Други захтев суду по Закону о заштити узбуњивача на територији Београда поднео је Бранко Гардашевић, некадашњи доцент на Факултету спорта и физичког васпитања (ДИФ), који је добио отказ пошто је пријавио корупцију на том факултету. Гардашевић је тражио да суд одреди привремену меру и наложи факултету да га врати на посао, односно да наложи поштовање решења инспекције рада које декан факултета Владимир Копривица одбија да изврши.
„Тужени у континуитету од 17 месеци врши штетне радње које озбиљно угрожавају егзистенцију тужиоца и његове породице, свестан чињенице да радни спор тече изузетно споро“, навео је Гардашевић у тужби, додајући да би суд могао да захтева његово распоређивање на неколико ненаставних радних места, у складу са његовом стручном спремом.
Бранко Гардашевић је још 2013. године Агенцији за борбу против корупције пријавио да руководство Факултета спорта и физичког васпитања није предузело мере да спречи последице штетних уговора о издавању тениских и фудбалских терена, омогућавања бесплатног коришћења ресторана у периоду од шест година и незаконитог издавања тренерских диплома. Агенција му је у септембру те године доделила статус узбуњивача (у складу са тада важећим правилником) и декана факултета упозорила да ће свака штетна мера бити сматрана одмаздом. Свега пет месеци касније, Бранко Гардашевић добио је отказ.
До данас нико није кажњен због издавања готово шест стотина нелегалних диплома такозване Више тренерске школе. Те дипломе је Министарство просвете поништило пошто је Гардашевић јавно указао да су неважеће.
Декан Факултета спорта и физичког васпитања Владимир Копривица тврди да је Бранко Гардашевић отказ добио у сладу са законом, јер „није прошао избор у више звање“ (ванредног професора). Иако је инспекција рада у децембру прошле године наредила да Гардашевић буде враћен на посао до окончања радног спора, Копривица је у изјави за Политику казао да решење „једног инспектора“ није јаче од одлуке наставно-научног већа. „Ово решење је непримењиво, јер нико ко није изабран по Закону о високом образовању нема права да се врати на посао“, рекао је Копривица.
Инспекција рада је већ два пута (у марту и јуну) новчано казнила факултет јер одбија да Гардашевићу омогући да ради док суд не одлучи да ли је отказ био законит.
У међувремену, на снагу ступа Закон о заштити узбуњивача и Гардашевић одлучује да га искористи. Дана 27. јула подноси захтев Вишем суду, тражећи да обавеже факултет да престане с вршењем штетних радњи и врати га на посао. Судија Слободан Керановић у року од два дана (по закону, суд има рок од осам дана да одлучи по жалби) доноси решење којим одбија Гардашевића. „Суд налази да овакав захтев није дозвољен, обзиром да у тренутку доношења спорног решења о престанку радног односа извршног повериоца Законо о заштити узбуњивача није почео да се примењује, па самим тим није постојала могућност правне заштите у облику предвиђеним чланом 32 до 35 овог закона, па је суд предлог за одређивање привремене мере одбацио као недозвољен“, навео је Керановић у образложењу.
Он је додао да по Уставу само поједине одредбе закона могу имати повратно дејство ако то налаже општи интерес утврђен при доношењу закона. „Суд сматра да у конкретном случају нису испуњени услови за примену ове одредбе (Устава), с обзиром на то да законодавац приликом доношења закона такав општи интерес није утврдио“, сматра Керановић.
Бранко Гардашевић за Пиштаљку каже да је разочаран решењем суда и да је почетак примене Закона о заштити узбуњивача обесхрабрујућ. „Представници државе тврдили су да ће овај закон омогућити праву борбу против корупције, а пракса за сада показује другачије. О томе сам писао и министру правде Николи Селаковићу“, каже Гардашевић. Он напомиње да је индикативно да се прва два случаја тужби по Закону о заштити узбуњивача односе на незаконитости у ресору просвете – један на основну школу, а други на универзитет.
Гардашевић је на решење Вишег суда поднео жалбу Апелационом суду, наводећи да он не тражи никакву ретроактивну примену закона „већ тражи да се одредбама важећег Закона о заштити узбуњивача санкционише вршење штетне радње која се врши, како у време ступања на снагу и примене поменутог закона, тако и данас“.
„У вези са погрешним тумачењем појма ретроактивности од стране првостепеног суда, навешћу једноставан пример: лице А, од пре две године, трпи штетне емисије из дворишта свог суседа, лица Б. Лице А не подиже тужбу, нити суду подноси предлог за одређивање привремене мере, јер не постоји материјално-правни пропис који би санкционисао и забранио вршење поменуте штетне радње лица Б. Коначно, усваја се закон и коначно, у исти се уноси одредба која забрањује вршење штетних емисија.
Да ли то значи, да лице А, које веће две године, а и данас, трпи штетне радње од лица Б, не може добити судску заштиту?! Напротив. Утолико пре! Лице А има право и мора добити судску заштиту, а вршење штетне радње мора да престане. Другачије размишљање је нелогично, несувисло и неправично“, навео је Гардашевић у жалби.
Шеф правног тима Пиштаљке Јелена Стојановић каже да досадашња судска пракса не охрабрује узбуњиваче и потенцијалне узбуњиваче. „И у случају професора Гардашевића изгледа као да држава није спремна да се упусти у решавање проблема корупције и заштите оних који су на њу указали“, каже Стојановић и додаје да се поставља питање шта раде представници државе које је Влада именовала у Савет факултета и Министарство просвете које је овлашћено да врши инспекцијски надзор над радом високошколских установа.
ПРИЛОЗИ:
Предлог за одређивање привремене мере
Решење Вишег суда о одбацивању захтева за одређивање привремене мере
Жалба Апелационом суду
Решење Агенције за борбу против корупције о давању статуса узбуњивача
http://pistaljka.rs/home/read/507
Нема коментара:
Постави коментар