Zamislite da vas neko vraća u Titovo vreme kao što Putin nas vraća u Staljinovo

Ljudima je masovno danas moto “Have a fan” (zabavi se) a ja bih rekao “Try to think” (pokšaj da misliš) - kaže ukrajinski reditelj Sergej Loznica čiji je dokumentarac "Majdan" večeras (20) na programu "Beldoksa".

Sergej Loznica u Beogradu

U svom filmu “Majdan” iz 2014. Loznica prati razvoj sukoba u Kijevu, od poletne atmosfere prvih dana okupljanja, do sukoba sa snagama Janukovičeve policije i javnog ispraćaja poginulih. Ovaj dokumentarac (130 min) kako
je u najavi napomenuto, sastoji se od malog broja statičnih kadrova koji u opštem planu prikazuju dešavanje.

Šta je bio vaš ključni motiv da radite ovaj film i koja je njegova uporišna tačka?
- Kao čovek koji se filmom bavi smatrao sam da mi je na neki način dužnost da uradim taj film. To što se dešava je izuzetno važan momenat u našoj istoriji, a rekao biih i u istoriji Evrope. Sve što se zbiva je vrlo ozbiljno. To je prva antisovjetska revolucija. Nju su pokrenuli obični ljudi koji u toj zemlji žive. Ključno pitanje te borbe je borba za dostojanstvo. Ljudi neće da budu robovi.

Da li mislite da iza Ukrajinske krize stoje (svetski) tokovi novca?
- Ne, ne mislim.
 
Nisu li se svi ratovi kroz istoriju, ili bar velika većina, pre ili kasnije ispostavili kao rezultat borbe oko moći, novca, interesa nekolicine za koje  je ginula većina?
- Ovo nije tako. Nema sumnje da će tu neko dobiti, a neko gubiti novac ali to nije osnovni motiv. Osnovni motiv je da ljudi neće da žive u sovjetskom društvu. Zamislite da vas neko tera da se vratite u Titovo vreme kao što Putin nas vraća u Staljinovo. Da li bi pristali? Tu je na delu i konfrontacija dva različita mentaliteta, dve kulture… Vi koristite termin “kriza”, a to je pogrešno.
 
Ispravite me.
- Sada više nije kriza, sada je rat. Ako sused dođe s armijom na vašu teritoriju onda je to agresija i rat. Niko nijje želeo da okupira deo Rusije ali je Rusija htela da okupira deo Ukrajine.

Jeste li prvi put u Beogradu? Koji je vaš utisak?
- Kao u Sofiji ili drugim gradovima bivših socijalističkih zemalja. Toliko mesta i građevina na čijim se licima vidi da o njima niko ne brine, da nema svesti o javnom, o opštem dobru.. Ljudi ne znaju kuda i kako odlazi novac od poreza, šta se dešava, neko očigledno prisvaja, otma... Oseća se to, vidi se.
 
Šta poručujete publici u Beogradu?
- Hajdemo u bioskop na dobre filmove. Pustimo politiku. To su dve potpuno različite stvari. Vidite, ljudima je masovno danas moto “Have a fan” (zabavi se) a ja bih rekao “traj to think” (pokšaj da misliš).

http://www.blic.rs/Kultura/Vesti/556969/Ukrajinski-reditelj-Zamislite-da-vas-neko-vraca-u-Titovo-vreme-kao-sto-Putin-nas-vraca-u-Staljinovo

Koliko dugujemo Putinu i šeiku?

On ima zašto da se smeje...Nama nije smešno: Šeik UAE Bin Zajed

Građani Srbije, posle Svetske banke, najviše su dužni šeiku Muhamedu bin Zajedu, Vladimiru Putinu i Sji
Đinpingu. Naime, šeik Ujedinjenih Arapskih Emirata i predsednici Rusije i Kine odobrili su Srbiji zajmove od preko 1,6 milijardi evra. Šeik Bin Zajed, tj. UAE (milijardu dolara već sada dugujemo) mogao bi da postane pojedinačno apsolutno naš najveći poverilac ako premijer Aleksandar Vučić posluša savet MMF i ponovo zatraži zajam od njega.

I njima dugujemo "boga oca": Vladimir Putin i Sji Đinping

Ako bi Vučić uspeo da odobrovolji šeika da ponovo izađe u susret Srbiji, jedan od najpovoljnijih kredita sa
kamatnom stopom od svega dva odsto iskoristio bi se za vraćanje daleko skupljih pozajmica. U tom aranžmanu bi, procenjuje se, državi ostalo viška 75 miliona evra, što bi nam MMF, kako saznaje “Blic”, priznao kao budžetski prihod. Ekonomista Ljubomir Madžar smatra da bi takav potez bio idealan.
- Pozajmiti jeftino i vratiti skupe dugove, to bi bilo dobro ako je to uopšte moguće. Pozajmica koju smo uzeli od Arapa imala je kamatu na nivou vrlo povoljnih uslova koje daje Svetska banka. A to su najslađi krediti - objašnjava naš sagovornik.

Slatki su Srbiji bili i neki drugi krediti. Vladimiru Putinu, koji je dao zeleno svetlo da se Srbiji odobri kredit od 800 miliona dolara, zasad dugujemo tek polovinu tog iznosa jer smo samo toliko novca zasad povukli.
Dužnički odnos imamo i sa Kinom, koja je kreditima u vrednosti od više od 300 miliona evra finansirala nekoliko investicionih projekata. Ako se izuzme stari dug prema Londonskom i Pariskom klubu, koji datira još iz doba SFRJ, Srbija se najviše zadužila kod Svetske banke, čak dve milijarde evra. I te pozajmice su nas najmanje koštale.
- Mi nemamo mnogo izbora jer iz tekućih priliva ne možemo da pokrijemo tekuće izdatke. Mi smo dugo i često na račun javnih investicija uspevali da obezbedimo sredstva za tekuće potrebe, za preživljavanje, a to je najgora opcija - kaže Ljubomir Madžar.
Nagli rast našeg duga počeo je 2008. i od tada raste. Poslednji podaci Uprave za javni dug pokazuju da je Srbija zadužena 24,2 milijarde evra.

http://vesti-online.com/Vesti/Ekonomija/490790/Koliko-dugujemo-Putinu-i-seiku

Zurof: Velike sile se kreću prema hladnom ratu

NOVI SAD -

"Glavno pitanje koje se nameće povodom obeležavanja 70 godina od pobede nad fašizmom nije politička i

društvena klima na Balkanu, već u kakvoj političkoj klimi SAD, Rusija i Velika Britanija obeležavaju ovaj dan - to je pravo pitanje. Dan pobede se obeležava u klimi povećane sumnje i neprijateljstva i mislim da se odnosi velikih sila kreću prema novom hladnom ratu", izjavio je za O radio direktor jerusalimskog Centra Simon Vizental i počasni građanin Novog Sada, "lovac na naciste" Efraim Zurof.

Naš sagovornik kaže da je ovo "vrlo opasan i zabrinjavajući fenomen, ali mi ne znamo šta će se dogoditi."

- Drugim rečima, situacija ne mora obavezno dovesti do hladnog rata, ali se mnogo loših stvari dogodilo u proteklih nekoliko godina i ovo je očigledno zabrinjavajuće, kaže Zurof, misleći pri tom na rusku aneksiju Krima i podršku koju predsednik Ruske federacije Vladimir Putin pruža otcepljenju istočne Ukrajine.

Na pitanje da li bojkotom moskovske parade Zapadni lideri omalovažavaju tekovine savezništa, antifašizma i podređuju ih ideološkim i dnevnopolitičkim potrebama, Zurof kaže:

- Razumem zašto me to pitate i to je vrlo važna tema. Znate, kada je obeležena 70. godišnjica oslobođenja Aušvica napisao sam da je Putin morao biti pozvan. Istovremeno, to nije isto kao odlazak na proslavu u Moskvu. Nema sumnje da je saradnja između Zapadnih i Istočnih saveznika dovela do pobede nad nacističkom Nemačkom ali su događaji iz nekoliko prethodnih godina problem. Zapad jasno želi da iskaže nezadovoljstvo aneksijom Krima i podrškom otcepljenju istočne Ukrajine i ovo je način na koji to čine.

Drugim rečima, postoje dva načina da posmatramo Rusiju: jedna je da kažemo da je Crvena armija oslobodila Aušvic, Berlin i veoma je važno da to zapamtimo. Bez Crvene armije, nejasno je kada bi nacistička Nemačka bila poražena. S druge strane, za ljude u Istočnoj Evropi njihova pobeda nad Nemačkom vodila je komunističkoj dominaciji naredne 44 godine. To se nije dogodilo na Zapadu - kada je Pariz oslobođen Francuska je bila slobodna, a isto važi za Belgiju, Holandiju, Zapadnu Nemačku i druge zemlje. Ovo je vrlo kompleksan i komplikovan problem, podvlači Zurof za O radio.

Po pitanju mogućnosti prevazilaženja političkih nesuglasica zarad nadideoloških tekovina i slanja jedinstvene poruke svetu, da se fašizam više nikada neće tolerisati, Zurof nam je rekao:

"Jako je teško odgovoriti na ovo pitanje. Zapravo, ne znam odgovor na njega", kaže naš sagovornik, kog smo zamolili da prokomentariše reakcije velikih sila na skandaloznu odluku ukrajinskog parlamenta da izjednači zločine komunista i fašista:

"Reakcija evropskog parlamenta, Amerike i Velike Britanije nisu bile dovoljne. Mi smo protestvovali protiv toga, ali to ne znači da je Putinova aneksija Krima i podrška secesiji istočne Ukrajine opravdana. Postoji razlika između nacističke, fašističke države, i borbe oko istorije. Borba oko istorije ne znači da je zemlja fašistička i isto važi i za Baltičke zemlje. One su demokratske, verovali ili ne, iako su radile neke vrlo loše stvari tokom Drugog svetskog rata i Holokausta. Mi se borimo protiv toga ali to ne znači da ćemo reći da su nacističke diktature, to je apsurd. Ko zna šta je sledeće na Putinovom umu, on je opasan po svetsku stabilnost, a Velika Britanija i SAD očigledno ne znaju kako da se nose s njim", zaključuje Efraim Zurof, koji će tokom leta posetiti beogradski logor "Sajmište".

http://www.rtv.rs/sr_lat/drustvo/zurof-velike-sile-se-krecu-prema-hladnom-ratu_597546.html

Promenio je Rusiju, ali i svet

Njegovi kritičari kažu da je uveo svojevrstan tip autokratije, dok oni koji ga podržavaju navode da je zaslužan za stabilnost uspostavljenu nakon perioda Borisa Jeljcina, a aplaudiraju mu zbog načina na koji se ophodi prema Zapadu, piše Gardijan povodom petnaestogodišnjice vlasti ruskog predsednika Vladimira Putina.

- Nekoliko dana pre nego što je izabran za šefa države 2000. godine, Putin je u izjavi za Bi-Bi-Si kazao da je Rusija "deo evropske kulture" te da "ne isključuje mogućnost priključenja NATO. "Ne mogu da zamislim svoju zemlju izolovanu od Evrope i, kako često kažemo, civilizovanog sveta".
Većina se slaže da je Putin uspeo da sredi haos i preuredi zemlju nakon ere Jeljcina. Neiskorišćeni proizvodni kapaciteti i porast cena nafte, glavnog izvoznog proizvoda Rusije, pomogli su ovoj zemlji da zakorači u doba prosperiteta bez presedana. Dohoci su duplirani između 1999. i 2006.
Ipak, na međunarodnom planu Rusija se danas suočava sa izolacijom, ističe Gardijan, pod sankcijama je, a postoji i mogućnošću novog Hladnog rata. Kod kuće, uprkos ekonomskom padu, Putin uživa možda čak najveću stopu popularnosti koju je zabeležio neki stanar Kremlja - u februaru ga je podržavalo 86 odsto građana.
Oni koje je iznenadila Putinova aneksija Krima, što je kasnije podgrejalo konflikt u istočnoj Ukrajini, trebalo bi da imaju na umu: šest godina ranije postavio je kalup za "Putinovu doktrinu" u Gruziji. Rusija će koristiti trupe da zaštiti svoje interese u sferi uticaja koji se graniči sa NATO, piše Gardijan.
U vreme Jeljcina Rusija je zagovarala politiku kakve-takve saradnje sa NATO. To se, međutim, promenilo od kada je Putin na vlasti. "Novi agresivni stav" brine Poljsku i Baltik, ali i nordijske zemlje, navodi britanski list. Čak su i Švedska i Finska počele glasno da razmišljaju o ulasku u NATO.
Putin je preuzeo vlast u trenutku kada je broj stanovnika Rusije alarmantno opao. Rusija - koja je imala 150 miliona stanovnika u vreme pada SSSR - gubila je u proseku po milion ljudi godišnje - što je rezultat kako opiranja ljudi da proširuju porodicu zbog ekonomske nesigurnosti tako i činjenice da je umirao veliki broj mladih. Od 2010. beleži se porast broja stanovnika, a tajna je, ukazuju poznavaoci prilika, uglavnom ekonomske prirode - finansijska situacija mnogih Rusa znatno se popravila u vreme Putina tako da se sve veći broj građana usuđivao da ima više dece. Statistike pokazuju da Rusija sada broji 146 miliona ljudi, što je povećanje u odnosu na 142 miliona 2008. Ako je Jeljcin bio stalno u džepu Amerike, Putin je stalno na njenim leđima, ukazuje Gardijan.

Putinizmi

Povodom petnaeste godišnjice vladavine Putina, Sputnjik je objavio neke od njegovih izjava: O idiotima 2000. godine: "Ako čoveku sve odgovara, on je totalni idiot. Normalnom čoveku zdrave pameti ne može uvek sve da odgovara" O "odlivu mozgova" 2003. godine: "Ako mozgovi odlaze, znači da postoje. To je dobro. Znači da su visokog kvaliteta, jer u protivnom nikome ne bi bili potrebni i ne bi odlazili". O Hodorkovskom: "Treba uvek poštovati zakon, a ne samo kad vas uhvate za j..." Odgovor Hilari Klinton na izjavu da (Putin) nema dušu: "Mislim da državnik u najmanju ruku treba da ima glavu. U izgradnji međudržavnih odnosa ne treba se rukovoditi emocijama, već fundamentalnim interesima svojih zemalja." 

http://www.danas.rs/danasrs/svet/globus/promenio_je_rusiju_ali_i_svet.12.html?news_id=301334

Fiat ne učestvuje u pregovorima o izvozu modela 500L u Rusiju 

Kako prenosi Fonet, generalna direktorka Fijat Krajsler automobili (FCA) Srbija Silvija Verneti Blina izjavila je da u toj kompaniji pomno prate, ali da ne učestvuju u pregovorima ruskih i srpskih zvaničnika o bescarinskom izvozu modela Fijat 500L u Rusiju.
Biće nam veliko zadovoljstvo da postignu dogovor, koji bi bio od koristi ne samo za Srbiju, već i za kompaniju FCA Srbija. Smatramo da na taj način možemo da napravimo prodor na rusko tržište, rekla je Verneti Blina za Danas.
Ona nije odgovorila na pitanje lista, da li će i kada u Kragujevcu početi proizvodnja novog modela automobila, uz napomenu da su u FCA Srbija zadovoljni prodajom modela 500L na evropskim i američkom tržištu.
Izvor: Fonet
Foto: arhiva Autoblog.rs / Tanjug.rs

http://auto.blog.rs/blog/auto/vesti/2015/05/09/fiat-ne-ucestvuje-u-pregovorima-o-izvozu-modela-500l-u-rusiju

 Nemoguće da se Skoplje okrene Rusiji

Skoplje - Politički međuetnički odnosi, ali i svakodnevna međuetnička komunikacija u Makedoniji je vrlo složena. Zato su, malo je reći, interesantne velike nade makedonske opozicije u gotovo presudnu pripomoć albanskih stranaka ili nezavisnih albanskih intelektualaca u naumu da se premijer Nikola Gruevski prinudi na ostavku, a vladajuća VMRO-DPMNE na formiranje prelazne vlade. O ovim pitanjima za Danas je govorio Albert Musliju, predsednik Agencije za demokratsku integraciju iz Gostivara.
Da li većina u albanskoj populaciji podržava zahteve opozicione SDSM da vlada podnese ostavku i da se, bez izbora, formira prelazna vlada?- Da je podrška kod Albanaca za zahteve Zaeva (šef SDSM, prim. R.Ć.) maksimalna, to je nesporno. Jer status Gruevskog kod Albanaca je i pre ovih "bombi" bio minimalan, podrška njemu možda je bila na istorijskom minimumu, od svih dosadašnjih premijera Makedonije. Tako da bi DUI (albanska stranka u vladi) ili albanska politička elita imala podršku za svaki potez koji bi značio zamena Gruevskog ili prelaznom vladom ili nekim drugim. Ali zamena Gruevskog, koji je sada predsednik VMRO-DPMNE i premijer, nekim drugim iz VMRO je neizvodljiva. To nije opcija. Znači, zamena Gruevskog nekim iz druge partije bi bila podržana od albanskih glasača u svakom slučaju.


Da li bi se moglo dogoditi da DUI izađe iz vlade, a da Gruevski napravi koalicioni sporazum sa DPA Menduha Tačija?- Ne verujem da je to više moguće. Možda je to bio adut Gruevskog pre ovih ‘bombi’, ali verujem da opozicija ima dovoljno snimaka Tačija da on to više ne može da proda svojim članovima. To bi više bila improvizovana multietnička vlada nego stvarna vlada između dva politička aktera dveju etničkih zajednica. Zato što po našem ustavnom poretku Gruevski može da napravi vladu i bez albanskih partija, nije to zabranjeno, ali je neodrživo - Gruevski bi ušao u još veće probleme za Makedoniju zato što bi to onda generisalo i promenu Ustava, pa bi konsenzualni izbor vlade morao biti prenet u ustavna rešenja, a ne samo kao džentlmenski politički dogovor.
Neki albanski autori optužuju vladu Gruvskog i Ahmetija da vodi putinovsku politiku. Da li je to problem Gruevskog?- Za mene bi albanska partija na vlasti bila podjednako kriva kad bi postojali mehanizmi da imamo realnu podelu vlasti. Mi nemamo realnu podelu vlasti u Makedoniji. To se videlo i prilikom izbora predsednika Makedonije, koji se bira većinskim principom čime se nadglasava albanski interes. U ovom ustavnom poretku, Albanci ne mogu u istoj meri da podele krivicu za to što se dešava u Makedoniji zato što nam je sistem takav. A 2001. je bila inicijativa da se i budžet i vlada izglasavaju Badinterovim principom, da se to desilo, onda niko ne bi mogao da amnestira DUI. Ali DUI realno nema svoj deo vlasti u ovoj vladi u kapacitetu u kome ga ima VMRO.
 A da li su istočno orijentisani? - DUI? Albanska partija? Ne. Ne. Ne.
Pa i Gruevski je na vlast došao kao zapadni čovek?- Jeste i on je došao kao zapadni čovek na vlast, ali najveći glasnogovornici i inicijatori od međunarodnih partnera naših koji insistiraju na odgovornosti onih koji se čuju u snimljenim telefonskim razgovorima su Nemci, koji su se ranije videli kao najveći podržavaoci Gruevskog i oni koji su digli kapacitet VMRO-DPMNE pre nego što su došli na vlast. On je možda došao kao zapadni čovek, ali on nije isporučio to što je trebalo da isporuči. I videlo se zadnjih godinu-dve-tri, on se okretao i prema Istoku kao alternativi. Da li je to bila strategija pregovaranja sa Zapadom ili je bio iskren, to zna on najbolje sam. Ali objektivno je da je on poslednjih godina insistirao na balansiranju između Zapada i Istoka, što ne može da prođe ovde. Prvo, vi imate u startu minimum 40 posto građana koji su "anti", ne samo Albanci nego i druge manje zajednice su za Zapad, a onda ako je u makedonskoj zajednici i izbalansirano između Istoka i Zapada, ukupno imate oko 70 odsto onih koji su za Zapad. Tako, da se naša službena politika orijentiše prema Istoku, to je nemoguće. 

Albanci i Makedonci nikad bliži

Opozicija tvrdi da prvi put postoji jedinstvo građana za raspuštanje ove vlade?
- Da, to zaključujemo na osnovu svega što se dešava. Nikad Albanci i Makedonci nisu bili bliži protiv nečeg nego što su sada. Čak i neki incidenti koji su bili na graničnom pojasu nisu generirali veće tenzije, po javnim nastupima i socijalnim mrežama se vidi da su skoro svi bili protiv tih incidenata, što nije bio slučaj 2001. Dakle, ovde nema atmosfere među građanima da uđu u konflikt između dva etnikuma.

http://www.danas.rs/danasrs/svet/globus/nemoguce_da_se_skoplje_okrene_rusiji.12.html?news_id=301452

Negativne ocene zbog parade

Učešće predsednika Srbije Tomislava Nikolića i pripadnika Vojske Srbije na paradi u Moskvi biće negativni ocenjeno u nekim krugovima EUPercepcija dobrog dela EU je prilično negativna prema Rusiji, pre svega među državama koje su u bližoj prošlosti imale nagativno iskustvo sa Sovjetskim Savezom, ukazao je Novaković.
Pominjući, pri tome, Mađarskuj, Poljsku, Slovačku, Češku, Litvaniju, Letoniju i Estoniji, on je napomenuo da se njihov glas i te kako čuje u Spoljnopolitčkom savetu EU.
Verovatno će ti elementi, pre ili kasnije, stići na naplatu, predvideo je Novaković, koji smatra da je pitanje da li ćemo dugoročno uspeti da kreiramo poverenje kod partnera u EU i da potisnemo negativne faktore.
On je ocenio da će Nikolićevo prisustvo paradi na Crvenom trgu "negativno doprineti" težnjama Srbije ka članstvu u Uniji.
Što se tiče stava Beograda o priključenju EU kao prioritetu, uz istovremeno održavanje bliskih odnosa sa Rusijom, Novaković je konstantovao da je, "dugoročno, takva pozicija Srbije neodrživa".
Naglasivši da EU počiva na solidarnosti, Novaković je objasnio da "evropske države neće dozvoliti da jedna od članica proizvodi veće disonantne tonove".
U tom smislu, Srbija bi trebalo da vidi šta su joj stvarni prioriteti i da na njima utemelji spoljnu politiku, izjavio je Novaković.
Ako na nivou Srbije postoji konsenzus da se ide ka EU, onda bi, prema njegovim rečima, trebalo ozbiljno razmotriti temeljne postulate spoljne politike, da budu više orijentisani na stvarne interese, kako države, tako i građana, i da se na osnovu toga kreira niz koraka koje će Srbija napraviti.
Novaković je predsedavanje Srbije Organizacijom za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) u vreme ozbiljne krize u Ukrajini okarakterisao kao "neželjeni poklon".
Precenili smo svoje mogućnosti i kada nam je najmanje odgovaralo dobili smo da vodimo OEBS, dodao je Novakovič.
On, međutim, smatra da Srbija, uprkos tome, može značajno da doprinese smirivanju situacije u Ukrajini, ukoliko se racionalno upotrebljavaju spoljnopolitčki instrumenti.
Centar za međunarodne i bezbednosne poslove - ISAC Fond sledeće nedelje u Beogradu organizuje konferenciju "Zajednička spoljna i bezbednosna politika i pristupanje Srbije EU".
Na konferenciji će učestvovati ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić, ministarka bez portfelja zadužen za evropske integracije Jadranka Joksimović, predsednik poslaničke grupe Zelenih u Evropskom parlamentu Rebeka Harms, šef Delegacije EU u Beogradu Majkl Davenport, bivši švedski premijer Karl Bilt i nekadašnji savetnik u Evropskoj službi za spoljne poslove Robert Kuper.

http://akter.co.rs/25-politika/127024-negativne-ocene-zbog-parade.html

Amerikanci: Turski tok ne postoji

Atina -- SAD pozvale su Grčku da odustane od Turskog toka i da ostane pri gradnji gasovoda koji će
preko teritorije te zemlje dopremati gas iz Azerbejdžana do Evrope.
SAD od Grčke traži da odustane od, kako se navodi, drugog projekta kojim bi se ruski gas dopremao preko Turske, a grčki zvaničnik tvrdi da njegova zemlja da jača odnose sa Rusijom i podržava Turski tok.
"Složili smo se da treba da se fokusiramo na projekte koji su danas na stolu, a to je Transjadranski gasovod (TAP) koji će se nadovezati na azerbejdžanski gasovod", rekao je danas specijalni izaslanik američkog Stejt departmenta za energetska pitanja Amos Hohstajn posle razgovora sa grčkim ministrom za energetiku u Atini, a prenosi agencija Rojters.

"Turski tok ne postoji. Ne postoji konzorcijum koji bi ga izgradio, niti ima ugovora o njegovoj izgradnji. Stoga, ostavimo to po strani, i pričekajmo dalji razvoj događaja po tom pitanju, dok se u međuvremenu fokusiramo na ono što je važno, a to je gasovod koji smo već dogovorili i na koji je Grčka već pristala", izjavio je Hohstajn.

U saopštenju grčkog ministra energetike Panajotisa Lafazanisa, objavljenom posle razgovora sa Hohstajnom, navodi se da vlada u Atini želi jače veze sa Rusijom, kao i da će Grčka nastaviti da podržava gasovod Turski tok, iza kog stoji Rusija.

"Podržavamo ovaj projekat, jer smatramo da će biti koristan za našu zemlju", navodi se u saopštenju, a prenosi britanska agencija Rojters.

U intervjuu datom uoči sastanka sa grčkim premijerom Aleksisom Ciprasom, Hohstajn je rekao da će Grčka postati privlačnija zapadnim investitorima i da će pomoći smanjenju zavisnosti Evropske unije od ruskih isporuka gasa, ukoliko odbije da preko njene teritorije prelazi gasovod ruske državne kompanije Gasprom, piše američki list "NJujork tajms".

Hohstajn je, takođe, rekao da interesi Moskve nisu u skladu sa finansijskim potrebama Grčke, kao i planirani ruski gasovod nije ekonomski projekat, već političko pitanje.

Generalni direktor Gasproma Aleksej Miler izjavio je juče u Ankari, nakon potpisivanja sporazuma sa turskim ministrom energetike i prirodnih resursa Tanerom Jildizom, da će gasovod Turski tok početi sa radom u decembru 2016, prenela je Raša tudej.

Izgradnju ovog gasovoda su u decembru 2014. godine dogovorili predsednik Rusije i Turske, a planirano je da sa godišnjim kapacitetom od 63 milijarde kubnih metara, ovaj gasovod zameni Južni tok, čija je gradnja obustavljena zbog stava EU, navodi Raša tudej.

http://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2015&mm=05&dd=09&nav_id=989767