Korupcija–smrt za demokratiju

Mario Vargas Ljosa šansu za napredak siromašnih zemalja vidi u globalizaciji
Peruanski nobelovac Mario Vargas Ljosa juče je gostovao u beogradskom Institutu Servantes i razgovarao sa novinarima, posle boravka u Crnoj Gori i uspešne književne večeri u Novom Sadu. Pored Instituta Servantes, domaćin poznatog pisca bila je i izdavačka kuća „Laguna“, koja je objavila dvanaest knjiga Maria Vargasa Ljose, a među najnovijima kod nas i njegove memoare „Riba u vodi“. U ovom delu, Vargas Ljosa opisao je svoja sećanja iz mladosti, kao i vreme do godine 1958. kada napušta Peru i odlazi za Evropu. U drugom toku memoara Vargas Ljosa govori o razlozima zbog kojih se kandidovao za predsednika u Peruu. Posle poraza u ovom poduhvatu, Vargas Ljosa je sredinom juna 1990. godine otputovao za Evropu, čime je započeo novi životni period u potpunosti posvećen književnosti.
Imajući u vidu to da je bio i politički angažovan, kao i sižee njegovih romana koji govore o totalitarnim režimima, društvenoj nepravdi, ali i običnim ljudima koji se svakodnevno bore sa zakonima moćnih, novinari su poznatom piscu postavljali pitanja uglavnom vezana za političku i društvenu situaciju u svetu. Ipak, jedan odgovor bio je najsugestivniji:
– Biti pisac najveća je sreća, nešto što nije samo moj posao, već i strast koja obogaćuje moju ličnost – rekao je Vargas Ljosa, dodajući da trenutno piše roman protkan kreolskom kulturom i muzikom.
U pogledu memoarske knjige „Riba u vodi“, peruanski nobelovac istakao je da ga je na društveni angažman podstakla nepravda u njegovoj zemlji, koja je prošla kroz građanski rat. To angažovanje, kako je rekao, obogatilo je njegovu političku viziju. „Bez moralizacije vlasti demokratija u Peruu neće preživeti ili će nastaviti da bude karikatura. I iz jednog ličnijeg razloga: od lopova i lopovluka vezanih za politiku pripada mi muka. Krasti iz vlade u siromašnoj zemlji, gde je demokratija u povoju, uvek mi je izgledalo kao otežavajuća okolnost. Ništa ne oduzima ugled demokratiji i ne radi na njenoj propasti kao korupcija. Nešto u meni se neizrecivo buni pred ovakvom kriminalnom upotrebom vlasti dobijenom glasovima naivnih ljudi, punih nade, da biste obogatili sebe i svoje ortake“, napisao je Vargas Ljosa u knjizi „Riba u vodi“.
Međutim, poznati pisac nije potpuni pesimista kada je reč o napretku demokratije u svetu. Njegov je stav, izrečen juče, da je komunistički režim, kao glavni neprijatelj kulture, u svetu gotovo sasvim nestao, da svetskoj demokratiji predstoji borba sa korupcijom, ali i sa radikalnim islamizmom. Da vojnih diktatura ima na Kubi i u Venecueli, ali da u svetu ipak većinom vlada mir kakav odavno nije vladao. U globalizmu Vargas Ljosa vidi napredak za siromašne zemlje, a protivljenje ovom fenomenu predstavlja za njega anahroni pogled na svet, što je, uostalom, i nacionalizam.
Pored dela Iva Andrića, Vargas Ljosa upoznat je i sa stvaralaštvom Danila Kiša, čije je prevode otkrio u Parizu. Identitet lika „nevaljale devojčice“ nije otkrio, ali je obelodanio sud osobe koja ga je nadahnjivala, i koja je primetila da je tako nestašna devojčica trebalo da bude okružena luksuzom, a ne da završi tako loše.
M. V.
---------------------------------------
Po­klon od pred­sed­ni­ka
Pred­sed­nik Sr­bi­je To­mi­slav Ni­ko­lić raz­go­va­rao je ju­če sa pe­ru­an­skim pi­scem i do­bit­ni­kom No­be­lo­ve na­gra­de za knji­žev­nost, Ma­ri­jom Var­ga­som Ljo­som o ras­pa­du Ju­go­sla­vi­je i ak­tu­el­nom pro­ble­mu emi­gra­ci­je.
Ka­ko je sa­op­šti­lo Pred­sed­ni­štvo, go­vo­re­ći o Ju­go­sla­vi­ji i nje­nom ugle­du i zna­ča­ju u La­tin­skoj Ame­ri­ci, Ljo­sa je is­ta­kao da je ta ze­mlja bi­la „ve­o­ma pri­sut­na i po­zna­ta u Pe­ruu i na ne­ki na­čin bi­la je uzor”.
To­kom raz­go­vo­ra o pro­ble­mu emi­gra­ci­je, pred­sed­nik je oce­nio da Sr­bi­ja ima pro­blem sa tran­zit­nim emi­gran­ti­ma zbog ko­jih, ka­ko je re­kao, „Ma­đar­ska že­li da po­dig­ne zid iz­me­đu dve ze­mlje ka­ko bi spre­či­la nji­hov ula­zak” dok je Ljo­sa is­ta­kao da Špa­ni­ja ima ma­nji pro­blem sa na­ta­li­te­tom zbog emi­gra­na­ta.
Ko­men­ta­ri­šu­ći pro­ces evro­in­te­gra­ci­ja Sr­bi­je i od­nos pre­ma Ru­si­ji, Ni­ko­lić je oce­nio da „Evro­pa ima pred­ra­su­de o na­šem od­no­su pre­ma Ru­si­ji. Mi ni­ka­da ni­smo pri­pa­da­li ni­ko­me, do sa­mi­ma se­bi. Je­di­no nas je Oto­man­ska im­pe­ri­ja dr­ža­la u vi­še­ve­kov­nom rop­stvu. Ko­sov­ska bit­ka je spre­či­la da Tur­ska pro­di­re da­lje u Evro­pu. To­kom vla­da­vi­ne Tu­ra­ka, Sr­bi­ma ni­je bi­lo do­zvo­lje­no da pra­ve ku­će od čvr­stog ma­te­ri­ja­la, već sa­mo od bla­ta. Je­di­na čvr­sta gra­đe­vi­na je bi­la sa­či­nje­na od srp­skih lo­ba­nja u Ni­šu”, re­kao je pred­sed­nik ko­ji je pe­ru­an­skom pi­scu po­klo­nio knji­gu „Hri­šćan­sko na­sle­đe na Ko­so­vu i Me­to­hi­ji – isto­rij­sko i du­hov­no sre­di­šte srp­skog na­ro­da”.
U sa­op­šte­nju se do­da­je da je Ljo­sa za­hva­lio Ni­ko­li­ću na pri­je­mu i „ve­li­čan­stve­noj pri­či” o srp­skom na­ro­du. „Ni­sam se su­sre­tao sa mno­go pred­sed­ni­ka ko­ji ta­ko do­bro po­zna­ju kul­tu­ru i isto­ri­ju. Za­i­sta sam oča­ran”, ka­zao je Ljo­sa.
Be­ta

http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/Korupcijasmrt-za-demokratiju.lt.html