Zemljotres u Nepalu odnosi 20% BDP-a

Prioritet je zadržati priliv stranih valuta i onemogućiti korupciju prilikom korišćenja međunarodne finansijske pomoći, smatraju u Saxo Banci.
Direktne posledice zemljotresa u Nepalu procenjuju se na pet milijardi američkih dolara, ali ukupni troškovi ekonomske krize koju je izazvala ova prirodna nepogoda verovatno će biti mnogo veći. Procenjuje se da bi indirektni troškovi mogli da dostignu i 20 odsto BDP-a Nepala, a zemlja ulazi u fazu nazadovanja i zaostajanja, smatra Kristofer Dembik (Christopher Dembik), ekonomski analitičar Saxo Banke. Infrastrukturna mreža, kao najvažniji faktor ekonomske stabilnosti, gotovo je potpuno uništena, pa nema sumnje da će ove godine Nepal biti u recesiji. Privreda je već sada nakon zemljotresa u jednako lošem stanju kao na primer privreda Zimbabvea.
„Prioritet u ovom trenutku je zadržati priliv novca u stranim valutama. Suprotno onom što obično mislimo, turizam čini manji deo BDP-a Nepala i u 2013. bio je 8,2 odsto, ali je drugi najvažniji izvor strane valute, osim novca koji dijaspora šalje nazad u zemlju. U narednim mesecima međunarodna finansijska pomoć biće od ključnog značaja kako bi vlada i privatni sektor mogli da vrše plaćanja stranim kreditorima i stabilizuju platni bilans“, naglašava Dembik.
Ipak, najveći izazov za Nepal neće biti prikupljanje finansijske podrške već njeno pametno korišćenje. Kao i u mnogim slabije razvijenim zemljama, korupcija je u Nepalu proširena na sve delove društva, pa se uprkos uvedenim međunarodnim mehanizmima kontrole, može očekivati da će 10 do 20 odsto od ukupnog pristiglog novca nestati u različitim prevarama i utajama. To je gotovo neizbežno, poručuju iz Saxo Banke.
„Obnova privrede nakon takvog tragičnog događaja nije jednostavan zadatak. S obzirom na iskustva u drugim državama, dobri rezultati bi se mogli očekivati ako država, na primer, prilagodi monetarnu politiku s obzirom na rastuće veze s Kinom. Kurs nepalske rupije je fiksno vezan za kurs indijske rupije i zbog toga je nepalska ekonomija imala značajne gubitke prethodnih meseci, nakon devalvacije indijske valute. U tom kontekstu, imalo bi više smisla da se nepalska valuta veže za korpu valuta koja uključuje kineski juan“, kaže Dembik.
Dembik navodi i mogućnost takozvanog Ruzveltovog infrastrukturnog plana koji bi finansirala međunarodna zajednica, pa i nadgledala sprovođenje, a mogao bi značajno da unapredi trenutno izuzetno loše stanje. Korišćenje vodnih resursa za dobijanje energije još je jedna od okosnica mogućeg razvoja privrede – Kina je već tu ključni igrač, a u Nepalu bi to značilo ulaganje u obrazovanje lokalnih stručnjaka i poboljšanje poslovne klime.
Potrebna je barem jedna dekada za oporavak od takve krize, a verovatno i više vremena za dobro obrazovan srednji sloj, ali svetlu tačku u budućnosti Nepala predstavlja potencijal, naročito u hidroenergetskom sektoru, zaključuje analitičar danske investicione banke.

http://bif.rs/2015/05/zemljotres-u-nepalu-odnosi-20-bdp-a/