Jasna orijentacija Vlade Srbije ka čvršćoj saradnji s Vašingtonom

Beograd - Odlazak premijera Srbije Aleksandra Vučića u SAD, uz najavu američkih kompanija da će investirati u projekte Srbije, možemo smatrati znakom jasne orijentacije Vlade Srbije da uspostavlja još čvršću političku i ekonomsku saradnju sa SAD, navodi u razgovoru za Danas Hedvig Morvai, izvršna direktorka Evropskog fonda za Balkan, ocenjujući značaj današnje posete Vučića SAD. Ona dodaje da to ne mora da remeti bilo kakve već ustaljene namere poboljšanja odnosa sa Rusijom, već geopolitičko postavljanje Srbije u poziciju u kojoj se tradicionalno nalazi i dobro snalazi, između velikih sila.

Vučićeva poseta je znak jačanja saradnje s Vašingtonom
"To balansiranje sa pozitivnim razvojnim pristupom 'omekšava' mogućnost pritiska ili bilo kakve ucene od strane velikih sila. Mislim da je spoljna politika Srbije, za razliku od unutrašnje, vrlo uspešno intenzivna i strateški prilično dobro osmišljena", ističe Morvaijeva.
Osvrćući se na nedavnu posetu Vučića Albaniji, naša sagovornica ističe da iako se učinilo da je stabilnost u regionu zagarantovana, očigledno je da tenzije i dalje postoje i da je potrebno jako puno truda uložiti da se održi mir i neguju dobrosusedski odnosi.
"I dalje postoje nerešeni bilateralni sporovi koji uz razne izazove predstavljaju i prepreku na putu evropskih integracija država Zapadnog Balkana. Poseta Premijera Vučića Albaniji je još jedan odlučan korak u nizu da se Srbija suoči sa izazovima i da preduzme konkretne mere za rešavanje kompleksnih i teških problema. Građani obe države bi profitirali od relaksiranijih političkih odnosa, a svakako je pozitivan pristup da su razgovori usmereni i na ekonomski razvoj i saradnju. Nadam se da će uslediti i dalje intenziviranje već postojeće dobre saradnje civilnih organizacija iz Albanije i Srbije i čak bi bilo poželjno da se tome pruži i simbolička podrška od strane dveju vlada", napominje Morvaijeva.
Upitana da li očekuje da prva pregovaračka poglavlja Srbije sa EU biti otvorena ove jeseni, Morvaijeva podseća da se na osnovu "novog pristupa" Evropske komisije u procesu proširenja, poglavlja 23 i 24, koja se tiču pravosuđa, osnovnih prava, pravde, slobode i bezbednosti, otvaraju se prva, a zatvaraju se poslednja.
"To podrazumeva uređenje stanja u nekim od najosetljivijih oblasti za građane Srbije, a i šire, jer recimo borba protiv organizovanog kriminala nije samo unutrašnja stvar države, već prelazi njene granice, tako je sa problemom migracija ili borbe protiv korupcije. Takođe, država će morati da omogući viši nivo zaštite ljudskih prava, uključujući slobodu izražavanja ili okupljanja. Zahteva se da se stvore nepristrasne, efikasne i odgovorne institucije kao i da država pokaže da je u stanju da sprovede preuzete obaveze i da je proces reformi nepovratan. Napretkom u ovim poglavljima se uslovljava proces u ostalim oblastima, a nije baš jasno do koje mere je otvaranje poglavlja samo tehnička stvar ili je i političko pitanje. I implementacija Briselskog sporazuma kao uslov za otvaranje poglavlja 35, koji se takođe vezuje za početak pregovora, nema jasne indikacije za to koja su merila za procenu ispunjenja uslova", poručuje sagovornica Danasa.
Morvaijeva naglašava da se može zaključiti da je ceo proces pridruživanja mnogo više politizovan nego što je to bio slučaj sa ranijim rundama proširenja. "Zato smo valjda i suočeni sa stalnim nagađanjima o tome da li će i kada će se prva pregovaračka poglavlja otvoriti. Međutim, to ne znači da država ne napreduje u ispunjavanju uslova u nekoliko oblasti paralelno, i bez početka suštinskih pregovora. Čak se nekad čini, a na to upućuju i godišnji izveštaji Evropske komisije o napretku u procesu pridruživanja, da države više napreduju u odnosu na poglavlja koji nisu otvorena dok nekad stagniraju u onim oblastima gde su pregovori već krenuli", smatra Morvaijeva.

Tužba Kosova komplikuje pregovore

Povodom najave da će Kosovo tužiti Srbiju za genocid, Morvaijeva ukazuje da takva tužba svakako ne bi pozitivno uticala na normalizaciju odnosa. "Izgradnja poverenja među bivšim sukobljenim narodima je dugotrajan proces, a i najmanje tenzije mogu u velikoj meri unazaditi odnose. U ovom slučaju postoji i visoki politički cilj, a to je uspešna realizacija Briselskog dijaloga, i svaka dodatna komplikacija odnosa može negativno da utiče i na tok pregovora", naglašava ona.

http://www.danas.rs/danasrs/politika/jasna_orijentacija_vlade_srbije_ka_cvrscoj_saradnji_s_vasingtonom.56.html?news_id=302555