Iako se o korupciji gotovo svakodnevno govori, Srbija pet godina nije imala zvanična istraživanja o tome. Prema poslednjem koje je uradio Republički zavod za statistiku, u više od 50 odsto slučajeva mito dajemo na svoju inicijativu, najčešće da bismo ubrzali procedure ili dobili bolji tretman. Statistika iz 2010. je poražavajuća - manje od jedan odsto onih koji su dali mito su to i prijavili nadležnima. Slično je i u Udruženju "Roditelj". Pre nekoliko godina stiglo im je više od 100 anonimnih prijava o korupciji u porodilištima. Na toj adresi su i ostale.
"U to vreme smo čak imali i dogovor sa Ministarstvom zdravlja koje je bilo vrlo voljno da se priključi i ozbiljnije pozabavi ovim problemom, da se čak i novčanice obeleže, da se prijavi, da se vrlo hitno odreaguje. U tom trenutku svi oni koji su se nama javili, koji su se žalili na korupciju, niko od njih nije zaista želeo da prijavi", kaže Dragana Soćanin iz Udruženja "Roditelj".
Građani su 2015. nešto spremniji da se obrate nadležnima i otkriju svoj identitet, pokazuju podaci portala Pištaljka. Samo njima se nedeljno javi oko 20 uzbunjivača, ali i dalje je više onih koji ništa ne preduzimaju. Uglavnom, jer misle da ne bi bilo efekta i zato što se plaše posledica.
"Ja se sećam slučaja da je jedna trudnica u devetom mesecu došla kod doktora i on je tražio mito, ona je želela to da prijavi policiji. Međutim, policija je rekla da ona mora da ide ozvučena i da nosi obeležene novčanice, a to je preveliki stres za nekoga ko je u devetom mesecu trudnoće", ističe Vladimir Radomirović, sa portala Pištaljka.
Iskustva govore da je još teže onima koji prijavljuju korupciju na svom radnom mestu. Nije malo njih koji tvrde da su zbog toga dobili otkaz. Podršku vide u Zakonu o zaštiti uzbunjivača, ali ne i spremnost pravosudnog sistema da ih zaštiti.
"Mi smo imali slučaj sekretara škole iz Velike Krsne kod Beograda koji je prijavio jednom nizu državnih organa zloupotrebe u toj školi. Sud je odbio da ga zaštiti, pozivajući se da je on otkaz dobio pre nego što je zakon stupio na snagu. Međutim, ako se pogleda dokumentacija koju smo mi objavili na sajtu, tu se vidi da to nije tačno", ističe Vladimir Radomirović.
Pored bolje zaštite uzbunjivača, država je dužna da pronađe mehanizme kojima će smanjiti mogućnost za korupciju. Dobar primer za to je izdavanje građevinske dozvole za 28 dana.
"Više niko ne može da drži predmet u fioci i po nekoliko meseci, da ga ne rešava i da za ubrzanje traži novac", ističe Aleksandra Damnjanović iz Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.
Srbija ima Strategiju za borbu protiv korupcije, problem je što se nedovoljno sprovodi.
"Recimo, za prethodnu godinu svega 28 posto mera koje su bile predviđenje akcionim planom je urađeno na način i u skladu sa indikatorom koji je predviđen u akcionom planu", navodi Vladan Joksimović, zamenik direktora Agencije za borbu protiv korupcije.
Agencija, iako je za to nadležna, ne radi istraživanja o tome kako građani vide korupciju, napominju da u budžetu za to nema novca.
Sudeći po pritužbama koje im stižu, građani se najviše žale na korupciju u policiji, prosveti, zdravstvu, javnim nabavkama, građevinarstvu i urbanizmu.
http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/Dru%C5%A1tvo/2021086/Borba+protiv+korupcije%2C+vi%C5%A1e+problema+nego+rezultata.html
Нема коментара:
Постави коментар