Evropske diplomate opisali su je "drskom", "direktnom", "žestokom", "otvorenom", čak i "grubom" i vrlo često "nediplomatskom". Ipak, Nuland je trenutno jedna od ključnih američkih diplomata i moglo bi se reći da joj je potpuno svejedno ko će dobiti izbore iduće godine
Reč je o dvoje diplomata, američkoj pomoćnici državnog sekretara za evropske i evroazijske poslove – Viktoriji Nuland i Grigoriju Karašin, jednom od zamenika ruskog ministra spoljnih poslova.
Zbog ovog snimka o Ukrajini se svađaju Brisel i Vašington (VIDEO)
I nije ova Ivanovljeva izjava posebno iznenađenje, posmatrači međunarodnih zbivanja su trend približavanja Moskve i Vašingtona videli prošlog meseca kad je američki državni sekretar otišao Rusiji i susreo se prvo sa kolegom Sergejem Lavrovom, a zatim sa ruskim predsednikom Putnom u Sočiju.
UZBUNA NA ZAPADU
Skočili su tada mnogi za Zapadu na zadnje noge jer je bilo jasno da dolazi do određenog zaokreta u američkoj politici prema ukrajinskoj krizi. I to je bilo tačno, SAD je odlučio da pokrene takav diplomatski korak kako bi se potražio model smirivanja Ukrajine da bi se onda s Rusijom moglo lakše dogovarati o iranskom nuklearnom programu, Siriji i drugim važnim pitanjima.
Ali, da Vašington ne ide u pregovore goloruk potvrdila je Bela kuća pre nekoliko dana kad je najavila slanje teškog, oklopnog naoružanja na Istok Evrope, u zemlje koje se osećaju ugrožene ruskom politikom.
Moskva je bila nimalo iznenađena, to se videlo, a onda je odmah stigla vest kako će ojačati svoj nuklearni arsenal. Na tu je najavu ipak reagovala upravo Nuland koja je iz Praga, prošlog četvrtka, poručila kako je “svakako reč o zveckanju oružjem”, ali je onda i umirila okupljene novinare: “Ali, kad pogledamo šta se stvarno zbiva unutar Rusije, vidimo da stvari nisu tako dramatične “.
Viktoriji Nuland se ipak veruje, ona je diplomata, ali kaže ono što misli i to često vrlo otvoreno, nediplomatski: upravo je zato ugledni časopis “Foreign Policy” ovih dana objavio opsežan tekst o ovoj karijernoj diplomatkinji pod naslovom “The Undiplomatic Diplomat” (nediplomatski diplomata) . Ne treba da se čudi takvom naslovu, Nuland će, toga je i sama svesna, do kraja karijere pratiti njena rečenica koja je procurila iz razgovora koji nije trebao da bude javan – tada je, u februaru prošle godine, kad se ukrajinska kriza već silno rasplamsala, rekla : “Fuck the Europe”.
Koliko je ipak Nuland cenjena i važna u američkoj administraciji pokazuje, među ostalim, upravo i činjenica da i nakon tako otvorene izjave koja je zaprepastila evropske prestonice, posebno Berlin koji je bio aktivno uključen u pokušaje rešavanja krize u Ukrajini, ova diplomatkinja ostaje na svom položaju – dakle, i dalje glavni američki diplomata za Evropu. Viktoria Jane Nuland rođena je 1961. godine u Njujorku, a otac joj je bio jedan od vrlo uglednih američkih hirurga, Šervin B. Nuland. Predavao je bioetiku, istoriju medicine i medicinu na uglednom univerzitetu Jejl.
RUSKA KNJIŽEVNOST
Njegova knjiga “Kako umiremo” iz 1994. godine dobila je nacionalnu književnu nagradu za nefikcionalna dela i bila je bestseler. Viktoria je dete iz njegovog prvog braka sa Ron Mekan. Za razliku od oca, ona se već tokom studija na univerzitetu Braun jasno odredila za humanističke nauke, ali je na određeni način zacrtala i svoju karijeru: studirala je rusku književnost, političke nauke i istoriju. I stoga ne čudi što se vrlo brzo pojavila u američkoj diplomatskoj službi ali konstantno vezana uz Rusiju, od službovanja u ambasadi u Moskvi pa do američke ambasadorke u NATO-u u doba dok su odnosi s Kremljom još delovali partnerski, ali su počeli da se naziru sve veći problemi.
Inače, svoju je diplomatsku – i profesorsku – karijeru na Rusiji izgradila još jedna ugledna diplomatkinja, Kondoliza Rajs, prva tamnoputa državna sekretarka koja je tokom svog mandata (koji se delom preklapa sa mandatom Nuland u NATO-u) na sve načine pokušala da popravi odnose s Kremljom, ali naprosto nije išlo.
Nuland je u diplomatskoj službi napredovala bili na vlasti demokrate ili republikanci, tako je od 1993. do 1996. godine bila šefica kabineta zamenika državnog sekretara Strobea Talbota (inače bivšeg novinara), što znači da je bila izuzetno dobro upoznata i sa zbivanjima u Hrvatskoj jer je Talbot bio snažno angažovan u pokušajima administracije predsednika Bila Klintona da reši krizu u Hrvatskoj i BiH. Kad se ekipa u Beloj kući promenila, Nuland postaje jedna od ključnih osoba u timu za nacionalnu bezbednost tadašnjeg potpredsednika Dika Čejnija, i to od 2003. do 2005. godine, dakle u jeku rata u Iraku.
Onda će u NATO-u, pa će se vratiti u Stejt Department, a onda će u februaru 2013. preuzeti mesto pomoćnice državnog sekretara. Kad se tome doda da je njen suprug Robert Kagan, jedan od kreatora neokonzervativne politike, one koju je u velikoj meri provodio Džordž V. Buš za vreme svojih mandata, a koja ni njoj nije strana, što se vidi u brojnim njenim istupima (snažno u svim prilikama kad nije nužno brani politiku Bele kuće – recimo u razgovoru sa kongresmenima na bezbednosnoj konferenciji u Minhenu ove godine - zagovara potrebu naoružavanja vlade u Kijevu, što je pak mantra republikanaca), postaje još jasnije da je reč o jednoj izuzetnoj profesionalki koju svi trebaju i koja je u stanju da reši svaki zadatak. Da je tomu tako potvrđuje i izjava jednog od najuglednijih američkih senatora, Džona Mekejna, koji takođe zagovara naoružavanje ukrajinske vojske: “Njen sam veliki obožavalac, ona je vrlo, vrlo pametna”.
STALNO JE NA PUTU
Čim je postala pomoćnica, Nuland se rastrčala po Evropi i zapravo je stalno na putu. I odmah je dala do znanja da će svojim kolegama jasno i otvoreno reći šta misli. Državnom sekretaru Džonu Keriju upravo je takva osoba i trebala na tom mestu jer se on prvu godinu mandata (2013. – 2014.) primarno bavio pokušajem zaključivanja izraelsko-palestinskog mirovnog procesa (što je na kraju propalo, pre svega zahvaljujući neslozi među Palestincima, ali i jasnim spoljnim uticajima, pre svega iz Teherana, ali i iz nekih arapskih zemalja: treba imati na umu da je to doba kad se još nije pojavila takozvana Islamska država).
Nuland se tako bavi Ukrajinom i ostalim evropskim pitanjima i prava je noćna mora za svoje kolege. Kad je mađarski premijer Viktor Orban počeo da govori o tome da su politički sistemi Rusije i Kine bolji od liberalne demokratije, Nuland se odmah oglasila i podsetila ga da je do pre četvrt veka bio pod Rusijom i da nije u najmanju ruku korektno što sada, iz pozicije zaštićenosti koju pružaju NATO i EU, udara na temeljne vrednosti tih sistema. Te su kritike izazvale veliki interes mađarske javnosti, a zbog mađarske (i proruske politike) usledila je i kazna: deo vladinih zvaničnika nije dobio vizu za SAD.
Nije stoga čudno da su je u ragovoru za “Foreign Policy” evropske diplomate opisali “drskom”, “direktnom”, “žestokom”, “otvorenom”, čak i “grubom” i vrlo često “nediplomatskom” (što i ne čudi nakon svih ranijih epiteta). Jedan od njih je čak rekao kako Nuland ne nastupa kao diplomata, dakle osoba koja bi trebala da tumači stavove svoje vlade, već kao osoba sa dubokim uverenjem, gotovo misijom. Ona im je ipak odgovorila u jednom kongresnom saslušanju rekavši da je pregovarati sa Evropljanima kao pokušati voditi stado mačaka: bez obzira na sve, svaka od njih ide svojim smerom.
INVAZIJA U UKRAJINI
Iako je upravo ona prva američka zvaničnica koja je rusku politiku u Ukrajini otvoreno nazvala “invazijom” (u martu), ipak je upravo ona postala ključna osoba koja bi trebala da dogovara mehanizme političkog rešavanja. Naime, i ruski su diplomati takvi, oštri (setimo se pretnji ruskog ambasadora u Zagrebu zbog sankcija Rusiji, a kad njegov kolega u Beogradu progovori vlada menja stavove) pa onda i komunikacija lakše teče (uz to što Nuland govori i ruski i francuski). Osim toga, oni je otvoreno ne vole, kao ni ona njih pa nema potrebe za dodatnim prenemaganjem. Konačno, njene su veze u Ukrajini duboke, ona je tipovala na sadašnjeg premijera Arsenija Jacenjuka da preuzme vođstvo opozicije, dakle, u Kijevu ima značajan kredit.
Nuland je tako trenutno jedna od ključnih američkih diplomata i moglo bi se reći da joj je potpuno svejedno ko će dobiti izbore iduće godine, svakome će trebati odlučna i profesionalna diplomatkinja koja ima snažnu podršku u Kongresu. Na kraju krajeva upravo ju je Hilari Klinton izabrala za svoju portparolku – zašto ne bi i za državnu sekretarku kad su na planu spoljne politike obe bitno agresivnije od Baraka Obame.
(Telegraf.rs / Izvor:jutarnji.hr)
http://www.telegraf.rs/vesti/1628990-ova-zena-je-svima-prst-u-oku-putin-je-mrzi-evropljani-ne-podnose-a-svi-je-postuju-foto
Sukob sa Rusijom nije ni blizu kraja
Glavnokomandujući američke vojske u Evropi general Ben Hodžes veruje da će konflikt sa Moskvom trajati još par godina i ističe da predsednik Rusije Vladimir Putin želi da stvara razdor između evropskih država članice NATO i SAD.
Zbog toga, kako je rekao u intervjuu bečkim dnevnicima "Standard" i "Prese", neophodno je da zapad obrazrivije prati kako Moskva, na primer u medijima u Nemačkoj i Italiji, investira.
Najnovije žuštre reakcije Kremlja o planovima NATO za stacioniranje teške opreme u istočnoj Evropi on smatra svesnom preteranom reakcijom.
- Radi se o preteranoj reakciji. Pogledajte samo brojke - oko 250 tenkova, naoružanih vozila i haubica, koje će biti raspodeljene na sedam država - ukazao je Hodžes.
Nuklearno oružje
Najavu Rusije da će proizvesti 40 novih nuklearnih raketa on je okarakterisao neodgovornom.- Šta je zapad učinio da Putin veruje da mu je potrebno 40 novih nuklearnih oružja. Ništa. Ko ga je provocirao - upitao je on dodajući rekavši da je ovo problem koji će potrajati par godina.
Istovremeno je naglasio da bi razoružanje, usled ovakve agresije, samo ohrabrilo nekog poput predsednika Putina.
- Međutim, ne poznajem nikog ko je računao s tim da će biti napadnut Krim. Moja odgovornost kao komandanta je da pripremim snage za sve moguće slučajeve. Siguran sam da Putin ne želi nikakvu borbu sa NATO, ali sam isto tako uveren da želi da vidi raspad NATO - naglasio je on dodajjući da se radi o zastrašivanju kako bi potencijalni agresor bio odvraćen od napada.
Hibridni rat
Kao naznaku da Rusija teži da stvara razdor između evropskih članica NATO i SAD američki general vidi u količini novca koju Moskva investira u medije u Evropi.- Raša Tudej troši velike svote novca u Nemačkoj, ali i Italiji. To je hibridni rat. Nema dugih kolona ruskih tenkova koji upadaju u neku zemlju, već se radi na održavaju temperature tesno ispod 100 stepeni, da se pravo izvrće, informacije šire i podstiče sumnja - objasnio je Hodžes.
On upozorava da bi Rusija mogla stvori scenario u jednoj zemlji NATO i onda kaže i da mora delovati kako bi zaštitila etničke Ruse.
Hodžeš je naglasio da ova vrsta rata nije ništa nepoznato, ukazujući na činjenicu kako je započeo Drugi svetski rat - na optužbama, dezinformacijama.
Važno je, kako ističe, da demokratske države na zapadu utvrde kako će opstati na informativnom prostoru ako jedna strana koristi lažne informacije umesto raketa i artiljerije.
Ruski vojnici u Ukrajini
Upitan o broju ruskih vojnika u Ukrajini Hodžeš je kazao da je nemoguće dati tačne brojke, jer se mogu menjati u roku od dva sata, pošto postoji mnoštvo pomeranja na rusko-ukrajinskoj granici.Prema njegovim rečima nesumnjivo postoji sistem za vazdušnu odbranu, rakete dugog dometa I sredstva za elektronsko vođenje rata.
- Toliko raketa je ispaljeno da je nemoguće da se one prave u podrumu jedne zgrade, već ta oprema dolazi iz industrijske baze jedne države koja obezbeđuje stalno snabdevanje municijom i gorivom - podvukao je Hodžes.
On je istakao da ne predstavlja nikakvo kršenje sporazuma NATO-Rusija što SAD obučava ukrajinske vojnike na zahtev Kijeva.
- Mogu samo podsetiti kako je general Gračov 1995.došao u sedište NATO kako bi razgovarao kako ruski vojnici mogu biti uključeni u Bosni. On je dobio aplauz. Mi ljudi u uniformi želimo saradnju I možemo brzo da se vratimo saradnji čim se Rusija povuče sa Krima, poštuje suverneitet Ukrajine I kontroliše pobunjenike - poručio je Hodžes.
http://vesti-online.com/Vesti/Svet/501273/Sukob-sa-Rusijom-nije-ni-blizu-kraja
OŽIVELI HLADNI RAT Američki general Putina uporedio sa Hitlerom
General Stiven Vilson, glavnokomandujući američke avijacije i čovek koji ima ovlašćenje da "pritisne dugme" ukoliko dođe do nuklearnog rata kaže da je "previše moći skoncentrisano u rukama Vladimira Putina", i poredi Rusiju sa nacističkom Nemačkom.
- Mislim da nikad nismo videli da jedan čovek ima toliku koncentraciju moći. To je izuzetno zabrinjavajuće za čitav svet. Anektirali su deo tuđe zemlje, promenili međunarodne granice i oživeli hladnoratovsku retoriku - izjavio je general Vilson.
Američki vojni zapovednik nije se ustručavao da Rusiju uporedi sa nacističkom Nemačkom.
- Ovo što Rusija radi danas nije viđeno još od tridesetih godina prošlog veka, kada je znamo već ko menjao granice i okupirao zemlje - rekao je Vilson u intervjuu za britanske medije.
On je kritikovao "prljavu igru" ruske avijacije, za koju je rekao da "leti na prepad", i da za cilj ima zastrašivanje protivnika.
- Kada mi letimo, mi to radimo kako dolikuje - najavimo akciju, uključimo transpondere, komuniciramo sa kontrolnim tornjevima i poštujemo sve međunarodne zakone. Rusi - oni to ne rade. Oni jednostavno povređuju međunarodni prostor drugih država, i time rizikuju živote ljudi - osuo je paljbu po Rusiji Vilson.
Ove "otrovne strelice" iz američke vojske dolaze u jeku rastućih tenzija između Zapada i Rusije. Juče je Evropska unija produžila ekonomske sankcije protiv Moskve, a američki sekretar odbrane Ešton Karter naglasio je da se "države članice NATO moraju ujediniti kako bi zaustavile rusku agresiju".
- Branićemo naše saveznike, kao i bezbednu budućnost svih nas. Suprotstavićemo se ruskoj težnji da oživi sovjetsku eru - rekao je Karter juče u Berlinu.
http://www.blic.rs/Vesti/Svet/569877/OZIVELI-HLADNI-RAT-Americki-general-Putina-uporedio-sa-Hitlerom
SVET PO HOLANDIJI Rusija u udžbeniku predstavljena kao monstrum
Na jednoj od slika u udžbeniku za srednjoškolce u Holandiji, Rusija je ilustrovana kao čudovište koje guta Ukrajinu, dok su zemlje EU predstavljene kao spasioci. Reč je o udžbeniku "Teme u socijalnim studijama jedan" i namenjen je đacima uzrasta 15 i 16 godina.
Knjiga bi trebalo da pomogne učenicima u rasuđivanju da li je neka država dobra ili loša na globalnom nivou, a kreatori udžbenika ubacili su mapu gde su zemlje obojene po stepenu sloboda, prenosi "Sputnjik".
Kina i Rusija su predstavljene kao zemlje u kojima nema sloboda, dok su zemlje EU ilustrovane kao liberalne.
Udžbenik se ažurira na godišnjem nivou, tako da su za školsku 2014/15. godinu u njega ubačeni, između ostalih, predsednik SAD Barak Obama, papa Franjo i Končita Vurst, pobednik Evrovizije iz 2014. godine.
http://www.blic.rs/Vesti/Svet/570475/SVET-PO-HOLANDIJI-Rusija-u-udzbeniku-predstavljena-kao-monstrum
Stoltenberg: Eskalira naslje u Ukrajini
Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg upozorio je danas na opasnost od nove eskalacije sukoba na istoku Ukrajine
"Konflikt u Ukrajini već je odneo 6.000 života. Kršenja prekida vatre se nastavljaju i postoji opasnost da ponovo počnu intenzivne borbe", rekao je Stoltenberg na otvaranju sastanka ministara odbrane NATO-a u Briselu, na kojem učestvuje u ukrajinski ministar Stepan Poltorak.
Stoltenberg je takođe optužio Rusiju da nastavlja da podržava separatiste, da ih obučava, da im obezbeđuje oružje i ljudstvo.
"Najveći izgledi za mir su u potpunom sprovođenju sporazuma iz Minska", rekao je Stroltenberg, apelujući na sve strane, posebno na Rusiju, da to učine.
Pored primirja od 15. februara, nasilje se pojačalo na istoku Ukrajine početkom juna kada su separatisti krenuli u ofanzivu na Marinku, selo koje je ostalo pod kontrolom prozapadnih vladinih snaga.
Intenzitet borbi se kasnije smanjio, ali i dalje ima povremenih sukoba.
http://akter.co.rs/29-bezbednost/131848-stoltenberg-eskalira-naslje-u-ukrajini.html
SAD pozvao saveznike da jačaju cyber odbranu
Ministar odbrane SAD rekao kako je razvijanje snažne cyber odbrane važnije od razvijanja ofanzivnih kapaciteta.
Američki ministar odbrane Ash Carter, pozvao je u Briselu saveznike iz NATO-a da ojačaju svoju odbranu od cyber napada, rekao je jedan visoki američki odbrambeni zvaničnik, dodajući kako postoji sve veća prijetnja od hakerskih napada iz Rusije.
„U svojoj današnjoj poruci, ministar Carter je naglasio važnost obrane od cyber napada - kako za komunikacijsku infrastrukturu NATO-a tako i za drugu ključnu infrastrukturu“, rekao je zvaničnik koji je želio ostati anoniman, prenose svjetske agencije.
On je dodao kako su mnoge zemlje članice Sjevernoatlantske alijanse ranjive na moguće hakerske napade.
Nova inicijativa
Carter je rekao kako je razvijanje snažne cyber odbrane važnije od razvijanja ofanzivnih kapaciteta, istakao je neimenovani zvaničnik.
Sjedinjene Američke Države su u aprilu objavile kako su ruski hakeri upali u američku vojnu komunikacijsku mrežu, a nova strategija Pentagona također izdvaja Rusiju kao najveću cyber prijetnju.
Carter je u utorak najavio novu inicijativu kojom bi se ojačala cyber odbrana članica NATO-a, naročito jačanjem Alijansinog centra za saradnju u odbrani od cyber napada koji ima sjedište u Estoniji.
Izvor: Agencije
http://balkans.aljazeera.net/vijesti/sad-pozvao-saveznike-da-jacaju-cyber-odbranu
Ruski plan protiv "obojenih revolucija"
Moskva - Akademija Generalštaba Oružanih snaga Rusije namerava da sastavi obimni priručnik za suzbijanje "obojenih revolucija", koji će podrazumevati ekspertizu ruskih vojnih eksperata koji su osmislili antiterorističke operacije u Severnom Kavkazu i civilnih eksperata iz vodećih obrazovnih ustanova u Rusiji, prenosi Sputnjik.
Akademija Generalštaba ruskih Oružanih snaga bavi se ovom temom od kraja 2014. godine i sada priprema detaljan priručnik za suzbijanje "obojenih revolucija", javio je ruski dnevni list Komersant.Jedan od ciljeva je da se definišu najznačajnije pretnje po rusku bezbednost do 2020. godine i da se isplanira jedinstveni set taktika za otkrivanje, prevenciju i suzbijanje tehnike korišćenja "obojenih revolucija" kako bi se olakšala promena režima, citira Komersant izvore iz Ministarstva odbrane.
Eksperti će takođe raditi i na metodi "meke moći" (udar na potencijalnog neprijatelja bez kontakta), asimetričnim operacijama i merama za jačanje ruskog političkog sistema i političke kulture među političarima, civilnim činovnicima, biznismenima i drugim stanovnicima države.
Prošle nedelje je ruski ministar odbrane Sergej Šojgu rekao reporterima na političkom forumu "Armija 2015" da će vojska sponzorisati velike projekte istraživanja državnih udara sprovedenih putem masovnih protesta - takozvanim "obojenim revolucijama" - kako bi sprečili ponavljanje takvih situacija sa kojima se Rusija suočila 1991. i 1993.
"Neki ljudi kažu da vojska ne bi trebalo da bude umešana u političke procese, dok drugi tvrde upravo suprotno. Naručićemo istraživanje fenomena 'obojenih revolucija' i ulogu vojske u njihovom sprečavanju", rekao je tom prilikom Šojgu.
Potencijalni načini i sredstva za suzbijanje "meke moći" i "obojenih revolucija" bili su jedna od tema foruma. Forum je zaključio da "obojene revolucije" sada poprimaju karakteristike oružanih sukoba i razvijaju se prema pravilima veštine ratovanja, što onda povlači da je neophodno da se Ministarstvo odbrane uključi u metodološko istraživanje.
Pored toga, učesnici u diskusijama su takođe došli i do zaključka da su zapadne države intenzivirale svoje pokušaje da nametnu svoje "recepte za unutrašnje transformacije" drugim nacijama, bez uzimanja u obzir tradicija i posebnosti bilo koje od tih nacija.
Termin "obojena revolucija" odnosi se na državne udare koji su podstaknuti sa strane i za njih su karakteristični široko rasprostranjeni nemiri u državama poput Gruzije, Ukrajine, Tunisa ili Egipta, komentariše Sputnjik.
"Veruje se da su one sprovedene uz pomoć Sjedinjenih Američkih Država i drugih zapadnih zemalja, sa liderima koji su na to mesto postavljeni kako bi služili kao posrednik u sprovođenju interesa Zapada. Ovaj fenomen izrodio je još jedan termin - 'izvoz obojenih revolucija'. On se odnosi na podršku koju Zapad pruža opozicionim snagama kako bi uticao na unutrašnju politiku drugih država", navodi se u tekstu.
http://www.danas.rs/danasrs/svet/globus/ruski_plan_protiv_quotobojenih_revolucijaquot.12.html?news_id=303782
Rusija uvodi embargo na čokoladu i cveće
Rusija je pripremila nove mere kao odgovor na produžetak evropskih sankcija koje, pored ostalog, zabranjuju uvoz čokolade i cveća, zbog čega bi Evropa mogla da izgubi stotine miliona evra.
Ograničenje isporuka čokolade ili cveća zadaće ozbiljan finansijski udarac zemljama Evropske unije, naročito Francuskoj, Belgiji i Holandiji, piše ruska "Gazeta".
Prema podacima carine, u 2014. godini Rusija je uvezla 14.700 tona cvetnih lukovica, krtola, korenja i rizoma za sadnju, u vrednosti od 38 miliona dolara.
Uvoz ostalih živih biljaka (sadnica, drveća, žbunja) iznosio je 58,3 miliona dolara, a težio je 26.500 tona.
Isporuke rezanog cveća i pupoljaka za bukete bile su još veće. Prošle godine u Rusiju je stiglo 30.700 tona tih biljaka, vrednosti 225,4 miliona dolara.
Još 2.100 tona, ili 8,2 miliona dolara, činio je uvoz različitog rastinja bez cvetova, trava, mahovina, lišajeva.
Prema statističkim podacima, prošle godine je obim uvoza iz Francuske samo u kategoriji "čokolada i ostali prehrambeni proizvodi koji sadrže kakao", znači, čokolada u različitim oblicima - blokovima, pločicama, tečnom stanju, pastama, prašku, granulama, bombonama - dostigao 37,5 miliona dolara, ili 5.600 tona.
Iz Belgije je u tom periodu uvezeno prozvoda iste kategorije za 47,3 miliona dolara, navodi "Gazeta".
http://www.alo.rs/vesti/svet/rusija-uvodi-embargo-na-cokoladu-i-cvece/103172
Нема коментара:
Постави коментар