Gde je Srbija na mapi krijumčara narkotika

Za prvih šest meseci ove godine u Srbiji je zaplenjeno više od 280 kilograma droge. U isto vreme u inostranstvu je u samo jednoj akciji zaplenjeno tri i po tone kokaina. Za RTS govori operativac Službe za prevenciju narkomanije i suzbijanje krijumčarenja, direktno uključen u otkrivanje narko-dilera, čiji identitet ostaje skriven.
Republike Srbija je, prema rečima sagovornika RTS-a, zanimljiva pre svega kao tranzitna zemlja već nadasve čuvenog "balkanskog puta" s tim da postoji jedna izmena - ulaskom Bugarske i Rumunije u EU taj "balkanski put" nema više svoju ekskluzivnost kao što je nekada imao.
"Što se tiče Srbije kao zemlje krajnjeg korisnika opojnih droga, Srbija je jedna mala zemlja sa nepunih osam miliona stanovnika koja nema vekliku kupovnu moć, tako da u nekoj razmeri ne predstavlja ništa spektakularno da bi bila neki interes. Naravno, nama su naši problemi najpreči i svaki gram droge koji uđe na teritoiriju Srbije je veliki problem i veliki rizik za našu decu", ističe sagovornik RTS-a.
Da li je zbog velikih zaplena kokaina u Španiji, Belgiji i Holandiji promenjena ruta krijumčarenja?
Došlo je do izmeštanja određenih ruta krijumčarenja, pre svega ka Africi i zemljama Azije. Može se reći da dolazi do jednog prekomponovanja te scene i tih ruta krijumčarenja jer krijumčarima kokaina troškovi transporta jesu bitni, ali nisu toliko koliko je bitna sigurnost. U poslednje vreme je čak i primećeno da postoje određene luke u Severnom moru koje su npr. na teritoriji Poljske, koje postaju izuzetno zanimljive sa bezbednosnog stanovišta.
Kakve pozicije imaju kriminalci sa ovih prostora u međunardonom lancu krijumčarenja kokaina?
Veoma često napuštaju teritorije svojih zemalja kada imaju problema sa zakonom, odnosno kada postoje za njima poternice ili treba da idu na izdržavanje kazni i odlaze na teritorju zemalja Južne Amerike, gde se pozicioniraju neko bolje, neko lošije. U globalnom smislu, poseduju određenu težinu, ali daleko od toga da bi to mogla biti težina nekog strateškog nivoa.
Da li postoje podaci koliko je ljudi sa ovih prostora aktivno u Južnoj Americi u tom kriminalnom poslu?
Tih lica ima, ali tačan broj ne znamo. Možda će poslužiti kao ilustracija da u jednom gradu u Brazilu postoji kafana koja se zove "Beograd".
Ima li ljudi sa ovih prostora koji su finansijski sposobni da investiraju u nabavku droge ili se svodi na to da se ljudi odavde koriste uglavnom kao kuriri u transportu kokaina?
Lica iz kriminogene sredine su sa teritorije Republike Srbije, kao i lica sa teritorije bivše Jugoslavije jer se to u ovom poslu ne može gledati odvojeno zato što je njihova saradnja izuzetno dobra. Postoje lica koja mogu biti finansijeri određenih isporuka opojne droge, s tim da takvih lica zaista nema mnogo.
Koliko su krijumčari kokaina spremni, tačnije koliko investiraju u ceo posao nabavke i transporta te droge?
To zavisi od načina krijumčarenja. Količina krijumčarenja zavisi od tzv. pozicije koje određeno lice ima u kriminalnom miljeu Južne Amerike. Zarade mogu ići, ako bismo gledali u nekoj krajnjoj instanci, i u odnosu jedan na prema 10.

http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/Dru%C5%A1tvo/2013977/Gde+je+Srbija+na+mapi+krijum%C4%8Dara+narkotika.html