Rusija podržava režim u Siriji!

- Rusija će, i to je Putin potvrdio, podržavati sirijski narod i sirijsko rukovodstvo u rešavanju socijalno-ekonomskih problema u uslovima sadašnje krize, u njegovim naporima za jačanje svoje odbrambene sposobnosti pred terorističkom pretnjom - rekao je ministar inostranih poslova Rusije Sergej Lavrov
Ruski predsednik Vladimir Putin izrazio je uverenje da će sirijski narod pobediti terorizam, ističući da politika Rusije usmerena na podršku Siriji, sirijskom rukovodstvu i narodu, ostaje nepromenjena.
– Rusija će, i to je Putin potvrdio, podržavati sirijski narod i sirijsko rukovodstvo u rešavanju socijalno-ekonomskih problema u uslovima sadašnje krize, u njegovim naporima za jačanje svoje odbrambene sposobnosti pred terorističkom pretnjom – rekao je ministar inostranih poslova Rusije Sergej Lavrov posle razgovora sa šefom sirijske diplomatije Validom Mualemom u Moskvi, preneo je TAS S.
AFP prenosi da je Mualem rekao na zajedničkoj konferenciji za štampu sa Lavrovom da je dobio Putinovo obećanje da će “podržati Siriju politički, ekonomski i vojno”.
Kako izveštava RIA Novosti, Putin je na susretu sa Mualemom rekao da je situacija u Siriji vezana, pre svega, za agresiju međunarodnog terorizma, a da Sirija i zemlje regiona treba da se ujedine radi efikasne borbe protiv terorizma i krajnjeg radikalizma.
Prema njegovim rečima, sve zemlje regiona spremne su da daju doprinos u borbi protiv Islamske države (IS), i to se odnosi i na Tursku, i na Jordan i na Saudijsku Arabiju.
Ističući da Damask visoko ceni stav Rusije, Putina i Lavrova koji se zalažu za političko rešenje sirijskog konflikta, i izražavajući spremnost Sirije da uz podršku Rusije sarađuje sa zemljama regiona, Mualem je, kako prenose ruske agencije, optužio SAD da sponzorišu terorizam.
– Amerikanci traže političko rešenje (sirijskog), a pritom izdvajaju milijarde dolara za obuku terorista – rekao je sirijski ministar na susretu sa Lavrovom, prenosi TAS S.
– Nedavno je na jug Sirije prebačeno 2.100 ekstremista sa najnovijim oružjem u rukama. Amerikanci ne skrivaju svoju podršku tim teroristima – rekao je on.
Mualem je rekao da je glavni problem to što pogranične zemlje podržavaju teroriste u Siriji.
– Naš narod više od pet godina žrtva je zavere susednih država – rekao je sirijski ministar i dodao da je za formiranje međunarodne koalicije za borbu protiv IS, uz učešće Turske, Saudijske Arabije, SAD i Katara “potrebno veliko čudo, jer te zemlje, umesto da se bore protiv terorizma, podstiču ga”.
– Ipak, mi bismo želeli ujedinjenje napora – rekao je Mualem, naglašavajući da Sirija uvek ima na umu iskustvo bivšeg Sovjetskog Saveza u borbi protiv fašizma.
– Uvereni smo da će sirijski, kao i sovjetski narod, uspeti da pruži čvrst otpor terorizmu – kazao je on.
Lavrov je posle susreta sa sirijskim ministrom istakao da je zadatak međunarodne zajednice – suseda Sirije, Evropljana, Rusije, UN – ne da pokušavaju da nametnu nešto Sirijcima, već da stvore uslove za dijalog što šireg kruga učesnika, tokom kog bi mogle da dođu do saglasnosti.
(Telegraf.rs / Tanjug)

http://www.telegraf.rs/vesti/1635428-putin-ostaje-uz-svog-prijatelja-rusija-podrzava-asada

Zašto je Rusija neprijatelj Zapada (3): Supermen protiv svetskog šerifa

U agresivnoj kampanji, u kojoj prednjače američki i britanski mediji, ruskog predsednika predstavljaju kao

"opasnog čoveka", neprijatelja demokratije, tiranina i diktatora, kojeg se pribojavaju ne samo njegovi sugrađani, već i cela planeta. On je za njih sam đavo, odgovoran za svo zlo ovoga sveta.

Vladimir Putin i Barak Obama

 

 

 

Poznati vašingtonski novinar Džošua Kučer konstatuje da Zapad nije u stanju da jednoglasno oceni da li je predsednik Rusije "lukavi i snalažljivi strateg" ili "političar odvojen od realnosti, koji sve improvizuje".
Britanski magazin "Ekonomist" piše o pokušajima američkih obaveštajnih službi da shvate Putinove planove, analizirajući govor tela. Izučavajući kako se Putin kreće oni su došli do zaključka da je odlučnost ruskog predsednika porasla "u meri u kojoj postaje jasno da Zapad neće biti u stanju da ga zaustavi".
Ruski mediji, međutim, konstatuju da on već godinama direktno govori o svojim pogledima na svet i vrednostima koje ceni. I čini to satima, bilo da je reč o konferencijama za štampu, "Direktnoj liniji" kad odgovara na pitanja građana, ili prilikom susreta sa društvenim aktivistima.

Zašto je Rusija neprijatelj Zapada:

1. Ko je svetski gazda
2. Najveći neprijatelji

Za Ruse Putin je heroj koji je spasao ogromnu zemlju od daljeg raspadanja, sredio haos nasleđen od svog prethodnika Jeljcina. On je lider koji im je vratio osećaj ponosa i dostojanstva i obezbedio rast životnog standarda. Paradoksalno zvuči, ali za zapadne političare je Boris Jeljcin bio demokrata, a Putin nije. Najbolje objašnjenje za to je dao u intervjuu nemačkim novinarima nobelovac Aleksandar Solženjicin.
Svetski priznati pisac je upozorio na apsurd da na Zapadu hvale one ruske političare koji su razvaljivali zemlju, a onoga ko je diže na noge - napadaju.
Aleksandar Rar, nemački politikolog i autor knjige "Nemac u Kremlju", koji je detaljno proučavao Putinovu biografiju i sa njim se susretao, za ruskog predsednika kaže da on nije nikakav "gvozdeni čovek sa maskom".
- Ja sam ga video u veoma teškim i emotivnim trenucima ruske istorije: za vreme beslanske tragedije, za vreme Narandžaste revolucije u Ukrajini... I mislim da je imidž, koji je o njemu plasirala zapadna štampa, apsolutno pogrešan. Oni prosto njega ne poznaju, i u njihovo predstavljanje Putina je umnogome zlonamerno - rekao je Rar.
Antiputinska propaganda zapadnih političara i medija, čini se, da nema prođu u narodu, barem ne u meri u kojoj su huškači to očekivali.

Za Zapadnu Evropu je superheroj

S druge strane, u zapadnoj Evropi je sve više onih koji na Putina gledaju kao na superheroja, neku vrstu Supermena, koji može da pruži otpor američkoj hegemoniji.
Tako u Nemačkoj sve više na popularnosti dobija Pokret za mir. Njegove pristalice po celoj zemlji organizuju mitinge podrške Rusiji i istupaju protiv politike Zapada.
Čak i u Americi, za razliku od Obame, čiji se rejting stropoštava, poštovanje prema Putinu raste, makar u onom delu američke javnosti koja je zainteresovana za političke teme.
Po mišljenju Alistera Kempbela, britanskog politikologa i bivšeg portparola Tonija Blera, sviđalo se to Zapadu ili ne, Putin je pobednik u očima naroda. On je podsetio i na epizodu, koja se dogodila u Brizbejnu na samitu G20. Putin nije ostao na završnoj večeri, ali je pre toga svojim kolegama rekao: "Ja sam jedini čovek u ovoj sobi, koji ima strategiju, a svi vi imate - taktiku".

Dosta nam je svega

Veterani oružanih snaga SAD lane su sproveli zanimljivu akciju. Oni su, prema pisanju izdanja "Veterans tudej", skupljali potpise za prisajedinjenje Amerike Rusiji, a kao predsednika nove države želeli bi da vide Putina. U svom članku novinar objašnjava da je 20 odsto teritorije SAD ionako rusko, imajući u vidu Aljasku. On dodaje da je zapadna obala, od Friska ka severu takođe istorijski ruska zemlja. Novinar navodi da širom Amerike postoji ogromna podrška ovoj akciji sa sloganom: "Putina za predsednika, on je makar kompetentan", i da ljudi ovaj natpis stavljaju na svoje automobile. Autor ističe da čak ni to što Putin nije rođen u Americi ne predstavlja smetnju, a to argumentuje činjenicom da i "aktuelni predsednik SAD Barak Obama dolazi iz drugog mesta". Na kraju je novinar pobrojao šest lidera glavnih američkih partija i zaključio da bi Putin skupio više glasova nego svi oni zajedno.

http://vesti-online.com/Vesti/Tema-dana/502272/Zasto-je-Rusija-neprijatelj-Zapada-3-Supermen-protiv-svetskog-serifa

BANKAR KREMLJA Član svemoćne "porodice" otkriva istinu o usponu Vladimira Putina 

Tokom devedesetih godina prošlog veka, u Rusiji je vladalo uverenje da državom upravlja grupa ljudi
poznata pod nadimkom "семья" ("porodica").

Boris Jeljcin sa svojim naslednikom Vladimirom Putinom

 

 

 

Članove "porodice" činili su Tatjana Dijačenko, ćerka tadašnjeg predsednika Borisa Jeljcina, njen muž i ruski oligrah Boris Berezovski, i čovek koji je kasnije postao poznat kao "bankar Kremlja" - Sergej Pugačev. Nadimak je dobio jer je bio "majstor za dovođenje ljudi na vlast i obezbeđivanje finansijskih sredstava za tako nešto".
 

Do kraja drugog Jeljcinovog mandata, kada je vremešni predsednik već bio izmučen bolešću srca i zavisnošću od alkohola, "porodica" se bacila u potragu za njegovim naslednikom. Idealan kandidat bi morao da ima iste ciljeve kao i "porodica", ali i da može da pridobije poverenje naroda.
 
Sergej Pugačev je prošlog četvrtka u intervjuu za jednu nezavisnu televiziju izjavio kako je on bio "jedna trećina saveta koji je vršio operaciju 'Naslednik"', aludirajući na izbor novog predsednika nakon odlaska Borisa Jeljcina.
 
Pugačev je čak rekao da je on bio taj koji je insistirao da na mesto predsednika dođe "profesionalni špijun" Vladimir Putin.

Bankar Kremlja: Sergej Pugačev

 

 

 

- Nije to bilo kao da smo rekli: "Hej, tu je neki Putin. Hajmo njega da postavimo za predsednika." Vladimir Putin je već bio u igri s obzirom da je u to vreme bio direktor FSB. Štaviše, on je svojim rezimeom već bio 'nametnut' kao jedna od ključnih figura, kao 'siloviki' ( 'siloviki' je naziv za političare koji su prethodno imali karijeru u vojsci ili KGB ).
 
Pugačev je nakon Putinove inauguracije u naredna dva mandata dobio jednu od bitnih uloga u Kremlju.
 
Sergej Pugačev je osnivač  "Mezhprombacka" (Međunarodne industrijske banke) u Moskvi 1992. godine, a četiri godine je obavljao ulogu "brokera moći", pomagavši političarima da pobede na izborima.
 
Ipak, dobar odnos sa Putinom prekinut je 2010. godine, kada Pugačev odlazi za London.
 
- Vladimir Putin nije osoba koja pravi strateške planove. On živi danas. Nema plan, čak nije planirao ni da postane predsednik. Čak nije želeo ni da bude član vlade. Ali, ponekad ne možete da kontrolišete stvari - rekao je Pugačev za magazin "Tajm" prošle godine.


http://www.blic.rs/Vesti/Svet/571485/BANKAR-KREMLJA-Clan-svemocne-porodice-otkriva-istinu-o-usponu-Vladimira-Putina

"Zapad ne veruje u neutralnu poziciju Srbije"

Izvori “Danasa” iz državnog vrha tvrde da nema dogovora sa Rusijom i da nije bilo naznaka da će Moskva
objaviti nacrt svoje rezolucije o BiH.
Osim toga, diplomatski izvori kažu da će i Merkelova imati šta da poruči po ovom pitanju.
Srbija i Rusija nisu napravile nikakav aranžman i dogovor o međusobnoj pomoći oko važnih pitanja dve zemlje na međunarodnom planu, tvrde za “Danas” izvori u državnom vrhu Srbije povodom vesti da je ruska delegacija u Ujedinjenim nacijama podelila svim članicama Saveta bezbednosti nacrt svoje rezolucije o Bosni i Hercegovini, kao kontrapredlog britanskom dokumentu o Srebrenici.

S druge strane, ti diplomatski izvori pak kažu da Zapad ne veruje u potpuno neutralnu poziciju Srbije kada je reč o ponašanju Rusije oko rezolucije i očekuju da će o ovom pitanju imati šta da kaže i nemačka kancelarka Angela Merkel, koja u Beograd dolazi 8. jula.

Na pitanje “Danasa” da li će Rusija zauzvrat od Srbije tražiti neku uslugu, izvori “Danasa” u vlasti su nam odgovorili da veruju da se to neće dogoditi, da Moskva može to da pokuša, ali da to ni za nju ne bi bilo dobro.

Prema njihovim rečima, Beograd nije imao nikakvih indicija da će se Rusija odlučiti za ovaj korak.

O tome šta bi Rusija zauzvrat mogla da traži od Srbije, treba uzeti u obzir ono što je prilikom nedavne posete Beogradu govorio predsednik Odbora za međunarodne poslove Državne dume Ruske Federacije Aleksej Puškov.

On je rekao da je Srbija jedna od retkih zemalja koja nije podržala uvođenje sankcija Rusiji i izrazio nadu da će Rusija imati podršku Srbije kada se u januaru 2016. bude odlučivalo o ukidanju sankcija.

Puškov je preneo da Rusija takođe očekuje podršku Srbije u Parlamentarnoj skupštini OEBS-a u Helsinkiju, na kojoj će biti predstavljeni nacrti rezolucija o suprotstavljanju neonacizmu i o ukidanju sankcija EU Rusiji.

Kako je tada saopšteno iz srpskog parlamenta, Puškov je istakao da je za Rusiju prioritet poštovanje Minskog sporazuma i normalizacija situacije na istoku Ukrajine, što je preduslov za otpočinjanje procesa ukidanja sankcija.

Prema spekulacijama koje su se mogle videti u medijima, pomoć Rusije oko rezolucije o Srebrenici povlači za sobom i određena očekivanja Moskve i to da se Srbija ne priključi NATO, da dozvoli nove ruske investicije i da, kao predsedavajuća OEBS, pruži pomoć Kremlju u rešavanju ukrajinske krize.

Stav Zapada, odnosno Nemačke kao najmoćnije zemlje EU, o odnosu Srbije prema genocidu u Srebrenici mogao se videti još 2012. kada je u Beograd stiglo takozvanih sedam uslova Bundestaga za početak pregovora sa EU.

U jednom od njih se jasno kaže da "iako je Srbija proteklih godina preduzela vidljive korake u prevazilaženju prošlosti, potrebno je dalje napredovanje".

"Korak nazad je izjava da u Srebrenici nije bilo genocida".

Bundestag očekuje jasne signale u pravcu nastavka pomirenja u regionu. Kako Bundestag daje saglasnost svojoj vladi u donošenju pozitivnih odluka koje se odnose na dalje proširenje EU, u ovom slučaju napredak Srbije u integracijama, osim normalizacije odnosa sa Kosovom, na način kako ga definiše Berlin, jasno je da se od Beograda još tada očekivalo jasno određenje Srbije i po pitanju genocida u Srebrenici.

Sadašnju inicijativu Moskve da podnese kontrapredlog SB UN indirektno je medijima potvrdio savetnik ruskog Ministarstva spoljnih poslova Anatolij Kapustin. On je za ruski portal Sputnjik izjavio da do 7. jula može biti još predloga rezolucija.

"Gleda se zavisno od toga kad su i kojim redom stizali nacrti rezolucija, ali može biti još nekoliko predloga rezolucija. Cilj nekoliko nacrta je uvek jedan - da se skine onaj koji je neprihvatljiv, a ako se pojave još predloga, da se oni objedine u jedan. U takvoj situaciju može se desiti da u glasanju nijedan neće dobiti većinu glasova. To je smisao predlaganja takvih projekata, kojih može biti nekoliko", kaže Kapustin.

Podsetimo, “Danas” je prvi objavio u subotu da su britansku rezoluciju o Srebrenici osporile Kina, Rusija i Venecuela, i da se konsultacije nastavljaju ove nedelje.

Saradnici Samante Pauer, ambasadorke SAD u UN, rekli su “Danasu” da se detalji konsultacija neće iznositi u javnost do 7. jula, kada je zakazan brifing u SB UN.

Ipak, nakon toga su beogradski mediji objavili nezvaničnu informaciju o tome da je Moskva uložila kontrapredlog, te da je Ministarstvo spoljnih poslova Srbije ponovo poslalo pismo stalnim članicama SB.

Takođe su spekulisali i da britansku rezoluciju podržava osam od sedam članica SB, kao i da Britanija očekuje pomoć od Novog Zelanda, koji 1. jula preuzima predsedavanje SB.

http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2015&mm=06&dd=30&nav_category=78&nav_id=1009923