Taj zakon, za koji kritičari navode da je kontroverzan, jer bi mogao da se koristi da se blokiraju informacije kojima se kritikuje vlada ili državni zvaničnici, usvojen je velikom većinom glasova, prenela je agencija AP.
Iako je sličan zakon nedavno usvojen i u Evropskoj uniji, ruski zakon je sveobuhvatniji, budući da omogućuje brisanje i onih informacija za koje se smatra da su od javnog interesa, navodi američka agencija.
Novi zakon omogućuje pojedincima da od internet pretraživača poput Gugla traži da ukloni rezultate pretraživanja njihovog imena, ukoliko ta informacija o njima "nije više relevantna", bez preciziranja za koje linkove žele da budu uklonjeni.
http://mondo.rs/a809415/Info/Svet/Duma-usvojila-zakon-o-Internet-privatnosti-politicara-i-brisanju-sa-Googla.html
Mogućnost terorističkog napada nikad bliža!
King, predsednik Pododbora za borbu protiv terorizma, inače promoviše ideju da iza svakog ugla u američkim gradovima postoje teroristi koji pokušavaju da aktiviraju nuklearne bombe
King, predsednik Pododbora za borbu protiv terorizma, inače promoviše ideju da iza svakog ugla u američkim gradovima postoje teroristi koji pokušavaju da aktiviraju nuklearne bombe
Kongresmen iz Njujorka Piter King gostujući sinoć na Foks njuzu zaplašio gledaoce ovom izjavom.
U razgovoru sa voditeljkom Megan Keli, King je izjavio da nikada nije video toliku zabrinutost.
– Da je ovo samo rutinsko upozorenje, uređaji za praćenje nukelarne opasnosti se ne bi koristili na ovaj način.
– Da li si upravo rekao nuklearno – upitala je Keli.
– Da, velika je briga ovde u Njujorku – odgovorio je King, zbog prljave nuklearne bombe i da se zato toliko novca troši za opremu za otkrivanje eksplozivnih naprava.
King, predsednik Pododbora za borbu protiv terorizma, inače promoviše ideju da iza svakog ugla u američkim gradovima postoje teroristi koji pokušavaju da aktiviraju nuklearne bombe.
Kralj je rutinski pozvao NSA da ojača i poveća svoje programe masovnog nadzora, a ranije je optužio Edvarda Snoudena za izdaju, i pozvao na njegovo izručenje i procesuiranje.
Pored zvaničnih upozorenja iz FBI, DHS, kao i bivših zvaničnika CIA, Pentagon je takođe izdao upozorenje, navodeći da održava “status pojačane pripravnosti” zbog potencijalnih pretnji Islamske države Iraka i Sirije povodom 4. jula.
Strah u Americi je pojačan nakon izveštaja da FBI uspostavlja komandne centre širom zemlje radi odbrane od terorističkih napada u vreme prazničnog vikenda.
ISIS je na to odgovorila kartom koja pokazuje položaje privremenih komandnih mesta FBI.
Zaposleni u FBI su navodno morali da otkažu sve odmore tokom vikenda, i navodno su upozoravali prijatelje i rodbinu u vezi napada.
http://www.telegraf.rs/vesti/1641110-amerika-u-strahu-zbog-napada-prljavom-nuklearnom-bombom-mogucnost-teroristickog-napada-nikad-bliza-video
Pretnja od Islamske države, Rusije i Kine
Suprotstavljanje zemljama sklonim revizionizmu, pre svega Rusiji.– Cilj – sačuvati američku lidersku poziciju
Sekretar za odbranu Eš Karter i general Martin Dempsi na predstavljanju Nacionalne vojne strategije (Foto: Rojters)
Netom objavljena američka Nacionalna vojna strategija nudi delimičan uvid u metodologiju koju će vojska SAD primenjivati da bi i ubuduće zaštitila sopstvene bezbednosne interese. Prema ovom dokumentu, opasnost preti od Islamske države (ID), zatim od ruskog ekspanzionizma, ali potencijalno i od Kine. Kao što na predstavljanju strategije reče načelnik Združenog štaba američke vojske general Martin Dempsi, Amerika ne može precizno da predvidi kad će njeni interesi biti ugroženi, ali zna da će do toga doći brže nego što je to ranije bio slučaj.
Cela strategija, koja je svojevrstan nastavak Nacionalne bezbednosne strategije objavljene u februaru i Četvorogodišnjeg odbrambenog pregleda (vodeći javno dostupni dokument o američkoj vojnoj doktrini) objavljenog prošle godine, ima jedan cilj – sačuvati američku lidersku poziciju u savremenom svetu.
Sem relativno uopštenih fraza, u dokumentu, između ostalog, stoji:
„Nacionalna vojna strategija za 2015. godinu odnosi se na potrebu suprotstavljanja državama sklonim revizionizmu koje ugrožavaju međunarodne norme i nasilnim ekstremističkim organizacijama koje potkopavaju međuregionalnu bezbednost. Radimo sa saveznicima i partnerima da odvratimo i – kad je neophodno – porazimo potencijalne državne neprijatelje.”
Revizionistički nastrojene zemlje, pri čemu se ovde eksplicitno misli na Rusiju, predstavljaju opasnost zbog „pokušaja da izmene međunarodni poredak” i toga što se „ponašaju na način koji ugrožava interese američke nacionalne bezbednosti”.
Nije ovo, istina, prvi put da velike sile u međunarodnim odnosima potežu argumente viših načela, to jest njihovo kršenje i reviziju. Time se sugeriše da je protivnička strana pod noge bacila prihvaćene univerzalne norme, čime se automatski umanjuje njena pregovaračka pozicija. Nevolja je, međutim, u tome što takav princip iščezava iz vidokruga u trenutku kada je potrebno preispitivanje sopstvenih postupaka. Optužujući nekog za revizionizam, obesmišljava se svaka njegova potencijalna odbrana.
Iako američka Nacionalna vojna strategija prevashodno potencira revizionizam na planu međunarodnih normi i odnosa, u toku ukrajinske krize, najvećeg zahlađenja odnosa između Istoka i Zapada, razmenjivane su uglavnom optužbe za – istorijski revizionizam.
Tako francuski filozof Bernar-Anri Levi, koji je u ukrajinskoj krizi sebi dodelio pravo da određuje meru moralnosti postupaka zavađenih snaga, snažno zagovara tezu da je u Rusiji na snazi puzajući istorijski revizionizam. Tako će reći da je u eri „putinizma”, nauštrb istorijskih činjenica, rehabilitovan i inače tinjajući staljinizam, koji je za vreme sadašnjeg režima izašao iz ilegale. On, međutim, upada u zamku sopstvenih analogija kada analizira verovatno najpoznatiju polemiku koja se otvorila u proteklih nekoliko meseci, onu oko toga ko je oslobodio Aušvic – Ukrajinci ili Rusi. Istrčavanje poljskog šefa diplomatije Gžegoža Šetine da su zloglasni logor oslobodili „Prvi ukrajinski front i Ukrajinci” odmah je negirao ruski predstavnik u UN Vitalij Čurkin, koji je kolegu podsetio da je zloglasni logor smrti oslobodila Crvena armija, a da je front nazvan prvi ukrajinski „zbog toga što je Ukrajina oslobođena od nacista pre nego što se stiglo do Poljske”.
Ovaj trapavi pokušaj izvrtanja istorijskih činjenica zanemarivanjem ruske uloge u oslobađanju Aušvica, Bernar-Anriju Leviju, međutim, služi kao krunski dokaz da je revizionističkih namera Kremlja. Francuski filozof donekle daje za pravo ruskoj argumentaciji u polemici sa poljskim ministrom, ali ističe da je na sceni manevar Moskve, koja namerno zabašuruje činjenicu da je u Prvom ukrajinskom frontu bilo „najviše Ukrajinaca”, iz čega proizlazi da stoji argument da su Ukrajinci oslobodili Aušvic.
Igrarije oko istorije i njene uloge u oblikovanju međunarodnih odnosa nisu ipak specijalitet samo trenutnog sukoba na relaciji Vašington–Moskva. U svojim javnim istupima američki predsednik Barak Obama rado zauzima zavodljivu poziciju koja podrazumeva da se sebi dodeljuje mesto na pravoj strani istorije, a protivniku na pogrešnoj. U svom prvom obraćanju po stupanju u Belu kuću američki predsednik je poručio svima onima koji „drže vlast zahvaljujući korupciji i prevarama” da znaju „da su na pogrešnoj strani istorije”.
Sličnu etiketu zaradio je i Vladimir Putin kada se usprotivio nastojanjima Zapada da povede „humanitarnu” intervenciju bombardovanja Sirije pod izgovorom da je Bašar el Asad koristio hemijsko oružje protiv svojih sunarodnika. Obama je identičnu ocenu ponovio i u slučaju ruske aneksije Krima.
U isto vreme, američki predsednik ne štedi reči hvale kada sebi i svojim saveznicima odaje priznanje i etiketu da stoje „na pravoj strani istorije”.
http://www.politika.rs/rubrike/Svet/Pretnja-od-Islamske-drzave-Rusije-i-Kine.lt.html
Odnosi Rusije i Zapada su pali na najniži nivo od "hladnog rata", nakon što je Moskva prošle godine pripojila poluostrvo Krim i zbog, kako tvrdi Zapad, aktivne podrške proruskim snagama na istoku Ukrajine.
SIS navodi da Rusija aktivno podržava proruske snage u Ukrajini kako bi tu zemlju zadržala pod svojom sferom uticaja i dodaje da je ukrajinski konflikt ojačao poziciju konzervativnih snaga u Rusiji bliskih predsedniku države Vladimiru Putinu.
Slovačka bezbednosna agencija je istakla i da su strani špijuni pokušali da se infiltriraju u slovačke državne organe i bezbednosne službe i da izvrše uticaj na javno mnjenje u toj zemlji.
http://www.blic.rs/Vesti/Svet/572734/Slovacka-Znacajno-pojacana-aktivnost-ruskih-spijuna
Lovac je pao na retko naseljenom području, a na zemlji nema materijalne štete
Ruski avion MiG-29 srušio se u Krasnodarskoj pokrajini na jugu Rusije, a pilot se katapultirao i evakuisan je, saopštilo je rusko Ministarstvo odbrane.
– Danas u 14:37 časova po moskovskom vremenu se u blizini vojnog aerodroma Kuščjovskaja u Krasnodarskoj pokrajini srušio vojni avion MiG-29 tokom redovne pilotske obuke – stoji u saopštenju Ministarstva, a prenosi agencija Tass.
– Avion nije nosio oružje. Pilot se katapultirao, a evakuisao ga je spasilački tim. Njegov život nije u opasnosti – navelo je Ministarstvo.
Lovac je pao na retko naseljenom području, a na zemlji nema materijalne štete, tvrdi rusko Ministarstvo odbrane.
(Telegraf.rs / Tanjug)
http://www.telegraf.rs/vesti/1642532-pao-putinov-ponos-ruski-avion-srusio-se-na-jugu-rusije
BEOGRAD - Koliko god puta Britanci menjali tekst rezolucije o Srebrenici on će uvek biti "guranja prsta u
oko" ruskoj, srpskoj i uopšte pravoslavnoj civilizaciji, smatra naučna saradnica Ruske akademije nauka Ana Filimonova i kaže da joj ruski predlog deluje mnogo uravnoteženiji i dobronamerniji, jer uvažava sve žrtve.
Tolika usredsređenost na Srebrenicu danas, 20 godina kasnije, govori o neospornoj važnosti dešavanja iz jula 1995. godine za celokupnu međunarodnu javnost i sama ta važnost bi zato nalagala uravnotežen i odgovoran pristup, a takav, nažalost, ne prepoznajem u britanskom predlogu rezolucije, kaže za list Danas Anja Filimonova.
Baš naprotiv, smatra ona, u britanskom predlogu vidimo jasnu pristrasnost, oličenu u tome što je u prvobitnom predlogu čak 35 puta bila upotrebljena reč "genocid".
Sada se pominje nekakav izmenjen tekst, ali to još niko nije video ili zvanično predstavio javnosti, pa ga zato ne mogu ni komentarisati, dodaje ona.
Ipak, čini mi se da Britanci nikada neće odustati od namere da pošto-poto u rezoluciju uvrste i pojam genocid, jer to deluje kao njihova osnovna namera, a to je za Srbiju, Republiku Srpsku, ali i sve ostale kojima je prvenstveno stalo do istine a ne do političkih ili kakvih manipulacija, naprosto neprihvatljivo, navodi za Danas Filimonova, komentarišući predloge britanske i ruske rezolucije o Srebrenici u Ujedinjenim nacijama.
"Sigurna sam da, kako god da eventualno budu menjali tekst svog predloga, on nikada neće biti ništa drugo osim još jednog guranja prsta u oko ruskoj, srpskoj i uopšte pravoslavnoj civilizaciji. Za razliku od toga, ruski predlog mi deluje mnogo uravnoteženiji i dobronamerniji, uvažava sve žrtve, sa svih strana u ratovima devedesetih, i stavlja naglasak na međunarodno pravo i Dejtonski sporazum. Samim tim, taj predlog doprinosi stabilizaciji u regionu", poručuje ona.
Ona ističe da je sam pojam genocida nametnut u presudama u Haškom tribunalu, "koji je osnovan u doba kada je Amerika kontrolisala unipolaran svet i postavljala pravila kakva joj odgovaraju, pa je i u 21. veku nastavio da izvršava naređenja iz Vašingtona, kako su, uostalom, pokazale i depeše Vikiliksa".
"Ali su čak i haške presude manjkave, jer pate od nedostatka dokaza za strahotne tvrdnje koje se iznose olako i paušalno, o čemu će se, između ostalog, razgovarati upravo na naučnoj konferenciji "Srebrenica 1995-2015", koju Fond strateške kulture i Muzej žrtava genocida organizuju 4. jula", najavila je ona.
Najveći svetski stručnjaci za genocid, među kojima i Efraim Zurof, vrlo ubedljivo su pokazali da je Haški tribunal manipulisao čak i samim pojmom genocida, koji je iskrivljavao prema svojim potrebama, tvrdi Filimonova koja je i odgovorna urednica internet portala Fond strateške kulture na srpskom jeziku.
Filimonova konstatuje da ako posmatramo britanski predlog u kontekstu anglosaksonske politike u poslednjih 200 godina, "koja je izrazito antipravoslavna, antisrpska i antiruska po svojoj prirodi, onda ovakvo ponašanje Londona nije nikakvo iznenađenje".
Govoreći o retorici srpskih zvaničnika kada je reč o predstojećem obeležavanju dvadesetogodišnjice događaja u Srebrenici, Filimonova navodi da je dobro što su i Beograd i Banjaluka jasno istupili protiv zloupotrebe pojma genocid u britanskom predlogu.
Povodom odluke Švajcarske da BiH, a ne Srbiji, izruči Nasera Orića, nekadašnjeg komandanta muslimanske vojske u Srebrenici, Filimonova naglašava da je Sarajevo "pokazalo da mu uopšte nije stalo da sudski procesuira ratne zločine, već slučajeve poput ozloglašenog Orića drži u fioci".
Vremensko poklapanje hapšenja Orića, hapšenja Ramuša Haradinaja i britanskog predloga rezolucije o Srebrenici, ukazuje na snažan pokušaj destabilizacije celog regiona, zaključila je Anja Filimonova.
http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/politika/aktuelno.289.html:555743-Filimonova-Britanci-guraju-prst-u-oko-Rusiji
Evropski sud za ljudska prava razmatraće tužbe protiv Rusije zbog načina na koji je riješila talačku krizu u školi u Beslanu prije više od 10 godina kada su u akciji ruskih specijalaca poginule 334 osobe, većinom školska djeca.
U septembru 2004,militanti su upali u školu u Beslanu u Sjevernoj Osetiji i za taoce uzeli više od 1000 učenika i nastavnika.
Škola je bila okružena ruskim specijaclima koji su 3. septembra upali u školu radi oslobadjanja talaca.
Još je nejasno koje započeo završnu borbu– da li militanti kako bi pobjegli ili ruski specijalci.
http://www.slobodnaevropa.org/archive/news/20150702/500/500.html?id=27106318
Cela strategija, koja je svojevrstan nastavak Nacionalne bezbednosne strategije objavljene u februaru i Četvorogodišnjeg odbrambenog pregleda (vodeći javno dostupni dokument o američkoj vojnoj doktrini) objavljenog prošle godine, ima jedan cilj – sačuvati američku lidersku poziciju u savremenom svetu.
Sem relativno uopštenih fraza, u dokumentu, između ostalog, stoji:
„Nacionalna vojna strategija za 2015. godinu odnosi se na potrebu suprotstavljanja državama sklonim revizionizmu koje ugrožavaju međunarodne norme i nasilnim ekstremističkim organizacijama koje potkopavaju međuregionalnu bezbednost. Radimo sa saveznicima i partnerima da odvratimo i – kad je neophodno – porazimo potencijalne državne neprijatelje.”
Revizionistički nastrojene zemlje, pri čemu se ovde eksplicitno misli na Rusiju, predstavljaju opasnost zbog „pokušaja da izmene međunarodni poredak” i toga što se „ponašaju na način koji ugrožava interese američke nacionalne bezbednosti”.
Nije ovo, istina, prvi put da velike sile u međunarodnim odnosima potežu argumente viših načela, to jest njihovo kršenje i reviziju. Time se sugeriše da je protivnička strana pod noge bacila prihvaćene univerzalne norme, čime se automatski umanjuje njena pregovaračka pozicija. Nevolja je, međutim, u tome što takav princip iščezava iz vidokruga u trenutku kada je potrebno preispitivanje sopstvenih postupaka. Optužujući nekog za revizionizam, obesmišljava se svaka njegova potencijalna odbrana.
Iako američka Nacionalna vojna strategija prevashodno potencira revizionizam na planu međunarodnih normi i odnosa, u toku ukrajinske krize, najvećeg zahlađenja odnosa između Istoka i Zapada, razmenjivane su uglavnom optužbe za – istorijski revizionizam.
Tako francuski filozof Bernar-Anri Levi, koji je u ukrajinskoj krizi sebi dodelio pravo da određuje meru moralnosti postupaka zavađenih snaga, snažno zagovara tezu da je u Rusiji na snazi puzajući istorijski revizionizam. Tako će reći da je u eri „putinizma”, nauštrb istorijskih činjenica, rehabilitovan i inače tinjajući staljinizam, koji je za vreme sadašnjeg režima izašao iz ilegale. On, međutim, upada u zamku sopstvenih analogija kada analizira verovatno najpoznatiju polemiku koja se otvorila u proteklih nekoliko meseci, onu oko toga ko je oslobodio Aušvic – Ukrajinci ili Rusi. Istrčavanje poljskog šefa diplomatije Gžegoža Šetine da su zloglasni logor oslobodili „Prvi ukrajinski front i Ukrajinci” odmah je negirao ruski predstavnik u UN Vitalij Čurkin, koji je kolegu podsetio da je zloglasni logor smrti oslobodila Crvena armija, a da je front nazvan prvi ukrajinski „zbog toga što je Ukrajina oslobođena od nacista pre nego što se stiglo do Poljske”.
Ovaj trapavi pokušaj izvrtanja istorijskih činjenica zanemarivanjem ruske uloge u oslobađanju Aušvica, Bernar-Anriju Leviju, međutim, služi kao krunski dokaz da je revizionističkih namera Kremlja. Francuski filozof donekle daje za pravo ruskoj argumentaciji u polemici sa poljskim ministrom, ali ističe da je na sceni manevar Moskve, koja namerno zabašuruje činjenicu da je u Prvom ukrajinskom frontu bilo „najviše Ukrajinaca”, iz čega proizlazi da stoji argument da su Ukrajinci oslobodili Aušvic.
Igrarije oko istorije i njene uloge u oblikovanju međunarodnih odnosa nisu ipak specijalitet samo trenutnog sukoba na relaciji Vašington–Moskva. U svojim javnim istupima američki predsednik Barak Obama rado zauzima zavodljivu poziciju koja podrazumeva da se sebi dodeljuje mesto na pravoj strani istorije, a protivniku na pogrešnoj. U svom prvom obraćanju po stupanju u Belu kuću američki predsednik je poručio svima onima koji „drže vlast zahvaljujući korupciji i prevarama” da znaju „da su na pogrešnoj strani istorije”.
Sličnu etiketu zaradio je i Vladimir Putin kada se usprotivio nastojanjima Zapada da povede „humanitarnu” intervenciju bombardovanja Sirije pod izgovorom da je Bašar el Asad koristio hemijsko oružje protiv svojih sunarodnika. Obama je identičnu ocenu ponovio i u slučaju ruske aneksije Krima.
U isto vreme, američki predsednik ne štedi reči hvale kada sebi i svojim saveznicima odaje priznanje i etiketu da stoje „na pravoj strani istorije”.
http://www.politika.rs/rubrike/Svet/Pretnja-od-Islamske-drzave-Rusije-i-Kine.lt.html
Slovačka: Značajno pojačana aktivnost ruskih špijuna
Slovačka državna bezbednosna agencija SIS saopštila je juče
da su ruski agenti značajno pojačali aktivnost u Slovačkoj i svim drugim
članicama NATO i Evropske unije, kao posledica ukrajinske krize.
Agencija SIS je te navode iznela u svom godišnjem izveštaju, ne navodeći više
detalja o aktivnostima ruskih špijuna.Odnosi Rusije i Zapada su pali na najniži nivo od "hladnog rata", nakon što je Moskva prošle godine pripojila poluostrvo Krim i zbog, kako tvrdi Zapad, aktivne podrške proruskim snagama na istoku Ukrajine.
SIS navodi da Rusija aktivno podržava proruske snage u Ukrajini kako bi tu zemlju zadržala pod svojom sferom uticaja i dodaje da je ukrajinski konflikt ojačao poziciju konzervativnih snaga u Rusiji bliskih predsedniku države Vladimiru Putinu.
Slovačka bezbednosna agencija je istakla i da su strani špijuni pokušali da se infiltriraju u slovačke državne organe i bezbednosne službe i da izvrše uticaj na javno mnjenje u toj zemlji.
http://www.blic.rs/Vesti/Svet/572734/Slovacka-Znacajno-pojacana-aktivnost-ruskih-spijuna
PAO PUTINOV PONOS: Ruski avion srušio se na jugu Rusije!
Lovac je pao na retko naseljenom području, a na zemlji nema materijalne štete
Ruski avion MiG-29 srušio se u Krasnodarskoj pokrajini na jugu Rusije, a pilot se katapultirao i evakuisan je, saopštilo je rusko Ministarstvo odbrane.
– Danas u 14:37 časova po moskovskom vremenu se u blizini vojnog aerodroma Kuščjovskaja u Krasnodarskoj pokrajini srušio vojni avion MiG-29 tokom redovne pilotske obuke – stoji u saopštenju Ministarstva, a prenosi agencija Tass.
– Avion nije nosio oružje. Pilot se katapultirao, a evakuisao ga je spasilački tim. Njegov život nije u opasnosti – navelo je Ministarstvo.
Lovac je pao na retko naseljenom području, a na zemlji nema materijalne štete, tvrdi rusko Ministarstvo odbrane.
(Telegraf.rs / Tanjug)
http://www.telegraf.rs/vesti/1642532-pao-putinov-ponos-ruski-avion-srusio-se-na-jugu-rusije
Filimonova: Britanci guraju prst u oko Rusiji
BEOGRAD - Koliko god puta Britanci menjali tekst rezolucije o Srebrenici on će uvek biti "guranja prsta u oko" ruskoj, srpskoj i uopšte pravoslavnoj civilizaciji, smatra naučna saradnica Ruske akademije nauka Ana Filimonova i kaže da joj ruski predlog deluje mnogo uravnoteženiji i dobronamerniji, jer uvažava sve žrtve.
Tolika usredsređenost na Srebrenicu danas, 20 godina kasnije, govori o neospornoj važnosti dešavanja iz jula 1995. godine za celokupnu međunarodnu javnost i sama ta važnost bi zato nalagala uravnotežen i odgovoran pristup, a takav, nažalost, ne prepoznajem u britanskom predlogu rezolucije, kaže za list Danas Anja Filimonova.
Baš naprotiv, smatra ona, u britanskom predlogu vidimo jasnu pristrasnost, oličenu u tome što je u prvobitnom predlogu čak 35 puta bila upotrebljena reč "genocid".
Sada se pominje nekakav izmenjen tekst, ali to još niko nije video ili zvanično predstavio javnosti, pa ga zato ne mogu ni komentarisati, dodaje ona.
Ipak, čini mi se da Britanci nikada neće odustati od namere da pošto-poto u rezoluciju uvrste i pojam genocid, jer to deluje kao njihova osnovna namera, a to je za Srbiju, Republiku Srpsku, ali i sve ostale kojima je prvenstveno stalo do istine a ne do političkih ili kakvih manipulacija, naprosto neprihvatljivo, navodi za Danas Filimonova, komentarišući predloge britanske i ruske rezolucije o Srebrenici u Ujedinjenim nacijama.
"Sigurna sam da, kako god da eventualno budu menjali tekst svog predloga, on nikada neće biti ništa drugo osim još jednog guranja prsta u oko ruskoj, srpskoj i uopšte pravoslavnoj civilizaciji. Za razliku od toga, ruski predlog mi deluje mnogo uravnoteženiji i dobronamerniji, uvažava sve žrtve, sa svih strana u ratovima devedesetih, i stavlja naglasak na međunarodno pravo i Dejtonski sporazum. Samim tim, taj predlog doprinosi stabilizaciji u regionu", poručuje ona.
Ona ističe da je sam pojam genocida nametnut u presudama u Haškom tribunalu, "koji je osnovan u doba kada je Amerika kontrolisala unipolaran svet i postavljala pravila kakva joj odgovaraju, pa je i u 21. veku nastavio da izvršava naređenja iz Vašingtona, kako su, uostalom, pokazale i depeše Vikiliksa".
"Ali su čak i haške presude manjkave, jer pate od nedostatka dokaza za strahotne tvrdnje koje se iznose olako i paušalno, o čemu će se, između ostalog, razgovarati upravo na naučnoj konferenciji "Srebrenica 1995-2015", koju Fond strateške kulture i Muzej žrtava genocida organizuju 4. jula", najavila je ona.
Najveći svetski stručnjaci za genocid, među kojima i Efraim Zurof, vrlo ubedljivo su pokazali da je Haški tribunal manipulisao čak i samim pojmom genocida, koji je iskrivljavao prema svojim potrebama, tvrdi Filimonova koja je i odgovorna urednica internet portala Fond strateške kulture na srpskom jeziku.
Filimonova konstatuje da ako posmatramo britanski predlog u kontekstu anglosaksonske politike u poslednjih 200 godina, "koja je izrazito antipravoslavna, antisrpska i antiruska po svojoj prirodi, onda ovakvo ponašanje Londona nije nikakvo iznenađenje".
Govoreći o retorici srpskih zvaničnika kada je reč o predstojećem obeležavanju dvadesetogodišnjice događaja u Srebrenici, Filimonova navodi da je dobro što su i Beograd i Banjaluka jasno istupili protiv zloupotrebe pojma genocid u britanskom predlogu.
Povodom odluke Švajcarske da BiH, a ne Srbiji, izruči Nasera Orića, nekadašnjeg komandanta muslimanske vojske u Srebrenici, Filimonova naglašava da je Sarajevo "pokazalo da mu uopšte nije stalo da sudski procesuira ratne zločine, već slučajeve poput ozloglašenog Orića drži u fioci".
Vremensko poklapanje hapšenja Orića, hapšenja Ramuša Haradinaja i britanskog predloga rezolucije o Srebrenici, ukazuje na snažan pokušaj destabilizacije celog regiona, zaključila je Anja Filimonova.
http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/politika/aktuelno.289.html:555743-Filimonova-Britanci-guraju-prst-u-oko-Rusiji
Evropski sud protiv Rusije zbog slučaja Beslan
Evropski sud za ljudska prava razmatraće tužbe protiv Rusije zbog načina na koji je riješila talačku krizu u školi u Beslanu prije više od 10 godina kada su u akciji ruskih specijalaca poginule 334 osobe, većinom školska djeca.
U septembru 2004,militanti su upali u školu u Beslanu u Sjevernoj Osetiji i za taoce uzeli više od 1000 učenika i nastavnika.
Škola je bila okružena ruskim specijaclima koji su 3. septembra upali u školu radi oslobadjanja talaca.
Još je nejasno koje započeo završnu borbu– da li militanti kako bi pobjegli ili ruski specijalci.
http://www.slobodnaevropa.org/archive/news/20150702/500/500.html?id=27106318
Нема коментара:
Постави коментар