"Rusija se u Ukrajini nije pokazala kao odličan politički igrač. Ona to nikada nije ni bila. U svome delovanju protiv Ukrajine Rusija je precenila svoj potencijala i sada je Vladimir Putin primoran da deluje opreznije kako bi ograničio rizike Kremlja", kaže u intervjuu za Radio Svoboda (Ruski servis RSE) Stratfor Džordž Fridman, osnivač i šef američke obaveštajno-analitičke kompanije.
Prema njegovoj studiji, Rusija propada u svakom pogledu. Ona je prošla kroz raspad Sovjetskog saveza, a sada se bori za očuvanje onoga što je ostalo nakon SSSR-a.
Pozivajući se na svoju poslednju knjigu "Krizne tačke: perspektive krize u Evropi", Džordž Fridman je dao prognoze u vezi sa skorom budućnošću Istočne Evrope.
Fridman: Imamo krizu која se produbljuje, ali mogli smo je predvideti jer je ovo region u Evropi u kojem obično počinje konflikt - između evropskog i ruskog dela kontinenta, u regionu Pribaltika, Belorusije, Ukrajine, pa ponekad i od Poljske do Rumunije.
Moja prognoza je da rata neće biti, ali će biti visok nivo zategnutosti i neoružanih konfrontacija - informacionih, propagandističkih, ekonomskih itd. Tamo će biti potencijalni unutrašnji konflikti.
Suština je u tome što je u dugoročnoj perspektivi Rusija veoma krhka država. Ona nije mogla da pretvori svoja naftna bogatstva u održivu ekonomiju. Njen nacionalni budžet zavisi od nafte. Ona ne kontroliše cene nafte. I Kina, і Evropa ekonomski slabe і s obzirom na to ne mogu da kupuju toliko nafte. Sjedinjene Američke Države su postale veliki proizvođač nafte, stoga će se cena nafte smanjivati.
Mislim da je pravo pitanje to kako će Rusija uspeti da preživi u svetu u kojem će se njen prihod od energenata naglo smanjivati. Sve to, takođe, stvara određenu opasnost, jer ako se unutar tako velike države kao što je Rusija dešava fragmentacija, napetost i ostalo, ona postaje sve manje predvidljiva. Stoga osnovno pitanje jeste šta će biti s Rusijom.
U ovom regionu je bilo popularno mišljenje da su Rusi "visoki 5 metara" i slično. Sećam se kako se 70-ih і 80-ih godina takođe pričalo da su Amerikanci usporeni, glupi i da ne shvataju šta rade, а da su Rusi najbolji. Ruse su u ovom regionu uvek precenjivali, а Amerikance potcenjivali, možda i zato što su oni daleko, ali - na kraju - videli smo da se raspao Sovjetski savez, a ne SAD.
Fridman: Ne, Rusi imaju mnogo prepreka. Svedoci smo propusta njihove obaveštajne službe u Ukrajini. Ona nije mogla da predvidi dešavanja u Kijevu, pad vlade. Mislila je da će se desiti ustanak u istočnom delu Ukrajine. Ruska vojska ima svoje probleme. Videli smo kako je ruska vojska delovala u Donbasu, kao i to da im tamo nije sve išlo na ruku. Pri tome mislim na to da su oni, svakako, opstali, ali su morali da se bore protiv ukrajinskih snaga, odnosno nailazili su na mnoge prepreke.
Rusi su uvek precenjivali svoj vojni potencijal. Postavljalo se pitanje zašto oni nisu napali Zapadnu Evropu za vreme Hladnog rata. Ipak, njihova armija nije bila toliko dobra, barem ne na planu snabdevanja. Kada šaljete u napad hiljade tenkova, treba za njih da obezbedite i municiju, benzin і hranu za vojsku. Rusima je uvek bilo teško, isto kao i svakoj drugoj armiji koja ide u napad, snabdeti svoje trupe ovim resursima.
U Gruziji im to nije uspelo, mnogi tenkovi su se pokvarili, imali su problema. Ipak, svaki rat je težak, i ruska vojska je preživela deset katastrofalnih godina tokom 90-ih. Poslednjih 15 godina ona se trudi da modernizuje svoju vojsku, ali to ide teško. І napokon, ne treba smetnuti s uma da u slučaju da ruski tenkovi krenu u akciju, Amerikanci imaju velike vazduhoplovne snage koje su stvorene za vreme Hladnog rata da bi se borile protiv ruskih tenkova. Ima mnogo faktora, ali čini mi se da je glavni momenat to što Rusi trenutno revidiraju svoj potencijal, razočarani su svojijm akcijama u Ukrajini, i mislim da će oni biti veoma oprezni.
Fridman: Mislim da ukrajinska vojska neće moći da se suprotstavi ruskoj, ali čak i bez otpora, bilo bi teško kretati se daleko u unutrašnjost Ukrajine. Teško je okupiti i desetak ljudi na piknik, a kamoli ako imate 80 ili 100 hiljada vojnika koje treba da premestite, pa čak i bez otpora - to je za Ruse problem.
Takođe, treba imati u vidu da bi Rusi morali da brinu ne samo o Ukrajincima. Amerikanci neće poslati kopnene trupe. Ako se Amerikanci umešaju - ne predviđam da će oni to uraditi - ali ako se umešaju, to će svakako biti iz vazduha, to će biti avioni F-16 koji su bili razvijeni kao protivtenkovsko oružje. Oni ispaljuju rakete Hellfire. Ako bi došlo do toga, bila bi to veoma opasna situacija po Ruse.
Rusi ne bi trebalo da misle da će se boriti samo protiv Ukrajinaca. Treba da računaju da bi i Amerika mogla da se umeša jer su Amerikanci nepredvidljivi. To svakako ne bi bila kopnena intervencija, jer bi u tom slučaju SAD bile u nepovoljnoj situaciji. To bi sigurno bila intervencija iz vazduha, gde SAD imaju prednost.
Ako ste ruski lider, postavlja se pitanje koliko ste spremni da rizikujete. Putin je od prvih dana ukrajinske krize pokazao veiki oprez i želju da smanji rizik. On je svestan koliki je njegov ulog i ne želi da ga podiže. Ja bih rekao da će Rusija pre čekati krizu u Kijevu - mislim tu na pad vlade, a zatim će se truditi da utiče na Kijev umesto da iskoristi svoje vojne snage.
Amerika svakako ne želi rat u Ukrajini. Mislim da Ruse brine kakav bi bio rezultat takvog konflikta. Uvek se setim da su Rusi u Drugom svetskom ratu ušli u sukob napadom na Finsku koji se nije odvijao onako kako su oni želeli. Dakle, i Rusi imaju istoriju vojnih neuspeha, kao i većina zemalja.
Smatram da će se Rusi truditi da pronađu političko rešenje i da je budućnost Ukrajine sada u rukama ukrajinske vlade. Ako ona uspe da bude složna, ako bude efikasna, ako uspe da održi kontrolu nad državom - mislim da će Rusija ponovo morati da razmotri svoje planove. Ali, ako bi u Ukrajini došlo do raskola, Rusija će imati razne mogućnosti.
Fridman: Peti član je interesantan, s obzirom da NATO može da reaguje isključivo ukoliko su prisutne vojne snage u zemljama članicama. NATO je dozvolio da njegove vojne snage počnu da slabe, stoga pitanje nije u petom članu, već u Americi. Amerika je država čije korake je veoma teško predvideti, a Putin voli da ima mogućnost da pravi prognoze.
Za sada ruski pokušaji destabilizacije regiona nisu uspeli. Mislim da je Putin svakako stvorio napetost u Moldaviji, аli Moldavija i dalje ostaje nezavisna. On je dao do znanja - mada je to bilo jasno i pre toga - da će nešto uraditi u pribaltičkim zemljama, iako ništa nije uradio.
Mislim da je ideja oko aneksije Belorusije suviše nategnuta. Kao prvo, Belorusija se nalazi između Ukrajine i Baltičkih zemalja, і time bi se Rusija našla u nepovoljnoj situaciji i sa severa i sa juga, ali još važnije je to što u političkom smislu on ima posla sa Lukašenkom, а Lukašenko je izgradio efikasnu političku strukturu koja je delimično tako napravljena da se suprotstavi Rusiji.
Hoću da kažem - on je sačuvao svoju nezavisnost. Postoji mnogo mitova o tome šta Rusi mogu da urade, ali to su mitovi koji se do sada nisu obistinili. Ukrajinska kriza traje već više od godinu dana. Rusija je imala sve osnove da pokuša sa destabilizacijom Moldavije i pribaltičkih zemalja. Ona to nije uradila. Čini mi se da je to pretežno zbog toga što je zabrinjava da će se ova kriza proširiti i dovesti do veće saradnje između članica NATO-a, pa makar samo političke.
Treba da pamtimo da je Putin bio veoma iznenađen što su SAD uspele da organizuju Evropljane oko sankcija. On očigledno nije očekivao da će Nemci i Amerikanci postići neki konsenzus povodom onoga što se desilo u Ukrajini. Nadao se da Nemci neće preduzeti taj korak. Ne mogu da kažem da li je jedinstvo oko sankcija snažno ili krhko, аli sankcije postoje.
U istočnoj Evropi je popularna ideja da prejaka Rusija sve destabilizuje, ali ona, u stvari, još ništa nije destabilizovala. Smatram da mi treba da imamo na umu granice ruske mogućnosti i da se malo zamislimo nad razmerama snage Amerike, ali u ovom regionu postoji neka prizma gledano kroz koju ruski potencijal uvek izgleda veći.
Fridman: Ruske akcije u Ukrajini su prilično jadne. Jednostavnije rečeno, nisu upečatljive. Kada su počinjale, Rusija je imala kontrolu nad ukrajinskom politikom. Kada su se završile, oni su dobili Krim i neke delove istočne Ukrajine, ali čak i tamo je ograničen rezultat. Ukrajina ulazi u sferu fundamentalnih interesa Rusije, ali kada posmatram rezultat - onda te akcije uopšte nisu upečtaljive.
Rusija nije pokazala kvalitete odličnog političkog igrača. Zapravo, ona nikad nje ni bila odličan politički igrač. Ona je bila primorana da napadne Čehoslovačku jer je izgubila kontrolu nad njom. Ona je upala u Mađarsku jer je izgubila kontrolu nad Mađarskom. Rusi su izgubili kontrolu nad Čaušeskuom i Rumunijom. Oni nikad nisu mogli da kontrolišu Tita. Nemam pojma odakle se pojavila misao o jakom, genijalnom ruskom državnom upravljanju.
http://www.slobodnaevropa.org/content/dzordz-fridman-putin-precenio-svoj-potencijal-u-suprotstavljanju-ukrajini/27103703.html
Kancelarija ruskog državnog tužilaštva sprovešće istragu o zakonitosti odluke Sovjetskog saveza da prizna nezavisnost baltičkih zemalja 1991. godine. Zahtev za preispitivanje ove odluke podneli su poslanici ruske Dume.
Istragu oko nezavisnosti baltičkih zemalja zatražila su dvojica poslanika u DUmi, Jevgenij Fjodorov i Anton Romanov, članovi Ujedinjene Rusije, stranke ruskog predsednika Vladimira Putina.
Izvor Interfaksa rekao je da je "odluka o priznavanju nezavisnosti baltičkih zemalja 1991. godine pravno problematična, jer ju je doneo neustavni organ". Izvor dodaje da neće biti pravnih posledica ukoliko se priznanje spomenutih zemalja iz 1991. pokaže ilegalnim.
- Proglašavajući nezakonitim ove ili one sudbonosne odluke, može se otići suviše daleko, sve do problema legitimnosti stvaranja SSSR i drugih država - naveo je izvor agencije.
Zato, dodao je, pri donošenju takvih odluka "treba uzimati u obzir ne samo pravni, već i politički aspekt zahteva za razmatranje".
S druge strane, litavski ministar spoljnih poslova Linas Antanas Linkevičius istragu je nazvao "apsurdnom provokacijom".
Estonija, Litvanija i Letonija ušle su u Sovjetski savez 1940. godine, a iz njega izašle 1991. njegovim raspadom. U Estoniji i Letoniji živi veliki broj pripadnika ruske nacionalne manjine, dok je u Litvaniji taj broj nešto manji.
Ove tri države su postale članice NATO i EU 2004. godine. Rusko-baltički odnosi postaju sve zategnutiji posle prisajedinjenja Krima i početka ukrajinske krize u istočnoj Ukrajini.
Ruski državni tužilac prošle nedelje je proglasio neustavnim prenos Krima Ukrajini 1954. godine. Rusija i Ukrajina su u to vreme bile države unutar Sovjetskog saveza pod vođstvom Nikite Hruščova.
http://vesti-online.com/Vesti/Svet/502597/Rusija-preispituje-Kako-se-Baltik-odvojio-od-SSSR
Ruske vlasti žele da zatvore joga studije u zgradama koje su u državnom vlasništvu u okviru novog plana
suzbijanja „religioznih kultova“.
Barem dva joga studija u Nižnjevartovsku dobila su dopise u kojima im je naloženo da odustanu od držanja časova joge i „spreče širenje novih religioznih kultova i pokreta“. U pismu se hata joga opisuje kao "nerskidivo povezana sa religijskom praksom“.
Obe škole iznajmile su prostor u okviru sportske sale "Samotlor"
Prema hinduističkoj tradiciji, hata jogu osnovao je Šiva, jedno od glavnih božanstava i preneo je na svoje učenike. Ova grana joge fokusirana je na fizičke vežbe i duboko disanje.
http://www.b92.net/zivot/vesti.php?nav_id=1010385&fs=1
Srpsko-ruska ljubav je viševekovna i neraskidiva. Za neke iracionalna i neobjašnjiva, ali snažna i postojana.
- Srbi i Rusi su jedan narod, sjedinjen jednom verom i crkvom, kojima u žilama struji ista slovenska krv - izjavio je jednom prilikom srpski patrijarh Irinej.
Prema rečima glavne i odgovorne urednice Sputnjika za Srbiju Ljubinke Milinčić odnos dva naroda je mističan.
- Odnos ruskog i srpskog naroda je posebna priča. Ja bih ga nazvala mističnim. Ovih dana pravu euforiju izazvao je uzvik ruskog sportskog komentatora u trenutku kad je Srbija postala prvak sveta u fudbalu: "Bravo, braćooooooo". Cela Srbija se radovala tom uzviku, gotovo isto onoliko koliko i pobedničkom golu - kaže Milinčićeva.
- Srbija Rusiju doživljava kao starijeg brata, Rusija pristaje na tu ulogu i u celoj istoriji, sa zaista retkim i kratkotrajnim izuzecima, između dva naroda nije bilo nesporazuma. Da li su to zajednički slovenski koreni, pa čak i rodbinske veze plemstva od pre mnogo vekova, teško je reći, pogotovu što takve (rodbinske) veze obe zemlje imaju i sa drugim narodima, ali odnosi sa njima ni izbliza nisu onako prijateljski kao između Srba i Rusa.
Kruševljanin Marjan Milenković punih 12 godina živi u Rusiji.
- Često me u Srbiji pitaju da li je ljubav Rusa prema Srbima podjednako jaka, kao što je naša prema njima. Posle 12 godina života i rada u različitim regionima Rusije, mogu da kažem da oni zaista gaje prijateljska, bratska osećanja. Dočekuju nas širom raširenih ruku, uz nezaobilazan uzvik "Naša braća". Oni smatraju da smo mi 1999. godine stali na branik ne samo Srbije već i celog slovenskog naroda. Stalno imaju potrebu da se izvinjavaju, kao da osećaju stid zbog toga što Rusija pod vođstvom Jeljcina u to vreme nije bila dovoljno jaka da nam više pomogne - priča Milenković.
- Svedoci smo da je jednom narodu sa Balkana teritorija rasparčana od strane tih velikih sila, a da se taj narod i dalje smatra dželatom, a ne žrtvom, krivcem a ne oštećenim - preneo je Glas Rusije Putinove reči. - Kako vas nije stid uopšte, Evropljane, da sa takvim dvostrukim standardima pristupate rešavanju istih pitanja u raznim delovima sveta? Kada kažete da je Kosovo poseban slučaj, to je sve laž. Nikakvog posebnog slučaja tamo nema, i svi to odlično znaju. I naravno, mi ćemo pitanje takvog ponašanja postaviti u Savetu bezbednosti UN.
Čuveni ruski režiser Nikita Mihalkov je tokom nedavne posete Beogradu kazao da "ljubav Rusa i prijateljstvo prema Srbima nisu racionalni, nego su na emocionalnom nivou".
- I mada kada volite nešto nije potrebno da objašnjavate zašto, ipak imam potrebu da opet kažem da mnogo toga imamo zajedničkog, od toga da kao Sloveni volimo da maštamo i sanjamo, da smo iste vere i ista krv, do toga da postoji nešto duboko paradoksalno u tom našem slovenskom duhu. Loši smo đaci istorije, ništa nismo naučili od onoga što nam se događalo, jer su i Srbi i Rusi naivan narod koji brzo zaboravlja uvrede - rekao je Mihalkov.
http://vesti-online.com/Vesti/Tema-dana/502539/Zasto-je-Rusija-neprijatelj-Zapada-4-Bravo-braco-Sloveni
Češka policija uhapsila je mladog Rusa za koga veruje da je bacio četiri flaše sa zapaljivom tečnošću početkom juna na kuću ministra odbrane Martina Stropnjickog, javljaju danas češki mediji
U trag dvadesetogodišnjem Rusu, s boravkom u Češkoj, policija je došla tokom jedne druge istrage. Zbog napada na kuću ministra, kome su prethodili preteći i-mejlovi ministru da prestane da kritikuje Rusiju, policija je proverila nekoliko stranaca, a na ruskog mladića ukazali su tragovi mirisa bačenih flaša.
Krajem prošle sedmice policije je izdala za njim poternicu i tokom vikenda ga otkrila na demonstracijama u Brnu.
Na kuću ministra odbrane na periferiji Praga bačene su 7. juna tokom noći četiri molotovljeva koktela. Analiza tečnosti u jedinoj od flaša koja se nije razbila pokazala je da je u njoj zaista bila zapaljiva tečnost.
Ukoliko se potvrdi da je mladić zaista bacio molotovljeve koktele na kuću ministra, preti mu u Češkoj do osam godina zatvora.
http://www.akter.co.rs/29-bezbednost/132441-rus-uhapen-zbog-napada-na-ku-u-ekog-ministra.html
U principu, bila bi to klasična špijunska priča, kao i bilo koja druga o prebegu tajnih agenata sa Istoka na Zapad, da nije dva bitna detalja na početku i kraju - ruski obaveštajci su novi život započeli kao Srbi, a danas se žale da žive kao iskorišteni bednici.
Oni se danas zovu Janoš i Viktorija Nojman i žive u nedođiji, bez perspektive da će se "dočepati zelene grane".
A sve je počelo 2008. godine, kada je ruski obaveštajac Aleksej Artamanov, kako se tada zvao, odlučio da sa suprugom pobegne iz Rusije... I imao je odličan plan. Barem mu se tako činilo.
Plan je, u principu, bio jednostavan - otići u Dominikansku Republiku, za koju im s ruskim pasošima nije bila potrebna viza, kontaktirati tamošnju Ambasadu SAD, ponuditi im informacije kojima raspolažu - o FBS, vezama između državnog vrha i mafije, organizovanom kriminalu, korupciji i bankarstvu u Rusiji - i zauzvrat dobiti pasoše s novim identitetima i dva i po miliona dolara, s kojima bi mogli da počnu novi život u nekoj drugoj državi. Ali...
Nojmanovi su radili za rusku Federalnu službu bezbednosti (FSB). On je vukao poreklo iz stare loze obaveštajaca, pošto je njegov otac radio u KGB-u, deda mu je bio pukovnik među Staljinovim obaveštajcima tokom Drugog svetskog rata, a čak je i pradeda bio agent bezbednosti, odnosno član tajne policije koja je pre Oktobarske revolucije 1917. godine lovila boljševike. A i njegova je supruga radila za FSB. Apsolutni porodični špijunski pedigre!
Ipak, promene kroz koje je prolazila Rusija nakon raspada Sovjetskog saveza, tokom kojih je Janoš napustio FSB i prešao u "privatni sektor", nisu bile baš toliko dobre koliko je to njemu u tom trenutku izgledalo.
Janoš je, naime, prešao u svet bankarstva, kao šef sigurnosnih službi u moskovskoj banci Kreditimpeks. Prepustio se mutnim radnjama, primao je mito, pare su stizale sa svih strana… A onda je shvatio da to ne može da traje večno i da mu glava visi o koncu.
Tada je sa suprugom odlučio da pobegne i svoje znanje i informacije o FSB ponudi Amerikancima.
Nakon što su stigli u Dominikansku Republiku, Janoš je kontaktirao Ambasadu SAD. Agenti FBI, kako tvrdi, dali su im lažni identitet - pasoše Dominikane sa srpskim imenima i mestom rođenja! Postali su Andrej i Marija Bogdan iz Beograda!
Ubrzo su jahtom prokrijumčareni kroz Karibe i smešteni u luksuzni hotel u kojem su mesecima čekali, dok su ih svakodnevno zasipali čekovima na sume od 2.000 do 2.500 dolara. Završili su tamo gde nisu želeli - u SAD. A njihova želja bili su Belgija ili Holandija.
Razgovori s agentima CIA i FBI vremenom su krenuli, kako je ocenio Janoš, u pogrešnom pravcu. Na svakom sastanku agenti CIA su im postavljali sve detaljnija pitanja, a oni su ih pritiskali da im daju nove identitete i da ih smeste negde gde mogu bezbedno da žive. On i supruga su uporno insistirali na poštovanju dogovora, ali su na kraju ostali zaglavljeni u Oregonu. I to bez posla, sa dugovima i zabranom centra za emigrante da zbog svoje prošlosti tamo žive, ali bez ikakve mogućnosti da negde odu.
- Agenti FBi su nas uveravali da ćemo dobiti pasoše, brojeve socijalnog osiguranja, vozačke dozvole… čak i sertifikate za naše ruske diplome, s kojima bismo u SAD mogli da nađemo posao - kaže Janoš.
Stvari su, međutim, krenule nizbdro…
Od prvobitnog dogovora po kojem je trebalo da dobiju 2,5 miliona dolara spalo se na 1,8 miliona, pa se dil sveo na 300.000, plus 3.500 dolara mesečno za pomoć u istragama.
Sve vreme su pokušavali, kako je objasnio, da izgrade normalan život, ali nije išlo.
- Pitao sam ih stalno kada ćemo dobiti dokumenta, govorio da smo umorni od svega. Odgovarali su nam da rade na tome, da traže najbolje mesto na koje možemo da odemo, bla-bla-bla-bla-bla… Na kraju su u izveštaju napisali da sam im pretio i da nisam bio skroz kooperativan - rekao je Nojman.
Napokon, 2013. godine, FBI je poništio ugovor sa Nojmanovima. Od onih 300.000 dolara, koliko su dobili, uskoro nije ostalo ništa, pošto su živeli u skupljem delu Portlanda.
Kako je izjavio Janoš, sve vreme, odnosno poslednjih sedam godina, žive u strahu od ruske odmazde.
- Ovo nije ono što smo očekivali kad smo otišli u Ameriku. Nemamo poslove, nemamo dokumente. Živimo na mestu za koje nismo ni čuli pre nego što smo došli tu! Pogrešio sam što sam verovao FBI-ju. Ne verujte ničemu vezanom uz američku vladu zato što će vas slagati! Svašta će vam obećati, ali neće ništa ispuniti - priča ogorčeni Nojman.
Na kraju su angažovali i advokata, ne bi li isterali svoje do kraja. Iako je advokatu Džudi Snajder u prvom trenutku sve zvučalo kao naučna fantastika, ona je povukla veze da proveri koliko ima istine u njihovoj priči. I ispostavilo se da ima…
- S obzirom na ono što smo uspeli da utvrdimo i potvrdimo, Vlada SAD nije ispunila dogovor. Obavezali su se, ali nisu ispunili ugovor, već su Janoša i Viktoriju ostavili da se sami snalaze - rekla je Snajderova, koja i dalje pokušava da pomogne Nojmanovima, koji se u ovom trenutku najviše plaše odmazde svojih bivših kolega iz FSB-a.
http://www.alo.rs/vesti/svet/ruski-spijuni-prebegli-kod-amera-i-novi-zivot-zapoceli-kao-srbi/104153
Prema njegovoj studiji, Rusija propada u svakom pogledu. Ona je prošla kroz raspad Sovjetskog saveza, a sada se bori za očuvanje onoga što je ostalo nakon SSSR-a.
Pozivajući se na svoju poslednju knjigu "Krizne tačke: perspektive krize u Evropi", Džordž Fridman je dao prognoze u vezi sa skorom budućnošću Istočne Evrope.
Fridman: Imamo krizu која se produbljuje, ali mogli smo je predvideti jer je ovo region u Evropi u kojem obično počinje konflikt - između evropskog i ruskog dela kontinenta, u regionu Pribaltika, Belorusije, Ukrajine, pa ponekad i od Poljske do Rumunije.
Moja prognoza je da rata neće biti, ali će biti visok nivo zategnutosti i neoružanih konfrontacija - informacionih, propagandističkih, ekonomskih itd. Tamo će biti potencijalni unutrašnji konflikti.
Suština je u tome što je u dugoročnoj perspektivi Rusija veoma krhka država. Ona nije mogla da pretvori svoja naftna bogatstva u održivu ekonomiju. Njen nacionalni budžet zavisi od nafte. Ona ne kontroliše cene nafte. I Kina, і Evropa ekonomski slabe і s obzirom na to ne mogu da kupuju toliko nafte. Sjedinjene Američke Države su postale veliki proizvođač nafte, stoga će se cena nafte smanjivati.
Mislim da je pravo pitanje to kako će Rusija uspeti da preživi u svetu u kojem će se njen prihod od energenata naglo smanjivati. Sve to, takođe, stvara određenu opasnost, jer ako se unutar tako velike države kao što je Rusija dešava fragmentacija, napetost i ostalo, ona postaje sve manje predvidljiva. Stoga osnovno pitanje jeste šta će biti s Rusijom.
Ruse su u ovom regionu uvek precenjivali, а Amerikance potcenjivali, možda i zato što su oni daleko, ali na kraju smo videli da se raspao Sovjetski savez, a ne SAD.
Radio Svoboda: Za vreme nezvaničnih diskusija na konferenciji Globsec-2015. rekli ste da Rusiju od osvajanja većih teritorija Ukrajine sprečavaju problemi sa snabdevanjem. Na primer, problem sa gorivom za njihove tenkove. Da li mislite da samo vojni problemi obuzdavaju širenje ovog konflikta?
Fridman: Ne, Rusi imaju mnogo prepreka. Svedoci smo propusta njihove obaveštajne službe u Ukrajini. Ona nije mogla da predvidi dešavanja u Kijevu, pad vlade. Mislila je da će se desiti ustanak u istočnom delu Ukrajine. Ruska vojska ima svoje probleme. Videli smo kako je ruska vojska delovala u Donbasu, kao i to da im tamo nije sve išlo na ruku. Pri tome mislim na to da su oni, svakako, opstali, ali su morali da se bore protiv ukrajinskih snaga, odnosno nailazili su na mnoge prepreke.
Rusi su uvek precenjivali svoj vojni potencijal. Postavljalo se pitanje zašto oni nisu napali Zapadnu Evropu za vreme Hladnog rata. Ipak, njihova armija nije bila toliko dobra, barem ne na planu snabdevanja. Kada šaljete u napad hiljade tenkova, treba za njih da obezbedite i municiju, benzin і hranu za vojsku. Rusima je uvek bilo teško, isto kao i svakoj drugoj armiji koja ide u napad, snabdeti svoje trupe ovim resursima.
U Gruziji im to nije uspelo, mnogi tenkovi su se pokvarili, imali su problema. Ipak, svaki rat je težak, i ruska vojska je preživela deset katastrofalnih godina tokom 90-ih. Poslednjih 15 godina ona se trudi da modernizuje svoju vojsku, ali to ide teško. І napokon, ne treba smetnuti s uma da u slučaju da ruski tenkovi krenu u akciju, Amerikanci imaju velike vazduhoplovne snage koje su stvorene za vreme Hladnog rata da bi se borile protiv ruskih tenkova. Ima mnogo faktora, ali čini mi se da je glavni momenat to što Rusi trenutno revidiraju svoj potencijal, razočarani su svojijm akcijama u Ukrajini, i mislim da će oni biti veoma oprezni.
Radio Svoboda: Kako procenjujete perspektive Ukrajine i potencijal ukrajinske vojske?
Fridman: Mislim da ukrajinska vojska neće moći da se suprotstavi ruskoj, ali čak i bez otpora, bilo bi teško kretati se daleko u unutrašnjost Ukrajine. Teško je okupiti i desetak ljudi na piknik, a kamoli ako imate 80 ili 100 hiljada vojnika koje treba da premestite, pa čak i bez otpora - to je za Ruse problem.
Takođe, treba imati u vidu da bi Rusi morali da brinu ne samo o Ukrajincima. Amerikanci neće poslati kopnene trupe. Ako se Amerikanci umešaju - ne predviđam da će oni to uraditi - ali ako se umešaju, to će svakako biti iz vazduha, to će biti avioni F-16 koji su bili razvijeni kao protivtenkovsko oružje. Oni ispaljuju rakete Hellfire. Ako bi došlo do toga, bila bi to veoma opasna situacija po Ruse.
Rusi ne bi trebalo da misle da će se boriti samo protiv Ukrajinaca. Treba da računaju da bi i Amerika mogla da se umeša jer su Amerikanci nepredvidljivi. To svakako ne bi bila kopnena intervencija, jer bi u tom slučaju SAD bile u nepovoljnoj situaciji. To bi sigurno bila intervencija iz vazduha, gde SAD imaju prednost.
Ako ste ruski lider, postavlja se pitanje koliko ste spremni da rizikujete. Putin je od prvih dana ukrajinske krize pokazao veiki oprez i želju da smanji rizik. On je svestan koliki je njegov ulog i ne želi da ga podiže. Ja bih rekao da će Rusija pre čekati krizu u Kijevu - mislim tu na pad vlade, a zatim će se truditi da utiče na Kijev umesto da iskoristi svoje vojne snage.
Amerika svakako ne želi rat u Ukrajini. Mislim da Ruse brine kakav bi bio rezultat takvog konflikta. Uvek se setim da su Rusi u Drugom svetskom ratu ušli u sukob napadom na Finsku koji se nije odvijao onako kako su oni želeli. Dakle, i Rusi imaju istoriju vojnih neuspeha, kao i većina zemalja.
Smatram da će se Rusi truditi da pronađu političko rešenje i da je budućnost Ukrajine sada u rukama ukrajinske vlade. Ako ona uspe da bude složna, ako bude efikasna, ako uspe da održi kontrolu nad državom - mislim da će Rusija ponovo morati da razmotri svoje planove. Ali, ako bi u Ukrajini došlo do raskola, Rusija će imati razne mogućnosti.
Radio Svoboda: Da li mislite da će Rusija voditi politiku destabilizacije neposredno protiv zemalja članica NATO alijanse, kao što su to pribaltičke zemlje ili će strepiti od petog člana Statuta NATO-a і uglavnom će se orijentisati na podrivanje zemalja-suseda koje ne ulaze u sastav NATO-a, takvih kao Moldavija? Šta mislite - da li su osnovane priče o mogućoj ruskoj aneksiji Belorusije?
Fridman: Peti član je interesantan, s obzirom da NATO može da reaguje isključivo ukoliko su prisutne vojne snage u zemljama članicama. NATO je dozvolio da njegove vojne snage počnu da slabe, stoga pitanje nije u petom članu, već u Americi. Amerika je država čije korake je veoma teško predvideti, a Putin voli da ima mogućnost da pravi prognoze.
Za sada ruski pokušaji destabilizacije regiona nisu uspeli. Mislim da je Putin svakako stvorio napetost u Moldaviji, аli Moldavija i dalje ostaje nezavisna. On je dao do znanja - mada je to bilo jasno i pre toga - da će nešto uraditi u pribaltičkim zemljama, iako ništa nije uradio.
Ideja o ruskoj aneksiji Belorusije je suviše nategnuta. Kao prvo, Belorusija se nalazi između Ukrajine i Baltičkih zemalja, і time bi se Rusija našla u nepovoljnoj situaciji i sa severa i sa juga, ali još važnije je to što u političkom smislu on ima posla sa Lukašenkom.
Hoću da kažem - on je sačuvao svoju nezavisnost. Postoji mnogo mitova o tome šta Rusi mogu da urade, ali to su mitovi koji se do sada nisu obistinili. Ukrajinska kriza traje već više od godinu dana. Rusija je imala sve osnove da pokuša sa destabilizacijom Moldavije i pribaltičkih zemalja. Ona to nije uradila. Čini mi se da je to pretežno zbog toga što je zabrinjava da će se ova kriza proširiti i dovesti do veće saradnje između članica NATO-a, pa makar samo političke.
Treba da pamtimo da je Putin bio veoma iznenađen što su SAD uspele da organizuju Evropljane oko sankcija. On očigledno nije očekivao da će Nemci i Amerikanci postići neki konsenzus povodom onoga što se desilo u Ukrajini. Nadao se da Nemci neće preduzeti taj korak. Ne mogu da kažem da li je jedinstvo oko sankcija snažno ili krhko, аli sankcije postoje.
U istočnoj Evropi je popularna ideja da prejaka Rusija sve destabilizuje, ali ona, u stvari, još ništa nije destabilizovala. Smatram da mi treba da imamo na umu granice ruske mogućnosti i da se malo zamislimo nad razmerama snage Amerike, ali u ovom regionu postoji neka prizma gledano kroz koju ruski potencijal uvek izgleda veći.
Radio Svoboda: Zar to nije prirodno za zemlje koje se graniče sa Rusijom, kao što je to Ukrajina, iz razloga što se one osećaju nezaštićeno?
Fridman: Ruske akcije u Ukrajini su prilično jadne. Jednostavnije rečeno, nisu upečatljive. Kada su počinjale, Rusija je imala kontrolu nad ukrajinskom politikom. Kada su se završile, oni su dobili Krim i neke delove istočne Ukrajine, ali čak i tamo je ograničen rezultat. Ukrajina ulazi u sferu fundamentalnih interesa Rusije, ali kada posmatram rezultat - onda te akcije uopšte nisu upečtaljive.
Rusija nije pokazala kvalitete odličnog političkog igrača. Zapravo, ona nikad nje ni bila odličan politički igrač. Ona je bila primorana da napadne Čehoslovačku jer je izgubila kontrolu nad njom. Ona je upala u Mađarsku jer je izgubila kontrolu nad Mađarskom. Rusi su izgubili kontrolu nad Čaušeskuom i Rumunijom. Oni nikad nisu mogli da kontrolišu Tita. Nemam pojma odakle se pojavila misao o jakom, genijalnom ruskom državnom upravljanju.
http://www.slobodnaevropa.org/content/dzordz-fridman-putin-precenio-svoj-potencijal-u-suprotstavljanju-ukrajini/27103703.html
Rusija preispituje: Kako se Baltik odvojio od SSSR?
Kancelarija ruskog državnog tužilaštva sprovešće istragu o zakonitosti odluke Sovjetskog saveza da prizna nezavisnost baltičkih zemalja 1991. godine. Zahtev za preispitivanje ove odluke podneli su poslanici ruske Dume.
Istragu oko nezavisnosti baltičkih zemalja zatražila su dvojica poslanika u DUmi, Jevgenij Fjodorov i Anton Romanov, članovi Ujedinjene Rusije, stranke ruskog predsednika Vladimira Putina.
Izvor Interfaksa rekao je da je "odluka o priznavanju nezavisnosti baltičkih zemalja 1991. godine pravno problematična, jer ju je doneo neustavni organ". Izvor dodaje da neće biti pravnih posledica ukoliko se priznanje spomenutih zemalja iz 1991. pokaže ilegalnim.
- Proglašavajući nezakonitim ove ili one sudbonosne odluke, može se otići suviše daleko, sve do problema legitimnosti stvaranja SSSR i drugih država - naveo je izvor agencije.
Zato, dodao je, pri donošenju takvih odluka "treba uzimati u obzir ne samo pravni, već i politički aspekt zahteva za razmatranje".
S druge strane, litavski ministar spoljnih poslova Linas Antanas Linkevičius istragu je nazvao "apsurdnom provokacijom".
Estonija, Litvanija i Letonija ušle su u Sovjetski savez 1940. godine, a iz njega izašle 1991. njegovim raspadom. U Estoniji i Letoniji živi veliki broj pripadnika ruske nacionalne manjine, dok je u Litvaniji taj broj nešto manji.
Ove tri države su postale članice NATO i EU 2004. godine. Rusko-baltički odnosi postaju sve zategnutiji posle prisajedinjenja Krima i početka ukrajinske krize u istočnoj Ukrajini.
Ruski državni tužilac prošle nedelje je proglasio neustavnim prenos Krima Ukrajini 1954. godine. Rusija i Ukrajina su u to vreme bile države unutar Sovjetskog saveza pod vođstvom Nikite Hruščova.
http://vesti-online.com/Vesti/Svet/502597/Rusija-preispituje-Kako-se-Baltik-odvojio-od-SSSR
Sankcije Kanade ruskim bajkerima
OTAVA - Kanada je juče uvela novi, 15. set sankcija protiv Rusije, koje se odnose na mlade lidere Evroazijske unije, članove motociklističkog kluba "Noćni vukovi" i nekoliko kompanija, a zabranjen je i uvoz robe sa Krima.
"Dok ne bude uspostavljen pravi mir, dok se okupacione snage ne povuku, dok ne bude obnovljen teritorijalni suverenitet Ukrajine, moraju postojati mere protiv Putinovog režima", saopštio je kanadski premijer Stiven Harper, prenela je agencija AFP.
Harper je pozvao ruskog predsednika Vladimira Putina da okonča "invaziju istočne Ukrajine" navodeći da Kanada podržava napore za političko rešenje krize.
http://www.rtv.rs/sr_lat/svet/sankcije-kanade-ruskim-bajkerima_615335.html
Rusija: Joga je religijska praksa i treba je zabraniti
Ruske vlasti žele da zatvore joga studije u zgradama koje su u državnom vlasništvu u okviru novog plana
suzbijanja „religioznih kultova“.
Barem dva joga studija u Nižnjevartovsku dobila su dopise u kojima im je naloženo da odustanu od držanja časova joge i „spreče širenje novih religioznih kultova i pokreta“. U pismu se hata joga opisuje kao "nerskidivo povezana sa religijskom praksom“.
Obe škole iznajmile su prostor u okviru sportske sale "Samotlor"
Prema hinduističkoj tradiciji, hata jogu osnovao je Šiva, jedno od glavnih božanstava i preneo je na svoje učenike. Ova grana joge fokusirana je na fizičke vežbe i duboko disanje.
http://www.b92.net/zivot/vesti.php?nav_id=1010385&fs=1
Zašto je Rusija neprijatelj Zapada (4): Bravo, braćo Sloveni
Srpsko-ruska ljubav je viševekovna i neraskidiva. Za neke iracionalna i neobjašnjiva, ali snažna i postojana.
Uzajamna ljubav Rusa i Srba: Vladimir Putin i Tomislav Nikolić
Prema rečima glavne i odgovorne urednice Sputnjika za Srbiju Ljubinke Milinčić odnos dva naroda je mističan.
- Odnos ruskog i srpskog naroda je posebna priča. Ja bih ga nazvala mističnim. Ovih dana pravu euforiju izazvao je uzvik ruskog sportskog komentatora u trenutku kad je Srbija postala prvak sveta u fudbalu: "Bravo, braćooooooo". Cela Srbija se radovala tom uzviku, gotovo isto onoliko koliko i pobedničkom golu - kaže Milinčićeva.
- Srbija Rusiju doživljava kao starijeg brata, Rusija pristaje na tu ulogu i u celoj istoriji, sa zaista retkim i kratkotrajnim izuzecima, između dva naroda nije bilo nesporazuma. Da li su to zajednički slovenski koreni, pa čak i rodbinske veze plemstva od pre mnogo vekova, teško je reći, pogotovu što takve (rodbinske) veze obe zemlje imaju i sa drugim narodima, ali odnosi sa njima ni izbliza nisu onako prijateljski kao između Srba i Rusa.
Kruševljanin Marjan Milenković punih 12 godina živi u Rusiji.
- Često me u Srbiji pitaju da li je ljubav Rusa prema Srbima podjednako jaka, kao što je naša prema njima. Posle 12 godina života i rada u različitim regionima Rusije, mogu da kažem da oni zaista gaje prijateljska, bratska osećanja. Dočekuju nas širom raširenih ruku, uz nezaobilazan uzvik "Naša braća". Oni smatraju da smo mi 1999. godine stali na branik ne samo Srbije već i celog slovenskog naroda. Stalno imaju potrebu da se izvinjavaju, kao da osećaju stid zbog toga što Rusija pod vođstvom Jeljcina u to vreme nije bila dovoljno jaka da nam više pomogne - priča Milenković.
Rasparčani Balkan
Istraživanja u Srbiji su pokazala da srpska javnost više ceni ruskog predsednika Vladimira Putina od svakog domaćeg političara. Svojevremeno je Glas Rusije istražio razloge zbog kojih je Putin najpopularniji političar u Srbiji, i došlo se do zaključka da je zbog toga jer je ruski predsednik do sada iskoristio mnogo prilika da svetskoj javnosti skrene pažnju na Srbiju. Kritikovao je jasno i glasno.- Svedoci smo da je jednom narodu sa Balkana teritorija rasparčana od strane tih velikih sila, a da se taj narod i dalje smatra dželatom, a ne žrtvom, krivcem a ne oštećenim - preneo je Glas Rusije Putinove reči. - Kako vas nije stid uopšte, Evropljane, da sa takvim dvostrukim standardima pristupate rešavanju istih pitanja u raznim delovima sveta? Kada kažete da je Kosovo poseban slučaj, to je sve laž. Nikakvog posebnog slučaja tamo nema, i svi to odlično znaju. I naravno, mi ćemo pitanje takvog ponašanja postaviti u Savetu bezbednosti UN.
- I mada kada volite nešto nije potrebno da objašnjavate zašto, ipak imam potrebu da opet kažem da mnogo toga imamo zajedničkog, od toga da kao Sloveni volimo da maštamo i sanjamo, da smo iste vere i ista krv, do toga da postoji nešto duboko paradoksalno u tom našem slovenskom duhu. Loši smo đaci istorije, ništa nismo naučili od onoga što nam se događalo, jer su i Srbi i Rusi naivan narod koji brzo zaboravlja uvrede - rekao je Mihalkov.
http://vesti-online.com/Vesti/Tema-dana/502539/Zasto-je-Rusija-neprijatelj-Zapada-4-Bravo-braco-Sloveni
Rus uhapšen zbog napada na kuću češkog ministra
Češka policija uhapsila je mladog Rusa za koga veruje da je bacio četiri flaše sa zapaljivom tečnošću početkom juna na kuću ministra odbrane Martina Stropnjickog, javljaju danas češki mediji
U trag dvadesetogodišnjem Rusu, s boravkom u Češkoj, policija je došla tokom jedne druge istrage. Zbog napada na kuću ministra, kome su prethodili preteći i-mejlovi ministru da prestane da kritikuje Rusiju, policija je proverila nekoliko stranaca, a na ruskog mladića ukazali su tragovi mirisa bačenih flaša.
Krajem prošle sedmice policije je izdala za njim poternicu i tokom vikenda ga otkrila na demonstracijama u Brnu.
Na kuću ministra odbrane na periferiji Praga bačene su 7. juna tokom noći četiri molotovljeva koktela. Analiza tečnosti u jedinoj od flaša koja se nije razbila pokazala je da je u njoj zaista bila zapaljiva tečnost.
Ukoliko se potvrdi da je mladić zaista bacio molotovljeve koktele na kuću ministra, preti mu u Češkoj do osam godina zatvora.
http://www.akter.co.rs/29-bezbednost/132441-rus-uhapen-zbog-napada-na-ku-u-ekog-ministra.html
Ruski špijuni prebegli kod Amera i novi život započeli kao - Srbi!
U principu, bila bi to klasična špijunska priča, kao i bilo koja druga o prebegu tajnih agenata sa Istoka na Zapad, da nije dva bitna detalja na početku i kraju - ruski obaveštajci su novi život započeli kao Srbi, a danas se žale da žive kao iskorišteni bednici.
Oni se danas zovu Janoš i Viktorija Nojman i žive u nedođiji, bez perspektive da će se "dočepati zelene grane".
A sve je počelo 2008. godine, kada je ruski obaveštajac Aleksej Artamanov, kako se tada zvao, odlučio da sa suprugom pobegne iz Rusije... I imao je odličan plan. Barem mu se tako činilo.
Plan je, u principu, bio jednostavan - otići u Dominikansku Republiku, za koju im s ruskim pasošima nije bila potrebna viza, kontaktirati tamošnju Ambasadu SAD, ponuditi im informacije kojima raspolažu - o FBS, vezama između državnog vrha i mafije, organizovanom kriminalu, korupciji i bankarstvu u Rusiji - i zauzvrat dobiti pasoše s novim identitetima i dva i po miliona dolara, s kojima bi mogli da počnu novi život u nekoj drugoj državi. Ali...
Nojmanovi su radili za rusku Federalnu službu bezbednosti (FSB). On je vukao poreklo iz stare loze obaveštajaca, pošto je njegov otac radio u KGB-u, deda mu je bio pukovnik među Staljinovim obaveštajcima tokom Drugog svetskog rata, a čak je i pradeda bio agent bezbednosti, odnosno član tajne policije koja je pre Oktobarske revolucije 1917. godine lovila boljševike. A i njegova je supruga radila za FSB. Apsolutni porodični špijunski pedigre!
Ipak, promene kroz koje je prolazila Rusija nakon raspada Sovjetskog saveza, tokom kojih je Janoš napustio FSB i prešao u "privatni sektor", nisu bile baš toliko dobre koliko je to njemu u tom trenutku izgledalo.
Janoš je, naime, prešao u svet bankarstva, kao šef sigurnosnih službi u moskovskoj banci Kreditimpeks. Prepustio se mutnim radnjama, primao je mito, pare su stizale sa svih strana… A onda je shvatio da to ne može da traje večno i da mu glava visi o koncu.
Tada je sa suprugom odlučio da pobegne i svoje znanje i informacije o FSB ponudi Amerikancima.
Nakon što su stigli u Dominikansku Republiku, Janoš je kontaktirao Ambasadu SAD. Agenti FBI, kako tvrdi, dali su im lažni identitet - pasoše Dominikane sa srpskim imenima i mestom rođenja! Postali su Andrej i Marija Bogdan iz Beograda!
Ubrzo su jahtom prokrijumčareni kroz Karibe i smešteni u luksuzni hotel u kojem su mesecima čekali, dok su ih svakodnevno zasipali čekovima na sume od 2.000 do 2.500 dolara. Završili su tamo gde nisu želeli - u SAD. A njihova želja bili su Belgija ili Holandija.
Razgovori s agentima CIA i FBI vremenom su krenuli, kako je ocenio Janoš, u pogrešnom pravcu. Na svakom sastanku agenti CIA su im postavljali sve detaljnija pitanja, a oni su ih pritiskali da im daju nove identitete i da ih smeste negde gde mogu bezbedno da žive. On i supruga su uporno insistirali na poštovanju dogovora, ali su na kraju ostali zaglavljeni u Oregonu. I to bez posla, sa dugovima i zabranom centra za emigrante da zbog svoje prošlosti tamo žive, ali bez ikakve mogućnosti da negde odu.
- Agenti FBi su nas uveravali da ćemo dobiti pasoše, brojeve socijalnog osiguranja, vozačke dozvole… čak i sertifikate za naše ruske diplome, s kojima bismo u SAD mogli da nađemo posao - kaže Janoš.
Stvari su, međutim, krenule nizbdro…
Od prvobitnog dogovora po kojem je trebalo da dobiju 2,5 miliona dolara spalo se na 1,8 miliona, pa se dil sveo na 300.000, plus 3.500 dolara mesečno za pomoć u istragama.
Sve vreme su pokušavali, kako je objasnio, da izgrade normalan život, ali nije išlo.
- Pitao sam ih stalno kada ćemo dobiti dokumenta, govorio da smo umorni od svega. Odgovarali su nam da rade na tome, da traže najbolje mesto na koje možemo da odemo, bla-bla-bla-bla-bla… Na kraju su u izveštaju napisali da sam im pretio i da nisam bio skroz kooperativan - rekao je Nojman.
Napokon, 2013. godine, FBI je poništio ugovor sa Nojmanovima. Od onih 300.000 dolara, koliko su dobili, uskoro nije ostalo ništa, pošto su živeli u skupljem delu Portlanda.
Kako je izjavio Janoš, sve vreme, odnosno poslednjih sedam godina, žive u strahu od ruske odmazde.
- Ovo nije ono što smo očekivali kad smo otišli u Ameriku. Nemamo poslove, nemamo dokumente. Živimo na mestu za koje nismo ni čuli pre nego što smo došli tu! Pogrešio sam što sam verovao FBI-ju. Ne verujte ničemu vezanom uz američku vladu zato što će vas slagati! Svašta će vam obećati, ali neće ništa ispuniti - priča ogorčeni Nojman.
Na kraju su angažovali i advokata, ne bi li isterali svoje do kraja. Iako je advokatu Džudi Snajder u prvom trenutku sve zvučalo kao naučna fantastika, ona je povukla veze da proveri koliko ima istine u njihovoj priči. I ispostavilo se da ima…
- S obzirom na ono što smo uspeli da utvrdimo i potvrdimo, Vlada SAD nije ispunila dogovor. Obavezali su se, ali nisu ispunili ugovor, već su Janoša i Viktoriju ostavili da se sami snalaze - rekla je Snajderova, koja i dalje pokušava da pomogne Nojmanovima, koji se u ovom trenutku najviše plaše odmazde svojih bivših kolega iz FSB-a.
http://www.alo.rs/vesti/svet/ruski-spijuni-prebegli-kod-amera-i-novi-zivot-zapoceli-kao-srbi/104153
Нема коментара:
Постави коментар