanje pristupa informacijama. Kao što je Ministarstvo privrede tražilo tajnost svih podataka o upravljanju železarom, tako je i Državno pravobranilaštvo postupilo u vezi sa ugovorom o izgradnji „Beograda na vodi“. Da zaključci Komisije za zaštitu konkurencije nisu valjan pravni osnov za tajnost ugovora, pokazuje rešenje Poverenika u kojem je potvrđen primat Zakona o slobodnom pristupu informacijama, ali i stav same te Komisije. Naime, KZK smatrada njeni zaključci štite poverljivost postupka pred samom Komisijom i ne predstavljaju smetnju da ih vlasnici podataka sami objave.
Detaljnije, uz hronologiju petomesečnog sakrivanja ugovora, na sajtu TS: http://transparentnost.org.rs/…/7807-ministarstvo-budzetski…
http://www.transparentnost.org.rs/index.php/sr/aktivnosti-2/pod-lupom/7808-i-dalje-bez-ugovora
Нема коментара:
Постави коментар