Kod premijera ima elemenata "putinizacije"

Ruski predsednik Vladimir Putin je postao simbol čvrste ruke, a neki elementi "putinizacije" primećuju se kod našeg premijera, izjavio je u Pressingu reper, pisac i kolumnista Marko Šelić poznatiji kao Marčelo. On dodaje da je "pitanje mere dokle će to premijer doterati".

Govoreći o opsednutosti jednog dela javnosti Rusijom, kaže da ljudi različito misle, ali da mu se čini da je to, "u velikom broju slučajeva, nasleđena stvar", da dolazi iz porodice.
"Mnogo smo više fascinirani Putinom ili vojnom silom, nego Tolstojem i Dostojevskim...  Ja sam uvek za ovo drugo... Ne vidim da bilo ko, ko je navijač Rusije, ističe ovakve vrednosti, uvek je to neka sila", navodi Marčelo.
Na pitanje da li očekuje da će Srbija da uđe u EU, i kakva će nas Unija sačekati, kaže: "Tu će biti šta će biti, mi ne možemo da utičemo na to šta će nas sačekati, ali možemo na to koliko brzo ćemo tamo stići... Ulažu se napori, taj deo ne bih hteo da sporim, a sad da li može brže..."
Komentarišući put Srbije ka EU, kaže da "ukoliko promena ne dolazi iznutra, ako se ne desi ništa sa nama samima, sve ovo spolja je samo kozmetika".
"Biti u EU je ideja koja se nama kao građanima predstavlja mahom prostorno - priznaćemo vam da pripadate nekom prostoru... Podjednako je važno i da budemo "građani vremena", a nas opšta klima u državi ne vaspitava kako da budemo "građani vremena". Ako uđemo u EU, a da se ništa nije desilo u našim glavama, onda se bojim da nam to ništa neće vredeti", ocenjuje Marčelo.

O patriotizmu, medijima, Paraćinu...

Upitan šta je patriotizam danas, rekao je da ima raznih kreatora te definicije kod nas.
Svako pokušava da kreira patriotizam u Srbiji, mnogo ko u našoj zemlji pokušava da drži monopol nad definicijom patriotizma, a jedan od sigurnih načina je da nekoga proglasite izdajicom, kaže Marčelo.
Pamtimo svi da su do poslednjeg dana Miloševićeve vladavine, ljudi koji su pokušavali da se usprotive režimu bili proglašavani za izdajice, huligane, dodaje on.
Ista ta retorika, kad god neko pokušava da misli drugačije, vidi se i danas, dodaje Šelić.
Najbolja vrsta rodoljublja je pronaći ono u čemu si dobar i raditi to, navodi.
Marčelo kaže da, kad se u javnosti govori o kultu vođe, za to postoje dva načina: ili neko sam instalira kult vođe ili imate narod koji je sam sklon pravljenju toga, a posebno je to opasno kad su obe stvari u pitanju, kao što je naš slučaj.
To je plamenski ne civilizacijski čin, dodaje on.
Premijer svako malo govori o tome kako ga neko mrzi, konstatuje. Nije normalno voleti ili mrzeti političare ili ljude iz javnog sveta, uloga građana je da vrednuju nekog i da ga nagrade glasanjem, kaže pisac.

Navodi i da je "strašno kad posedujete svest gubitnika". Sloba Milošević je živeo sa svešću pobednika, ne kažem da je bio u pravu, ali ponašao se prema svojim protivnicima kao da je veći od njih, navodi Marčelo.

Nasuprot tome, navodi, imate ljude koji su dugo bili u gubitništvu, i sada se ponašaju kao da nisu pobednici. "Ne moraš da ratuješ cinizmom", kaže Marčelo dodajući da ako niste spremni da nosite na plećima da vas neko ne podržava, onda ne treba da obavljate važne funkcije.

Na pitanje da li su mediji u Srbiji slobodni, kaže da nisu. Navodi da mu se ponekad čini, zbog načina kako i šta plasiraju, kao da su pojedini iz različitih država. Naročito su važni mediji sa nacionalnom frekvencijom, kaže on i dodaje da nije ni čudo što se kao "instrument vlasti pojavljuje Pink". Ja sam govorio da Željka Mitrovića, kulturološkog Darta Vejdera, treba shvatiti kao ozbiljan politički faktor, dodaje.
Na pitanje treba li uvesti porez na kič i šund, kaže da, ukoliko bi se on pitao - da. "Ali, mi smo maheri da pokvarimo svaki dobar izum i kad bismo dobili taj zakon strašno bismo zapeli oko kriterijuma... Tu bi bilo dosta zabave", kaže on.

Upitan kako izgleda njegovo rodno mesto Paraćin, godinu dana posle nezapamćenih poplava, kaže da se grad snašao.

Međutim, istakao je da se za vreme poplava o tom gradu malo izveštavalo, što je, kako je rekao, možda i u vezi sa tim što u Paraćinu nije na vlasti vladajuća stranka.

Dodaje da Paraćin nalikuje drugim gradovima u unutrašnjosti, "koji su ostavljeni na cedilu“.
"Tu se nešto gradi, ali ljudi su beznadežni, kao da su na tabletama za smirenje i žive od danas do sutra", navodi Šelić. Mi kao kandidata za Evropu imamo prestonicu, kada bi neki zvaničnik posetio gradove samo 40 km od Beograda video bi, prema njegovom mišljenju, jednu drugu sliku, jedno beznađe za budućnošću.

"U Srebrenici prestaje veza sa nacijom kojoj pripadate"

Marčelo će 24. jula sa tuzlanskim reperom Frenkijem održati koncert u Srebrenici, povodom 20 godina od zločina.
"Inicijativa je stigla od Frenkija, i važno mi je da će ovo biti naše treće putovanje u Srebrenicu", kaže navodeći da je tamo nastupao prvi put 2007, a onda i kasnije 2009. ili 2010.
Kaže da bilo kakva izgradnja budućnosti ima dve komponente – jedna je izgradnja odnosa prema prošlosti, druga izgradnja odnosa prema sadašnjosti.

"Otišao sam čistog srca da vidim kako ljudi danas tamo žive... Slika koju pamtim je da su po autogram došla dva drugara, jedan Adnan, drugi Dejan, možda se nisu baš tako zvali... Ljudi pokušavaju da žive tamo, da nastave svoje živote", kaže Marčelo.

"Odnos prema prošlosti se tiče terminologije, kako da nazovemo nešto – jedni isti ljudi su za jedne heroji, a za druge ratni zločinci... Jedino što nije relativno su ubijeni, ono pred čime niko ne sme da okrene glavu na drugu stranu jesu ubijeni ljudi... Kada odete u Srebrenicu i kada prođete pored groblja, tu prestaje veza sa time kojoj naciji vi pripadate... Ne može vam biti svejedno", ističe gost Pressinga.

Kaže da veruje u smisao ličnih gestova, ali da mu je jasno da oni neće pomiriti čitave narode i države. Nećete spasiti čovečanstvo, ali ćete spasiti čoveka, a to je poenta angažovane umetnosti, zaključuje Marčelo.

http://rs.n1info.com/a71517/Vesti/Marcelo-u-Pressingu-Kod-premijera-ima-elemenata-putinizacije.html