ANGELA MERKEL IZVREĐALA PUTINA

Merkelova indirektno Putina uporedila sa krvavim ubicama
Nemačka kancelarka Angela Merkel ocenila je da su pripajanje Krima Rusiji, Islamska država i virus ebole tri najveće pretnje po globalnu zajednicu.
NAJNOVIJE UCENE SRBIMA IZ NEMAČKE: Evo šta Angela Merkel traži od Srbije da uradi ili NEMA NIŠTA od EU!
– Ko bi rekao da će posle 25 godina od okončanja hladnog rata evropski mirovni poredak biti bačen u sumnju aneksijom Krima? Da će širenje virusa ebole destabilizovati nekoliko afričkih država ili da će na Bliskom istoku islamistička organizacija pokušati da ustanovi takozvani
kalifat na teritoriji dve države – navela je Merkelova japanskom listu “Jomiuri šimbun”, pred održavanje samita G7 u zamku Elmau u Bavarskoj.
Ruske vlasti su u više navrata negirale optužbe za “aneksiju” Krima, jer je poluostrvo prisajedinjeno sa Rusijom nakon referenduma. Grupa G7 je unija najnaprednijih svetskih ekonomija Britanije, Nemačke, Italije, Kanade, SAD, Francuske i Japana.
Rusija je u sastav ove grupacije ušla 1997. godine, čime je postala G8. Međutim, isključena je prošle godine u znak protesta što je Moskva podržala referendum na Krimu, gde je većina stanovništva glasala za odvajanje od Ukrajine.
Lideri zemalja G7 potom su odbili da učestvuju na samitu, koji je trebalo da bude održan u Sočiju.
Inače, ove nedelje je nemački magazin “Špigel” u komentaru “o samitu bez Putina” ocenio da je velika greška što ruski šef države nije na samitu i da je Putin, ipak, morao da bude pozvan u Elmau.
(Telegraf.rs)

http://www.telegraf.rs/vesti/1595184-angela-merkel-izvredjala-putina-evo-s-kojim-krvavim-zlocincima-ga-je-uporedila

Zataškavanje ruskih žrtava u Ukrajini

Piše: Vitalij Portnikov, priredila Anamaria Ramač Furman 
Predsednik Rusije Vladimir Putin je 28. maja uvrstio u “strogo poverljive” podatke Ministarstva odbrane o gubicima u “mirnodopsko vreme tokom specijalnih operacija”. Pre toga državnom tajnom smatrali su se podaci o gubicima armije samo za vreme ratnih dejstava. Za njeno odavanje predviđena je kazna zatvora do sedam godina.
Odluka Vladimira Putina da prikrije informaciju o vojnicima koji su poginuli u mirnodopsko vreme jedna od najvažnijih tema prošle nedelje.
Zbog čega je Putin potpisao ovaj ukaz? Da li se sprema za rat ili je samo iznerviran zbog neprestanih potraga za grobovima vojnika poginulih u Ukrajini, članaka u opozicionim medijima і istrage zaštitnika ljudskih prvava?

RSE SPECIJAL: Kriza u Ukrajini

Odgovor na ovo pitanje nalazi se u samom tekstu ovog ukaza.
Putin se ne sprema za pravi, već za takozvani “hibridni rat”. Upravo ovakav rat – kako su pokazali događaji na Krimu i Donbasu – postao je glavni instrument demonstracije njegovog političkog uticaja.
Uz pomoć “hibridnog rata” mogu praktično nekažnjivo da se osvajaju tuđe teritorije, jer međunarodna zajednica može jedino da osudi і da nametne ekonomske sankcije. Pomoću “hibridnog rata” može da se destabilizuje neprijateljska država, što je Putinu i potrebno u Ukrajini. A nakon “hibridnog rata” može da se proglasi i “hibridni svet” koji takođe može da postane instrument destabilizacije.
Jedino što Putinu može da zasmeta je što u “hibridnom ratu” vojnici ginu. Jer, to nije igranje rata. To je pravi rat, sa borbama i žrtvama, a rusko društvo ne može dugo da ne primećuje mrtvačke sanduke і sahrane. Zato je i doneta odluka o prikrivanju takvih informacija, što ruskoj vladi omogućava odrešene ruke.
To znači da će “hibridnih ratova” još biti. Ne samo u Ukrajini. Putin može da sprema nove specijalne operacije u cilju destabilizacije susednih zemalja. Ako u njegov plan ulazi stvaranje “ruskog sveta”, uz pripajanje značajnih delova Ukrajine, Belorusije, Kazahstana, možda i zemalja Pribaltika, bez “hibridnog rata” to neće proći.
Jer, upravo pomoću ovakvog rata je gradio svoj “srpski svet” Slobodan Milošević koji je svojim građanima obećavao da će uskoro svi Srbi živeti u istoj državi.
Putinova obećanja se ne razlikuju mnogo od ideja starog druga iz Beograda. No, sličnim planovima obično sledi isti kraj. I tu, po pravilu, nikakva vojna tajna ne pomaže.
******************
Vitalij Portnikov je ukrajinski novinar i publicista, analitičar i voditelj emisija ukrajinskog servisa Radija “Svoboda”, kolumnista u ukrajinskim i ruskim štampanim medijima.

http://www.slobodnaevropa.org/content/zataskavanje-ruskih-zrtava-u-ukrajini/27051793.html 



                              Ruskokolonaši na letnjem raspustu

Spremni za put: Sanda i Boško sa nosačima kofera

Izvor: dss.rs

 

Bliži se leto, ljudi se masovno pripremaju za godišnji odmor. Većina će i ovaj put na uobičajene primorske destinacije poput Grčke, Turske, Crne Gore, Hrvatske i sličnih. Ima, međutim, i nešto originalnijih turista. Među njima se ističe jedan desničarski mračni par, izvesna Sanda Rašković Ivić i njen koalicioni izabranik, takođe izvesni, Boško Obradović. Ovo dvoje do ušiju u Vladimira Putina zaljubljenih golupčića odlučilo je da od paklenih vrućina utekne pravo na poluotok Krim, koji ih neodoljivo sjeća na izgubljeno Kosovo, te kao takav predstavlja posve logičan izbor za vidanje ljutih nacionalnih rana
No, umesto da se za vize obrate nadležnom predstavništvu Ukrajine, na čijoj se teritoriji Krim nalazi, Sandi i Bošku je žega toliko udarila u glavu da su se greškom, i to nimalo slučajnom, obreli kod ruskog ambasadora Čepurina. Njemu su, kako javljaju „Novosti“, „preneli nameru da tokom leta zvanično odu na Krim i da razgovaraju sa najznačajnijim tamošnjim političkim predstavnicima”.

Štaviše, ne samo da su pobrkali lončiće glede teritorijalne pripadnosti Krima, već su tijekom posete njegovoj putinskoj ekselenciji ustvrdili kako je “Krim Rusija” isto kao što je i “Kosovo – Srbija”, čim su u stvari implicitno priznali da podržavaju neovisnost naše negdašnje južne pokrajine. Uzgred, domaćinu Čepurinu su tom zgodom poklonili i nekakvu “enciklopediju srpske istorije ‘Katena mundi’".

Kao mali znak pažnje, naša redakcija sastavila je skromni predlog programa za krimsko putešestvije geografski vidno dezorijentisanog para Ivić – Obradović kako bismo im pomogli da predstojeći letnji raspust provedu što lepše i bezbrižnije.

Odbor za doček srpskog dvojca: Samo za turiste sa debljim obrazom

Photo: Tanjug/AP

 

 

 

Pošto je Krim daleko, a vrućina nesnošljiva, idealno bi bilo da naši putnici namernici koriste klimatizovano putničko vozilo visoke klase. Avaj, zbog krize koja potresa srpsku desnicu, sumnjamo da će moći da si priušte takav luksuz. Cenimo stoga da je voz jedino prevozno sredstvo za koje je sirotinja iz „patriotskog bloka“ u stanju da obezbedi sredstva. Osim toga, truckajući se u vozu, bogobojažljivi desničari imaće jedinstvenu priliku da na delu pokažu svoj asketizam, jerbo im, kao vajnim pravoslavcima,  duhovno, je li, mora biti ispred materijalnog. U tom smislu ne bi čak bilo loše razmisliti o ideji da na Krim umarširaju na magarcu, poput Hristosa, mada to, sa druge strane, ne bi baš bilo hrišćanski prema nedužnoj plemenitoj životinji. Zato neka izbor ipak ostane na vozu.

Dužina puta logično nalaže da se negde usput zastane radi prenoćišta. U duhu već pomenute štednje, ali i promocije asketskih vrlina na širem planu, ne ide da naši misionari rasipaju novac na hotelski smeštaj, makar bio u pitanju i hotel niže kategorije. Zbog toga je naša topla preporuka da, umesto baškarenja po hotelskoj sobi, dvojac sa kormilarom u Kremlju sa sobom ponese šatorsko krilo i vreće za spavanje, te da u njima zanoće pa taman ih komarci vascele izujedali, čime bi još jednom pružili svetao primer svim ostalim ruskokolonašima kako se žrtvuje za majčicu Rusiju.

Apropo izbora lokacije za šatorsko noćenje, savetujemo Sandi i Bošku da to bude Pridnjestrovlje. Budući da su i tu teritoriju, poput Krima, nasilno okupirale baćuške, par bi imao priliku da preventivno oseti barem delić atmosfere koja će ih sačekati kad stignu na svoje krajnje odredište. Verujemo da će se tamo osećati, ako ne baš kao svoji na svome, a ono svakako kao svoji na Putinovome.

Od prtljaga bi, pored kupaćih kostima, krema za sunčanje, suncobrana, šlaufa, loptice za picigin i ine plažne opreme, valjalo na Krim poneti i prikladne poklone za domaćine, kako običaji i tradicija zapovedaju. Da bi prijateljima sa dalekog ali nadasve bratskog Krima dokazali svoju nedvojbenu privrženost zajedničkom gazdi u Moskvi, mogli bi da svakom od članova

odbora za doček daruju po jednu poveću babušku.

Radost na desnoj strani: Boško i Sanda saopštili Đorđu da ga nose Putinu na poklon

Photo: nsfm

 

 

 

I glavnom bosu, kao prvom među jednakim Krimljanima, takođe bi mogli pokloniti babušku, ali ne običnu, kao ostalima, već pravu pravcatu, od krvi i mesa u (nat)prirodnoj velični! Govorimo, naravno, o Đokuu Vukadinoviću. Bilo bi to verovatno prvi put u povijesti da se poklon više obradovao primaocu negoli primalac poklonu. Jedini je problem što bi rečeni poklon zbog svoje evidentne zadriglosti bio malko previše kabast za secanje, ali nijedna žrtva nije velika kad se treba umiliti Gospodaru koji te 'lebom 'rani.

Nadamo se da će dotični Gospodar biti toliko oduševljen iskazanom mu pažnjom i poštovanjem da će im svima troma dati doživotno rusko državljanstvo i za vjeki vjekov ih zadržati kod sebe. Za njega bi to bio tek simbolični gestić dobre volje, za njih ostvarenje najvlažnijih snova, dočim bi Srbiji nemali teret napokon bio skinut sa ionako nejakih pleća. Posle bismo svakog narednog leta mogli da organizujemo novu turu za Krim, da se rešimo i preostalih ruskokolonaša.

Eh, pusti snovi...

http://www.e-novine.com/entertainment/entertainment-tema/121326-Ruskokolonai-letnjem-raspustu.html 



      Bescarinski izvoz Fiata 500L u Rusiju na sve dužem štapu

Izvor: Danas.rs

Kragujevac - Od oficijelno najavljivanog skorašnjeg (ovomesečnog) početka bescarinskog izvoza "fijata

500L" u Rusiju i druge dve zemlje Evroazijske carinske unije (Belorusiju i Kazahstan), sasvim izvesno, kao što je naš list i upozoravao, neće biti ništa.

Povlašćeni izvoz određenog kontingenta kragujevačkog "velikog fiće", koji je još pre dve godine odobrio, ili "odobrio", gotovo da je svejedno, ruski predsednik Vladimir Putin, u stvarnosti je, reklo bi se, "na sve dužem štapu", a šta će i da li će od tog aranžmana ikada nešto i biti, ostaje da se vidi.

U prilog pređašnjoj nedoumici donekle ide i izjava ministra trgovine Rasima Ljajića, prema kojoj je stav ruskih zvaničnika o bescarinskom izvozu vozila "Fijat" iz Srbije pozitivan, te da saglasnost treba da daju i druge dve članice Evroazijske carinske unije, Belorusija i Kazahstan. On je najavio da će bescarinski izvoz "fijata" iz Srbije biti jedna od tema još nekoliko bilateralnih susreta sa ruskim zvaničnicima, do kraja godine.

- Naravno, kada se donese odluka na nivou Carinske unije, onda još preostaju tehnički razgovori oko detalja vezanih za sam čin izvoza naših automobila, s druge strane je pitanje da li će Rusi tražiti neki reciprocitet i o kom broju automobila se onda radi - rekao je Ljajić.

Za upućene u ovu materiju Ljajić nije rekao ništa novo. Već duže od dve godine, kad je Putin srpskim zvaničnicima u Moskvi obećao da će dozvoliti povlašćeni plasman srpskih automobila na tržištu Rusije, znano je da je stav ruskih zvaničnika s tim u vezi, pozitivan, ali, ispostavilo se, uz jedno ali. To "ali" odnosi se na uzajamne kvote, il(iti) reciprocitet, kako ih Ljajić zove, i na kojima će, prema izjavama više ruskih zvaničnika, Moskva insistirati.

Podsetimo s tim u vezi da je ministar privrede Željko Sertić sredinom prošlog meseca izjavio da bi bescarinski izvoz "fijata 500L" u Rusiju trebalo da počne već krajem maja, ili počekom juna. Reagujući na Sertićevu izjavu, poznavaoci ove problematiku konstatovali su da je start izvoza "fijata" krajem maja, ili početkom juna, iz više razloga - nemoguća misija. Ustvrdili su, sasvim osnovano, i da bi, ukoliko Srbija pristane na "uzajamne kvote" i prihvati da u Rusiju, Belorusiju i Kazahstan, odnosno na tržište od 180 miliona ljudi, izveze 5.000 relativno skupih, a da, zauzvrat, uveze, za oko sedam miliona svojih stanovnika, isto toliko jeftinih vozila (najverovatnije "lada"), taj po srpsku stranu štetan posao, ne bi mogao da počne pre jeseni.

Foto: arhiva Auto.blog.rs / FCA Srbija

http://auto.blog.rs/blog/auto/vesti/2015/06/03/bescarinski-izvoz-fiata-500l-u-rusiju-na-sve-duzem-stapu

Da li će biti održan Mundijal u Rusiji 2018. nakon FIFA skandala? 

Anthony Wesolowsky (Priredio: Dragan Štavljanin)
Iznenadna ostavka predsednika FIFA Sepa Blatera u trenutku kada Svetsku fudbalsku organizaciju potresa skandal zbog korupcije, može izazvati nervozu u Rusiji s obzirom da se sada pažnja usmerava na to kako je dobila organizaciju Mundijala 2018.
Šokantno povlačenje Sepa Blatera usred optužbi za korupciju u FIFA otvara mnoge dileme – na primer, da li se može dovesti u pitanje organizacija svetski fudbalskih prvenstava u Rusiji 2018. i Kataru 2022. godine s obzirom da američko i švajcarsko pravosuđe istražuje navode o korupciji prilikom odlučivanja o domaćinu ovih šampionata.
Katarski i ruski zvaničnici odbijaju navode da su podmićivali pojedine članove rukovodstva FIFA da bi dobili organizaciju, iako se u mnogim medijskim i drugim izveštajima ukazivalo na sumnjive radnje.
Gavin Hamilton, glavni urednik svetskog fudbalskog magazina “World Soccer Magazine”, kaže za Radio Slobodna Evropa da su netačne tvrdnje iz Moskve da je cilj američke istrage da kazni Rusiju.
Po njegovim rečima, tužilaštvo SAD se za sada fokusiralo na istragu navoda o korupciji u regionalnim fudbalskim organizacijama u Americi i Karibima (CONCACAF).
Međutim, to ne znači da ruski zvaničnici ne treba da se pribojavaju pre svega istrage švajcarskih organa.

“Postoje sumnje oko učešća Rusije u nadmetanju jer je bio postignut dogovor o uzajamnog pordšci kandidaturi Španije i Portugalije za turnir 2018. i Katara 2022. Međutim, dok je Katar dobio glasove članova FIFA koji su podupirali špansku i portugalsku kandidaturu, izostala je podrška simpatizera Katara Madridu i Lisabonu, koji su umesto toga glasali za Rusiju. Moskva je uspela da ubedi FIFA da će bolje organizovati prvenstvo od Španije i Portugalije”, objašnjava Hamilton.
On podseća da Moskva uopšte nije bila kooperativna prema Majklu Garsiji (Michael Garcia), američkom tužiocu kome je FIFA poverila istragu kandidature Rusije i Katara.
“Nije mu bilo omogućeno da razgovara sa ljudima iz ruskog organizacionog komiteta, jer mu jednostavno nije dozvoljen ulazak u zemlju. Nakon toga je saopšteno da je uništen kompjuter u kome se nalaze podaci o kandidaturi Moskve”, istiće Hamilton.
Garsija je podneo ostavku prošlog decembra nakon što je FIFA odlučila da objavi samo izvode iz njegovog izveštaja.

On se nije složio sa zaključkom FIFA da nije bilo nepravilnosti u kandidaturi Katara i Rusije, mada ih nije javno optužio.

Eksperti smatraju da je prerano procenjivati da li će švajcarska i američka istraga utvrditi takve nepravilnosti a što bi navelo zvaničnike Svetske fudbalske organizacije da preispitaju odluku o održavanju turnira u Rusiji i Kataru.

U slučaju Moskve vreme nije na strani istražitelja.

“Pripreme za prvenstvo u Rusiji su daleko odmakle. Ostalo je još svega tri godine, tako da bi premeštanje turnira u drugu državu bilo veoma problematično i uključivalo velike sudske troškove”, smatra Hamilton.

Doduše, bilo je takvih presedana. Tako je svetsko prenstvo 1986. održano u Meksiku umesto u Kolumbiji kako je prvobitno planirano.
Međutim, tu odluku 1982. nije donela FIFA već vlada u Kolumbiji koja se suočavala sa ekonomskim problemima kao i sve učestalijim oružanim akcijama gerile M-19.

Vladimir Putin i Sep Blater, oktobar 2014.

FIFA je to prihvatila i ubrzo su SAD, Kanada i Meksiko odabrani kao zamena, pošto se Brazil povukao.

Blaterovo povlačenje je loša vest za Moskvu, piše ruski dnevni list
Komersant.

Rusija je bila jedna od najglasnijih simpatizera Blatera, podržavajući njegov peti po redu izbor za
predsednika FIFA.
Ovaj list podseća da je Blater branio Rusiju od kritika sa Zapada nakon što je odabrana za domaćina Mundijala.
Kada je nedavno izbio skandal u kome je uhapšeno nekoliko visokih zvaničnika FIFA osumnjičenih za korupciju, ruski predsednik Vladimir Putin je branio Blatera, ističući da su američka i švajcarska istraga politički motivisane
Putin je optužio 28. maja SAD zbog “novih pokušaja da proširi svoju jurisdikciju na druge države”. Ruski predsednik je istakao da “nema dilemu” da je cilj istrage da se spreči ponovni izbor Blatera.
Odnosi Zapada i Moskve su dostigli hladnoratovski nivo zbog sukoba u Ukrajini.

Kada je skandal izbio prošle sedmice, ruski zvaničnici su listom negirali da su umešani u bilo kakve nepravilnosti na koje sumnja američka i švajcarska istraga.

“Nema dileme da se svetsko prvenstvo održava 2018. u SAD umesto u Rusiji, onda ne bi uopšte bilo hapšenja”, tvrdi Vasilij Šestakov, poslanik ruskog parlamenta.

Sedam zvaničnika FIFA je uhapšeno u Cirihu 27. maja u sklopu američke istrage. Njima predstoji deportacija po optužbi da su primili više od 100 miliona dolara mita.


http://www.slobodnaevropa.org/content/da-li-ce-biti-odrzan-mundijal-u-rusiji-2018/27052021.html

Ruska kriza nije prošla, vraća se

Rano je reći da je prošla kriza u Rusiji čija je privreda pogođena sankcijama i padom cena nafte, upozorava
guvernerka ruske centralne banke Elvira Nabijulina. 
"Rizici su se ublažili, ali ostaju isti, i treba to da imamo u vidu, nisu sve krize prošle", rekla je Nabijulina i dodala da se finansijski sistem prilagodio novim ekonomskim uslovima, ali da to ne može da se kaže za privredu u celini.
Njena izjava nije saglasna sa optimizmom ruskih vlasti koji su više puta poslednjih meseci izjavili da su prošle najteže teškoće, a predsednik Vladimir Putin je čak odbacio upotrebu izraza kriza.

Prema proceni centralne banke, gubitak prihoda od izvoza biće između 150 i 170 milijardi dolara godišnje u odnosu na uobičajen nivo. Bruto domaći proizvod Rusije pao je u prvom tromesečju, prvi put od 2009. godine, za 1,9 odsto na godišnjem nivou. Iako se rublja oporavila poslednjih meseci, potrošnju i kupovna moć sve više trpe od efekata monetarne krize.

Guvernerka je ovo izjavila dan posle novog znatnog pada rublje, koja je juče izgubila oko tri odsto vrednosti u odnosu na dolar i evro, i pala na najniži nivo u skoro dva meseca, posle ponovnog porasta tenzija u Ukrajni i pada cena nafte.

Ukrajinska kriza i zapadne sankcije zbog umešansti Rusije i pad cena nafte prošle godine već su uvele Rusiju u monetarnu krizu krajem 2014. kada je rublja izgubila oko 40 odsto svoje vrednosti, što je uvelo zemlju u duboku recesiju.

Rublja se znatno oporavila ovog proleća, ali jučerašnja objava Kijeva da su proruski pobunjenici počeli veliku ofanzivu protiv položaja ukrajinskih snaga na istoku zemlje, uticala je na pad cena nafte zbog čega je ruska valuta ponovo oslabila. Nabijulina je rekla da su spojljni uslovi i dalje dosta nepovoljni.

"Naravno, cena nafte raste.. ali i kad se uzme u obzir stabilizacija cene, ona će biti jedan i po put niža od proseka poslednjih pet godina", rekla je guvernerka ruske centralne banke.

Ona je navela da cena drugih ruskih proizvoda koji su tradicionalno namenjeni izvozu takođe pada, i da zato ne treba računati da izvoz ojača rusku privredu.

http://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2015&mm=06&dd=04&nav_id=1000453

Zeman: Ruska televizija laže o sovjetskoj okupaciji 

Predsednik Češke Miloš Zeman otvoreno je optužio rusku državnu televiziju Rosija 1 da laže jer je u
dokumentarnom filmu o Varšavskom paktu sovjetsku okupaciju Čehoslovačke 1968. nazvala odbranom Čeha i Slovaka od navodnog fašističkog puča i agresije NATO.
"Političko rukovodstvo Čehoslovačke je u to vreme imalo podršku ogromne većine društva. Tako da ruska televizija laže i to se ne može komentarisati nikako drugačije, nego da je to novinarska laž", kazao je juče tokom posete jugu Češke Zeman, koga inače kritikuju zbog preterane predusretljivosti prema Rusiji. 
Ruska državna televizija zapanjila je i razgnevila Čehe i Slovake kada je u dokumentarcu povodom 60. godišnjice Varšavskog pakta, emitovanom 23. maja, pravdala agresiju trupa Varšavskog pakta i čitave dve decenije sovjetske okupacije Čehoslovačke potrebom odbrane od puča koji su navodno pripremali češki fašisti i NATO.
 
Ogročenje u Českoj i Slovačkoj je utoliko veće zato što su im se ruski zvaničnici već zvanično izvinjavali zbog okupacije kojom su ugušeni Praško proleće i pokušaj komunista da socijalizam reformišu u poredak "s ljudskim likom".
 
Izvinio se svojevremeno i predsednik Rusije Vladimir Putin koji se distancirao od agresije na Čehoslovačku navodeći da Rusija pravno nema veze s tim zločinom, ali je ipak priznao moralnu odgovornost.
 
"Invazija armija Varšavskog pakta na Čehoslovačku nije bila greška. Bio je to zločin. Na tome naravno insistiram. Naravno da se nije radilo ni o kakvom oružanom prevratu" u tadašnjoj ČŠR, kazao je danas češki predsednik.
 
Neistine u dokumentarcu ruske televizije osudili su i češki premijer Bohuslav Sobotka i šef diplomatije Lubomir Zaoralek koji je zbog toga pozvao ruskog ambasadora u Ministarstvo. Posle sastanka je izjavio da nije zadovoljan ambasadorovim objašnjenjem da zvanični Prag ne treba da pridaje tako veliki značaj tome šta emituje ruska televizija.
 
Šef slovačke diplomatije Miroslav Lajčak preneo je u utorak u Moskvi ruskom ministru spoljnih poslova Sergeju Lavrovu ogorčenje zvanične Bratislave zbog prekrajanja istorije na ruskoj državnoj televiziji, na koju Kremlj ima uticaj.
 
Slovačka diplomatija tražila je zvanično od televizije Rosija 1 da se distancira i demantuje neistine iz dokumentarca koji je emitovala.
"Kao i uvek u tim situacijama, obraćamo se krivcu, izražavamo ogročenje i tražimo da stvari ispravi", kazao je Lajčakov portparol Peter Stano.


http://www.blic.rs/Vesti/Svet/564805/Zeman-Ruska-televizija-laze-o-sovjetskoj-okupaciji