Vladimir Putin je u brojnim medijima i naučnim studijama
širom Sjedinjenih Država postao zastupljeniji od
If this war continues, casualties grow, we won't be able to
keep it quiet @saleksashenko #PutinAtWar pic.twitter.com/aZQrNUxJT9
—
AtlanticCouncil (@AtlanticCouncil) May 28,
2015
Sergej Aleksašenko, nekadašnji pomoćnik guvernera centralne banke, nekoliko
puta je ponovio zapadnim političarima i medijima da prestanu da Rusiju nazivaju
"slabom". On tvrdi da je Rusija daleko jača nego što ljudi misle, naročito u
ekonomskom smislu, te da bez problema parira Sjedinjenim Državama. E sad, tu na scenu stupa "Brukings institut", čiji tim eksperata za spoljnu politiku piše da Aleksašenko greši, i da je "Rusija slaba, a predsednik Vladimir Putin još slabiji". Prema njihovom izveštaju, Aleksašenko je napravio tri ključne greške.
Prvo, Aleksašenko pretpostavlja da su snaga i slabost statične vrednosti, zbog čega ne vidi promenljive trendove na svetskoj sceni. S obzirom da su snaga i slabost dinamične i promenljive, one se tokom vremena menjaju.
Uprkos ruskoj vojnoj dominaciji u Ukrajini, "Brukings" tvrdi da vojna moć najveće zemlje na svetu nepovratno slabi, a svoju tezu zasniva na činjenici da je ruska ekonomija u kolapsu. Velika sredstva koja se ulažu u modernizaciju vojske bukvalno izjedaju ionako posrnulu rusku ekonomiju, a samo je pitanje vremena kada će se sve urušiti poput kule od karata, piše u izveštaju.
"Brukings" navodi da je demonstracija sile na Crvenom trgu 9. maja bila samo maska, te da su ruski vojnici u Ukrajini demoralisani i ostavljeni. U daljem tekstu "Brukings" piše da je Putin toliko nervozan zbog rastućeg broja žrtava sukoba u Ukrajini, da je naredio da svaka informacija o stradanju vojnika bude označena kao "državna tajna".
Koliko divizija ima taj Putin?
Drugo, Aleksašenko je veoma fokusiran na najslabije komšije Rusije, da ne primećuje da se ostale zemlje istočne Evrope uopšte ne boje Vladimira Putina. Naime, bivše čanice SSSR Estonija i Letonija su od NATO alijanse odavno zatražile i dobile "zaštitu od Rusije".
"Brukings" piše da će Moskva nastaviti sa provokacijama na Baltiku, iako su svi svesni da je tas na vagi vojne nadmoći odavno na strani NATO pakta. Finska se takođe pridružila vojnoj vežbi alijanse, u svojstvu države - partnera, a sve to jer se baza ruske novoformirane "Arktičke brigade" nalazi svega 30 kilometara od njene granice.
Upoređujući Putinovu Rusiju sa Staljinovom, "Brukings" ide toliko daleko da predviđa potencijalnu invaziju Rusije na baltičke zemlje, i piše kako je Staljin 1940. na raspolaganju imao 600.000 trupa, dok Putin raspolaže sa "samo 50.000". Ovaj deo izveštaja može se slobodno okarakterisati kao apsurd i naučna fantastika, jer je mogućnost da Rusija okupira Letoniju, Litvaniju i Estoniju zaista ravna nuli.
I treće, Aleksašenkovo verovanje da Putin ostaje na vlasti zbog snage ruske vojske je pogrešno. "Brukings" piše da je jedini razlog zbog kojeg je Putin na vlasti - gas. Evropa je, hteo neko to da prizna ili ne, zavisna od ruskog gasa, što Vladimiru Putinu daje određenu prednost koju on umešno koristi. "Brukings" navodi da grupu evropskih zemalja koje "samo verbalno protivreče Putinu, a zapravo u praksi ne rade mnogo toga", predvodi Nemačka, jer ona najviše profitira od Rusije.
Dominacija Vladimira Putina uzrokovana je takođe i pohlepom evropskih kompanija koje ubiraju ogromnu finansijsku dobit od izvoza na veliko rusko tršite.
U daljoj analizi, "Brukings institut" dodaje da je "prevelika popularnost jako nestabilna stvar, te da stvari mogu veoma lako da se preokrenu i postanu jako loše po Putina". U izveštaju piše da je predsednik Rusije veoma pametan političar, te da za sada vešto izbegava sve zamke koje se pred njim nalaze, ali da će se vremenom saplesti na jednoj od mnogobrojnih prepreka koje se pred njim nalaze.
Ovaj izveštaj, koji je sačinio tim američkih stručnjaka za spoljnu politiku, ima svojih dobrih i loših strana.
Činjenica je da se ruska ekonomija nalazi u jednoj nezavidnoj situaciji, pritisnuta sankcijama SAD i EU, ali daleko od toga da je u "potpunom kolapsu". Druga tačna činjenica jeste da Rusija pomaže pobunjenike u istočnoj Ukrajini, i to je jasno i vrapcima na grani.
Ipak, priča o nekoj invaziji na države poput Estonije, Letonije i Litvanije podsećaju na antikomunističko ludilo koje je vladalo u Sjedinjenim Državama još u doba Vorenove komisije, kada su se spaljivali svetski klasici Dostojevskog, Tolstoja i Jesenjina kako ne bi "pokvarili svest Amerikanaca".
I treće, ogromna popularnost jednog čoveka jeste bila odlika režima koji su od strane mnogih okarakterisan kao "nedemokratski", ali upoređivanje Putina i Staljina je u najmanju ruku preterano.
http://www.blic.rs/Vesti/Svet/566175/ANALIZA-AMERICKIH-STRUCNJAKA-Putin-je-uhvacen-u-zamku-evo-i-zasto
Džeb Buš nazvao Putina siledžijom
Potencijalni republikanski kandidat za predsednika SAD Džeb Buš izjavio je danas u Berlinu da SAD i NATO treba da razmotre slanje hiljade dodatnih vojnika u Poljsku i druge baltičke države koje se graniče s Rusijom kako bi se odvratio ruski predsednik Vladimir Putin
Buš je novinarima u Berlinu, dan pošto je održao govor i razgovarao s nemačkim zvaničnicima, za ruskog predsednika rekao da je "siležija" koji će odstupiti samo kada se suoči sa jedinstvenom američko-evropskom zaštitom istočne Evrope.
Sin i brat bivših predsednika rekao je da postoje stvari koje SAD mogu uraditi s obzirom na veličinu američke vojske.
Buš će posle nemačke posetiti Poljsku i Estoniju, a potom se vratiti u SAD gde bi u ponedeljak trebalo da objavi kandidaturu za učeće na izborima 2016. godine.
http://akter.co.rs/25-politika/130399-d-eb-bu-nazvao-putina-siled-ijom.html
SAD traže od pape da oštrije kritikuje Rusiju
Sjedinjene Američke Države su danas apelovale na Vatikan da oštrije kritikuju učešće Rusije u ukrajinskom
Amerikanci "sufliraju" papi kako da se ponaša sa Putinom
- Možda je ovo prilika kad bi Sveti otac mogao u privatnom razgovoru da izrazi tu zabrinutost. Papa Franja je sigurno upoznat sa situacijom na istoku Ukrajine - istakao je Haket.
Kad je papa u februaru okarakterisao sukob između ukrajinskih i proruskih snaga na istoku Ukrajine kao "rat među hrišćanima", ruska pravoslavna crkva je to pohvalila kao uravnotežen pristup.
Vatikan je, međutim, posle toga morao da objavi pojašnjenje, pošto je jedan ukrajinski katolički biskup nazvao papine reči "veoma bolnima" za sve Ukrajince.
Zapadne zemlje, zvanični Kijev i NATO tvrde da postoje dokazi da je Rusija poslala svoje trupe i oružje proruskim snagama na istoku Ukrajine, što zvanična Moskva odlučno negira.
http://vesti-online.com/Vesti/Svet/497944/SAD-traze-od-pape-da-ostrije-kritikuje-Rusiju
Lufthanza se povlači iz Rusije
Predsednik i generalni direktor “Lufthanze“ Karsten Špor kaže da je kompanija najavila planove o obustavljanju nekoliko letova za Rusiju.
Ova odluka usledila je zbog smanjene potražnje za uslugama avio-kompanije, koja je uzrokovana sankcijama Berlina i EU protiv Moskve.
Pad u ruskoj potražnji usluga avio-kompanije „Lufthanza“ rezultat je sankcija koje su uvedene Rusiji, rekao je novinarima Predsednik i generalni direktor „Lufthanze“ Karsten Špor, nakon što je kompanija objavila planove o obustavljanju nekoliko letova za Rusiju.
"Lufthanza Džerman erlajns“ najavila je početkom juna da će otkazati neke letove za Rusiju, uključujući linije od Frankfurta do Samare, Nižnjeg Novgoroda i Moskve.
Preispitali smo svoje rute do Rusije zbog manje potražnje, koja je sigurno posledica međunarodnih sankcija i lošijih ekonomskih veza sa Rusijom“, izjavio je Špor u nedelju, na samitu Međunarodne asocijacije za vazdušni prevoz (IATA) u Majamiju.
"U našem slučaju, manja potražnja rezultirala je manjim brojem linija koje saobraćaju do Rusije“, tvrdi Špor.
Generalni direktor „Lufthanze“ izjavio je da su planovi kompanije da u budućnosti ponovo uvede ove letove u direktnoj vezi sa politikom.
Odnosi Rusije sa Zapadom značajno su se pogoršali zbog krize u Ukrajini. Evropska unija, Sjedinjene Američke Države i njihovi saveznici uveli su nekoliko rundi sankcija protiv Rusije, optužujući je za mešanje u unutrašnje poslove Ukrajine.
Špor je takođe rekao da „Lufthanza“ ne planira da u ovom momentu uvodi bilo kakve letove ka Krimu.
"Ne, u ovom trenutku ne“, rekao je Špor u nedelju, na pitanje da li kompanija planira da posluje na Krimu.
Krim se ponovo pripojio Rusiji u martu 2014. godine, nakon referenduma na kom se 96 odsto stanovnika izjasnilo za taj potez.
Zapad je odbio da prizna rezultate referenduma i nametnuo je ekonomski embargo protiv Krima 2014. godine, nakon što je uveo i nekoliko rundi sankcija protiv Rusije.
Generalni direktor ruske „Aeroflote“ Vitalij Saveljev rekao je u aprilu da je kompanija planirala da poveća prevoz putnika ka Krimu.
http://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2015&mm=06&dd=09&nav_id=1002514
Gradonačelnik Slavjanska: Ne Rusija, nego je krivac “Putinova Rusija”
Piše: Dmitrij Volček, priredila Anamaria Ramač Furman
Slavjansk, grad kojeg su u aprilu prošle godine zauzeli pobunjenici, а u julu ga oslobodila ukrajinska vojska, Oleg Zontov.dospeo je još jednom na naslovnice nakon što je sa njegovog glavnog trga demontiran Lenjinov spomenik. Jedan od pristalica ovog uklanjanja bio je vršilac dužnosti gradonačelnika
Novinar Oleg Zontov je veoma neobičan gradonačelnik za ceo region Donbasa. Za vreme bivšeg ukrajinskog predsednika Janukoviča on je bio jedini opozicioni odbornik u Skupštini grada Slavjanska. Samo se čudom spasio kada su 12. aprila 2014. grad osvojili separatisti koje je predvodio Igor Girkin, ruski boran poznatiji kao Strelkov.
U augustu se Oleg Zontov priključio dobrovoljcima ukrajinske armije. Danas, kao privremeni gradonačelnik, ulaže sve napore da ostvari svoj cilj i od Slavjanska napravi evropski grad koji će biti simbol nove Ukrajine. Na pitanje Radija Svoboda - kako je moguće da spomenik Lenjinu tako dugo opstane, Oleg Zontov odgovara:
"Postojala je mogućnost da srušimo spomenik odmah nakon što je Slavjansk 5.jula oslobodjen od pobunjenika, ali smo shvatili da je to bolno pitanje jer u gradu ima dosta simpatizera komunista. Naime, većinu stanovnika čine stariji ljudi: prije rata smo imali 42 odsto, a sada 72 posto penzionera.
To je izuzetno visok procenat onih koji su živjeli u vreme Sovjetskog saveza, kada im je bilo dobro, kad su bili mladi, zdravi, lepi i stvarali su svoj život. Njima je veoma teško da se oproste od tih uspomena, a jedna od tih uspomena je i spomenik Lenjinu.
S druge strane nove patriotske snage su tražile da se spomen obeležje ukloni. Kada sam u oktobru stupio na dužnost, obavezao sam se da ću rešiti to pitanje. Kao gradjanin sam bio za uklanjanje Lenjina, kao gradonačelnik sam morao naći kompromis. Inicirao sam javne rasprave, nekoliko okruglih stolova. Na kraju smo postigli cilj: spomenik je demontiran, nije srušen, i sada ga se čuva u Komunalnom preduzeću."
RSE: Kako je grad prihvatio demontažu, je li bilo protesta?
Zontov: Evo je prošlo tri dana, i nema nikakvih nemira.
RSE: Šta želite da postavite na mestu gde je bio Lenjin?
Zontov: Zimus sam inicirao konkurs za rekonstrukciju trga. To bi trebao da bude kutak za odmor evropskog tipa u centru Slavjanska. Ni na jednom crtežu, ni na jednoj skici nije bilo spomenika Lenjinu. Na njima su zone za odmor, male arhitektonske forme, fontane. Moja ideja je da se na tom mestu postavi dugačka bronzana klupa na kojoj bi bili postavljeni spomenici ljudima koji su ovekovečili Slavjansk. Na primer poznati ukrajinski pisac-romantičar Mihail Petrenko ili umetnik Končalovski, obojica su rodom iz Slavjanska. Na toj klupi ljudi bi mogli da sede, da se fotografišu.
RSE: Ovakva razmišljanja su svojstvena za miran, tihi grad, ali Slavjansk se sada vezuje sa užasima rata, u njemu je počeo konflikt koji i dan danas traje. Znam da ste vi tada, pre više od godinu dana, svedočili zauzimanju gradske Policijska uprave. Kako se sećate tih dana?
Zontov: Slavjansk je zaista jedan od tragičnih simbola rata koji se vodi protiv naše države. Prošle godine u aprilu je bio jedan od prvih gradova kojeg su osvojili pobunjenici. Nisam samo posmatrao, već sam, na žalost, bio jedan od prvih ko je iskusio fizički pritisak - probali su tada da me uhvate u okolini gradskog Parlamenta. Srećom, uspeo sam da im izmaknem.Аli moga prijatelja, Volodimira Ribaka su uhvatili, zverski ga mučili i 19. aprila ubili ovde u Slavjansku. Naš je grad postao simbol brutalnosti i tragedije jer su u javnim prostorijama, u policiji i u podrumima Gradskog veća mučeni i ubijani ljudi.
Ipak, ovo je i jedan od prvih gradova koji je oslobođen u julu prošle godine. Upravo zato mislim da Slavjansk treba da postane simbol nove Ukrajine, oslobođene i obnovljene. Danas je situacija u gradu pod kontrolom, niko od stanovnika ne želi da se rat vrati.
Ljudi su preživeli užase, strahote, otimanja, pljačke, brutalnost, bezakonje. Bili su obmanuti, njihovo nezadovoljstvo su iskoristile određene snage. U našem regionu su separatistička raspoloženja uvek bila dosta jaka. Donbas je migraciono područje. Tridesetih, odnosno pedesetih godina XX veka naseljavan je u talasima zbog izgradnje fabrika, zbog rada u rudnicima. Koreni velikog dela stanovništva ne potiču sa ovog područja. Zato je od njih bilo lako napraviti podlogu za proteste.
Toga sada više nema, ljudi su postali svesni da žive u državi koja im garantuje pravo na penziju i ostala socijalna davanja. Zato je Slavjansk sada miran grad. Čak i izviđačko-diverzione grupe koje se periodično šalju sa okupirane teritorije sa ciljem destabilizacije nikada ne dopru do grada. U okviru projekta “Bezbedan grad”, planiramo na ulazima i izlazima, te u samom centru mesta, postaviti kamere kojima ćemo 24 sata sve kontrolisati.
RSE: Pomenuli ste strašne stvari koje su se desile za vreme takozvane Donjecke Narodne republike. Mnogi su vidjeni ljudi bili u zarobljeništvu. Da li će odgovorni za ta dela biti kažnjeni ili je sve zaboravljeno?
Zontov: Ne, nije zaboravljeno. Evo na primer predmet o zverskom ubistvu moga prijatelja Ribaka je predan istražnim organima. Za sada nemam informacija da je nešto učinjeno povodom ovih zločina, da je neko lišen slobode.Moguće da je to ima veze s tim što je rat u toku i mnogi počinioci ovih zločina se trenutno nalaze na okupiranim teritorijama, bore se na strani takozvane DNR. Mi smo postavili tablu na zgradi Policijske uprave koja podseća da je Volodimir Ribak tu bio zatočen i ubijen. Nećemo se pomiriti dok sve ne dođe do logičnog kraja. Jednom će se rat završiti i tada će svako morati da odgovara za svoje zločine. Uveren sam da ćemo naći počinioce.
RSE: To nije jedino ubistvo. Poginuli su i protestantski svećenici ...
Zontov: Da, nakon oslobađanja Slavjanska u gradu su otkriveni i ekshumirani grobovi ljudi koji su ubijeni za vreme okupacije. Ekshumirana je i masovna grobnica u kojoj se nalazilo 12 ljudi. Tamo su bila i tela dvojice svećenika, te deca jednog od njih. Do danas nisu nađeni počinioci ovog ubistva, ali planiramo da se na tom mestu izgradi spomenik.
RSE: Šta se zapravo desilo u aprilu 2014.? Je li ta operacija isplanirana u Kremlju ili je u pitanju lična avantura Strelkova i njegovih pristalica?
RSE SPECIJAL: Kriza u Ukrajini
RSE: Gospodine Zontov, u augustu prošle godine ste otišli na ratište kao dobrovljac, postali ste vojnik. Da li je to bilo povezano sa opsadom Ilovajska?
Zontov: To se jeste desilo nakon opsade Ilovajska. Tada su se prvi put pojavile informacije da Ruska Federacija otvoreno učestvuje u sukobu, zabeleženi su dokazi da ruski vojnici učestvuju u svemu. Ako sam do tada i imao izvesnu iluziju da to nije rat u punoj razmeri, tada su iluzije nestale, shvatio sam da je to rat. A ako je rat, onda je moja dužnost kao muškarca i zaštitnika da odem u rat i da branim svoju teritoriju, zaštitim porodicu, grad u kome sam rođen, u kojem živi moja porodica, raste moja ćerka. Ona me je ranije pitala zašto odlazimo, jer nije razumela. Ja sam bio poslanik, novinar, vlasnik nekoliko novina, a bio sam prinuđen da bežim iz rodnog grada. Rešio sam da više ne bežim, da se borim. Jedan od jakih motiva bila je i činjenica da je u to vreme nestao još jedan moj prijatelj.
RSE: Da li ste nakon vašeg boravka na ratištu došli do odgovora na pitanje kakav je ovo rat: agresija Rusije protiv Ukrajine, građanski konflikt ili izvesna simbioza ovih varijanti?
Zontov: Pre će biti da je reč o simbiozi, ne zove se uzalud ovaj rat “hibridni rat”. Prisutna je ruska tehnika, naoružanje, najamnici, ali ipak na međunarodnom nivou ovaj sukob nije priznat kao rat. Faktički on to jeste, ali de jure ne postoji. Stoga je to hibridni rat. Prema mojim proračunima, oko 300-400 ljudi iz Slavjanska sada je na ratištu. Kada je 5. jula grad oslobođen, pobunjenička vojska je prešla u Donjeck, а s njom su otišli i stanovnici Slavjanska koji su ih podržavali oružjem. Za ovaj rat se ne bi moglo reći da je građanski, jer se zapravo radi o terorizmu. Kada se saberu svi elementi, najtačnije bi bilo reći da je u pitanju svojevrstan hibridni rat.
RSE: Živeli ste u Rusiji, studirali u Moskvi. Da li se promenio vaš odnos prema Rusiji u poslednjih godinu dana?
Zontov: Kada je počeo Majdan, ja sam ga odmah otvoreno podržao. Počeli su odmah da mi prete. Jedna od pretnji zvučala je – “banderovska ološ, obesićemo te”. Još sam se i šalio na taj račun: našli su “banderovca” sa prezimenom Zontov i sa ruskim korenima. Mada ispada da sam najveći zaštitnik Ukrajine bio ja. Iako sam rođen u Ukrajini, imam ruske korene i obrazovanje sam počeo u Moskvi u Institutu arheologije. Prekinuo sam odnose sa mnogim rođacima koji žive u Rusiji, ne čujemo se telefonom, ne komuniciramo...Na osnovu analiza termina u odnosima s Nemačkom, možemo povući paralelu sa današnjim vremenom. Tako smo pobedili nacističku, Hitlerovu Nemačku, ali imamo odlične odnose sa današnjom Nemačkom. Upravo zato mislim da u slučaju Ukrajine trebamo koristiti termin“Putinova Rusija”, jer ne želim da krivim celu Rusiju zbog naše nevolje. Mi sada govorimo o Putinovoj Rusiji i ne treba da je mešamo sa Rusijom, kao što Hitlerovu Nemačku ne smemo mešati sa današnjom Nemačkom.
http://www.slobodnaevropa.org/content/ne-rusija-nego-je-krivac-putinova-rusija/27062638.html
Ruska nafta problem svima
Rusija je od nedavno postala najveći proizvođač "crnog zlata" na planeti. Moskva želi da se svetska proizvodnja smanji, a sama povećava svoju
MOSKVA
OD STALNOG DOPISNIKA
RUSIJA ponovo obara rekorde po proizvodnji nafte i sada je dostigla novi rekord - od raspada SSSR-a do danas, iz RF nije nikada dolazilo više nafte i gasa nego sada.
Izvoz nafte iz Rusije je u martu porastao za dva odsto.
Na zasedanju OPEK-a, koje je održano prošlog petka (5. jun) u Beču, dogovoreno je da se zadrži dosadašnji nivo proizvodnje. Ali ono što je najinteresantnije jeste stav Rusije. Ona je zbog pada cena bila zainteresovana da zemlje OPEK-a smanje proizvodnju nafte, da bi na drugoj strani sama povećavala proizvodnju! I to poslednjih pet godina.
AMERIČKE VEZE ZANIMLjIVO da ruski eksperti sada više ne spominju tvrdnju da je Vašington zajedno sa Saudijskom Arabijom namerno povećao proizvodnju kako bi napravio Rusima haos u budžetu. Sada ruski mediji pišu da Saudijska Arabija želi da izbaci SAD iz igre na tržištu tako što će nafta dobijena iz škriljaca biti potpuno nerentabilna. Sa druge strane, ministarstvo energetike SAD saopštilo je da je smanjen uvoz nafte iz zemalja OPEK-a na minimum u poslednjih 27 godina.
Saudijska Arabija i druge zemlje OPEK-a su se nadale da će Rusija i Brazil, koje nisu članice te organizacije, smanjiti proizvodnju, ali se to nije dogodilo. Naprotiv, one su je povećale. Ruske kompanije se pravdaju da je njihova tehnologija takva da oni ne mogu brzo da smanje vađenje nafte, za razliku od Saudijske Arabije koja uz to ima i znatno nižu proizvodnu cenu "crnog zlata".
Cena nafte marke "brent" sada na berzi košta oko 65 dolara za barel. Eksperti kažu da ona uskoro opet može da padne ako zemlje članice OPEK-a podignu proizvodnju. Posebno brine mogućnost rapidnog rasta proizvodnje nafte u Iraku i Iranu. Irak je dostigao rekordnu proizvodnju i maksimum od 1979, pa sada crpi 3,3 miliona barela dnevno. Do 2018. Irak će dostići proizvodnju od šest miliona barela dnevno. Ministar naftne industriuje Iraka Ael Abdul Mahdi izjavio je da će njegova zemlja u junu dalje povećati proizvodnju i izvoz za sto hiljada barela dnevno.
Po prognozama "Britiš petroleuma", Rusija će ostati jedan od najvećih izvoznika energenata do 2035. i zadovoljavaće potrebe četiri odsto svetske potrošnje. U odnosu na 2013. Rusija će do 2035. povećati proizvodnju nafte i gasa za 14 posto. Ruski eksperti očekuju da se cena nafte u bližoj budućnosti može kolebati između 62 i 65 dolara za barel.
AMERIČKE VEZE ZANIMLjIVO da ruski eksperti sada više ne spominju tvrdnju da je Vašington zajedno sa Saudijskom Arabijom namerno povećao proizvodnju kako bi napravio Rusima haos u budžetu. Sada ruski mediji pišu da Saudijska Arabija želi da izbaci SAD iz igre na tržištu tako što će nafta dobijena iz škriljaca biti potpuno nerentabilna. Sa druge strane, ministarstvo energetike SAD saopštilo je da je smanjen uvoz nafte iz zemalja OPEK-a na minimum u poslednjih 27 godina.
http://www.novosti.rs/vesti/planeta.299.html:552079-Ruska-nafta-problem-svima
Poljska: Počela vežba NATO snaga
U Poljskoj je počela vežba NATO snaga u kojoj učestvuje nekoliko stotina vojnika uz tešku opremu. To će biti provera spremnosti NATO da brzo odgovori na bezbednosne izazove na svom istočnom krilu.
Formiranje snaga za brzo dejstvo dogovoreno je na samitu NATO prošle godine, kao reakcija na ulogu Rusije u borbama na istoku Ukrajine, što je izazvalo zabrinutost kod ruskih suseda koji su nekada bili pod dominacijom Moskve, navodi AP.
"Naš je bezuslovni prioritet da ojačamo istočno krilo NATO", rekao je zamenik ministra spoljnih poslova Poljske Henrik Moščicka-Dendis.
Vežbe su počele dolaskom nemačkih i holandskih vojnika u južni poljski grad Zjelona Gora, odakle će se prebaciti na poligon u blizini Zagana. Tamo će na vežbi učestvovati više od 2.000 vojnika.
Oko 2.100 vojnika holandske, češke, nemačke, norveške, poljske, litvanske, belgijske, američke i mađarske vojske, različitih rodova, stiglo je u Poljsku, preko mora, železnicom ili avionima.
Oni će se okupiti u velikom vojnom kampu Zagan na zapadu Poljske, gde će izvesti zajedničke vojne vežbe, koje bi trebalo da traju do 19. juna.
"Vežbe pod nazivom 'Noble Jump', biće prve kompletne vežbe novih snaga" NATO-a, rekao je portparol manevara, pukovnik Marek Pjetrzak.
"Scenario" ovih vežbi je "odbrana savezničke zemlje od spoljne agresije", dodao je Pjetrzak.
On je rekao i da će vežbe biti otvorene za medije 18. juna.
Odluka o stvaranju Snaga za brzo reagovanje doneta je na samitu NATO-a u Njuportu u septembru 2014, pre svega kako bi se osnažilo istočno krilo Alijanse pred ambicijama Moskve i posle pripajanja Krima Rusiji.
http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2015&mm=06&dd=09&nav_category=78&nav_id=1002548
Нема коментара:
Постави коментар