Nikolić ne može da ugrozi spoljnu politiku

Beograd - Predsednik Tomislav Nikolić ima malo drugačiji pristup spoljnoj politici od Vlade Srbije. Međutim, jasno je da je po Ustavu vlada ta koja vodi spoljnu politiku. Takva situacija ne može ništa preterano da ugrozi, jer se predsednik Nikolić uklapa bez obzira na disonantne tonove. To sve, naravno, može da utiče na imidž Srbije u međunarodnom društvu, ali ne može da dovede u pitanje osnovni kurs srpske spoljne politike. Iskakanja u vlasti ima i u drugim zemljama i moguće je da su neka od njih i fingirana, ističe za Danas Dragan Simić, novi dekan Fakulteta političkih nauka u Beogradu i direktor Centra za američke studije, komentarišući različite tonove predsednika i premijera Srbije u spoljnoj politici.

* Srbija je orijentisana i prema Zapadu i prema Rusiji. Da li je poseta premijera SAD možda znak da se više okrećemo Zapadu?
- Moraju da se odrede prioriteti. Jer ako je saradnja sa svim državama jednako važna, onda nijedna nije važna. Pravilo je hijerarhije da kad je sve važno - ništa nije važno. Srbija jeste trajno opredeljena članstvu u EU i tome sve treba da bude određeno. U međunarodnoj politici nema prijateljstva i ljubavi, već samo interesa. U Srbiji postoji jedna vrsta politčke infantilnosti - očekujemo i volimo da nas neko voli. Međutim, mnogo suroviji odnosi vladaju u međunarodnom društvu. Na kraju se sve svodi na to ne kakve su bile namere, već kakvi su rezultati.
* U javnosti su se mogle čuti i kritike kako poseta Vašingtonu nije bila na visokom nivou.
- Premijera Vučića je primio sam operativni vrh američke države. Iznenađen sam gustinom rasporeda te posete za kratko vreme. Poseta je imala uskopolitički deo, bezbednosni deo, spoljnopolitički i ekonomsko-investicioni i na kraju je premijer održao predavanje na Univerzitetu Džon Hopkins. Dakle, Amerikanci su dali visok nivo ovoj poseti.
* A šta je to što je trebalo da se desi da bi Vučića, na primer, primio predsednik Barak Obama?
- Premijere primaju potpredsednici SAD, ne računajući posetu Zorana Đinđića, jer su tada bile vanredne okolnosti i primio ga je predsednik Džordž Buš Mlađi.
* Zašto baš sad SAD pokazuje "ponovo" interes za ovaj region?
- Mislim da je ukrajinska kriza okidač da se Amerika ponovo zainteresuje za region koji je „napustila“ pre nekoliko godina baveći se za nju važnijim pitanjima – odnosima u jugoistočnoj Aziji i uvek vrelom Bliskom Istoku. Prethodnih nekoliko godina imali smo uspon nacionalizma i moguće incidente širih razmera koji bi destabilizovali ovo područje. Americi je veoma važno da ovde u ovom trenutku nema probleme i želi da to drži na oku. Imali smo sad kumanovsku krizu, prethodno neodmerene izjave pojedinih albanskih političara o „velikoj Albaniji“... Amerika je sposobna da primiri sve one igrače koji nose konfliktne potencijale na području. Za vreme njenog „odsustva“, odnosno delimičnog vakuuma, ovde su bili angažovani drugi interesi poput Ruske Federacije, Turske, Izraela, Nemačke... Amerika se ponovo vraća tu i ima u odnosu na sve zemlje instrumente i moći da utiče na događaje i ključne aktere. Zašto Srbija i srpski premijer? Srbija je ušla u pregovore sa kosovskim Albancima. Srbija vodi jednu uzornu i dobrususedsku politiku prethodnih nekoliko godina, to je još Tadić započeo, a ova vlast čak i dinamičnije i hrabrije ulazi u te razgovore.
* Kolika je slučajnost što je poziv za posetu u SAD stigao baš kada je odlučeno da će Srbija učestvovati na vojnoj paradi u Moskvi?
- Amerikanci kao pragmatičan narod veoma brzo reaguju. Moguće je da je naše učešće na vojnoj paradi, za koje ipak mislim da je bilo samo učešće na jednoj paradi, na američkoj strani ocenjeno kao preveliko približavanje Rusiji i odmah se reagovalo.
* Koliko je realno očekivati da će SAD pomoći Srbiji da smanji energetsku zavisnost od Rusije?
- Amerika je ponudila druge modalitete kada je reč o izvorima energije. Neodrživo je za bilo koju državu, makar se ona zvala i Srbija, i nedopustivo da je toliko vezana za državu bila ona Rusija ili neka druga. Tolika enrgetska zavisnost povlači nužno i jednu nedopustivu i opasnu političku zavisnost. Amerika, može, naravno da utiče azerbejdžanskim gasom. Mi treba da gledamo to iz ugla naših interesa. Treba imati više mogućih izvora za situaciju koja se može dogoditi - da se prekine snabdevanje iz glavnih tokova prirodnim gasom u nekom trenutku kao što postoji najava. Neodgovorno bi bilo od bilo kog političara, bez obzira na to kako se on zove, da ostavi stanovništvo i privredu bez energenata.

Preko Vašingtona u Brisel

*Da li i koliko SAD može da utiče na evropski put Srbije?- Može. Bila je ranije jedna fraza da put u Brisel vodi preko Vašingtona. Ja to ne bih baš tako rekao. Amerika ne može da direktno pritisne konkretno velike članice EU, ali američki uticaj i opredeljenost mogu i veoma utiču. Na taj diplomatsko-politički način može da ohrabri. 

http://www.danas.rs/danasrs/politika/dragan_simic_nikolic_ne_moze_da_ugrozi_spoljnu_politiku.56.html?news_id=303007