Није јасно шта се продаје, ни како је одређена цена Танјуга

Вест агенције ФоНет
Чланица Савета Владе Србије за борбу против корупције Мирослава Миленовић оценила је да је приватизациона цена за Танјуг од 760.000 евра „фрапантна“, јер се из документације не види шта је био предмет процене, нити шта се продаје.
Миленовић је, на конференцији за новинаре портала Пиштаљка о пословању и приватизацији државне новинске агенције, рекла да се на данашњи дан, 5. августа, на сајту Агенције за привредне регистре не види пословање правних лица за 2014. годину, већ
су доступни подаци до 2013. године. Она је најавила да ће подаци за прошлу годину бити доступни у новембру, па ће онда пословање у 2015. години, када дође на ред, бити „у дубокој прошлости“. Према њеним речима, у консолидованом извештају постоје и правна лица Танјуг увоз-извоз д.о.о. Скопље и Танјуг Црна Гора, с тим да финансијски извештаји из Црне Горе нису послати од 2006. године.
Они који би имали повлашћене информације, знали би да ли треба да „пазаре“ Танјуг, да ли купују магацин, стан, њиву у Црној Гори, рекла је Миленовић. Она је указала и да је спорно и непримерено што пише да су финансијски извештаји урађени у складу са расположивом документацијом, јер „све што пише може да буде, али не мора да значи“.
Када је реч о приходима, Миленовић је објаснила да се између 66 и 70 одсто добија из буџета, а остатак од закупа, док је 17 до 18 одсто оно што Танјуг произведе. Миленовић је рекла да зграда није у власништву Танјуга, већ државе, па је спорно зашто држава, као титулар имовине, не узима приход од закупа, већ закупац. Шта се продаје, упитала је Миленовић и прецизирала да се од 70 одсто прихода из буџета све „поједе и попије“, док приход од закупа оде на телефоне и остале трошкове...
„Ко је заинтересован? Само неко ко има додатне добре податке, колико траје закуп зграде, колико кошта. Велико је питање какви уговори постоје у Танјугу“, рекла је Миленовић.
Она је напоменула да Танјуг добија огроман новац из буџета, али да један део добија и на основу осталих услуга, што ће бити предмет следећег извештаја Савета за борбу против корупције о ПР услугама, који ће бити објављен крајем октобра. Није довољан ни тај новац, рекла је Миленовић и подсетила на позајмицу Танјугу уочи мајских избора 2012. године од 17,5 милиона динара. То је враћено новом позајмицом из новембра, што се види из завршног рачуна за 2012. годину, указала је Миленовић, позивајући се на извештај Пиштаљке.
Говорећи о извештају Савета о медијима и његове 24 препоруке, Миленовић је рекла да из Владе Србије није било „ни писма, ни разгледнице“. Према њеним речима, чланови Савета су се, истовремено, „убеђивали“ са министром културе и информисања Иваном Тасовцем о томе које су препоруке у његовој надлежности.
„Стање у медијима је опасно лоше, као што је и у целом друштву, али је опасније што не препознајемо шта треба да урадимо, већ чекамо "великог брата" да бисмо нешто урадили“, упозорила је Миленовић.
Уредник Пиштаљке Владимир Радомировић рекао је да Танјуг годишње добије из буџета два милиона евра, али да нема јасног начина на који се тај новац троши и за шта се користи. „Месечно добијају у просеку 17,5 милиона динара, што подразумева да државни органи добијају сервис вести, али онда они додатно плаћају Танјуг за посебне сервисе и услуге, што је недопустиво“, сматра Радомировић. Он је подсетио да је члановима Управног одбора истекао мандат, као и директорки Бранки Ђукић.
„Мандат јој је истекао 2013. године, противкандидати су били елиминисани из конкурса, а правна бесмислица је да тај конкурс није формално ни окончан“, објаснио је Радомировић. Према његовим речима, приватизација Танјуга је одложена за 13. август, а то значи или да нема заинтересованих, или се чека да цена буде преполовљена.
Новинар Игор Мекина рекао је да хрватска новинска агенција Хина добија из буџета 75 одсто, а словеначка СТА 50 одсто средстава. Он је навео и пример АФП, за коју је Европска комисија оценила да крши правила конкуренције због државне помоћи. „Европска комисија плаћа АФП сервис вести 320.000 евра за пет година, док француска држава за исти период даје 550 милиона евра“, рекао је Мекина. Комисија је, међутим, одлучила да не казни агенцију, јер ради у интересу јавног добра, као јавна служба, рекао је Мекина и подсетио да АФП има 3.000 запослених у 165 држава света и сматра се „европским гласом“.
Мекина је објаснио да агенције не могу да измишљају вести, али одређују редослед важности тема, па постоји могућност да некима и не посвете пажњу. То има домино ефекат и на остале медије, оценио је Мекина.
Радомировић је напоменуо да су на конференцију за новинаре били позвани и новинари и уредници Тањуга, али су они одбили да учествују.
Мирослава Миленовић казала је и да Савет за борбу против корупције у свом извештају о медијима дошао до закључка да Мирослав Богићевић није власник дела Политике, већ „шкољка, да не кажем фантом фирма, из Русије, која има налепницу на поштанском сандучету“. Миленовић је рекла да не треба звати директора Политике да би се причало о власништву, већ треба звати власника – то јест државу.
„Па ваљда тај власник зна с ким седи за столом, с ким се договара, одређује уреднике, зна ваљда ко долази на седнице, одакле паре“, рекла је Миленовић и нагласила да паре које су биле у трансферу остављају траг.
„Ми смо у Савету дошли до закључка да господин Богићевић није та персона која је „пазарила“ Политику, да се ради о једној шкољки, да не кажем фантом фирми, из Русије и да су путеви много другачији, рекла је Миленовић.
Према њеним речима, путеви су за Тужилаштво и тужилачку истрагу, а не за дебату. За дебату је питање да ли је почела та истрага, а ја те податке немам, рекла је Миленовић. „Оно што мене запрепашћује је да је премијер изјавио да њега не интересује више ко је власник, јер то клупко не може да се распетља. Ја то не разумем“, рекла је Миленовић.
Танјуг: Пиштаљка води неморалну кампању
Агенција Танјуг саопштила је у среду да je пројекат Пиштаљке о истраживању пословања Танјуга „заправо део непрофесионалне, неколегијалне и неморалне кампање, коју већ годинама воде поједини кругови, интересне групе и медијски намештеници у Србији, с циљем да се Танјуг уклони с медијског тржишта".

„Реч је о свима онима који су у хајку на Танјуг кренули оног тренутка кад су почели да губе тржишну утакмицу од тог истог Танјуга, у шта уверава чињеница да се Танјугом нису ни на који начин бавили у годинама када је агенција и финансијски и професионално пропадала. Напротив, хајка је кренула оног тренутка кад је Танјуг почео да се опоравља, а вођена је тако што су њени актери, уз обилату финансијску помоћ из најразличитијих европских и светских фондова, али и новцем који су добијали из буџета Србије, утицајним круговима, посебно европским, пласирали причу о својој „борби за демократизацију" медијског тржишта у Србији, а што се заправо своди на уклањање Танјуга са тржишта", наводи се у још једном непотписаном саопштењу Танјуга.
Непознати аутор тврди да су Пиштаљка и Удружење новинара Србије (које се у овом саопштењу нашло ни криво ни дужно, јер нема везе са пројектом Пиштаљке) „прекршили закон, новинарски кодекс и етичке и моралне норме" и да ће Танјуг „објашњења потражити на Савету за штампу и Суду части".


http://pistaljka.rs/home/read/506