Bunt u ekspres loncu

U Nišu su na delu dva bunta građana. Učesnik sam i u jednom i u drugom. Prvi je jači, a drugi je na izdisaju
– i to pre no što je i počeo.
Pa, krenimo redom. Početkom godine su građani Niša koje greje gradska toplana bili preneraženi visinom računa za grejanje. Niška toplana je inače jedna od najskupljih u Srbiji. Računi su mesecima bili sve veći i veći. Nišlije su, gunđajući sebi u brk, plaćali. Najednom, stižu računi uvećani za 40 do 100 odsto. To je izazvalo kataklizmičan strah kod ljudi.
Niš je grad sa ogromnom stopom nezaposlenih, grad koji je zadesila mučna tranziciona sudbina razvijenih industrijskih centara, i to je grad sa skoro najnižim platama u Srbiji. U socijalističko vreme, bio je to moćan privredni centar koji je održavao u životu celu jugoistočnu Srbiju. Danas je to neuredan, prljav grad koji nastanjuju demoralisani i apatični žitelji. Niš je grad iz koga se glavom bez obzira beži. E, u takvom staništu u kome se ne stvaraju realni prihodi, partije na vlasti, a i one koje parazitiraju uz vlast, obilato se finansiraju preko „poslovanja“ tzv. javnih preduzeća. Najveće prihode u Nišu „ostvaruje“ gradska toplana koja (kao i sva javna preduzeća u Nišu) ima dvostruku funkciju. Prva je u tome da je ona postala odlagalište „zaslužnih“, isluženih partijskih kadrova. Toplana je i mesto gde direktor neskriveno neguje nepotizam i time se javno hvališe na lokalnim televizijama. Ovde se „zapošljavaju“ i članovi viđenih niških porodica. Ovakva „politika“ javnih preduzeća je osmišljena od strane lokalne vlasti da bi se pacifikovalo moguće nezadovoljstvo uticajnih niških familija. Reč je o familijama koje generacijama pletu neuhvatjivu, tipično levantsku mrežu uticaja, korupcije, nepotizma… čime stalno i iznova, bez obzira na to koja je ideologija ili vlast nominalno vladajuća, održavaju svoj „ugled“ i „značaj“ u čaršiji. Niš je i mesto koje zapljuskuju mnogi migracijski talasi. Iako je na površini vidljivo manje-više otvoreno nepoverenje između „starih“ i „novodošlih“, među uticajnim pripadnicima oba sloja ispotiha traje nikada prekidana trgovina uticajem, vlašću, novcem, nameštenjima… A druga funkcija toplane je već nagoveštena u ovom tekstu: ona je najveći izvor finansiranja vlasti i verovatno, mada teško dokazivo, izvor finansiranja raznih tzv. netransparentnih „potreba“ članova oligarhijske („starosedelačke“ i „novodošle“) gradske strukture. No, ovo što je rečeno nije nepoznato ljudima koji žive i u Nišu i u Srbiji. Niš, dakle, nikako nije izuzetak, ali u njemu ovo stanje ima itekako toksične posledice. Jer reč je o najvećem gradu-ruini u najzarozanijem delu kapitalističkom tranzicijom zarozane Srbije.
Dakle, u tom i takvom Nišu je došlo do ovog divljačnog paraporeskog udara na prazne džepove već umrtvljenog građanstva. Jedne večeri krajem marta sam zastao da zajedno sa komšijama psujem gradsku vlast i gradsku toplanu. U tom trenutku smo odlučili, dvojica predsednika skupština stanara, Dragan Perić i Saša Kostić, i ja, običan stanar, da sačinimo peticiju kojom ćemo zahtevati pojeftinjenje cene grejanja, ali kojom ćemo tražiti i da se daju na uvid javnosti i važni podaci o poslovanju ovog javnog preduzeća. Krenuli smo da pozivamo predsednike skupština stanara iz našeg kraja da potpišu peticiju. Već sutradan uveče, u podrumskim prostorijama kućnog saveta se okupilo dvadeset šest predsednika skupština stanara. Tek sam počeo sa čitanjem teksta peticije kad je u prostoriju ušlo mnogo ljudi sa zahtevom da izađemo napolje i da napolju, u dvorištu pročitamo naše zahteve. Jer za manje od pola sata u dvorištu se, u mraku, okupilo nekoliko stotina ljudi. Pod svetlošću mobilnih telefona, u mukloj tišini, pročitao sam naše zahteve. I na kraju pozvao i druge predsednike skupština stanara da nam se pridruže. Za manje od nedelju dana već smo imali više od sto overenih potpisa. Peticiju smo poslali na razne adrese lokalnih organa vlasti, kao i poslovodstvu toplane. Ali sa potpisivanjem peticije se nije prestalo. Već za mesec dana peticiju je potpisao preko četiri stotine predsednika. Prema našoj gruboj proceni, oni su predstavljali više od 12.000 korisnika ili više od 40.000 žitelja grada. Bilo je procena, u raznim partijskim nadgornjavanjima vlasti i „opozicije“, da se radi i o 60.000 Nišlija. Poređenja radi, Niška toplana greje nešto više od 28.000 domaćinstava.
Naravno, lokalna vlast je reagovala bahato, omalovažavajuće i ignorantski. Svoje stavove, koji su često bili otvoreno uvredljivi na račun organizatora i potpisnika peticije, iznosila je preko privatizovanih lokalnih medija koje štedro finansira parama iz gradskog budžeta (toliko o „objektivnosti“ i „nepristrasnosti“ privatnih medija). Sa druge strane, par lokalnih medija se potrudilo da o ovome izveštava nepristrasno. Radi se o Niškoj televiziji (ntv.rs), o portalu Građanin^[1] (www.gradjanin.rs) i, u manjoj meri, o portalu Južne vesti (juznevesti.com). Dakako, ovi događaji su bili, a i sada su, interesantni nekim centralnim srpskim medijima, kao i domaćim redakcijama tv stanica Al Jazeera i N1.
Arogancija i uvrede odapete od strane „gradskih struktura“ i direktora toplane su bile povod da organizatori peticije pokrenu postupak za formiranje i registraciju Udruženja predsednika skupština stanara.^[2] Izražena arogancija prema članovima Udruženja u toku pregovora sa gradskim vlastima o smanjenju cene grejanja (i setu drugih zahteva) je bila povod da se 23. juna^[3] organizuje masovno predavanje zahteva za isključenje sa sistema daljinskog grejanja.
I posle ovoga, gradske vlasti i predstavnici toplane nisu pristali da smanje cenu grejanja, niti da odobre individualno isključenje sa mreže (čime su prekršene odredbe više zakona).
Međutim, Udruženje deluje vrlo organizovano. Članovi Upravnog i Nadzornog odbora dežuraju svakog radnog dana u, Nišlijama već poznatom, podrumčetu (prostorije Kućnog saveta u ulici Branka Krsmanovića 29) i to od 17:00 časova pa nadalje. Udruženje je održalo više sastanaka na kojima je dogovarana strategija pritiska na gradske vlasti. Organizovane su tri protestne šetnje od toplane do gradske kuće. U ovim šetnjama je učestvovalo nekoliko hiljada Nišlija. Članovi Udruženja često komuniciraju sa medijima koji su voljni da obaveštavaju javnost o ovim događajima.
Udruženje je, posle svega, proširilo svoje zahteve i ugradilo ih u svoj statut. Između ostalog, zahteva se „prazna stolica“ u Nadzornom odboru Niške toplane u kojoj će sedeti predstavnik Udruženja. Zahteva se da predstavnik Udruženja ima slobodan pristup svim relevantnim dokumentima, da ima pravo da učestvuje u debati, bez prava glasa. Njegova obaveza će biti da o odlukama koje se budu donosile u toplani obaveštava Udruženje i javnost. Udruženje zahteva „praznu stolicu“ i u nadzornim odborima drugih javnih preduzeća. A jedan od zahteva se odnosi na to da menadžment toplane i nadležni većnik „zadužen“ za komunalne delatnosti budu smenjeni.
Posle svega, lokalna vlast je odlučila da smanji cenu grejanja za 20%, da obezbedi subvencije za 5.000 najugroženijih porodica i da korisnicima kojima se potrošnja obračunava po tzv. metru kvadratnom otpiše dugovanja koja premaše 120% iznad prosečne potrošnje. Ponuđeno je i da oni korisnici koji se odluče na privremeno isključenje više ne plaćaju fiksni deo računa koji iznosi 30 dinara po kvadratnom metru grejne površine, već da nadalje plaćaju „samo“ 10 dinara. Naravno i ova odluka je nezakonita, iako je zasnovana na odlukama Gradske skupštine.
Udruženje je prihvatilo ovakvu odluku pod uslovom da se ova cena ne može povećavati, kao i da Skupština Grada Niša, na prvoj redovnoj sednici krajem septembra, razmotri i usvoji još dvadesetak njegovih zahteva. Jedan od „najtežih“ zahteva se odnosi na značajnu redukciju tzv. fiksnog dela cene. Jer, kako stvari stoje, fiksnim delom je „pokriveno“ celokupno poslovanje toplane, a varijabilnim samo utrošak energenata. Budući da toplana ne dozvoljava trajno individualno isključenje, a dozvoljava samo privremeno (ukoliko više od polovine stanara jedne zgrade da saglasnost za isključenje) uz obavezu da se i dalje plaća fiksni deo cene, to znači da će, i u slučaju da se svi korisnici privremeno isključe, zaposleni u toplani primati natprosečno visoke plate. Naravno, Udruženje je reagovalo i u ovom slučaju. Angažovalo je advokate koji, bez naplate građanima, pripremaju sudske sporove protiv toplane.
Ovih dana će Udruženje organizovati još jednu ili dve protestne šetnje radi podsećanja „nadležnih“ na svoje zahteve.

***

Pored ovoga, Udruženje organizuje svakodnevne proteste ispred Niške televizije (NTV) za zahtevom da ona ne bude privatizovana. Zahtev novinara NTV koji nisu uzeli otpremnine^[4] je da i u južnoj Srbiji treba očuvati jednu TV stanicu kao javni servis (poput RTS i RTV). Takvu mogućnost dozvoljava „Zakon o javnom informisanju i medijima“ u više odredbi i naročito članom 32, stav 1 („Izdavač može biti svako fizičko i pravno lice“). Ovakav zahtev je značajan naročito zbog toga što je u Nišu došlo do medijske koncentracije u rukama jedne familije koja, pored toga, koristi lavovski deo novca iz lokalnog budžeta, a prema principu tzv. programskog finansiranja medija. Evo kako su, prema izveštavanju Južnih vesti sa konferecije Lokalnog antikorupcijskog foruma „podeljena“ sredstva iz gradskog budžeta: „Od ukupno dodeljenih 50 miliona dinara, preko 40 je pripalo medijima u vlasništvu porodice Radomirović (TV Belami, radio Belami, sajt Belami, Narodne novine), TV Zoni čiji je vlasnik sin ministra odbrane Bratislava Gašića i TV Kopernikus, koju je Savet za borbu protiv korupcije Vlade Srbije označio kao blisku SNS-u“.^[5] Eto, to su tekovine „demokratizacije“ medija za koju se zdušno zalažu i oba strukovna udruženja naših medijskih radnika.
U ovom slučaju Udruženje ne uživa masovnu podršku građanstva. Na proteste izlazi tek nekoliko desetina vremešnijih Nišlija.
Istine radi, treba reći da je NTV godinama bila „tribina“ za političku reklamu vladajućih partija. Tek u poslednjih godinu dana, od kako je postalo belodano da će biti privatizovana, ova TV stanica se emancipovala. Zauzvrat, izgubila je partijsku podršku. Po svemu sudeći, i NTV će uskoro postati vlasništvo rečene familije.
Za kraj: planirali smo za 31. avgust protestnu vožnju ulicama Niša. Evo, i ovom prilikom, pozivamo Nišlije da nam se pridruže.

***

Pošto se u ovom tekstu radi o opisu dva protesta, autor se, iako je sociolog, uzdržava od pokušaja objašnjenja i tumačenja ovih događaja. Reći ćemo samo ovoliko: upadljivo je odsustvo mlađih Nišlija, kao i inteligencije, kako one univerzitetske, tako i školske. Ne oglašavaju se ni nevladine organizacije – nema ovde grantova, honorara, plaćenih seminara i radionica… Verovatno su mnogi među njima očarani konformizmom i sinekurama, zavodljivošću političke promocije, razneženi mogućnošću da se bude podoban radi „napredovanja u karijeri“, a mnogi su, sa druge strane, sapeti strahom od gubitka ionako nesigurnih i slabo plaćenih poslova. U protestima učestvuju, uglavnom, istinski nevoljnici – penzioneri i nezaposleni. Svakoga dana u našem podrumčetu slušam o čemernom životu sugrađana i uvek se setim Čuda u Milanu Vitoria de Sike i Čezare Zavatinija. Mnogo toga je isto, samo što ovde neće biti metli na kojima će, na kraju priče i muka, nevoljnici odleteti u neko drugo podneblje.
Pokušale su neke političke partije, onako iz daleka, da se očešu o ove proteste. A šefovi vladajućih partija su, u svojoj nemaštovitosti, uspeli da iscede samo „mudar“ zaključak da će Udruženje postati politička partija. Njima je javno poručeno da „mi preziremo političke partije i da nam ne pada na pamet da sutra preziremo sami sebe“.^[6]
Konačno, zašto „Bunt u ekspres loncu“? Ovde se, u nezanimljivoj „unutrašnjosti“, sve kuva u jednoj te istoj klaustrofobičnoj bezukusnoj čorbi: „ljudska prava“, „socijalna pravda“, „demokratija“, „jednakost“, „vladavina prava“, „parlamentarizam“, „sloboda mišljenja“, „multikulturalizam“, „slobodni izbori“, „svojinski oblici“, „politička korektnost“, „NVO i njihove radionice“… Sve je pod poklopcem ekspres lonca sveprožimajućeg kapitala, koji krčka na vatri sveproždirućih klasa: kapitalističkih, partijskih, klerikalnih. No, bunt običnog sveta nišliskog: matorog, umornog, sveta bez iluzija, bolesnog, kljakavog, šepavog, ćoravog… ukazuje na to da život u srpskoj pustinji nije baš sasvim usahnuo. I, gle čuda, ova starost i oronulost je mlađa i prkosnija od bezvoljne kukavne biološke mladosti koju iz kafića i bircuza ni suzavcem nije moguće poterati.

Peščanik.net, 30.08.2015.

http://pescanik.net/bunt-u-ekspres-loncu/