Osobe koje budu prijavljivale korupciju ili sumnju na nju, ubuduće neće dobijati status uzbunjivača. Bar ne zvanično, i ne pod tim imenom. Kako za „Politiku” kaže Radomir Ilić, državni sekretar u Ministarstvu pravde, oni koji prijavljuju korupciju, zloupotrebe i druge nezakonite radnje, od 5. juna, kada će početi primena Zakona o zaštiti uzbunjivača, imaće mnogo bolju zaštitu nego do sada.
– Do sada sistemska zaštita uzbunjivača nije postojala. U nekoliko zakona, poput Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije, Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja... imali smo odredbe koje su regulisale ovu oblast. Međutim, zaštita uzbunjivača nije bila suštinska. Stvaran je privid da se uzbunjivač štiti, a u stvari je ta zaštita bila izuzetno krhka. Dodeljivanje statusa uzbunjivača onome ko prijavi korupciju značilo je iscrtavanje mete na njegovom čelu. Zaštita koja je pružana na osnovu Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije bila je prividna, kao kada nekoga ogrnete plaštom, a njime ga, u stvari, ni od čega ne možete zaštiti. Uticaj Agencije bio je više moralne prirode, nego što je ona, zaista, imala pravni mehanizam da zaštiti uzbunjivača. Ipak, mora se priznati da je Agencija unela neke novine i napravila iskorak u ovoj oblasti – objašnjava Ilić.
Usvajanjem Zakona o zaštiti uzbunjivača mnoge stvari će se, prema rečima državnog sekretara u Ministarstvu pravde, promeniti. Nova zakonska rešenja predviđaju, na primer, da lica koja prijave korupciju u vezi sa svojim radnim odnosom, bez obzira na status koje imaju u preduzeću, ne mogu da budu šikanirana zbog toga. Ukoliko se to, ipak dogodi, mogu da se obrate sudu, koji ima rok od osam dana da donese privremenu meru. Posle toga, ulazi se u postupak pred višim sudom koji se sprovodi po hitnom postupku. Zakon će, što je takođe novina, osim zaposlenih u državnom, štititi i one koji rade u privatnom sektoru, a odnosiće se i na one koji su povezani sa uzbunjivačima, koji trpe štetne posledice zbog toga, a nisu uzbunjivači.
– Glavna specifičnost ovog sudskog postupka je obrnuti teret dokazivanja. Znači, neće uzbunjivač morati da dokazuje da je dobio otkaz zato što je prijavio korupciju ili njeno postojanje. Onaj protiv koga je tužba podneta treba da dokazuje da nema korupcije ili da onaj ko ju je prijavio nije trpeo nikakvo šikaniranje. Tužba se podnosi po mestu prebivališta onoga ko je podnosi. Sva pravila parničnog postupka i njegova specifičnost u delu koji se tiče radnog prava i postupka iz radnog odnosa prilagođena su uzbunjivaču. Odlučili smo se na ovakva zakonska rešenja analizirajući uporedno pravo. Ukoliko se, pak, pokaže da sud ne donosi na vreme privremenu meru ili ne postupa hitno, spremni smo da menjamo šta bude trebalo – navodi državni sekretar u Ministarstvu pravde.
Zakon o zaštiti uzbunjivača, prema rečima našeg sagovornika, predviđa tri vrste načina uzbunjivanja: unutrašnje, spoljašnje i uzbunjivanje javnosti. Unutrašnje uzbunjivanje predviđa da se korupcija prijavljuje unapred određenoj osobi u radnoj organizaciji u kojoj je uzbunjivač zaposlen i, prema Ilićevim rečima, trebalo bi da bude završeno internom istragom.
– Spoljašnje uzbunjivanje značilo bi da, ukoliko uzbunjivač nema poverenja u osobu kojoj treba da prijavi nezakonite radnje ili u svoje pretpostavljene, odlazi u „kontrolni organ”, odnosno policiju, tužilaštvo, poresku upravu, neki inspektorat... Treći kanal je uzbunjivanje javnosti. Narodski rečeno, to bi značilo da uzbunjivač nema poverenja u nadležne, tužilaštvo i zbog toga se obraća medijima. Ovaj način uzbunjivanja u zakonu je restriktivnije regulisan od prethodna dva. Vodili smo računa o našem mentalitetu. Cilj nam je bio da uzbunjivač pokuša da prijavi nezakonite radnje na prva dva načina, pa ako ne uspe, neka tada ide u medije. Ono čega svi potencijalni uzbunjivači moraju da budu svesni jeste da ih čeka trnovit put. Niko ne mazi uzbunjivače – završava Ilić.
-------------------------------------------------------------------
Primeri iz prakse
Status uzbunjivača od Agencije za borbu protiv korupcije do sada je zatražilo 255 lica, a dobilo ga je 104. Trenutno ima 95 aktivnih uzbunjivača.
-------------------------------------------------------------------
Lažni uzbunjivač u „Putevima Srbije”
Goran Milošević, donedavno zaposlen u JP „Putevi Srbije”, možda je najpoznatiji „uzbunjivač”. U medijima se dugo tako predstavljao, iako je Agencija za borbu protiv korupcije odbila da mu dodeli status jer navodne nezakonite radnje nije prijavljivao „u dobroj veri”. Javno je govorio da je on otkrio „drumsku mafiju”.
Prema informacijama koje su „Politici” dostavljene iz „Puteva Srbije”, Milošević je prvi put dobio otkaz ugovora o radu 2006. godine jer je, radeći kao inkasant, učinio težu povredu radne obaveze, za koju je predviđen otkaz, a koju su otkrili kontrolori proverom njegovog rada. Disciplinski postupak protiv njega nije vođen jer je radio na određeno vreme, pa mu je radni odnos prekinut uz obrazloženje da nema potrebe za njegovim daljim angažovanjem. Milošević je 2008. godine vraćen na posao bez ičije urgencije, posle pismene molbe koju je podneo jer novo rukovodstvo nije imalo saznanja o pravim razlozima njegovog prvog otkaza.
Iako je u medijima govorio da je on otkrio „drumsku mafiju”, to nije tačno. Kako kažu u „Putevima Srbije”, posle prekida radnog odnosa, Milošević je ukazivao na određene nepravilnosti u tadašnjem vršenju naplate putarine, ali one nisu imale značaj, niti uticaj na rad nadležnih državnih organa, koji su deset meseci pre njegove „uzbune” počeli da ispituju rad „drumske mafije”.
-------------------------------------------------------------------
Jedini slučaj oduzimanja statusa
Na zahtev Milovana Bataka, ranijeg pomoćnika poverenika za rodnu ravnopravnost Nevene Petrušić, da mu se dodeli status uzbunjivača jer je prijavio sumnju na korupciju u Povereništvu, Agencija za borbu protiv korupcije najpre je odgovorila pozitivno, da bi mu taj status naknadno, ipak, bio oduzet. Kako nam je rečeno u Agenciji, utvrđeno je da u trenutku pružanja zaštite nisu bili ispunjeni uslovi za njeno davanje. Utvrđeno je, naime, da Batak nije u dobroj veri prijavio korupciju, o čemu je Agencija obaveštena posle pružanja zaštite. Zbog toga mu je Agencija obustavila dalje pružanje zaštite kao uzbunjivaču.
-------------------------------------------------------------------
Dali joj otkaz, pa je vratili na posao
Agencija za borbu protiv korupcije priznala je u avgustu 2013. godine Tatjani Đakonov status uzbunjivača. Obraćajući se Agenciji za borbu protiv korupcije, Tatjana Đakonov je navela da postoji sumnja da su dr Mirko Šipovac, direktor Zavoda za zdravstvenu zaštitu radnika u Novom Sadu, i njegov pomoćnik, sprovodili postupke javnih nabavki suprotno propisima koji regulišu ovu oblast. S tim u vezi Agencija se obratila nadležnom tužilaštvu, ali još nije dobila odgovor.
Dr Šipovac je 4. aprila 2014. godine dao rešenje o otkazu ugovora o radu Tatjani Đakonov, zaposlenoj na poslovima diplomiranog pravnika. Posle toga Inspekcija za rad, Južnobački upravni okrug, donela je rešenje kojim se izvršenje rešenja o otkazu Tatjani Đakonov odlaže do pravosnažnog okončanja sudskog postupka koji je pokrenut po njenoj tužbi radi poništaja pomenutog rešenja pred Osnovnim sudom u Novom Sadu.
– Do sada sistemska zaštita uzbunjivača nije postojala. U nekoliko zakona, poput Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije, Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja... imali smo odredbe koje su regulisale ovu oblast. Međutim, zaštita uzbunjivača nije bila suštinska. Stvaran je privid da se uzbunjivač štiti, a u stvari je ta zaštita bila izuzetno krhka. Dodeljivanje statusa uzbunjivača onome ko prijavi korupciju značilo je iscrtavanje mete na njegovom čelu. Zaštita koja je pružana na osnovu Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije bila je prividna, kao kada nekoga ogrnete plaštom, a njime ga, u stvari, ni od čega ne možete zaštiti. Uticaj Agencije bio je više moralne prirode, nego što je ona, zaista, imala pravni mehanizam da zaštiti uzbunjivača. Ipak, mora se priznati da je Agencija unela neke novine i napravila iskorak u ovoj oblasti – objašnjava Ilić.
Usvajanjem Zakona o zaštiti uzbunjivača mnoge stvari će se, prema rečima državnog sekretara u Ministarstvu pravde, promeniti. Nova zakonska rešenja predviđaju, na primer, da lica koja prijave korupciju u vezi sa svojim radnim odnosom, bez obzira na status koje imaju u preduzeću, ne mogu da budu šikanirana zbog toga. Ukoliko se to, ipak dogodi, mogu da se obrate sudu, koji ima rok od osam dana da donese privremenu meru. Posle toga, ulazi se u postupak pred višim sudom koji se sprovodi po hitnom postupku. Zakon će, što je takođe novina, osim zaposlenih u državnom, štititi i one koji rade u privatnom sektoru, a odnosiće se i na one koji su povezani sa uzbunjivačima, koji trpe štetne posledice zbog toga, a nisu uzbunjivači.
– Glavna specifičnost ovog sudskog postupka je obrnuti teret dokazivanja. Znači, neće uzbunjivač morati da dokazuje da je dobio otkaz zato što je prijavio korupciju ili njeno postojanje. Onaj protiv koga je tužba podneta treba da dokazuje da nema korupcije ili da onaj ko ju je prijavio nije trpeo nikakvo šikaniranje. Tužba se podnosi po mestu prebivališta onoga ko je podnosi. Sva pravila parničnog postupka i njegova specifičnost u delu koji se tiče radnog prava i postupka iz radnog odnosa prilagođena su uzbunjivaču. Odlučili smo se na ovakva zakonska rešenja analizirajući uporedno pravo. Ukoliko se, pak, pokaže da sud ne donosi na vreme privremenu meru ili ne postupa hitno, spremni smo da menjamo šta bude trebalo – navodi državni sekretar u Ministarstvu pravde.
Zakon o zaštiti uzbunjivača, prema rečima našeg sagovornika, predviđa tri vrste načina uzbunjivanja: unutrašnje, spoljašnje i uzbunjivanje javnosti. Unutrašnje uzbunjivanje predviđa da se korupcija prijavljuje unapred određenoj osobi u radnoj organizaciji u kojoj je uzbunjivač zaposlen i, prema Ilićevim rečima, trebalo bi da bude završeno internom istragom.
– Spoljašnje uzbunjivanje značilo bi da, ukoliko uzbunjivač nema poverenja u osobu kojoj treba da prijavi nezakonite radnje ili u svoje pretpostavljene, odlazi u „kontrolni organ”, odnosno policiju, tužilaštvo, poresku upravu, neki inspektorat... Treći kanal je uzbunjivanje javnosti. Narodski rečeno, to bi značilo da uzbunjivač nema poverenja u nadležne, tužilaštvo i zbog toga se obraća medijima. Ovaj način uzbunjivanja u zakonu je restriktivnije regulisan od prethodna dva. Vodili smo računa o našem mentalitetu. Cilj nam je bio da uzbunjivač pokuša da prijavi nezakonite radnje na prva dva načina, pa ako ne uspe, neka tada ide u medije. Ono čega svi potencijalni uzbunjivači moraju da budu svesni jeste da ih čeka trnovit put. Niko ne mazi uzbunjivače – završava Ilić.
-------------------------------------------------------------------
Primeri iz prakse
Status uzbunjivača od Agencije za borbu protiv korupcije do sada je zatražilo 255 lica, a dobilo ga je 104. Trenutno ima 95 aktivnih uzbunjivača.
-------------------------------------------------------------------
Lažni uzbunjivač u „Putevima Srbije”
Goran Milošević, donedavno zaposlen u JP „Putevi Srbije”, možda je najpoznatiji „uzbunjivač”. U medijima se dugo tako predstavljao, iako je Agencija za borbu protiv korupcije odbila da mu dodeli status jer navodne nezakonite radnje nije prijavljivao „u dobroj veri”. Javno je govorio da je on otkrio „drumsku mafiju”.
Prema informacijama koje su „Politici” dostavljene iz „Puteva Srbije”, Milošević je prvi put dobio otkaz ugovora o radu 2006. godine jer je, radeći kao inkasant, učinio težu povredu radne obaveze, za koju je predviđen otkaz, a koju su otkrili kontrolori proverom njegovog rada. Disciplinski postupak protiv njega nije vođen jer je radio na određeno vreme, pa mu je radni odnos prekinut uz obrazloženje da nema potrebe za njegovim daljim angažovanjem. Milošević je 2008. godine vraćen na posao bez ičije urgencije, posle pismene molbe koju je podneo jer novo rukovodstvo nije imalo saznanja o pravim razlozima njegovog prvog otkaza.
Iako je u medijima govorio da je on otkrio „drumsku mafiju”, to nije tačno. Kako kažu u „Putevima Srbije”, posle prekida radnog odnosa, Milošević je ukazivao na određene nepravilnosti u tadašnjem vršenju naplate putarine, ali one nisu imale značaj, niti uticaj na rad nadležnih državnih organa, koji su deset meseci pre njegove „uzbune” počeli da ispituju rad „drumske mafije”.
-------------------------------------------------------------------
Jedini slučaj oduzimanja statusa
Na zahtev Milovana Bataka, ranijeg pomoćnika poverenika za rodnu ravnopravnost Nevene Petrušić, da mu se dodeli status uzbunjivača jer je prijavio sumnju na korupciju u Povereništvu, Agencija za borbu protiv korupcije najpre je odgovorila pozitivno, da bi mu taj status naknadno, ipak, bio oduzet. Kako nam je rečeno u Agenciji, utvrđeno je da u trenutku pružanja zaštite nisu bili ispunjeni uslovi za njeno davanje. Utvrđeno je, naime, da Batak nije u dobroj veri prijavio korupciju, o čemu je Agencija obaveštena posle pružanja zaštite. Zbog toga mu je Agencija obustavila dalje pružanje zaštite kao uzbunjivaču.
-------------------------------------------------------------------
Dali joj otkaz, pa je vratili na posao
Agencija za borbu protiv korupcije priznala je u avgustu 2013. godine Tatjani Đakonov status uzbunjivača. Obraćajući se Agenciji za borbu protiv korupcije, Tatjana Đakonov je navela da postoji sumnja da su dr Mirko Šipovac, direktor Zavoda za zdravstvenu zaštitu radnika u Novom Sadu, i njegov pomoćnik, sprovodili postupke javnih nabavki suprotno propisima koji regulišu ovu oblast. S tim u vezi Agencija se obratila nadležnom tužilaštvu, ali još nije dobila odgovor.
Dr Šipovac je 4. aprila 2014. godine dao rešenje o otkazu ugovora o radu Tatjani Đakonov, zaposlenoj na poslovima diplomiranog pravnika. Posle toga Inspekcija za rad, Južnobački upravni okrug, donela je rešenje kojim se izvršenje rešenja o otkazu Tatjani Đakonov odlaže do pravosnažnog okončanja sudskog postupka koji je pokrenut po njenoj tužbi radi poništaja pomenutog rešenja pred Osnovnim sudom u Novom Sadu.
Нема коментара:
Постави коментар