Раст цена се рефлектује на рејтинг странака у Русији

МОСКВА: Две недеље до регионалних избора у Русији, социолози уочавају извесно
снижавање рејтинга шефа државе и владајуће Јединствене Русије (ЈР), а иако се број оних који
позитивно оцењују рад Владимира Путина на функцији шефа државе не спушта испод 80 одсто, експерти говоре о растућем незадовољству грађана растом цена, пишу "Ведомости".
Према подацима Фонда за истраживање јавног мњења (ФОМ) за 16. август, да су избори одржани седам дана касније, за Путина би гласало 72 одсто руских грађана, у односу на преко 76 одсто колико их је било у априлу и мају.
Мањи је и број оних који беспоговорно верују председнику - 37 у односу на 42 одсто, а незнатно се смањио број оних који позитивно оцењују Путинов рад на функцији председника - са 86 одсто у мају на 84 у августу.
Сличан тренд региструје и Центар Левада - у августу активности Путина подржава 83 одсто, за разлику од податка из маја од 89 одсто анкетираних.
"Рано је за прављење далекосежнијих закључака, рејтинг председника се од марта 2014. незнатно колеба", рекао је председник ФОМ-а Александар Ослон, додајући да више о расположењу говори динамика жалби на повећање цена и да у представи "већине грађана Путин на све утиче, али не управља свиме".
Заменик директора "Леваде", Алексеј Гражданкин, изјавио је да се нешто снизио и позитиван однос грађана према председнику, али и ка свим елементима власти и владајућој партији.
Гражданкин тврди да се представа о одговорности председника за повећање цена повећава из године у годину, што се рефлектује и на Путинов и рејтинг ЈР.
"Све то може да доведе до смањења одзива на изборима, али не до прерасподеле политичких снага", навео је он, додајући да - будући да је скоро свугде укинут минималан одзив за изборе, то на резултате неће утицати.
Према резултатима анкете Руског центра за истраживање јавног мњења (ВЦИОМ), за ЈР би у јулу гласало 58,8 одсто а у августу 55,5 одсто бирача, наводе "Ведомости".
(Танјуг)

http://www.dnevnik.rs/svet/rast-cena-se-reflektuje-na-rejting-stranaka-u-rusiji 



Rusija i Amerika najopasniji rat ne vode ni raketama, ni nuklearnim oružjem ni brojem vojnika 

SAD i Rusija važe za dve strane istog novčića. Dve sile, čiji sukob traje, sa manjim ili većim intenzitetom, još od kraja 2. svetskog rata, kada su jedini put delovale udruženo u borbi protiv tada najveće pretnje po svetski poredak - Hitlerove Nemačke, nikako ne uspevaju da se slože. U večitom odmeravanju snaga ove dve države glavnu reč ne igraju ni rakete, ni nuklearno oružje, ni broj vojnika, već - reči.

Dugo su Sjedinjene Države dominirale svetskom medijskom scenom, što je naročito bilo primetno nakon kraha SSSR, kada je Rusija bila oborena na pleća.
 
Sa dolaskom Vladimira Putina na čelo, država je i te kako ojačala, a s tim i njena propagandna moć, koja je u ovom trenutku možda čak i veća od američke.
 
I jedni i drugi nemilice "bombarduju" čitaoce, slušaoce i gledaoce svojim ideološkim sadržajem, trudeći se da budu što uverljiviji. 
 

Najjače propagandno oružje SAD - mediji i Holivud

 
Sjedinjene Američke Države već decenijama kao jedno od najjačih oružja podjednako koriste medije i svoju filmsku industriju - Holivud.
 
Medijske kuće kao što je CNN kao po pravilniku već imaju spreman repertoar kojim podržavaju i opravdavaju akcije SAD, istovremeno pripremajući nekoliko scenarija o razlozima istih, koji se umešno serviraju kako američkoj, tako i svetskoj javnosti.
 
Odmah po početku sukoba u Ukrajini, mediji u SAD su orkestrirano osuli paljbu po svrgnutom predsedniku Viktoru Janukoviču, nazvavši ga "Putinovim pijunom" i "čovekom koji koči Ukrajinu na putu ka EU", dok su krvavi protesti na Majdanu nazvani "pobedom slobode i demokratije".
Holivudska industrija savršeno je sinhronizovana sa američkom spoljnom politikom. Tako možemo primetiti da se ubrzo nakon početka intervencije američke vojske pojavi "novi holivudski hit" sa tom tematikom.
 

Srbija se takođe nekoliko puta našla "u nemilosti" Holivuda, te smo imali priliku da gledamo ostvarenja u kojima su Srbi predstavljani kao mafijaši, teroristi, dok u filmu "Mirotvorac" Džordž Kluni i Nikol Kidman spasavaju zgradu UN-a od pomahnitalog Srbina koji želi da podmetne bombu.

Sijaset filmova snimljeno je o borbi američkih vojnika u Avganistanu, pa u Iraku protiv Sadama Huseina, do novijih ostvarenja o ratu u Libiji ili dostignućima američkih snajperista koji se "bore za slobodu daleko od kuće", a neki čak  osvajaju i "Oskare".
 
Efekat Holivuda mogao se videti i pre četvrt veka u ostvarenjima kao što je čuveni film sa legendarnim Robinom Vilijamsom, "Dobro jutro, Vijetname", gde je rat američke vojske u toj azijskoj zemlji umešno prikazan u senci priče o neobičnom, pomalo pacifistički nastrojenom di-džeju koji prkosi nadređenima.
Pored toga, gotovo da nema serije ili filma bilo kog žanra u kojima se na neki način ne "provuče" određena opaska ili scena gde se gledaocu svesno ili podsvesno usađuje poruku koja SAD predstavlja u pozitivnom svetlu.

Uzdizanje ruske propagandne moći

Rusija još od vremena Josifa Staljina i njegove "Pravde" nije imala ubedljiv medij kojim je ozbiljnije mogla da utiče na svet.
 
Posle skoro dve decenije potpune medijske nemoći van svojih granica, Rusija je uspela da pokrene svoju propagandnu mašineriju, koju možda i najbolje predstavlja televizija "RT", koja se finansira direktno iz državnog budžeta.
 
Ruski medijski uticaj proširio se po čitavom svetu, a možda i ključni potez (pored ogromnog finansijskog ulaganja, naravno) bilo je otvaranje deska na engleskom jeziku. Tako danas u ruskim medijim možemo čitati o svakodnevnici u SAD, Velikoj Britaniji ili Australiji, ali isto tako o drugom, oštrom i kritičkom uglu na račun SAD i njenih saveznika, što je ranije bilo praktično nemoguće, makar na globalnom nivou.
 
O vrtoglavoj popularnosti i ogromnom uticaju govori i to što je RT postao najposećeniji kanal na Jutjubu.
Vladimir Putin je očigledno shvatio u čemu su SAD toliko decenija bile  bolje od njegove zemlje, te je rešio da tas medijske moći prebaci na stranu Rusije. Usled ogromnih ulaganja Rusije u svoju medijsku mašinu, SAD se možda po prvi put u novijoj istoriji nalaze u podređenoj poziciji u propagandom dvoboju.
 
U tom ratu informacija, i Rusija i SAD neodoljivo podsećaju na priču o čuvena dva ovna na brvnu, od kojih nijedan ne želi da popusti i napravi korak unazad. 
 
Najveća žrtva propagandnog dvoboja dve najveće svetske sile nisu ni čitaoci, ni gledaoci, već - istina. Jer ona se, kao i uvek, nalazi negde između.

http://www.blic.rs/Vesti/Svet/586109/Rusija-i-Amerika-najopasniji-rat-ne-vode-ni-raketama-ni-nuklearnim-oruzjem-ni-brojem-vojnika

 ZBOG PAPIRA Rusija uništila 1,5 tona hrane namenjene trkačkom timu BMW

 Ruske novinske agencije su javile da je više od 1,5 tone hrane namenjene automobilskom trkačkom timu BMW koji dolazi u Moskvu, uništeno zbog nepravilne uvozne dokumentacije. BMW treba da učestvuje u trkama koje počinju u petak kao deo nemačkog takmičenja DTM. Izveštaji objavljeni u četvrtak kažu da je hrana uništena početkom ove nedelje.
Poslednjih nekoliko nedelja, Rusija je javno uništila tone hrane uvezene sa Zapada uprkos zabrani koju je Moskva uvela prošle godine kao odgovor na sankcije zbog ukrajinske krize.
 
Državna novinska agencija RIA Novosti navodi da je predstavnik BMW Jerg Kotmajer rekao da će tim ipak učestvovati u takmičenju, bez obzira na gubitak pripremljene hrane.

http://www.blic.rs/Vesti/Svet/586238/ZBOG-PAPIRA-Rusija-unistila-15-tona-hrane-namenjene-trkackom-timu-BMW

Ruska vojska je tigar na papiru

U nastojanju da proceni kolika je zaista opasnost od izbijanja oružanog konflikta između Rusije i NATO-a u regionu Baltika i kakvi bi, u tom eventualnom konfliktu, bili izgledi dveju zaraćenih strana, Institut moderne Rusije (IMR) objavio je analizu, koju potpisuje autor Matthew Bodner, a u kojoj se ukazuje da je stvarna moć ruska vojske i njena borbena sposobnost daleko manja nego što se to na Zapadu procenjuje i što ruske vlasti nastoje da prikažu. Osim što zaostaje na polju moderne vojne tehnike, Rusija je daleko iza zemalja NATO alijanse i po pitanju raspoloživih resursa, obučenosti i ratnog iskustva vojnog personala, kao i ukupnog potencijala za vođenje jednog dugotrajnog rata sa tehnološki i brojčano nadmoćnim protivnikom. Prevod analize preuzete sa sajta IMR prenosimo u celini

Agresivna taktika Kremlja u Ukrajini aktivirala je kod stručnjaka i vojnih lidera Zapada alarm za uzbunu zbog pretnje koju Rusija predstavlja državama članicama NATO-a u oblasti Baltika. Ali, da li bi ruska vojska zaista imala prednost u eventualnom sukobu sa Zapadom oko Baltika? Novinar i vojni analitičar Metju Bodner poredeći resurse i vojne potencijale dve strane pojašnjava da bi Rusija imala veoma težak zadatak u eventualnom sukobu protiv NATO-a.

Dok se tenzije između Rusije i Zapada zbog krize u Ukrajini nastavljaju približavati tački ključanja, alarmantna zabrinutost se pojavila u SAD i evropskim političkim krugovima zbog straha da bi Rusija mogla predstavljati realnu opasnost za tri baltičke države - Estoniju, Letoniju i Litvaniju. S obzirom na prisustvo značajnog etničkog ruskog stanovništva u tim državama, ovaj region je posebno ranjiv na novu vrstu hibridnog ratovanja koju je Moskva uvela u upotrebu aneksijom Krima, a takođe je primenjuje i u istočnoj Ukrajini. Pored toga, smatra se da bi region Baltika najverovatnije bio meta Rusije ukoliko bi Kremlj odlučio da testira odlučnost ili se eventualno suoči sa NATO savezom. Prema nekim spekulacijama, napadom na Baltik, predsednik Rusije Vladimir Putin mogao bi da pokuša da podeli NATO savez i tako pokaže da je ključni Član 5 - odredba Vašingtonskog sporazuma u kojoj se navodi da je napad na jednu državu, napad i na sve ostale članice saveza – u stvari lažno obećanje.

Učestale vojne vežbe širokog obima koje Rusija praktikuje u poslednje vreme, dolivaju ulje na vatru koja dodatno podgrejava postojeću zabrinutost Zapada, i kao odgovor, NATO je počeo da pokazuje svoju odlučnost u podršci baltičkim članicama saveza. Ona je počela patroliranjem i potragom za ruskim vazduhoplovima nad nebom ugroženog pograničnog regiona kao i pripremom 13.000 ljudi za brzo i hitno delovanje u okviru snaga sposobnih za raspoređivanje u regionu u roku od 48 sati. U svom nedavnom izveštaju nevladine organizacije Evropska mreža za liderstvo, upozorava se da masivne vojne vežbe Rusije sa jedne i NATO-a sa druge strane doprinose opasnosti da oružani sukob između njih postane izvesniji. Iako NATO nastoji da uveri svoje članice da su ovi koraci dovoljni za sprečavanje bilo kakve potencijalne ruske akcije, neki drugi posmatrači, kao što je organizacija Chatham House, ukazuju na potencijalnu opasnost koja preti od konvencionalnih snaga ruske Zapadne vojne oblasti, stacioniranih u blizini Evrope, kojima bi, kako se tvrdi, Putin lako mogao da zauzme region Baltika.

Ta tvrdnja bi, međutim, predstavljala činjenicu samo ako bi se ruska numerička prednost pretvorila u stvarnu vojnu nadmoć. Međutim, ako bi rat u baltičkim zemljama postao izvestan, NATO bi imao sve šanse za pobedu na kraju. U vojnom establišmentu SAD određeni krugovi strahuju da je Alijansa nedovoljno pripremljena za eventualnu borbu sa Rusijom, ali snage NATO treniraju češće od ruskih vojnika, imaju noviju opremu, a i učestvovali su u mnogo više realnih borbenih operacija. Ruska vojska je tek nedavno otpočela redovnu obuku, kao deo decenijskog plana vojne modernizacije za koji je izdvojeno oko 20 triliona rubalja (350 milijardi dolara). Ali novac za korisnike ovog programa nije ravnomerno raspoređen. Na primer, ruska avijacija, koja bi bila udarna pesnica eventualnog ruskog napada na Baltik, u velikoj meri je nasleđe sovjetske ere sa zastarelom flotom bombardera proizvedenom tokom Hladnog rata (iako su neki od njenih borbenih aviona, poput lovaca bombardera Su-34, novije proizvodnje).

Rusija, međutim, ima izvesnu prednost u zemaljskim sistemima za vođenje elektronskog rata, koji, ukoliko se upotrebe i uspešno koriste, mogu donekle da zaštite ruske trupe koristeći elektronsko ometanje dizajnirano da poremeti elektronski navođena oružja iz NATO arsenala i drugih automatskih sistema. Prema procenama američkih zvaničnika, koje je nedavno objavio Wall Street Journal, Rusija je već uspešno pokazala svoju sposobnost da koristi ove kapacitete na ratištima istočne Ukrajine, a takođe, ova ruska tehnologija svojim ometanjima, čini komplikovanijim američke vojne vežbe sa baltičkim saveznicima.

Ipak, starost i kvalitet ruskih aviona važan su parametar za procenu realne ruske vojne moći u eventualnom baltičkom ratnom scenariju, jer je upravo vojno vazduhoplovstvo ključni rod vojske koji se koristi za pokretanje ofanzivne kampanje u modernom ratovanju. Od početka juna, ruska avijacija je doživela zapanjujućih osam avionskih nesreća koje su nastale kao posledica tehničkih kvarova ili pilotske greške, a to je trend koji analitičari pripisuju značajnom povećanju broja patrola od početka ukrajinske krize. Ako bi Rusija iskoristila svoju blizinu, kao i inicijalnu brojčanu prednost na Baltiku kako bi postigla brzu pobedu u ovom regionu, verovatno bi istisnula nejake NATO efektive trajno stacionirane u tom delu saveza, ali bi imala težak zadatak da na duži rok zadrži osvojenu teritoriju.

Poređenje vojnih efektiva

Ako posmatramo ono što vojnici uobičajeno nazivaju borbenim poretkom - po kome se vrši uzajamna procena sredstava koja su na raspolaganju svakoj od zaraćenih strana, Rusija izgleda mnogo jače nego što bi to verovatno bila u stvarnom konfliktu. Prema broju iznetom u nedavnom izveštaju Chatham House, pod komandom zapadne vojne oblasti Rusije, koja bi vodila eventualni baltički rat, nalazi se 65.000 pripadnika kopnenih trupa, 850 komada artiljerije, 750 tenkova i 320 borbenih aviona. Drugi podaci, poput onih koje daje Međunarodni institut za strateške studije, procenjuju silu Rusije na mnogo višem nivou od 300.000 vojnika, uz upozorenje o postojanju visokog stepena nesigurnosti u pogledu njihove realne borbene gotovosti. Rusija u tom regonu takođe ima svoju Baltičku flotu, ali ovi brodovi, koji su u lošem stanju, uglavnom su razoružani još od pada Sovjetskog Saveza, a ruska enklava u Kalinjingradu isuviše je izolovana da bi mogla da podrži veliku flotu. Baltička flota ima samo dve male podmornice klase Kilo, koje su na dizel pogon, od kojih je jedna bila izdvojena uglavnom za obuku novih podmorničkih posada. Ni površinska flota nije mnogo veća, sa nekoliko razarača klase Sovremenny, jedne fregate i četiri korvete u paketu sa manjim brodovima podrške.

Baltička flota, međutim, može biti ojačana brodovima iz najveće ruske Severne flote, stacionirane u Murmansku. Ruski brodovi koji bi bili vredni pažnje jesu vojna krstarica Petar Veliki i jedini nosač aviona Admiral Kuznjecov, kao i razarač uz pratnju nuklearnih podmornica. U slučaju potrebe za borbu protiv ovih plovila mogli bi biti pozvani NATO brodovi sa Atlantika.

Posmatrajući vojnu snagu Rusije na Baltičkoj pozornici, bitna pitanja su: Koliko ovih jedinica postoji samo na papiru, koliko su one spremne za realnu borbu i koliko su one dobro naoružane i obučene? Ovo poslednje pitanje je manje opterećujuće za NATO savez koji redovno trenira svoje trupe i kontinuirano ih snabdeva novom i boljom vojnom opremom. Tačno je da su kombinovane snage estonskih, litvanskih, i letonskih trupa nedovljno jake u odnosu na, bar pretpostavljene, snage Zapadne ruske vojne oblasti. Kako se navodi u izveštaju Chatham House, ove isturene snage NATO alijanse oslanjaju se na svega 10.450 ljudi na terenu, 158 komada artiljerije, tri tenka i nula aviona. Međutim, NATO je počeo da prebacuje vojna sredstva alijanse u region ojačavajući na taj način svoje baltičke saveznike. Ranije ove godine, Sjedinjene Države su u Estoniju prebacile jedan broj teških oklopnih vozila, kao što je borbeni tenk M1 Abrams, a takođe, NATO je povećao snage za brzo reagovanje u istočnoj Evropi na 13.000 ljudi. Nakon sastanka 28 ministara odbrane članica Alijanse, u junu, generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg najavio je da će se broj trupa za brz odgovor utrostručiti na 40.000 ljudi.

S obzirom da nijedna od tri baltičke države nema svoje vazdušne snage, a u pokušaju da pokaže Rusiji da će pojačati odbranu vazdušnog prostora svojih članica, NATO je povećao svoje misije nad baltičkim vazdušnim prostorom sa četiri na osam aviona tokom prošle godine, a kasnije ih je proširio i na 16 aviona. Ranije ovog meseca NATO je saopštio da će smanjiti broj BAP (Baltic Air Policing) misija ponovo na osam aviona. S obzirom da je prvi korak u svakom modernom ofanzivnom ratu pokretanje masovnih vazdušnih napada na strateški važne ciljeve kao što su komunikacije, odbrambene snage i linije snabdevanja, pri izbijanju eventualnog Baltičkog sukoba Rusija bi mogla da iskoristi svoju brojčanu nadmoć u vazduhu i da preuzme kontrolu nad baltičkim nebom.

Čak i ako bi Kremlj procenio da je potrebno da se opsada Baltika iskoristi za obnovu Baltičke flote, ruska brodogradilišta su već prepuna naloga za Crnomorsku, Severnu i Pacifičku flotu. Posmatrano sa vojnog stanovišta, ukoliko Putin ne bi bio sprečen u obnavljanju ruske imperije, postoji nekoliko razloga zbog kojih bi Moskva mogla rizikovati izbijanje nuklearnog rata nad baltičkim regionom.

Prema podacima koje je prikupio Međunarodni institut za strateške studije (IISS) u Londonu, ukupna snaga NATO-a u Evropi, znatno prevazilazi trupe Rusije koje su stacionirane u Zapadnoj vojnoj oblasti. Pod pretpostavkom produženog sukoba koji bi izbio na Baltiku, NATO bi imao ogromne rezerve vojnika i opreme za uvođenje u borbu.

Evropske članice NATO-a imaju na raspolaganju nešto ispod dva miliona aktivnog vojnog osoblja, 7.000 tenkova, 11.000 komada teške artiljerije i 2.100 lovačkih i aviona opremljenih za dejstva vazduh-zemlja, mada je IISS ekspert Daglas Beri upozorio da je moguće da su Turska i Grčka u međuvremenu prepravile svoje ranije izveštaje. Prema Beriju, samo na Tursku otpada jedna četvrtina vojnog osoblja NATO-a i jedna trećina ukupnog broja svih NATO tenkova u Evropi, a polovinu od ukupnog broja tenkova NATO-a na kontinentu daju Turska i Grčka.

Dalje, zapadnoevropske članice NATO-a imaju na raspolaganju oko 800.000 aktivnog vojnog osoblja, 1.000 tenkova, 1.600 artiljerijskog oruđa i 1.000 lovačkih aparata zajedno sa avionima opremljenim za napade na zemaljske ciljeve. Novije članice iz Istočne Evrope imaju 320.000 vojnika u aktivnom sastavu, 1.600 tenkova, 2.700 komada artiljerije i oko 250 lovaca, kao i aviona za delovanje po ciljevima na zemlji.

Scenario vazdušnog rata

Ako bi Rusija procenila da je njena vojna sila dovoljno snažna da odbaci NATO dalje od baltičkih država ili jednostavno da u praksi testira da li NATO blefira i da li bi države poput Nemačke i Francuske bile voljne da poštuju svoje obaveze pomenutog Člana 5 Vašingtonskog sporazuma, scenario bi verovatno otpočeo vazdušnim napadima na region pošto u modernom ratovanju vazdušna kampanja po pravilu predstavlja prvi korak. Da bi pokrenuli ovaj napad, ruski vojni planeri bi aktivirali 6950. vazduhoplovnu bazu u sastavu komande strateških vazduhoplovnih snaga Rusije stacioniranoj u vazduhoplovnoj baze Engels u Saratovu. Prema godišnjem Almanahu ruskog vazduhoplovstva objavljenog u Air Force Magazine, Rusija je u Engelsu stacionirala dve eskadrile naprednih supersoničnih bombardera Tu-160 "Black Swan" i dva stara bombardera “propelerca” Tu-95 "Bear". Dalje na severu, u vazduhoplovnoj bazi Šaikovka u regionu Kaluga, takođe pod komandom 6950. vazdušne baze, nalaze se tri eskadrile supersoničnih bombardera kraćeg dometa Tu-22M3 “Backfire”, a u blizini granice sa Belorusijom stacionirane su i dve eskadrile sa sedištem u vazdušnoj bazi Olenegorsk u Murmansku.

Većina ovih bombardera opremljena je krstarećim raketama sa takozvanom "STANDOFF" dometom do 600 kilometara udaljenosti. S obzirom na blizinu komande 6950. vazduhoplovne baze regionu Baltika, veći deo ruskih vazdušnih snaga može biti u vazduhu i u dometu za napad na baltičku NATO infrastrukturu u roku od sat vremena. Zahvaljujući dometu krstarećih raketa, imaginarni napad praktično bi mogao biti pokrenut i bez napuštanja ruskog vazdušnog prostora od strane ruskih bombardera. Takva operacija bila bi izvedena iznenada pod maskom jedne od masovnih vanrednih vojnih vežbi koje Ministarstvo odbrane Rusije učestalo sprovodi od početka krize u Ukrajini. U pratnji manjih borbenih aviona tipa MiG i Suhoj, a maskirani elektronskim ometanjem, ruski bombarderi bi u prvom krugu napada ciljali radare za vazdušno osmatranje NATO-a, centre komande vazdušne odbrane i komunikacionu infrastrukturu, rekao je za IMR stručnjak za vazdušne borbe - Thomas Withington.

Takav iznenadni napad u početku bi Rusiji dao određenu prednost. Ako bi strateški bombarderi uspeli da realizuju prvu rundu svojih ciljeva, to bi dezorjentisalo lokalne NATO snage koje u prvi mah ne bi shvatile šta se dešava i dok bi elektronski ometala NATO sposobnost da reaguje, ruska avijacija bi mogla proširiti svoj napad uključivši svoje protivavionske raketne sisteme na Baltiku. Manji taktički avioni, kao što su lovci-bombarderi Suhoj SU-34, naoružani anti-radarskim raketama koje ciljaju signale emitovane sa radarskih stanica, pridružili bi se napadu, nanoseći udare radarskim stanicama u Norveškoj, Danskoj, Nemačkoj, a možda bi napad obuhvatio i zemlje poput Švedske i Finske koje nisu članice NATO-a, pretpostavka je koju iznosi Withington.

Zbog opsega u kojem bi Rusija mogla lansirati svoj prvi napad krstarećim raketama, kao i relativno mali kontingent NATO aviona koji bi u tom trenutku bili na raspolaganju u regionu, Rusija bi imala izglede za uspeh u prvoj fazi sukoba.

U zavisnosti od toga šta bi bio cilj Rusije – da li bi to billa opsada Baltika, ili bi pak cilj bio samo da se NATO povuče i na taj način pokaže da je Član 5 lažno obećanje – moglo bi da se dogodi da pokrene kopnenu invaziju na zemlje regiona. U tom slučaju, drugi talas ruskih vazdušnih napada imao bi za cilj da poremeti kopnene i pomorske snage NATO-a u pokušaju da ih spreči da uđu u borbu i tako zaustave pokrete Moskve. To bi podrazumevalo lansiranje krstarećih raketa ka NATO brodovima, skladištima za snabdevanje, železničkoj infrastrukturi i vazduhoplovnim bazama, pokušavajući na taj način da primora NATO na povlačenje – odlažući time reakciju NATO-a, uključujući i slanje svojih trupa u borbu, rekao je Withington.

On, međutim, ukazuje da je teško predvideti kako bi se stvari odvijale u realnosti da li bi se Rusija povukla usred masovnog NATO kontranapada ili bi pobedila ceo savez koji bi prihvatio svoje gubitke i ustupio Baltik Moskvi, što je malo verovatno. Možda nijedna strana ne bi odstupila, i onda bi ostala samo nuklearna opcija - u tom slučaju ništa što bi se moglo dogoditi na konvencionalnom nivou ne bi mnogo značilo.

Malo verovatan scenario?

Na kraju, ključ, malo verovatnog, ruskog uspeha u baltičkoj kampanji, u velikoj meri bi zavisio od brzine kojom bi njeno vazduhoplovstvo moglo napasti ključne delove NATO infrastrukture u regionu kako bi ruske snage pokušale da spreče munjevit i beskompromisan odgovor vojnih snaga saveza. Osim toga, to bi zavisilo od sposobnosti Rusije da zadrži primat u vazduhu, što bi dovelo do povlačenja NATO. Ali, pitanje je da li Rusija ima vazdušnu snagu da to uradi? NATO avioni se generalno bolje održavaju, piloti su bolje obučeni, a elektronska oprema koju poseduju i koja se koristi da zbuni ruske avione i ometa njihovo dejstvo, smatra se da je za klasu iznad one kojom su opremljeni ruski avioni. Ruski bombarderi su takođe u jako lošem stanju. Flota bombardera tipa Tu-95S, koja je stožer flote, prizemljena je početkom juna, posle dva rušenja koja su se dogodila tokom rutinskih vojnih vežbi.

Ove nesreće praćene su sličnim gubicima od juna meseca kada se srušilo nekoliko lovaca MiG-29, kao i lovaca-bombardera Su-24 i Su-34, takođe tokom rutinskih vežbi. Sve u svemu, ruska avijacija je izgubila osam aviona u nesrećama tokom poslednja dva meseca. Analitičari upozoravaju da je ovo šokantna stopa neuspeha koja je uzrokovana uglavnom lošim održavanjen i nebrigom za vazduhoplove, kao i zbog slabe obuke pilota što je praksa koja traje još od vremena raspada Sovjetskog Saveza.

Cela ruska flota bombardera VT-95 ostala je prizemljena od početka avgusta jer avijacija istražuje šta je uzrokovalo česte padove. Za sada nije poznato koliko dugo će flota ostati van funkcije. Izvesno je, međutim, da se problemi ruskog vazduhoplovstva neće promeniti u bliskoj budućnosti, što skupa baca ozbiljnu sumnju u pogledu sposobnosti vojnog vazduhoplovstva da se bori u stvarnom konfliktu.

Verovatnoću izbijanja rata, teško je proceniti. Do sada, većina koškanja ograničena je na simboličkom raspoređivanju trupa i oruđa u Istočnoj Evropi i masovnih vežbi ruske vojske u blizini granica istočnog krila NATO-a. Zanimljivo je pogledati i vojno obrazloženje motiva Rusije da izvrši aneksiju Krima prošle godine. Sevastopolj, sedište ruske Crnomorske flote, glavna je strateška potpora Moskvi u nastojanju da zadrži i proširi svoje prisustvo u Mediteranu i na Bliskom istoku, kao i u južnom Atlantskom okeanu. Mogućnost gubitka pristupa toj mornaričkoj bazi, a možda i strah da će je NATO-a dugoročno zauzeti, verovatno je u velikoj meri uticalo na političku odluku Kremlja da anektira Krim i pored visoke cene koja se ogleda što u političkim što u ekonomskim troškovima.

Slično strateško rezonovanje teško je pronaći kada su baltičke zemlje u pitanju, ali ovaj zaključak zavisi od toga kako se posmatraju motivi ruskog predsednika. Strateška vrednost može objasniti zašto je Rusija anektirala Krim – kao vitalnu vojnu stratešku tačku - ali to nije uticalo da on formalno krene u zauzimanje teritorije u regionu Donbasa na istoku Ukrajine. Donbas nema isti nivo vojne vrednosti kao Krim, kao ni Baltički region. Čak i ako Kremlj odluči da je potrebno da se zauzme Baltik zbog obnove Baltičke flote, njena brodogradilišta su već prepuna naloga za Crnomorsku, Severnu i Pacifičku flotu.

Ali, ako bi Putin procenio da je sateran u ćošak i da mora pokušati da destabilizuje NATO zastrašujući svoje baltičke susede, možda će kockarski okušati sreću i pokrenuti rizičan napad. Srećom po baltičke države, zapadna alijansa bi gotovo neupitno izašla kao pobednik u sudaru sa neiskusnim i nedovoljno obučenim ruskim vojnicima, naravno, samo ukoliko bi NATO odlučio da deluje, na šta je obavezan Članom 5 Vašingtonskog ugovora.

*Tekst preuzet sa sajta Instituta moderne Rusije.

http://www.e-novine.com/svet/svet-tema/125134-Ruska-vojska-tigar-papiru.html

 Diplomatske igre SAD i Rusije: Matvijenko ne ide u Ameriku 

Odnosi Moskve i Vašingtona uzdrmani su novim diplomatskim skandalom jer je zbog ograničenja američke vize, izdate nakon dugog odlaganja, planirana poseta predsednice Saveta Ruske Federacije Valentine Matvijenko SAD otkazana.
Moskva ovaj potez ocenjuje kao narušavanje opšteprihvaćenih pravnih normi, protivno obavezama država-organizatora međunarodnih foruma. 
Prema vizi, Matvijenkovoj nije dozvoljeno da učestvuje na svim sastancima i drugim događajima koje će od 31. avgusta do 2. septembra organizovati Interparlamentarna unija u Njujorku.

Pod takvim okolnostima putovanje delegacije ruskih poslanika ne čelu s Valentinom Matvijenko nije moguće, saopšteno je iz Ministarstva inostranih poslova Rusije, a prenosi Sputnjik.

Portparolka tog ministarstva Marija Zaharova izjavila je da je odluka americkih vlasti da izdaju ograničenu vizu Matvijenkovoj ostavlja negativan trag u istoriji diplomatije.

„Smatramo da su ovakvi postupci američkih vlasti neprihvatljivi“, rekla je Zaharova i dodala da oni blokiraju mogućnost izlaganja stavova, pre svega ruske delegacije, koji se razlikuju od američkih političkih ciljeva i prioriteta.

Valentina Matvijenko je proceduru izdavanja američke vize nazvala jezuitskom, navodeći da je krajnje nemoralno bilo tako dugo odlagati razmatranje njenog zahteva, a potom saopštiti odluku tri dana pred planirani put.

Amerikanci su svoju odluku obrazložili time što je Valentina Matvijenko uključena u sankcioni spisak i ograničili njeno ucešće samo na programe koji se održavaju pod okriljem Ujedinjenih nacija.

http://www.blic.rs/Vesti/Svet/586200/Diplomatske-igre-SAD-i-Rusije-Matvijenko-ne-ide-u-Ameriku

Najesen najveće vojne vežbe NATO od 2002. godine 

NATO će najesen održati svoje najveće vojne vežbe od 2002. godine, uz učešće 36.000 vojnika, koje ne povezuje s napetošću u odnosima s Rusijom, rekao je jedan od vojnih zvaničnika NATO u četvrtak. 
Vežbe će se održati od 3. oktobra do 6. novembra, uglavnom u Italiji, Španiji i Portugaliji, izjavio je na konferenciji za štampu u Vašingtonu francuski general Žan-Pol Palomeros, vrhovni komandant savezničkih snaga za reformu NATO.
Nazvane "Spoj trozupca" (Trident Juncture) vežbe će biti "visokog intenziteta" uz angažovanje uključivati 27 od 28 zemalja NATO, i sedam zemalja-partnera NATO, rekao je on. Po rečima generala Palomerosa, vežbe nisu konkretno povezane s krizom u Ukrajini i s rastućom napetošću sa Rusijom. "Odluka (o vežbama) je doneta na samitu (NATO) 2012. godini u Čikagu.
 
U to vreme, još smo imali odlično partnerstvo s Rusijom", rekao je on. "Nema agresivnog stava, NATO ispunjava svoju ulogu u stvarima kolektivne odbrane i upravljanja krizama", dodao je on. Scenarija vežbi obuhvataju sve komponente savremenog ratovanja, kao što su raketna odbrana, sajber-napad i "hibridno ratovanje", uz propagandne aktivnosti.
 
Društvene mreže će biti deo vežbe, s fiktivnim protivnicima, ali verovatno i s pravim, objasnio je general. "Ne mogu ni da zamislim da neće biti posete našim sajtovima" na Internetu, rekao je on.


http://www.blic.rs/Vesti/Svet/586236/Najesen-najvece-vojne-vezbe-NATO-od-2002-godine

Rusiji treba još 860 aviona

Potrebe ruskih aviokompanije do 2034. procenjuju se na 860 aviona, vrednosti 94 milijardi dolara, piše analizi tržišta Ujedinjene korporacije proizvođača aviona 
Uprkos prognoziranom padu u avio-saobraćaju ove i naredne godine, on 2018. godine može dostići predkrizne pokazatelje, a zatim i rast putničkog prometa, navedeno je u pregledu, a prenosi Tas.
Rusiju danas karakteriše koncentracija avio-saobraćaja oko nekoliko velikih vazduhoplovnih čvorišta, od kojih je najznačajnije moskovsko. U dugoročnoj perspektivi prognozira se rast direktnih maršruta kao neophodne komponente daljeg razvoja vazdušnog saobraćaja.

Jedan od glavnih trendova razvoja strukture aviosaobraćaja je ukrupnjavanje i konsolidacija aviokompanija. U dugoročnom periodu u Rusiji će se verovatno pojaviti niskotarifni segment prevoznika, navodi se u dokumentu.

Prema podacima Ujedinjene korporacije, flotu ruskih aviokompanija sada čini 1.185 aviona, a naručen je još 351 vazduhoplov.

Pored prognoze za rusko tržište, korporacija je dala i procenu potreba civilne avijacije u svetu. Tako, prema pregledu tržišta, do 2034. godine u svetu će biti prodato više od 38.000 novih civilnih aviona, čija je vrednost procenjena na 4,8 biliona dolara.

Procenu potreba ruskog tržišta u narednih 20 godina dao je i Erbas, koji smatra da će se ono udvostručiti.

Ukupne potrebe ruskih aviokompanija 2034. godine biće 2.000 aviona, u poređenju sa 922, koliko je, prema Erbasu, sada u upotrebi.

Od tih 2.000, će 1.280 biti nove isporuke čija vrednost se procenjuje na 150 milijardi dolara. Među njima će biti 1.100 uskotrupna, 160 širokotrupna i 24 ekstra velika aviona.

Analitičari Erbasa prognoziraju da će u narednih 20 godina putnički saobraćaj u Rusiji porasti pet odsto, prenosi Tas.

http://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2015&mm=08&dd=27&nav_id=1032059

NATO otvorio centar u Gruziji, Rusija kaže provokacija 

NATO je otvorio novi centar u Gruziji  koji će pomoći ovoj zemlji na putu ka članstvo u Alijansu.
Na otvaranju centra u vazdušnoj bazi u blizini Tblisija govorio je generalni sekretar NATO-a, Jens Stoltenberg.
Kako je rekao centar je dio paketa mjera da se pojačaju odbrambene sposobnosti Gruzije, a što je dogovoreno još na prošlom summitu NATO-a u septembru 2014.
Centar će gruzijskim snagama omogućiti teoretsku i praktičnu obuku.
Gruzijski premijer, Irakli Garibašvili poručio je da centar nije usmjeren protiv bilo koga, već da mu je cilj da pojača "regionalnu sigurnost, mir i stabilnost".
Rusija smatra da je otvaranje NATO centra za obuku u Gruziji provokacija, rekla je portparol ruskog Ministarstva vanjskih poslova Marija Zaharova.

Rusija smatra da će dalje jačanje veza između NATO-a i Tbilisija destabilizovati bezbjednosnu situaciju u regionu.

Rusija koja se u ljeto 2008 sukobila sa Gruzijom zbog dva otcijepljena regiona Južene Osetije i Abhazije, koje podržava Rusija, protivi se ulasku Gruzije u NATO ocjenjujući da je to prijetnja njihovoj sigurnosti.
Sa oko 885 vojnika, Gruzija je druga država koja ima najviše trupa u NATO Misiji za podršku Avganistanu, odmah nakon SAD.

http://www.slobodnaevropa.org/archive/news/20150827/500/500.html?id=27212451