Nezadovoljstvo odnosom države prema ljudskim pravima

BEOGRAD -

Zaštitnik građana objavio je danas istraživanje u kome je navedeno da građani Srbije i dalje ne pokazuju visok nivo zadovoljstva odnosom države prema ljudskim pravima i načinom na koji se ona štite.

Prema istraživanju koje je realizovao CeSID od 21. do 30 marta ove godine, a u kome je učestvovalo 1.200 građana, skoro dve trećine ispitanika (60 odsto) smatra da država malo ili nimalo ne vodi računa o poštovanju ljudskih prava, što je za tri odsto manje u odnosu na 2013. godinu.

Istovremeno se smanjio broj anketiranih koji veruju da najveći broj državnih institucija ne krši prava građana, i to sa 12 odsto u 2013. na devet odsto u ovoj godini, a što znači da tek svaki 11 građanin misli da državne institucije ne krše prava građana.

Prava se najviše krše u zdravstvu, u vojsku se najviše veruje
Na pitanje u kojoj oblasti se prava najviše krše na vrhu liste se i ove godine nalazi zdravstvo (41 odsto) i rad i socijalna politika (28 odsto), ali se ukupno smanjio broj građana koji su naveli te dve oblasti.
Kako je navedeno, policija koja se 2013. godine nalazila na trećem mestu, sada je pozicionirana na petom, dok se na trećem i četvrtom mestu nalaze pravda i državna uprava i lokalna samouprava.
Trend rasta poverenja prisutan je u većem broju institucija pa tako građani najviše veruju vojci (61 odsto), crkvi (57 odsto) i policiji (40odsto).
Trećina ispitanika smatra i da su im prava prekršena, među kojima je 24 odsto onih koji ništa nisu preduzeli povodom takvog postupanja, a skoro polovina ispitanika nije imala negativno iskustvo sa kršenjem prava od strane države.
Nešto manje od polovine ispitanika, 47 odsto, nije imalo lično iskustvo da su bili oštećeni od strane bilo koje državne institucije, a od trećine ispitanika koji su uočili kršenje nekog svog prava, svega osam odsto se upustilo u proces pred nadležnim organima.
Kako je navedeno, izostanak bilo kakvog žalbenog procesa kod 24 odsto ispitanika posledica je nepoverenja u mehanizme zaštite njihovih prava u okviru državne administracije, ali i činjenice da te procedure često zahtevaju kompleksna znanja i vreme, što samo po sebi odbija značajan broj građana.
Od ukupnog broja ispitanika 67 odsto njih nije navelo niti jedno pravo za koje smatra da im je narušeno.
Najmanje kršenja kulturnih i političkih prava
Prema istraživanju, građani dele uverenje da se najmanje krše kulturna i politička prava građana, nakon čega slede građanska prava.
U odnosu na 2013. godinu primetno je da je u skoro svim kategorijama, izuzev nacionalnih manjina i HIV pozitivnih osoba, u blagom porastu stav da su postojeća prava dovoljna za afirmaciju i zaštitu ovih grupa.
Kod LGBT populacije je skoncentrisan najveći broj onih koji smatraju da ta grupa ima previše prava, te da ih je potrebno ograničiti, dok su na drugom mestu, po negativnoj percepciji, bivši pritvorenici i zatvorenici.
Istraživanje pokazuje i da petina žena smatra da su im prava kršena jer su pripadnice te grupe, a povećan je i broj pripadnika nacionalnih manjina koji misli isto, dok je za osobe sa fizičkim invaliditetom zaključak da više od 70 odsto njih veruje da su im prava kršena upravo zato što su pripadnici te grupe.
Skoro polovina anketiranih građana donekle poznaje nadležnosti ombudsmana, a više od dve petine ispitanika tačno navodi ime i prezime osobe koja obavlja funkciju zaštitnika i njegov rad ocenjuje sa 3,37.
Polovina ispitanika ne zna za sukob ombudsmana sa vladinim službenicima
U drugom istraživanju ''Percepcija javnosti u vezi sa pravima ranjivih grupa u Srbiji i poznavanje nadležnosti i percepcija rada Zaštitnika građana'' objavljenom na sajtu, na pitanje ko je kriv za sukob zaštitnika sa pojedincima iz Vlade Srbije, 56 odsto ispitanika kaže da nije upoznato sa sukobom, 16 odsto da ne može da proceni, devet odsto da je ombudsman izašao van okvira svojih nadležnosti u slučaju prebijanja premijerovog brata, a 19 odsto da su pojedinci u vladi onemogućili da ombudsman obavlja posao u skladu sa nadležnostima.
Na pitanje ko je kriv za sukob između zaštitnika građana i ministra odbrane, 56 ispitanika kaže da nije upoznat sa sukobom, 16 odsto ne može da proceni, 10 odsto smatra da je zaštitnik izašao van okvira svojih nadležnosti tražeći poverljive informacije od ministarstva, a 18 odsto da je kriv ministar koji krije informacije koje bi doprinele rešavanju slučaja prebijanja premijerevog brata.
Na pitanje da li ombudsman ima pravo uvida u poverljive informacije 56 odnosno 58 ispitanika koji "naginju" ka SNS-u i SPS-u kažu da ne mogu da procene, 16, odnosno 12 odsto njih kaže da nema pravo, dok 28, odnosno 30 odsto kaže da ima pravo.
S druge strane 23 odsto ispitanika, simpatizera DS, kaže da ne može da proceni da li ombudsman ima pravo uvida u poverljive informacije, osam kaže da nema, dok čak 69 odsto njih smatra da ima pravo

http://www.rtv.rs/sr_lat/drustvo/ombudsman-nezadovoljstvo-odnosom-drzave-prema-ljudskim-pravima_609802.html