Судија Вишег суда у Београду Маја Чогурић одбацила је захтев узбуњивача Милоша Крстића за заштиту од одмазде, погрешно се позивајући на забрану ретроактивности закона, открива Пиштаљка.
Крстић, запослен као секретар Основне школе „Биса Симић“ у Великој Крсни код Младеновца, пријавио је почетком године директора те школе Агенцији за борбу против корупције и просветној инспекцији због незаконитог запошљавања двоје људи и сумњивог издавања
школског објекта једном трговцу. „Чим је сазнао да је Агенција од школе тражила додатне информације и доказе, директор Ратко Ђорђевић је упао у моју канцеларију, обио радни сто, фиоке и орман и незаконито одузео службене печате школе и деловодни протокол. То је урадио како би прикрио своје незаконите радње и спречио ме да
Агенцији доставим документацију“, каже Крстић, напомињући да је он пре тог упада ипак успео да материјале пошаље Агенцији за борбу против корупције.
Директор Ђорђевић потом наставља одмазду над овим узбуњивачем и 4. јуна потписује решење о престанку радног односа, тврдећи да је Крстић одбио да се подвргне лекарском прегледу. „У понедељак 8. јуна дошао сам на посао, а пре него што сам откључао врата своје канцеларије домар Бранислав Ђорђевић, директоров брат, рекао ми је: „Немојте да откључавате врата, немојте да улазите унутра, директор ми је рекао да вам кажем да ви више не радите овде и да нема потребе да долазите на посао”. Њему сам објаснио да ми никакво решење није уручено, да решење директора школе није коначно и да имам право на приговор школском одбору, да имам законско право да радим до дана коначности решења, односно до дана док школски одбор не донесе своје решење по приговору“, каже Крстић.
Школски одбор одбио је његов приговор, али је Крстић у радном односу у школи остао до 31. јула, када му је истекао годишњи одмор. Он је 12. јуна Вишем суду у Београду упутио жалбу на основу Закона о заштити узбуњивача, тражећи да суд поништи директорово решење о престанку радног односа.
Судија Маја Чогурић, међутим, 23. јуна одбацује Крстићев захтев за заштиту, наводећи да је он „недозвољен“. „Закон о заштити узбуњивача, на основу којег извршни поверилац захтева одређивање привремене мере, ступио је на снагу дана 4.12.2014. те како се наведени закон примењује према цитираном чл. 40. по истеку шест месеци од дана ступања на снагу, дакле од 5.6.2015. године, а захтев за одређивање привремене мере се односи на одлагање правног дејства решења о престанку радног односа и привременог враћања запосленог на рад које је донето дана 4.6.2015. године, то суд налази да овакав захтев није дозвољен обзиром да у тренутку доношења спорног решења Закон о заштити узбуњивача није почео да се примењује, па самим тим није постојала могућност правне заштите у облику предвиђеним одредбама чл. 32. до 35. овог закона, па је суд предлог за одређивање привремене мере одбацио као недозвољен“, навела је судија Чогурић.
Она је у решењу још написала да је „суд посебно имао у виду да нису испуњени услови из чл. 197. став 2. Устава Републике Србије којим се прописује да изузетно, само поједине одредбе закона могу имати повратно дејство, ако то налаже општи интерес утврђен при доношењу закона, обзиром да законодавац приликом доношења закона такав општи интерес није утврдио“.
Милош Крстић се на ово решење жалио Апелационом суду, објаснивши да се повратно дејство или ретроактивност „односи на моменат ступања норме на снагу, а не на почетак примене норме“. „Закон о заштити узбуњивача („Сл. гласник РС”,бр.128/14) ступио је на снагу дана 04.12.2014. године. Од тог тренутка, исти закон важи, то јест део је правног поретка Републике Србије. Почетак примене закона значи да он може да се примењује на индивидуалне случајеве. Због тога, подносилац ове жалбе сматра да се у конкретном случају не ради о ретроактивности закона (која је забрањена), већ да је у питању примена закона на индивидуални случај“, навео је Милош Крстић.
Његова тужба по Закону о заштити узбуњивача прва је на територији коју покрива Виши суд у Београду.
ПРИЛОЗИ:
Решење Вишег суда у Београду о одбацивању захтева узбуњивача Милоша Крстића
Крстићева жалба Апелационом суду
Решење о престанку радног односа које је потписао директор Ратко Ђорђевић
Одлука школског одбора о одбацивању Крстићевог приговора
Решење о годишњем одмору којим се потврђује да је Крстић био запослен до 31. јула
http://pistaljka.rs/home/read/505
Крстић, запослен као секретар Основне школе „Биса Симић“ у Великој Крсни код Младеновца, пријавио је почетком године директора те школе Агенцији за борбу против корупције и просветној инспекцији због незаконитог запошљавања двоје људи и сумњивог издавања
школског објекта једном трговцу. „Чим је сазнао да је Агенција од школе тражила додатне информације и доказе, директор Ратко Ђорђевић је упао у моју канцеларију, обио радни сто, фиоке и орман и незаконито одузео службене печате школе и деловодни протокол. То је урадио како би прикрио своје незаконите радње и спречио ме да Агенцији доставим документацију“, каже Крстић, напомињући да је он пре тог упада ипак успео да материјале пошаље Агенцији за борбу против корупције.
Директор Ђорђевић потом наставља одмазду над овим узбуњивачем и 4. јуна потписује решење о престанку радног односа, тврдећи да је Крстић одбио да се подвргне лекарском прегледу. „У понедељак 8. јуна дошао сам на посао, а пре него што сам откључао врата своје канцеларије домар Бранислав Ђорђевић, директоров брат, рекао ми је: „Немојте да откључавате врата, немојте да улазите унутра, директор ми је рекао да вам кажем да ви више не радите овде и да нема потребе да долазите на посао”. Њему сам објаснио да ми никакво решење није уручено, да решење директора школе није коначно и да имам право на приговор школском одбору, да имам законско право да радим до дана коначности решења, односно до дана док школски одбор не донесе своје решење по приговору“, каже Крстић.
Школски одбор одбио је његов приговор, али је Крстић у радном односу у школи остао до 31. јула, када му је истекао годишњи одмор. Он је 12. јуна Вишем суду у Београду упутио жалбу на основу Закона о заштити узбуњивача, тражећи да суд поништи директорово решење о престанку радног односа.
Судија Маја Чогурић, међутим, 23. јуна одбацује Крстићев захтев за заштиту, наводећи да је он „недозвољен“. „Закон о заштити узбуњивача, на основу којег извршни поверилац захтева одређивање привремене мере, ступио је на снагу дана 4.12.2014. те како се наведени закон примењује према цитираном чл. 40. по истеку шест месеци од дана ступања на снагу, дакле од 5.6.2015. године, а захтев за одређивање привремене мере се односи на одлагање правног дејства решења о престанку радног односа и привременог враћања запосленог на рад које је донето дана 4.6.2015. године, то суд налази да овакав захтев није дозвољен обзиром да у тренутку доношења спорног решења Закон о заштити узбуњивача није почео да се примењује, па самим тим није постојала могућност правне заштите у облику предвиђеним одредбама чл. 32. до 35. овог закона, па је суд предлог за одређивање привремене мере одбацио као недозвољен“, навела је судија Чогурић.
Она је у решењу још написала да је „суд посебно имао у виду да нису испуњени услови из чл. 197. став 2. Устава Републике Србије којим се прописује да изузетно, само поједине одредбе закона могу имати повратно дејство, ако то налаже општи интерес утврђен при доношењу закона, обзиром да законодавац приликом доношења закона такав општи интерес није утврдио“.
Милош Крстић се на ово решење жалио Апелационом суду, објаснивши да се повратно дејство или ретроактивност „односи на моменат ступања норме на снагу, а не на почетак примене норме“. „Закон о заштити узбуњивача („Сл. гласник РС”,бр.128/14) ступио је на снагу дана 04.12.2014. године. Од тог тренутка, исти закон важи, то јест део је правног поретка Републике Србије. Почетак примене закона значи да он може да се примењује на индивидуалне случајеве. Због тога, подносилац ове жалбе сматра да се у конкретном случају не ради о ретроактивности закона (која је забрањена), већ да је у питању примена закона на индивидуални случај“, навео је Милош Крстић.
Његова тужба по Закону о заштити узбуњивача прва је на територији коју покрива Виши суд у Београду.
ПРИЛОЗИ:
Решење Вишег суда у Београду о одбацивању захтева узбуњивача Милоша Крстића
Крстићева жалба Апелационом суду
Решење о престанку радног односа које је потписао директор Ратко Ђорђевић
Одлука школског одбора о одбацивању Крстићевог приговора
Решење о годишњем одмору којим се потврђује да је Крстић био запослен до 31. јула
http://pistaljka.rs/home/read/505

Нема коментара:
Постави коментар