Putin poslao vojne lovce ka ratnom brodu SAD

Posada broda je delovala provokativno i agresivno, što je zabrinulo operatere stanica za monitoring i
brodove Crnomorske flote
Ruski vojni avion je uzleteo u susret američkom ratnom brodu koji je delovao “agresivno” u Crnom moru, izvestili su ruski mediji, ali je Pentagon demantovao bilo kakvo neuobičajno ponašanje.
NOVI SUPERSONIČNI RUSKI BOMBARDER: Ovim oružjem će Putin pokoriti SVE neprijatelje! (VIDEO)
Ruska agencija RIA Novosti izvestila je u subotu, pozivajući se na neimenovani izvor iz ruskih snaga bezbednosti na Krimu, da se američki razarač “USS Ros” kretao duž granice ruskih teritorijalnih voda, napredujući u njihovom smeru.
– Posada broda je delovala provokativno i agresivno, što je zabrinulo operatere stanica za monitoring i brodove Crnomorske flote – rekao je neimenovani izvor za rusku agenciju.
– Borbeni avion ”Su-24” demonstrirao je američkoj posadi spremnost da brzo spreči povredu granice i odbrani interese zemlje – dodao je isti izvor.
Portparolka Pentagona Ilejn Lejnez izjavila je da se razarač “US S Ros” nalazio “sve vreme unutar međunarodnih voda, izvodeći rutinske operacije”.
– Američka mornarica deluje rutinski u Crnom moru, u skladu sa međunarodnim pravom - rekla je Lejnez i dodala da je o prisustvu njihovog razarača u Crnom moru javnost obaveštena.
Rusko ministarstvo odbrane nije bilo odmah dostupno za komentar, naveo je Rojters.
Incident je najnoviji u nizu susreta ruskih i zapadnih vojski, dok napetosti nastavljaju da rastu zbog krize u Ukrajini i prisjedinjenja Krima Rusiji prošle godine.
Početkom meseca, Britanija i Švedska su saopštile da su poslale svoje avione kako bi presreli ruske bombardere blizu njihove teritorije.
SAD su prošlog meseca najavile da će podneti žalbu Rusiji, pošto je ruski borbeni avion “Su-27″ presreo američki izviđački avion “RC-135U” na “nebezbedan i neprofesionalan način” u međunarodnom vazdušnom prostoru iznad Baltičkog mora.
(Telegraf.rs / Tanjug)

http://www.telegraf.rs/vesti/1591112-zestoki-sukob-rusije-i-amerike-blizu-srbije-putin-poslao-vojne-lovce-ka-ratnom-brodu-sad

Naduvana 1948.

Niti je Vladimir Putin Josif Staljin – uprkos svakojakim poređenjima lansiranim posle izbijanja ukrajinske
krize – niti je Aleksandar Vučić Josip Broz.
Putin vodi državu koja, kako je govorio Marks, nikada ne može postati demokratija zbog svoje ogromne teritorije i čiji je glavni adut tvrda moć – vojna sila i prirodni resursi. Mogu se praviti analogije između Putina i mnogih ruskih vladara. Ali, Putin, prosto, operiše u zadatim determinantama.

 Vučić vodi malu zemlju koja je u jednom periodu svoje istorije bila deo veće države kojoj su specifične okolnosti – a to je bio Hladni rat - dale neuobičajen značaj, ali, što ne treba smetnuti s uma, sa vrlo ograničenim rokom trajanja.
Uprkos napetosti između Rusije i Zapada, danas će retko ko ozbiljno govoriti o novom hladnom ratu. Samim tim, iako je sada donekle izolovanoj Rusiji veoma značajno kada, pored nekih drugih država ili pojedinih njihovih političara i Srbija ili neki njeni političari prema njoj iskazuju svoju naklonost, Moskva zna šta je realnost.
Ključna stvar je da ne postoji dovoljno jak lepak koji bi Srbiju priljubio Rusiji u savez nalik onom koji je postojao između druge Jugoslavije i SSSR-a do 1948. Istorijski gledano, ideološke spone nema. Iz sadašnje perspektive, taj lepak posle Briselskog sporazuma i dalje normalizacije odnosa sa Prištinom, teško da još zadugo može biti Kosovo. Energetska zavisnost od Rusije ostaje, ali daleko od toga da je to osobenost samo Srbije.
Kada nema saveza, logično je da nema ni istorijskog „ne“.
„Veliki politički zaokret“ Srbije prošle nedelje je najavio Asošijeted pres kojem je Vučić rekao da će „njegova zemlja prihvatiti apele SAD da smanji zavisnost od ruskog gasa dodajući (među svoje izvore energije) gasovod koji podržava Amerika i koji će gas iz Azerbejdžana doneti u Evropu“. To je u delu srpske javnosti doživljeno kao srpsko okretanje leđa Rusiji.
Čak i u izveštaju AP podseća se da Vučić ove nedelje ide u zvaničnu posetu SAD – eto, dakle, jednog konteksta njegove izjave – ali i iz izjava premijera, onda i ambasadora Majkla Kirbija očigledno je da nema govora o „tektonskim promenama“ srpske spoljne politike. Vučić i Kirbi govorili su tek o perspektivama, možda dalekim, diverzifikacije izvora energenata za Srbiju.
Makedonski premijer Nikola Gruevski izjavom da će njegova zemlja moći da bude deo ruskog Turskog toka samo je potvrdio pretpostavku da ovaj pravac snabdevanja gasom Evrope postoji samo potencijalno, kao što je bio slučaj i sa Južnim tokom. S druge strane, stručnjaci za energetiku ističu da su kapaciteti azerbejdžanskog gasovoda unapred dogovoreni, da tu za Srbiju teško da može biti mesta, a perspektiva američkih škriljaca je još maglovitija.
Nema sumnje da se Rusima na trenutke izrazito prozapadna retorika iz Beograda ne dopada, ali u Moskvi su svesni da to nije ništa novo. I kao što Kremlj ponavlja – Rusija podržava želju Srbije da postane članica EU. Štaviše, Rusiji će Srbija biti važniji partner kao deo EU.
A što se tektonske spoljnopolitičke promene spoljne politike Srbije tiče, pa ona se dogodila pre 15 godina. Koliko god, i veoma opravdano, diplomatski kurs Srbije izgleda mutan, osnovna, proevropska nit nikada posle Petog oktobra nije dovedena u pitanje, osim možda retorički.
Vučić samo ima priliku i to već čini, da u toj niti bude odlučniji, da je sa što manje ostataka sprovodi u delo. Zato je i postao „pouzdan partner“, što njegov prethodnik Tadić nije bio.
GLOSA
Koliko god i veoma opravdano, diplomatski kurs Srbije izgleda mutan, osnovna, proevropska nit nikada posle Petog oktobra nije dovedena u pitanje, osim možda retorički

http://www.danas.rs/danasrs/kolumnisti/naduvana_1948.1116.html?news_id=302552

Slovačka optužuje Rusiju da prekraja istoriju 

Slovačka se ogradila od prekrajanje istorije u dokumentarnom filmu ruske državne televizije Rosija 1 koji
sovjetsku okupaciju Čehoslovačke 1968. godine prikazuje kao spas Čeha i Slovaka od NATO i zatražila je od ruskih vlasti da spreči da se izvitopereno prikazuju ta bolna poglavlja slovačko-ruskih odnosa
Portparol slovačkog Ministarstva inostranih poslova Peter Stano saopštio je da je Slovačka neprijatno iznenadjena time što je ruska državna televizija Rosija 1 u  dokumentarnom filmu o Varšavskom paktu, emitovanom 23. maja prikazala neistinito invaziju trupa Varšavskog pakta na Čehoslovačku 1968. godine.

"Dokumentarni film je u delovima o vojnoj invaziji i 20-godišnjoj sovjetskoj okupaciji Čehoslovačke koja je usledila upotrebio neistine i stare ideološke klišee od kojih su se u nedavnoj prošlosti postepeno distancirali sovjetski i ruski zvaničnici i kasnije se izvinili zvanično za invaziju i okupaciju", kazao je portparol slovačkim medijima.
Ruski dokumentarac povodom 60. godišnjice nastanka i 25. godišnjice ukidanja vojnog saveza SSSR i njegovih satelita u istočnoj Evropi Varšavski pakt prikazuje kao odbrambeni savez koji je mora da branio socijalistički blok zemalja od agresije NATO.
Praško proleće, nenasilni pokušaj čehoslovačkih reformskih komunista da preko reformi socijizmu daju ljudski lik koji su u krvi ugušili tenkovi Varšavskog pakta na čelu sa sovjetskim 21. avgusta 1968. godine taj dokumentarac predstavlja kao pokušaj neprijatelja čehoslovačkog naroda da izazove haos i teror kako bi došlo do krvoprolića a NATO upao u zemlju.
"Emitovanje tog dokumentarca zaprepašćuje utoliko pre što je slovačka vlada pre nekoliko sedmica nedvosmisleno odbila sve pokušaje da se namenski preinači istorija u slučaju oslobadjanja Evrope od nacizma kao i osporavanja doprinosa Crvene armije", podsetio je Stano.
Slovačka diplomatija upozorila je da dokumentarac nanosi štetu tradicionalno dobrim odnosima i zatražila da od ruske vlade da preduzme adekvatne korake da spreči prekrajanje istorije, pošto je televizija koja je dokumentarac emitovala državna.
"Traže se razni razlozi zašto je ruska televizija baš sada emitovala taj lažljivi pamflet ali niko se ne pita da li bi to mogla da učini da se češko i slovačko pravosudje na adekvatan način obračunalo sa izdajicama domovine kao što su bili Bilak, Indra, Kapek i drugi", upozorio je u današnjem izdanju dnevnika Pravda slovački politikolog Mihal Horski.

http://www.akter.co.rs/27-drutvo/129481-slova-ka-optu-uje-rusiju-da-prekraja-istoriju.html

Komersant: Srbija se sve više okreće Zapadu

Srpski premijer Aleksandar Vučić danas putuje u posetu SAD, koja može da dovede do zaokreta u spoljnoj
politici Beograda, piše današnji moskovski dnevnik Komersant
Nastavljajući da se deklariše kao neutralna i verna odnosima sa Rusijom, Srbija se sasvim očigledno kreće prema Zapadu, piše list.

List citira Vučićevu izjavu da Srbija želi maksimalno dobre odnose sa SAD kao i da dobije podršku Amerike na putu u EU i navodi da, iako je ekonomski deo posete važan, ključan značaj ima politički deo.

Iz programa posete sledi da su mnoge teme Vučićevih razgovora u SAD na ovaj ili onaj način povezane sa Rusijom i spoljnopolitičkom orijentacijom Beograda. Mada Srbija zvanično nastavlja da se drži politike neutralnosti, u odnosima sa NATO dogodio se značajan progres, piše Komersant.

Dnevnik navodi da je uoči posete SAD Vučić dao "maltene senzacionalnu" izjavu da će Beograd prihvatiti preporuke SAD i smanjiti zavisnost od ruskog gasa i dodaje da su mnogi političari i eksperti to ocenili kao znak preokreta u srpskoj politici.

Vučić se potom potrudio da omekša svoju izjavu rekavši da Srbija ne prekida prijateljstvo ni sa Rusijom ni sa Amerikom, i da ne pravi zaokret. Spoljnopolitički savetnik predsednika Srbije Ivan Mrkić smatra da poseta srpskog premijera SAD ne udaljava Beograd od Moskve, navodi list.

List napominje da je kada je saopšteno da će Vučić posetiti Vašington, on dobio poziv ruskog premijera Dmitrija Medvedeva da poseti Moskvu.

"Namera Srbije da se značajno približi EU i SAD verovatno će izazvati nezadovoljstvo Moskve, koja smatra Beograd ključnim partnerom na Balkanu. Moskva je svojevremeno osetljivo odreagovala na priključivanje Crne Gore sankcijama protiv Rusije i na njene planove da udje u NATO. I nedavna izjava makedonskog premijera Nikole Gruevskog kojom je uslovio priključivanje Turskom toku pozicijom EU, u Rusiji je izazvalo očigledno razočarenje", piše Komersant.

Dnevnik piše da u datoj situaciji "Moskva nema veliki izbor".

"Ili će balkanske zemlje nazvati proameričkim sa svim posledicama koje iz toga slede, ili će se složiti da mogu imati dobre odnose i sa Zapadom i sa Rusijom. Druga mogućnost je sasvim realna", ocenjuje list i podseća na izjavu šefa ruske diplomatije Sergeja Lavrova pre godinu dana da "ne treba polaziti od logike da ako je neko saveznik SAD, ne može biti partner Rusije i obrnuto".

http://akter.co.rs/25-politika/129480-komersant-srbija-se-sve-vie-okre-e-zapadu.html

Ruski fudbalski savez smenio predsednika!

Fudbalski savez Rusije (RFU) smenio je danas predsednika Nikolaja Tolstiha zbog nezadovoljstva njegovim
radom.
Tolstih je tri godine bio na čelu RFU, za to vreme Savez je imao mnogo finansijskih problema, a najveći ruski klubovi dobijali su velike kazne zbog rasizma svojih navijača.

Tolstiha su najviše kritikovali zbog novog ugovora selektora reprezentacije Rusije Fabija Kapela. Ruski mediji preneli su da ugovor, potpisan u januaru 2014. godine, vredi sedam miliona evra godišnje.

Nezvesno je da li će Kapelo ostati selektor po odlasku predsednika Saveza.
Zbog teške finansijske situacije Kapelo sedam meseci nije primio platu, sve do ovog februara.

Ruska reprezentacija ne ostvaruje dobre rezultate. Na Svetskom prvenstvu u Brazilu prošlog leta takmičenje je završila u grupnoj fazi, a ekipa je pobedila samo jednom u poslednjih osam takmičarskih utakmica, ne računajući prekinut meč protiv Crne Gore u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo 2016. godin.

Za smenu predsednika RFU glasalo je 235 članova Saveza, a protiv je bilo 196. Vršilac dužnosti do novih izbora biće Tolstihov zamenik, 88-godišnji bivši reprezentativac Nikita Simonjan.

Tolstihovo smenjivanje nije povezano sa potresima u Fifi, pošto je RFU skoro jednoglasno podržao Sepa Blatera na izborima za predsednika.

RFU je 28 miliona dolara u dugovima. 

http://www.sportske.net/vest/medjunarodni-fudbal/ruski-fudbalski-savez-smenio-predsednika-226458.html

Lekari alarmirani zbog čestih samoubistava

Zbog učestalih samoubistava obolelih od raka, zdravstveni zvaničnici Rusije su pozvali sve one koji ne mogu da dođu do lekova protiv bola, da im se obrate. 
Više od deset ljudi obolelih od raka oduzelo je sebi život u Moskvi u poslednja četiri meseca, a među njima i jedan kardiolog i jedan profesor psihologije.
Najnovije samoubistvo dogodilo se prošle sedmice kada se obesio jedan tridesetšestogodišnjak. Ze većinu tih ljudi se zna da su bili u nepodnošljivim bolovima.

Portparol Ministarstva zdravlja, Oleg Salai izjavio je danas da mnoge klinike ne dele morfijuma i druge analgetike, iako je to od njih zatraženo.

On je pozvao obolele od raka koji ne mogu da dobiju ta sredstva, da kontaktiraju Ministarstvo preko posebnog telefonskog broja, ili putem mejla.

http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2015&mm=06&dd=01&nav_category=78&nav_id=998905

Zeleni u Evropskom parlamentu traže raspravu o ruskoj “crnoj listi” 

Poslanička grupa zelenih u Evropskom parlamentu tražila je raspravu o listi 89 građana zemalja članica EU
kojima je Rusija zabranila ulazak u zemlju.
Evropske diplomate dobile su uvid u listu na kojoj se nalaze bivši i sadašnji poslanici Evropskog parlamenta. 
Zeleni su rekli da je ta lista težak udarac za odnose EU i Rusije, iako ne predstavlja nikakvo iznenađenje, navodi AFP.
 
"Na 'crnoj listi' se nalaze evropski političari koji se bave promovisanjem ljudskih prava, demokratije i jačanja građanskog društva u Rusiji i koji su podržali Ukrajinu", navode u zajedničkom saopštenju predsednik poslaničke grupe zelenih Rebeka Harms i poslanik u Evropskom parlamentu Hajdi Hautala.
 
One su potvrdile da se njihova imena nalaze na toj listi i tražile su da se u Evropskom parlamentu održi rasprava o "posledicama takve liste, prenosi agencija "Sputnjik".
 
"Bilo bi pogrešno da EU odgovori sličnom 'crnom listom', ali postojeće sankcije određenim pojedincima su vrlo osnovane.
 
Poslanici Evropskog parlamenta moraju da utvrde da li je i kako moguć dijalog sa ruskim parlamentom u ovakvim uslovima", ističe se u saopštenju.

http://www.blic.rs/Vesti/Svet/563780/Zeleni-u-Evropskom-parlamentu-traze-raspravu-o-ruskoj-crnoj-listi

Opet o izvozu

Koji su izgledi za povećanje izvoza, posebno u Rusiju? Pre svega, koliko i kome Srbija izvozi?
To nije teško ustanoviti. Na kraju prošle godine, izveštava statistički zavod, robni izvoz je iznosio nešto više od 11 milijardi evra. Od toga, gotovo dve milijarde čini izvoz u Italiju, što je oko 17 odsto od ukupnog izvoza, oko 1,3 milijarde ili oko 12 odsto je izvezeno u Nemačku, gotovo milijardu je na uvoz iz Srbije potrošila Bosna i Hercegovina, što je oko devet odsto ukupnog izvoza, dok je u Rusiju izvezeno robe za manje od 800 miliona evra ili oko sedam odsto, gotovo šest odsto izvoza je otišlo u Rumuniju, a nešto manje od 600 miliona ili pet odsto u Crnu Goru i to je to (podaci za Kosovo nisu u saopštenju, a od većih uvoznika valja još pomenuti Makedoniju). Za prva tri meseca ove godine rang lista je manje-više ista, osim što je izvoz u Rusiju značajno smanjen, za preko 20 odsto, a u Rumuniju povećan za gotovo 50 odsto.
Koliki bi mogao da bude srpski izvoz? Ako posmatramo u odnosu na BDP, on je sada oko trećine, a mogao bi da bude, recimo kao u mnogim drugim malim i manje razvijenim zemljama na obodu Evropske unije duplo toliki. Ako bi se zaista toliko povećao izvoz, gde bismo očekivali da bi našao tržište?
Ovde pomaže teorija gravitacije. Uzmimo veličinu zemlje izraženu njenim bruto domaćim proizvodom i njenu udaljenost od nas. Recimo, Sjedinjene države imaju veliku privredu, ali su daleko, mada bi svejedno izvoz trebalo da bude mnogo veći, ne tek par procenata ukupnog izvoza. Isto bi se moglo reći i za Kinu. No, uzmimo samo nešto bliže zemlje. Svakako, po veličini privrede, izvoz u Italiju bi trebalo da bude manji nego u Nemačku. Takođe, blizina Crne Gore i Bosne i Hercegovine ne bi trebalo da imaju takvu težinu pa da se u te zemlje izvozi više nego, recimo, u Francusku.
Uporedimo zemlje u koje se više izvozi i ocenimo koliko bi se moglo očekivati da će se u njih izvozi. Nemačka privreda je verovatno dva ili dva i po puta veća od ruske, recimo u evrima. Ali je i bliža. Zapravo, problem sa Rusijom jeste što je tako velika pa je teško reći kako bi trebalo meriti udaljenost od ruskog tržišta. No, ako se uzme udaljenost između glavnih gradova, verovatno je takođe upola bliže do Berlina nego do Moskve. To bi značilo , uprošćeno govoreći, da bi izvoz u Nemačku trebalo da bude otprilike četiri puta veći nego u Rusiju. Tako posmatrano, izvoz u Nemačku bi trebalo da raste brže nego u Rusiju. Naravno, ukoliko bi se uzela cela Evropska unija kao jedno tržište, nije u neskladu sa veličinom njene privrede i sa udaljenošću njenih tržišta to što se tamo plasira polovina, a moglo bi i više, izvoza.
Uzmimo sada da se srpski izvoz zaista udvostruči u odnosu na BDP. Šta bi se izvozilo? To povećanje svakako ne bi moglo da se zasniva na poljoprivrednoj proizvodnji. Prirodnih bogatstava takođe nema toliko, kako god da se eksploatiše. Ostaje, dakle, industrijska proizvodnja (i usluge koje njoj doprinose). Kada je, pak, reč o industriji, nije verovatno da će se ceo proces proizvodnje odvijati u Srbiji. Verovatnije je da će se proizvoditi delovi, što znači da će se trgovati više sa industrijalizovanim zemljama, nego sa onima koje uglavnom prodaju sirovine, energetske izvore i druga prirodna dobra. Ili da će se prodavati na trećim tržištima ono što će se zajednički proizvoditi sa industrijalizovanim zemljama.
Primera radi, svakako bi moglo da se proizvodi iz Srbije nađu na ruskom tržištu, mada kao deo nekog finalnog proizvoda koji se doprema iz neke treće zemlje. No, to zavisi od te udaljenosti. Ima zemalja koje su bliže ruskom tržištu. A carinska zaštita i tog tržišta nije tako velika posle pristupanja Svetskoj trgovačkoj organizaciji. Poređenja radi, svakako bi se moglo trgovati sa Kinom i industrijskom robom, jedino što je to daleka zemlja okružena veoma konkurentnim susedima koji je snabdevaju.
Uzmimo dakle samo ta tri činioca: veličinu tržišta, njegovu udaljenost i rast izvozne ponude, i jasno je da će srpski izvoz zaista moći da se udvostruči ako se proizvodnja za izvoz oporavi i prodaje na tržištima Evropske unije. Isto, naravno, važi i za sve susedne privrede. One imaju značajnu međusobnu trgovinu, ali to je u velikoj meri zato što im je ukupni izvoz mali ili veoma mali. Ukoliko bi se ubrzao privredni rast, povećao bi se izvoz na tržišta razvijenih države Evrope.

Novi magazin, 01.06.2015.

http://pescanik.net/opet-o-izvozu/

Inflacija u Rusiji ispod 16 odsto 

Nedeljna inflacija u Rusiji u poslednje četiri sedmice bila je po 0,1 odsto, a rast potrošačkih cena na godišnjem nivou se spustio ispod 16 odsto.

Prema podacima Ros stata od početka meseca do 25. maja cene su porasle 0,3 odsto, a od početka godine inflacija je bila 8,3 odsto, preneo je Interfaks.

U maju prošle godine cene su istom vremenskom intervalu (do 25. maja) porasle neočekivano mnogo za 0,8 odsto. Polazeći od tih podataka Ros stat je zaključio da je godišnja inflacija 26. maja smanjena na 15,8 do 15,9 odsto, sa 16,1 odsto nedelju dana ranije i 16,4 odsto krajem aprila.

Poslednjih dana poskupele su čokolade i bombone (0,6 odsto), mesne konzerve, čaj, keks, margarin (0,4 do 0,5 odsto). Istovremeno su pojeftinila jaja (3,1 odsto), sir (0,8 odsto), mleko, piletina, šećer, brašno, pirinač, proso i heljda (0,2 do 0,7 odsto).

Sniženje cena poljoprivrednih proizvoda u proseku je bilo 0,1 odsto, od 5,3 i 5,1 odsto za krastavce i paradajz do 0,7 i 0,4 odsto za kupus i luk. S druge strane šargarepa je poskupela 2,3 odsto, krompir 1,7, a jabuke 1,3 odsto.

Ministarstvo za ekonomski razvoj u aprilu je snizilo prognozu inflacije u Rusiji za ovu godinu na 11,9 odsto, sa 12,2 odsto koliko je prognozirano u februaru. U ministarstvu finansija smatraju da inflacija na kraju godine može biti 10,5 odsto. Pri tome ne isključuju mogućnost da već u drugoj polovini juna počne deflacija koja će se produžiti do septembra.

http://www.gdeinvestirati.com/makroekonomija/svet/26072-inflacija-u-rusiji-ispod-16-odsto#

O Rusiji bez ljubavi

Slobodna Evropa ili Dojče vele rutinski se doživljavaju kao nezavisni mediji, a ne kao glasila Amerike

odnosno Nemačke, dok je za Sputnik nužno naglasiti da ga finansira Ruska Federacija 

„Moglo bi se s razlogom reći da je ruski narod jedan od najlakoumnijih, ali i najnedokučivijih na svetu. Šta je do sada učinio za napredak ljudskog duha? Nije imao filozofe, moraliste, zakonodavce ili naučnike čije je ime ostavilo traga u istoriji; ipak, njemu nikada nisu nedostajali vrsni diplomati i vešti državnici”, napisao je u čuvenoj knjizi „Rusija 1839” Markiz de Kistin (citirano prema prevodu Milana Komnenića; Službeni glasnik, Beograd, 2009, urednik Branko Kukić). U svojoj nadaleko hvaljenoj knjizi, Markiz de Kistin je Ruse, dakle, proglasio „socijalnim i moralnim talogom” Evroazije, priznajući ipak pojedincima iz reda ovog naroda političku veštinu. Dobrica Ćosić je, prisetimo se, u svojoj knjizi Vreme zmija o Albancima pisao: „Taj socijalni politički i moralni talog tribalnog varvarskog Balkana uzima za saveznika Ameriku i Evropsku uniju protiv najdemokratskijeg, najcivilizovanijeg, najprosvećenijeg balkanskog naroda – srpskog naroda.”
Zbog citirane rečenice protiv Ćosića su pre šest godina dve nevladine organizacije (Komitet pravnika za ljudska prava i Helsinški odbor za ljudska prava) podnele krivičnu prijavu tvrdeći da je njome izvršio „krivično delo izazivanja nacionalne, rasne i verske mržnje i netrpeljivosti i krivično delo rasne i druge diskriminacije”. Đorđe Balašević, istini za volju, zbog onoga što je napisao o Albancima nikad nije tužen, ali ga tankoćutnije i osetljivije dušice i dan-danas, tridesetak godina nakon što je objavio „Tri posleratna druga”, preziru i verbalno čereče zbog sledećih rečenica iz pomenutog romana: „Povod za sve bilo je Kosovo. Zlo je tamo. Nakotili se došljaci iz susednog mraka, iz zemlje bez istorije, bez ptica, bez slikara, balerina, violončelista...”
Predupredimo očekivani prigovor i naglasimo kako se, naravno, ne može zanemariti podatak da je Markiz de Kistin svoju knjigu pisao u prvoj polovini devetnaestog veka, dok citirani stavovi Ćosića i Balaševića potiču s kraja dvadesetog. Naravno da stavovi koji se tiču etike i političke korektnosti vremenom evoluiraju, ali isto tako ne treba zaboraviti da silne pohvale knjizi Markiza de Kistina potiču iz naše epohe. Čini se da barem deo podnošljivosti ovakvih generalizacija za zapadnu i zapadnocentričnu publiku potiče od činjenice da se one odnose na Ruse. O Rusima i Rusiji je, reklo bi se, prećutno dozvoljeno prosipati stereotipe, generalizovati i uopšte se razbacivati svim mogućim predrasudama.
Dejan Ilić tako i ne krije kako se grozi same ideje da se takmičenje za Pesmu Evrovizije održi u Rusiji, pa ovih dana piše: „Za dlaku smo izbegli da nas sledeće godine iz ’slobodarske’ Rusije tokom narednog takmičenja razdragani domaćini ne zaspu porukama o miru, toleranciji i potrebi da se ljudska prava priznaju svima i primene na sve bez obzira na razlike.” Preslatko mi je stavljanje navodnih znakova na pridev „slobodarska” da neko slučajno ne pomisli da je ozbiljno mislio. Ipak, njegov stav je savršeno usklađen sa sentimentom publike koja je glasno zviždala kad se Rusija našla u vodstvu odnosno kad bi od neke zemlje (poput Nemačke) dobila dvanaest poena.
Da se razumemo, Rusija je svetska sila koju u vanjskoj politici rukovode prvenstveno pragmatični sopstveni interesi. Ali – i u tome je suština – to nije ono po čemu je ona različita od Sjedinjenih Američkih Država, Velike Britanije, Nemačke, Francuske, Kine ili Japana, to je pre ono po čemu im je slična.
Da, aneksija Krima nije baš u skladu s međunarodnim pravom, ali isto važi i za priznavanje nezavisnosti Kosova. Da, indirektno učešće u ratu u Ukrajini nije preterano etično, ali to još više važi za bombardovanje Libije ili invaziju na Irak. Uobičajeno je već, međutim, da se za Rusiju i druge velike sile upotrebljavaju različiti aršini. Tako se, recimo, Slobodna Evropa ili Dojče vele rutinski doživljavaju kao nezavisni mediji, a ne kao glasila Amerike odnosno Nemačke, dok je za Sputnik nužno naglasiti da ga finansira Ruska Federacija. Slično je i sa tretmanom pojedinačnih incidenata. Nedavna neugodnost koju je doživeo novinar Stevan Dojčinović kada ga ruska granična služba najpre nije pustila da uđe u zemlju ne objasnivši mu razlog i koji je kasnije vraćen u Srbiju s višegodišnjom zabranom ulaska u Rusiju postala je preko noći glavna medijska tema, naročito za medije u zapadnom vlasništvu. Ne sporeći ni najmanje potrebu da se cela situacija razjasni, uz punu kolegijalnu solidarnost i svaku podršku protestnim saopštenjima medijskih organizacija, neizbežno je ipak potencirati da je karikaturalno koristiti pojedinačni incident kao dokaz bilo čega, naročito što se u pojedinim komentarima odgovornost za Dojčinovićevu neprijatnost fakturiše maltene Putinu lično. U isto vreme, niko ne oseća potrebu da komentariše ponižavajući tretman kroz koji svakodnevno prolaze srpski državljani koji žele da putuju u Veliku Britaniju.
Nakon što su Britanci ukinuli konzularne odjele u svim svojim balkanskim ambasadama, srpski državljani koji traže britansku vizu moraju najpre da dopuste da im nekakva privatna agencija uzme biometrijske podatke i pasoš, zatim sve to šalju u Varšavu, da bi, u najboljem slučaju, viziran pasoš dobili natrag putem brze pošte nakon tri nedelje. Znam nekoliko konkretnih slučajeva uglednih pisaca, novinara i univerzitetskih profesora koji nisu otišli na važne službene skupove u Veliku Britaniju jer im pasoš nije vraćen na vreme, a da ovde i ne pominjem nelagodnu i potencijalno problematičnu situaciju ostajanja bez putne isprave na skoro mesec dana.
Borko Stefanović izjavljuje ovih dana da odnose s Rusijom Srbija treba da smešta što više u prizmu ekonomskog i energetskog sektora, a manje u političku prizmu. Drugim rečima, u politici prema Rusiji treba se više rukovoditi pragmatičnim interesima, nego idealima i sentimentima. To je sasvim tačno, ali ne samo u odnosima s Rusijom. Isti princip valja uspostaviti u spoljnoj politici generalno.

Muharem Bazdulj

objavljeno: 31.05.2015.

 

http://www.politika.rs/rubrike/kolumna-nedelje/O-Rusiji-bez-ljubavi.lt.html

Hrvati bruse i prodaju ruske dijamante

 

Jedan od najvećih svetskih proizvođača i trgovaca dijamantima, ruska Epl dajmond grupa, ulazi na hrvatsko tržište otvaranjem prve juvelirnice u Zagrebu.  

Pored zlatara u Rusiji i Kazahstanu, juvelirnica u zagrebačkom centru Cvjetni, biće 49. prodajno mesto tog renomiranog proizvođača dijamanata, preneo je sajt Poslovni.hr.
"Otvaranje juvelirnice u Zagrebu je naš prvi iskorak prema hrvatskom tržištu, na koje planiramo da prebacimo deo proizvodnje koja bi trebalo da pokrije čitavu mrežu Epl dajmond zlatara u Evropskoj uniji", rekao je vlasnik Epl dajmond grupe Petr Fjodorov

"Uz podršku predstavništva Hrvatske privredne komore u Moskvi, ostvarili smo kontakte s hrvatskim partnerima i razmatramo najbolje mogucnosti po ovom pitanju", istakao je on.

U planu za Hrvatsku su i otvaranje juvelirnica u nekim turističkim mestima na jadranskoj obali, koji bi mogli da se realizuju za turističku sezonu 2016. godine

Posle Hrvatske, Epl dajmond grupa planira dalje širenje na tržište Evropske unije, gde će otvoriti 30 do 40 juvelirnica u narednih tri do pet godine.

Kompanije je prošle godine povećala prodaju nakita 20 odsto u odnosu na 2013. godine. U prva tri tromesečja 2014. je ostvarila prihode od prodaje veće od 32 miliona evra, a proizvodnja je istovremeno porasla 15 odsto.

http://www.b92.net/biz/vesti/region.php?yyyy=2015&mm=05&dd=31&nav_id=998720