Veoma raširena diskriminacija

BEOGRAD -

Diskriminacija je u Srbiji i dalje veoma raširena pojava, a odgovornost za položaj manjine snosi većina, poručila je u intervjuu FoNetu Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Nevena Petrušić, koja 5. maja završava svoj petogodišnji mandat na toj funkciji, ukazujući da bi bilo vrlo loše kada bi se u radu Kancelarije Poverenika osetio diskontinuitet.

Društveni prostor u Srbiji obeležavaju tolerancija, razumevanje, uvažavanje, ocenila je Petrušić, ali moramo biti svesni da među nama postoje mnogi koji imaju diskriminatorne stavove bazirane na stereotipima i predrasudama prema pojedinim manjinskim grupama.

Uprkos tome što imamo dobre zakone, koji su skladu sa evropskim standardima, objasnila je ona, ne možemo reći da se mnogo toga do sada učinilo kako bi se diskriminacija efikasnije suzbijala.

Moglo bi se reći da je i rad naše institucije početak organizovane borbe protiv diskriminacije koja mora uključiti sve društvene aktere, dodala je Petrušić.

Prema njenom iskustvu u proteklih pet godina, pritužbe koje stižu odnose se na diskriminaciju zasnovanu na nacionalnosti i etničkoj pripadnosti, među kojima dominiraju pritužbe koje se tiču diskriminacije Roma i Bošnjaka.

Dosta je i pritužbi koje se odnose na diskriminaciju osoba sa invaliditetom, žena, starijih i siromašnih osoba, napomenula je Petrušić.

Ona smatra paradoksalnim da građani i građanke prepoznaju da su Romi i žene najdiskriminisanije društvene grupe, dok istovremeno rastu predrasude i stereotipi u odnosu na romsku nacionalnu manjinu.

Broj predmeta na kojima je Poverenica radila iz godine u godinu bio je sve veći, pa je tako od 2010. godine do 15. aprila 2015. godine ukupan broj predmeta bio 3.101, među kojima pritužbi 2.481, preporuka mera 543, upozorenja 29 i 13 tužbi.

Dato je i 15 mišljenja na nacrte akata, podneto 11 prekršajnih prijava, bilo je šest predloga Ustavnom sudu Srbije.

Pri tome, od ukupnog broja predmeta, u 23,1 odsto slučajeva nije bilo diskriminacije, pokazuju podaci Kancelarije Poverenice za zaštitu ravnopravnosti.

Kada smo napravili analize šta je sa krivičnim prijavama koje smo podnosili, uočene su negativne pojave, među kojima je i poslednji slučaj da se nije imalo saznanja o tome da su širom Srbije deljeni leci koji izazivaju mržnju i nacionalnu netrpeljivost, napomenula je Petrušić.

To je znala čitava javnost Srbije, ali je nama rečeno da nije bilo saznanja o tome ko je to radio, dodala je ona i poručila da je na državnim organima da pronađu ko su izvršioci ovoga dela.

Mi nismo znali i zato smo podneli krivičnu prijavu protiv NN izvršilaca, pa očekujemo od državnih organa da oni pronađu ko je to, poručila je Petrušić.

Sa druge strane, ne može se reći ni da su sudski postupci bili efikasni, ocenila je Petrušić, jer je bilo slučajeva da se prekršajni postupci obustave zato što je došlo do zasterelosti.

Svesni smo da antidiskriminacioni propisi nisu dovoljno poznati profesionalcima i zato nastojimo da preventivno delujemo, učestvujemo u obuci da bi se razumelo koliko je diskriminacija opasna pojava i prepreka društvenom razvoju, koja se ne tiče samo diskriminisanih, nego svih nas, ukazala je Petrušić.

Odgovornost za položaj manjina snosi većina i to je nešto što moramo znati, rekla je Petrušić i napomenula da je odgovornost države da suzbija diskriminaciju.

Prema njenim rečima, potrebna je široka edukacija, ne samo zaposlenih u pravosudnim organima, već i zaposlenih u sistemu socijalne i zdravstvene zaštite, ljudi u ministarstvima, kao i onih koji kreiraju i sprovode politike, uključujući i medije.

Kao što mogu biti promoteri ideje ravnopravnosti i tolerancije, mediji mogu biti kanali preko kojih se prenose govor mržnje i različiti drugi oblici ponižavajućeg postupanja i uznemiravanja, svega onoga što naš zakon zabranjuje, upozorila je Petrušić.

Ona je istakla da joj je bila velika čast da pet veoma angažovanih godina bude na čelu najmlađe institucije koja se bavi ljudskim pravima.

To su godine kada smo razvili procedure, ustanovili standarde i mislim da je sada vreme za nekoga ko će ovde nastaviti misiju i viziju koju smo mi definisali u instituciji i nje se držali, naglasila je Petrušić.

Ako ne bude diskontinuiteta u radu, ocenila je ona, sigurna sam da neko ko dolazi posle mene može da se osloni na dobar tim ljudi u kancelariji, koji znaju šta je diskriminacija i umeju da rade svoj posao.

Diskontinuitet u radu je jako loš i zato sam, odmah posle Nove godine, poslala dopis Skupštini Srbije, ukazala da se novi poverenik može izabrati najkasnije tri meseca od prestanka funkcije prethodnog i upozorila na opasnosti i štetne posledice diskontinuiteta, podsetila je Petrušić.

Okolnost da se počelo sa procedurom izbora, smatra ona, pokazuje da se razumelo koliko je važno da se obezbedi kontinuitet i da se ne ugrozi dostignuti nivo zaštite od diskriminacije.

Nadam se, verujem i apelujem da to bude što kraći period, rekla je Petrušić i najavila da će u međuvremenu "ljudi ovde raditi svoj posao da građani i građanke mogu da podnose pritužbe".

Verujem da se to neće odraziti na njihovo zakonsko pravo da mišljenje i preporuku poverenice ili poverenika dobiju u roku od 90 dana, naglasila je Petrušić.

Govoreći o napadima na Zaštitnika građana Sašu Jankovića, Petrušić je upozorila da je stvorena atmosfera zabrinjavajuća i ocenila da je razlog za to duboko i suštinsko nerazumevanje uloge nezavisnih tela.

Nisu nezavisna tela koja se bave ljudskim pravima neprijatelji ovog društva, poručila je Petrušić.

Oni ne rade u korist bilo koga drugog, osim u korist svih nas, objasnila je Petrušić, kako bismo postigli standarde u domenu ljudskih prava koji su nam potrebni zbog nas samih.

Mislim da se takav odnos i to nerazumevanje moraju menjati, naglasila je Petrušić.

Prema njenim rečima, veoma često je to što stigne u izveštajima Evropske komisije i međunarodnih organizacija, koje nadgledaju ljudska prava u Srbiji, prethodno već sadržano u preporukama nezavisnih tela.

Tu smo zato što radimo svoj posao i zato što se Srbija opredelila da kroz rad nezavisnih tela, zajedno sa drugim društvenim akterima, radi na unapređenju ljudskih prava i razvija se kao demokratska i otvorena zajednica, u kojoj ćemo svi imati jednaka prava i mogućnosti, zaključila je Petrušić.

http://www.rtv.rs/sr_lat/mladi/aktuelno/petrusic-veoma-rasirena-diskriminacija_595635.html