Вучи наочаре мења, али тортура медија остаје – са слином у улози егзекутора.Београд, 26 август 2015 – министар „доктор“ Небојша је забранио протест против илегалних имиграната, уредно пријављен полицији. Преписни „доктор“ наука Устав Републике гази као свој плагијат од доктората.
Члан 54 Устава гарантује грађанима слободу окупљања, али у пракси Небојшиног „Гејстапа“ једина права која постоје су искључива привилегија рома, педера, транвестита и нашмрканог циганчета Британске амбасаде.
Преписни доктор Небојша искористио је прилику да опозицију назове „фашистима“, понављајући задату мантру из стране абмасаде. Немачка још није завршила процес депоновања Цигана, а највећи део Немачке „азиланатске квоте“ завршиће по споразуму о реадмисији у Србији.
НАТО агенда зацртана Братиславским меморандумом, Србији је наменила улогу отпадне депоније Европе. На власт су постављене марионете задужене за беспоговорно спровођење сваке наредбе из Брисела и Вашингтона – свеједно колико штетне по Србију.
Хапшење новинара и забране протеста су заштитни знак свих тоталитарних режима, укључујући и Вучићев. Велики „везир из Чипуљића“ само наставља диктаторску традицију забране слободе говора и гушење медија – која је очигледно прешла у болест хроничног “Ћурувитиса“.
Вучи се тим поводом огласио из Беча – где је отишао да би видео Курца, претећом изјавом противницима исламизације Србије:
„да ће знати како са тим да се обрачуна“Национал-социјализам (у даљем тексту: нацизам) као свог највећег непријатеља види слободу говора и мишљења. Слободни медији и независно новинарство прва су жртва тотализма, а како изгледа Вучићево „обрачунавање са медијима“ знамо на примеру покојног Ћурувије.
Нацистичко уређење државе заснива се на тесној сарадњи привилегованих фирми (тајкуна) са режимом. Спровођење тоталитарног државног уређења у нацистичкој Немачкој било је задужење Heinrich Himmler-а, као пса-чувара Хитлеровог режима. Непријатељи режима и „вође“ постајали су мета параполицијске тортуре – хапшења и ликвидације биле су заштитни знак.
Вучићев аутистични режим третира Србију као да су је у коферу донели из Чипуљића или Тузле. Приватизација полиције и њена „реформа“ у батинашку екипу владајуће политичке партије, Србију је претворила у личну прћију Вучићевог клана.
Заштита лика и дела „великог везира“ и његових тајкуна постали су примарни задатак МУП под Небојшином диритентском палицом. Хапшења и пребијања новинара пиштољем по глави не само да су одлична увертира за најављене изборе, већ и јасна порука сваком ко се усуди да пише против етничког чишћења Србије од – Срба.
Сведоци смо завршне фазе насилне промене демографске структуре, рушења Устава и државног поретка – са министром полиције чији је једини задатак да хапси оне који на то упозоре јавност. Тотална режимска контрола мејнстрим медија задужена је за демонизацију политичких противника, а ретки који покушају да протествују – добију забрану одржавања скупа.
Амбасаде НАТО држава су пажљивом селекцијом успешно одабрали најквалитетније кандидате за рушење Србије. Метода којом су САД, помоћу корисних идиота на власти срушиле Немачку свој врхунац достиже у Србији.
Држава коју воде „експерти“ без дана радног стажа или резултата иза себе, бољу судбину не заслужује. Импотентност спољне политике праћена је тоталном неспособношћу управљања државом и тоталитарним режимом репресије.
Једина ствар коју Небојшина полиција не ради је оно што им стоји у опису радног места:
- 24 спорне приватизације
- 4 милијарде $ поклон тајкунима П.К. „Златибор“
- Београд на води, ФИАТ, Соларни парк
- „случај хеликоптер“
- син медијског магната убио девојку на пешачком прелазу
- 20 тона дроге „прошетали азиланти“ са Косова
- нерешена убиства, рекетирање, лажирање саобраћајних несрећа са смртним исходом, умешаност припадника полиције у организовани криминал
- цунами мај 2014 („Обреновац потопљен зато што ЕПС није осигурао ТЕНТ“)
Стварање Балканског калифата исламизацијом Србије је врло уносан посао, чија је реализација поверена онима чији је задатак да је спрече. Режим ће репресијом независних медија и опозиције покушати да сакрије своје праве намере од јавности док посао не буде завршен.
„неке грешке ће се тешко отклањати, а неке можда неће моћи никада да се отклоне“– моја је жеља да се у упозорења не уверите када буде касно
Инфо Анонимни
http://www.srbijadanas.net/prva-slina-srbije/
Нема коментара:
Постави коментар