Stižu nove generacije džeparoša

Policajci, secikese i građani - trougao uličnog nadmudrivanja koji nikad neće da prestane. Samo pre pet godina verovalo se da je ova "profesija" u izumiranju, jer je prosek starosti prestupnika bio 50-60 godina
DVOJICA džeparoša, pomalo pripiti, ošacovali žrtvu u gradskom autobusu. Prvi stane iza "mete" praveći "zid", kako se to stručno kaže u ovim krugovima, da žrtva ako se okrene ili nešto oseti ne posumnja, a iza njega drugi džeparoš provlači ruku kroz jaknu kolege i uzima žrtvi novčanik. Na prvoj stanici izađu napolje, otvore da vide koliko ima para, kad prvi kaže: "Pa ovaj se zove isto kao i ti?!"
Ovo je jedna od anegdota koju su sa terena doneli operativci Odseka za suzbijanje džepnih krađa. Prošle godine uhvate svog starog znalca, jednog Ciganina, čiji je i trinaestogodišnji sin odlučio da se u životu bavi džeparenjem, ali postao i narkoman. Dok sedi u policijskoj kancelariji, žali se Ciga policajcima.
- Ma ne znam šta ću sa njim. Drogira se. A koliko sam se samo mučio da ga izvedem na pravi put. Nosio sam ga ko malog u naručju i džepario - jada se Ciga policajcima.
Aleksandar Mitrović, šef Odseka za suzbijanje džepnih krađa, priča nam kako su pre koje leto bugarske Ciganke, koje uveliko poslednjih godina "ordiniraju" po srpskoj prestonici, na stepenicama prolaza kod Terazijske česme pokrale Amerikanku staru 81 godinu.
- Uzmu joj novčanik pun para i pasoš i mi ih odmah uhvatimo. Zaustavimo staricu, objašnjavamo da su je pokrale, a njoj ništa nije jasno. Kad je shvatila šta se desilo, oduševila se, zahvaljivala nam se i kaže: "Javite mi se uvek, ako prolazite kroz Kolorado!" - priča nam Mitrović.

OSTAO BEZ 20.000 EVRA BILO je slučajeva i kad su policiji prijavljivane krađe od nekoliko hiljada evra. - Jedan gospodin se uplašio krize u Grčkoj i da će propasti grčka banka u kojoj je držao novac. Podigao 20.000 evra, provozao se jednu stanicu tramvajem i ostao bez ušteđevine - priča Aleksandar Mitrović.

Nekada žrtve nemaju pojma da su pokradene, a često inspektori kad su u akciji i hvataju džeparoša nemaju kad da jure i za žrtvom. Zato je kasnije zovu telefonom.
- Jednom neku ženu nismo mogli da ubedimo da je pokradena, na kraju kažemo: "Gospođo, proverite torbu". Kad ona poče da jauče... „Ma ne jaučite, kod nas su i pare i dokumenta, zato vas i zovemo“ - priča nam inspektor Mitrović. - Ponekad ljudi pomisle da ih neko zavitlava kad ih zovemo. Jedna žena nam je spustila slušalicu, pa kad smo je opet okrenuli, ona kaže: "Ja mislila ćerka podmetnula nekoga da me zeza".
Policajci se ipak češće sreću sa scenama suza i stresa žrtava. Često „osim bez para“ ostanu i bez dragocenih porodičnih slika, a velika muka i trošak im bude i vađenje novih dokumenata.
- Uhvatimo jednom lopova sa novčanikom u rukama. Taman odžepario jednog dedu. U novčaniku kartica i zakačen papirić sa pin kodom i uputstvom, ubaciti karticu u bankomat, kako je okrenuti, šta ukucati... Deda napisao potez po potez dok ne izađu pare - priča Mitrović. - Džeparoš, iako ne zna da koristi karticu, uputstvo je dobio na tacni. U tržnom centru "Ušće" ženi su ukrali karticu za koju je bio zakačen pin kod. Na bankomatu podigli milion dinara.
Samo pre pet godina verovalo se da je džeparanje "profesija" u izumiranju, jer je prosek starosti džeparoša bio 50-60 godina. Međutim, beogradske ulice zapljusnuo je talas romskih maloletnika koji su počeli da džepare.

BAHATI I MARKIRANI U novom talasu džeparoša najpoznatiji je romski dečak od 14 godina, koji već ima više od 360 dela. U akciji je najčešće sa dve godine mlađim bratom, dok im majka krade robu po prodavnicama. Iako živi u nehigijenskom naselju, već ima i auto, a garderoba na njemu je, pričaju policajci, u vrednosti od 1.000 evra. - Njegova ekipa je vrlo drska i bezobrazna. Prave se mangupi i baš ih briga hoće li biti uhvaćeni - priča inspektor Aleksandar Mitrović. - Obraćali smo se Centru za socijalni rad, ali ništa. To je bezizlazna situacija, oni kradu, mi ih uhvatimo, uzmemo izjave i pustimo, a oni opet u džeparenje. Vide da lepo žive od toga, a ne odgovaraju.

- Oni uglavnom idu čoporativno, skreću pažnju, a često ih vode roditelji ili stariji rođaci, koji samo posmatraju i prepuštaju im posao, jer znaju da maloletnici ne mogu da odgovaraju - priča inspektor Mitrović. - Stara garda džeparoša je nešto drugačija. Oni su uglavnom kockari, alkoholičari, pa i narkomani. Svi se međusobno poznaju i u tom svom svetu vole da se hvale umećem i "podvizima". Sujetni su i nadmeću se. Kad ih uhvatimo, a ne stignu da otvore ukradeni novčanik, jako im je bitno da im kažemo koliko ima novca i da saznaju zbog koliko su pali.
Mitrović objašnjava da je džeparenje kod onih starijih i "uglednijih" džeparoša zavisnost kao kocka. Njima u tim situacijama raste adrenalin. Vrlo su obazrivi i čekaju situaciju da neprimetno "odrade" žrtvu.
- Neki od njih su toliko vešti da vam iz prednjeg džepa izvuku, recimo, 5.000 dinara, a 5.000 dinara ostave - priča Mitrović. - Takvi rade samo, kako oni to zovu, "suvarak", dakle strogo novac. To je najteže izvesti i njihove veštine se graniče sa mađioničarskim trikovima. Novčanik sa dokumentima će uzeti jedino ako im se namesti "na izvol`te".
Mitrović kaže da u Beogradu ima oko stotinak džeparoša, mada ne džepare svi svaki dan. Većina pravi pauze, ili odlazi "na rad" u inostranstvo. Policajci, kaže, poznaju sve lopove u Beogradu, ali i oni poznaju policajce, pa je to ozbiljna bitka. Zato operativcima uopšte nije lako da ostanu neprimećeni tokom posmatranja, a onda da ih i uhvate na delu.
I SLIKARI KRADU
Džeparoši su, kažu u policiji, uglavnom slabog obrazovanja, ali godinama hvataju i jednog akademskog slikara, koji se i tim bavi. Često je pijan, a džeparenje mu dođe kao izazov. Ako "mazne" i veće pare, vrlo brzo ih potroši.
- Niko od njih ne čuva pare, već odmah odu na tombolu, u kafanu, kockarnicu i začas ih potroše - priča inspektor Mitrović. - Svi oni imaju više od 100 dela. Ne razumem zašto ih sudije ne osude na maksimalne kazne od tri godine zatvora. Kad ih uhvatimo na delu, za dva sata može da im se presudi. Za nekoliko meseci sve bismo ih pohvatali, svi bi bili u zatvoru i rešili bismo problem, jer ne bi više imao ko da džepari.

Ako izađu i ponovo počnu to da rade, mi ćemo ih opet sve pohvatati. Međutim, sudija ih pusti, posle ne možeš da ih nađeš, pa se suđenje otegne pet godina i na kraju za više dela dobiju samo nekoliko meseci zatvora, a sve to vreme su i dalje džeparili.



Aleksandar Mitrović šef odseka za džepne krađe


BUGARSKE CIGANKE
Među džeparošima ima i devojaka, a policajci su već nekoliko puta hvatali jednu vrlo urbanu, koja ljude pelješi po restoranima i kafićima. Svoju jaknu okači na čiviluk, popije piće i, kad je uzima, pretrese sve ostale džepove. Često "pročešlja" i jakne prebačene preko naslona u kafićima.
- Jedna žena nam kaže: "Dobar mi je dan kad dnevno uzmem deset novčanika", pa vi vidite koliki je to problem, ako svaki dan džepari njih 30, 50 ili 70 - zaključuje Aleksandar Mitrović. - Poslednjih godina u Beograd da džepare stižu bugarske Ciganke. Muževi im sede kod kuće i troše pare, a one ovde zarađuju. Kad ih pohvatamo, plate kaznu i budu proterane iz zemlje, ali stalno pristižu nove.
BATINE NAJVEĆA KAZNA
Ranije se dešavalo da ljudi premlate džeparoša kad ga otkriju u autobusu.
- To mu je bila gora kazna nego kad ga policija uhvati, jer ga sudija odmah pusti - priča Mitrović. - Sad su ljudi sebičniji i reaguju samo ako njih džepare. Znaju da vide kako nekoj ženi u autobusu izvlače novčanik iz torbe i oćute. A žrtve su uglavnom žene i stariji ljudi. Džeparoši uvek biraju slabije od njih i retko će pokušati da pokradu muškarca od 30-40 godina. Ceo život su na ulici i odlično procenjuju ljude.

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/hronika/aktuelno.291.html:545882-Stizu-nove-generacije-dzeparosa