Vešto koristi svaku priliku da se izvuče iz nevolje i da profitira.
Njegova sposobnost uvećavanja kapitala u vremenu kada država propada i građani postaju sve siromašniji je grandiozna.
Taj Lešinar srpskih medija i opasni trovač naše javnosti, ovih dana drži nam preko svoje televizije gebelsovska predavanje o moralu, poštenju i javnoj reči, napadajući besramno zaštitnika građana.
Danas je to zaštitnik građana, juče je to bio Đilas.
Lešinar dolazi da raskomada onoga koga je politički ološ već ubio.
Način na koji danas zloupotrebljava tragediju roditelja ubijenog mladića je najgore lešinarenje tog ostrašćenog julovca, Maminog ljubimca, poltrona i gnjidice, koji je klečao pred Mamom i ljubio joj stopala, kuneći se da je veći komunista od Marksa, Lenjina i Tita zajedno, preklinjući Mamu da ga ostavi u politbirou kao glavnog komesra za uništavanje medija i srpske kulture, koji je pred kamerama svoje bedne televizije izlazio da brani mostove od NATO bombi, izigravajući pinkovanog Čegevaru, koji se kleo da će odbraniti socijalizam i komunizam u Srbiji, usput prazneći kase javnih preduzeća i otimajući sve što mu je Mama poverila, šireći kič, prostakluk, primitivizam, vulgarnost, banalnost i ludilo.
Željko Mitrović je car šunda i prostakluka.
On je pohlepni mešetar koji služi svim režimima.
Protuva koja zna da unovči svoju ljigavost i pokvarenost.
Nije problem što je Željko Mitrović takva hulja, to je njegova
karakterna osobina, problem je što svi režimi prihvataju saradnju sa tim gmazom. Problem je što se, nakon petooktobarskog prevrata, dosovski režim utrkivao ko će pre da gostuje na njegovoj televiziji i ko će pre da bude viđen u njegovom društvu, prokleta potreba skorojevića da se pokažu i da uživaju u svojim budalaština izgovorenim u njegovim emisijama, umesto da se taj skot iste večeri kada je osvojen RTS uhapsi, da mu se televizija nacionalizuje, da finansijska policija napravi detaljno presek njegovog poslovanja u vremenima smrti i da tako, zakonskim putem, bude kažnjen za sve vulgarnosti i bljuvotine koje je godinama prosipao po svojoj usranoj televiziji, da odgovara za ratno huškanje, paljenje šovinističkih vatri, loženje inkvizitorskih lomača, podizanje revolucionarno-julovskih giljotina za sve one koji misle suprotno od režima, za sve one koji se bore protiv režima, taj medijski satrap je bio udarna pesnica totalitarnog režima, brutalni izvršitelj volje Vođe, njegove obožavane žene, Mame, kako su je od milošti zvali kriminalni tipovi, Babe Jule, kako ju je narod ismejavao, bio je neprikosnoveni monopolista medijskog prostora, glavni oglašivač smrti, razaranja, proterivanja, izbeglištva i medijskog ispiranja mozga pučanstvu, zaglupljivanja, zatupljivanja, političkog lobotomiranja, glavni glasnik naših nesreća i stradanja, koje je udavio u banalnosti estrade, koje je sahranio u pesmama silikonskih pevaljki, koje su svoje genitalije nudile zavedenom narodu kao izlaz iz svih naših teškoća, nedaća i problema, taj car estrade, podvođenja, nameštaljki, opijanja, orgijanja,šmrkanja, duvanja i pušenja, mag vulgarnosti, razvrata, perverzija i idiotizma, kralj bahatosti, prevrtljivosti, ljigavosti i puženja pred moćnima, uspeo je da opstane posle petooktobarske kontrarevolucije i da izbegne termidor samo zbog toga što je nova vlast bila ista kao on, malograđanska, folirantska, prevrtljiva, neiskrena i što je volela više pare nego moralne principe, jer kome je do morala neka ide u crkvu, makijavelisti ne žele da pričaju o moralu, oni su praktični, prilagodljivi, nemaju ideologiju, osim pohlepne želje da nagomilavaju novac i da vrše vlast, uz pomoć nekoga ko će pokoriti narod, obesmisliti svaku zdravu misao, ko će, poput zlikovačkih NATO bombi sa osiromašenim uranijumom, razoriti našu javnost, kulturu i medije, koji će svojim subverzivnim delovanjem uništiti osnovne institucije građanske države, bacivši ih sve u živo blato politike, taj i takav neponovljivi lik naše tranzicije opstao je posle građanskog cunamija nezaklanog dela srpskog naroda samo zbog toga što se preko noći uvukao u prkno novoj vlasti, što je ponizno pao na kolena, plakao neutešno i kajao se zbog svojih razbojničkih postupaka, što je ljigavo puzao, molio i preklinjao novu vlast da ga ne satru, da mu ne oduzmu imovinu, da mu ne prisvoje televiziju, jer šta će njima televizija kada on bolje zna od njih da im napravi sve što budu tražili, uigran je dobro, zna kako se to radi, nema predrasuda, profesionalac je u zločinu, nije važno ko je naručilac ubistva, važno je da se odradi posao, a on može, bez ikakvih problema, sve sa šiškicama u očima, tako da se dopadne frigidnim gospođama nove vlasti, trepteći svinjskim okicama kao svraka na julovinu,sve to da odradi, onako nonšalantno, bez problema, brate opušteno, što bi se reklo na večeri sa budućim prvim
demokratskim premijerom, uslikan za tu priliku, da svi njegovi
oponenti vide da se on na vreme prestrojio, da zna od kuda vetar duva, da je proračunat i kalkulant, da ne želi da piša uz vetar, jer je glupo da zapiša sebe, nego treba zapišavati sve one koji ne shvataju kako svet funkcioniše, koji ne shvataju ko vlada, koji se kurče, koji ne savijaju kičme, koji glume neke jebene moralne vertikale, mada to u svetu potrošačke civilizacije uopšte ni ne postoji, nego postoji samo jedna te ista logika da će jači da tlači ili, kako bi rekao naš pametni narod, da neko jebe a neko mora da bude jeban, shodno principima raspodele seksualne moći, pa je za njega, belosvetsku protuvu i hohštaplera, prihvatljivo samo stanje u kome neće biti jebana strana, nego će biti na strani onih koji vladaju, a pošto to sam ne može, jer je slina i mekušac, nema harizmu da bude vođa, onda je za njega prihvatljivo da se uvuče u debelo crevo najmoćnijeg mužjaka i da tamo nađe svoj spas, da pronađe svoj mir i zaštiti svoj oteti kapital, dok taj mužjak krvnički kara celu naciju svojom idiotskom potrebom da oplodi istovremenosve ženke u svom čoporu i da sve proždere kroz svoju guzicu u kojoj se tako udobno smestio najveća zvezda Pinka.
To da će svetom večno vladati totalitarni tipovi, koji vole medijski
da onanišu po porobljenom narodu, da će intelektualni masturbatori da im se priključe u zajedničkoj eksploataciji nejači, to je Lešinaru bilo jasno od prvoga dana kada je bacio gitaru i privukao se politici, jer se svirkom za čitav život ne može da zaradi kao u jednom reklamnom bloku u udarnom terminu na gledanoj televiziji, pa zašto bi on, nadaren da bude manipulator i bitanga, gubio dragoceno vreme svirajući po oktoberfestu, ako može mnogo bolje da zaradi služeći režimu, preuzimajući najslabiju kariku u funkcionisanjun tog režima – medije, koji su, sve do njegove pojave, imale tu komunističku ukočenost, partizansku ograničenost i socijalističku neefikasnost, pa je on
čvrsto rešio da sve to promeni, bez obzira na ideologiju totalitarnog režima, jer njega nikakve ideologije uopšte ne zanimaju, iskreno misli da on sve te ideologije može da nabije na onu stvar, ideologije su samo šminka za blesavi narod, maska koja prikriva zlikovačke namere, pa je on odlučio da služi totalitarnom režimu kao takvom, sa svim njegovim moćima i željom da večno vlada, da mu bude na usluzi i da mu završi veliki deo posla oko toga da obezbedi dugotrajnu vladavinu, što
njemu savršeno odgovora, jer periodično menjanje vlasti je nesigurno, opasno i preskupo za njega, pa je, dakle, daleko sigurnije da se totalitarni sistem uopše ne menja, da on opstaje, uprkos promenama glavnih glumaca te tragedije, što njemu otvara ogromno polje za kreaciju na poslu kako da medijski zaglupiti narod, kako ga odvući od politike i okupirati mu vreme beznačajnim stvarima, budalaštinama, kako bi se izbegli protesti obespravljenih ljudi, pobune očajnika ili, daleko bilo, revolucija porobljenih na ulicama, čega se plaše svi režimi, taj strah od pobune ulice imaju svi političari koje je upoznao, pa on njima treba, to je sada potpuno jasno, prošlo je nekoliko dana niko ga nije uhapsio, niko mu imovinu ne konfiskuje, znači, ništa se neće dogoditi, totalitarni sistem vladavine ostaje, što je njemu i najvažnije, jer je on zadužen za opstanak totalitarnog sistema, preventivno deluje protiv svih oblika građanskog nezadovoljstva, treba potpuno uništiti svest o nezadovoljstvu i to se najbolje radi kroz pinkovanje naroda, ispiranje mozga nebitnim stvarima i dešavanjima, opštom kretenizacijom društva,iskreno, a ko to
može bolje odraditi od njega, medijske vaške,nema toga ko se može meriti sa njim, već je režirao ta događanja naroda, odbrana mostova i sve što pomaže režimu da se održi na vlasti, ali ako taj režim napravi takve strateške greške i sam sebe ugrozi u vršenju vlasti, on im nikako ne može da pomogne, jer on nije zadužen za personalna rešenja, nego za sistemska, koja se odnose na održavanje totalitarnog režima kao takvoga, bez velikog ulaženja u ideologiju tog režima, da li, molim vas, neko pita hirurga o politički stavovima njegovog pacijenta, ne, ne pita, hirurg radi svoj posao, bez obzira ko mu je pacijent, odnosno važni su mu dobrostojeći pacijenti, jer od njih može da se dobro naplati, pa se i on ponaša krajnje profesionalno i svoje usluge, a šta su to nego usluge, stavlja na korist totalitarnog režima i traži da se te njegove usluge dobro plate, on je, ipak, privatnik i mora da živi od novca, ne radi za slavu i položaj, nego, brate, za konkretan i opipljiv novac, koji mu je dostupan samo ako je uz vlast i ako njima služi, jer ako nije blizu vatre onda ne može ni da se ogreja, te je njemu potpuno svejedno da li sedi sa Despotom i Mamom ili sa Đinđićem i njegovom nazajažljivom kamarilom koja hoće svake večeri da gostuje na njegovoj televiziji, svake večeri, samo oni, niko drugi, nikakvi politički oponenti, okupirali su mu televiziju, prisvojili je, ali, sreća njegova, bolje da su tako alavi i da hoće da se slikaju, bolje je da su takvi, jer se sa takvima brzo može nagoditi, ako neki reket mora da plati spreman je i za to, sve je to samo biznis i ništa lično, bolje je da on bude njihov promoter, nego neko drugi, opasna su vremena, još gore oktobarske vatre na ulicama i nikada čovek ne zna kada neki revolucionar sa ulice može da bane u njegovu vili, da ga uhapsi i da ga obesi za prvu banderu na ulici kao primer svima onima koji su učestvovali u zločinu totalitarnog režima, ali ostali su nekažnjeni, nego im je omogućeno da se ponovo bogate, sam on se hvali da zarađuje još veći novac, da visi kao primer svima i pouka da se izdaja i konvertitsvo u surovim vremenima mora platiti glavom.
Tako je Lešinar opstao i uvećao je svoju imperiju na ljudskoj
gluposti i alavosti političara, tako je postao medijski mag,
nedodirljiv i neprikosnoven u regionu, tako je sagradio svoju
imperiju, godinama ne plaćajući porez državi i eksplatišući sve koji za njega rade, tako je postao udarna pesnica dosmanlijskog režima, uvečao svoj kapital i spremno dočekao svoje stare pajtaše iz dobrih starih vremena Despotovo vladavine, ponudio im se da odradi ono što najbolje zna i danima, oni ga prihvatili kao rođenog i evo, danas, ponovo imamo jahače Apokalipse, koji nas truju, prete, kritikuju i drže moralne pridike, jer im je vlast dozvolila tek sada da plate porez, čereče koga hoće i kako hoće, koristeći nacionalne resurse za svoju privatnu televiziju, kao da je nacionalni resurs njegova lična stvar, kao da mu je to dedovina, pa on ima pravo da radi na svojoj privatnoj televiziji šta on hoće, na tu njegovu izjavu korumpirani službenici RRA ne smeju da se oglase, jer da nisu korumpirani uzeli bi za uši tog govnara i izbacili bi ga iz nacionalne frekvence da ne zagađuje više medijski prostor svojim bljuvotinama, ne shvatajući da mora da poštuje to što su mu dodeli nacionalnu frekvencu, da on nema pravo da vodi krstaški i lični rat protiv ljudi koji mu se ne sviđaju ili sa kojima je vrh režima u ratu, da to nije dozvoljeno, da je to zloupotreba nacionalnog resursa, da napadnuti nema gde da se brani, da
je takvo postupanje privatizacija nacionalnih resursa, da on nema pravo da privatizuje nacionalne resurse, ako hoće da bude veliki baja, onda mu treba oduzeti nacionalnu frekvencu, pa neka sam gradi svoju mrežu, neka ulaže novac koji je prisvojio oglašavanjem javnih preduzeća, neka pušta na takvoj svojoj televiziji šta god bude hteo, ali preplata na taj kanal televizije će bito sto evra mesečno, pa ko izvoli neka plati.
Pink ne treba zabraniti.
Pinku treba oduzeti nacionalnu frekvencu.
Treba im uvesti porez na šund i dati im plaćeni kanal.
Ko hoće da gleda Pink neka plati i to je tržišni način poslovanja.
Željko Mitrović mora, zajedno sa drugim tajkunima i političarima, da odgovara pred Zakonom o poreklu kapitala od 1989 do 2015 i Zakonom o konfiskaciji imovine stečene na privilegijama i monopolskom položaju. Mora im se konfiskovati imovina. To je jedina kazna koje se oni plaše.
Mora im se imovina preneti u penzione i socijalne fondove, kao i u fond za zapošljavanje.
Željko Mitrović je taličan.
Koga on politički podržava taj sigurno propada.
Svuda oko njega se širi nesreća, smrt, hapšenja,afere i zločini.
Sada je postao udarna pesnica Ace Dramosera.
Pušta ga na svaki sat.
Pušta ga uživo i reprizira nekoliko puta dnevno.
To je odlično.
Samo tako neka nastavi.
Tako je radio i sa Baba Julom, dok Despot nije izgubio vlast.
Aca Dramoser ništa nije naučio iz tragedija porodice Miloševića.
Ništa nije naučio iz tragedije Đinđića.
Njegovo sadašnje zlostavljanje javnosti će mu se vratiti kao bumerang na sledećim izborima.
Lešinar se zlobno smeje i priprema za novu vlast.
Propašće i ovi kao što su propali i oni pre njega.
Ali, važno mu je da se totalitarni sistem vlasti ne menja.
To je presudno važno.
I da političari vole da se slikaju na televiziji.
Na to on uvek računa.
Problem će tek imati kada, nakon rušenja ovih izdajnika i konvertita, dođe neka nova narodna vlast.
Kada dođu neki novi, prosvećeni ljudi koji preziru pink ideologiju.
Koji se neće pomamiti da bi gostovali na toj diverzantskoj televiziji.
Koji će, napokon, Željka Mitrovića privesti zakonu.
Čekamo to vreme!
Koje sigurno dolazi.
Pozdravljam što Pink pušta premijera do besvesti.
Tako direktno pomaže da se narodu ogadi.
To je siguran put njegove političke propasti.
Željko Mitrović se nada da će opstati.
Računa na ljudsku poshlepu i sujetu.
Zato pozivam sve javne ličnosti od integriteta da ne gostuju na Pinku.
Ja nikada nisam gostovao.
Nemojte da dajete legitimitet saučesnicima u zločinu.
Beograd, 02.05.2015.
http://www.dragas.biz/zeljko-mitrovic-lesinar/
Нема коментара:
Постави коментар