Samo se bogati ne smeju

Humor je poslednjih godina jedna od retkih stvari koja razgali građane Srbije ali ga je u medijima i svakodnevnom životu sve manje. Prostor za satiru u štampi i na televiziji skučen je kao nikada do sada, dok se čini da se političari utrkuju da svojim gafovima što više šokiraju narod.
Goran Isailović (46) i Alida Minić (38), prodavci jagoda na beogradskoj Bajlonijevoj pijaci, za RSE kažu da im za smeh i dobro raspoloženje ne treba mnogo.

Zoran Kesić

Sve više građana sve manje gleda televiziju. Jer u medijima odavno nema šta da se čuje i vidi, prošla su
vremena Mije i Čkalje ili Indexovog radio pozorišta koji su kroz svoj humor provlačili i ozbiljnu kritiku vlasti. U tom smislu danas je televizijska knjiga spala na jedno slovo, na "24 minuta sa Zoranom Kesićem".
"Nisam analitičar i ne mogu da tumačim zbog čega je humor preostao kao poslednje utočište kritičke misli. Da li je to tendenciozno od strane ove vlasti, ili prethodne vlasti... Nama koji se bavimo humorom i satirom, koji imamo mogućnost da kažemo ono što mislimo, na neki način i imponuje što ljudi u nama vide jedini ventil i jedino svetlo. Samo se plašim ako nestane i te kritičke misli šta će da preostane. To je problem", kaže za RSE Zoran Kesić, koji je sa ekipom Njuz.net na B92 do sada emitovao 54 emisije koje su postale kultne.
Osim retkih izuzetaka, kao što je i serija "Državni posao", na televizijama sa nacionalnom pokrivenošću ostao je samo jeftini humor prizemnog sadržaja koji od publike ne zahteva puno razmišljanja o tome kako se živi i šta se događa u politici i društvu. Satirični tekstovi tu i tamo provuku se u nekim dnevnim novinama, dok za njih u televizijskom programu nema mesta.
Satira je skrajnuta, kaže za RSE satiričar Slobodan Simić, jer prva asocijacija na nju je da je opasna po vlast.
"Prostor za obljavljivanje satiričarima danas je manji nego što je bio za vreme Slobodana Miloševića i sličnih. Sve se gleda po principu ’ovi protiv onih’. Ali ako neko nekoga kritikuje to automatski ne znači da je on na suprotnoj strani. Tako da ja satiričare volim da opišem kao dobre prijatelje svoga društva. Jer samo dobar prijatelj će ti reći da si nešto pogrešio ili da ti neko odelo dobro ne stoji. Za to služe dobri prijatelji", navodi Simić.
"Rođen sam u Srbiji. Od toga ću i da umrem", jedan je od najpoznatijih aforizama našeg sagovornika koji voli da kaže da je ovdašnjem društvu potreban veći mag od satiričara.
"Jedan aforizam Ace Baljka kaže: 'Ko o čemu, Domanović o našim sadašnjim problemima'. Faktički Radoje Domanović i to vreme od pre sto godina prilično je slično kao ovo današnje. U suštini, sve se svodi na pustu politiku. Svako ko prepozna neku kritiku, a u vezi je sa politikom, odjednom je to kao stavljanje na neku suprotnu stranu", kaže Simić podsećajući na jednog od najvećih satiričara sa ovih prostora.
U moderno vreme najmoćniji mediji vode se komercijalnom logikom, najčešće podilazeći najnižim ukusima emituju razne rijaliti programe, i ne mešaju se mnogo u politiku. Ali čak ni tako nema spasa od humora jer se sami političari u Srbiji svakodnevno ističu paradoksalnim potezima i neverovatnim izjavama kojima privlače pažnju javnosti.
Realnost u Srbiji često pretiče satiričare.
"U tom smislu naš scenaristički upliv postaje potpuno nepotreban. Gomila emisija se piše sama. Prosto se naprave tako što poređamo neke izjave i vesti koje su same po sebi već dovoljno lude i apsurdne. I mi se hrabro nosimo sa vestima koje su smešnije od nas humorista", reči su Zorana Kesića.
Beskrajan je niz gafova domaćih političara, a kao primer navodimo samo neke od njih kada je ministar Velimir Ilić govorio o saniranju posledica poplava ili ministar Bratislav Gašić o helikopterskoj nesreći dok je na umu imao kritičke tekstove sajta Telepromter.

Slobodan Simić, koji je po profesiji psihijatar, smatra da ne treba da čudi što političari pružaju obilje prilika da se sa njima surovo našali, i to obrazlaže u maniru satiričara.
"To je neka srpska demokratija... U kojoj definitivno svako može da dođe na vlast. Na kraju krajeva, prosto smo mi svi takvi, iznedrili smo takve predstavnike. Kao što kaže jedan aforizam, ‘Srbi su lud narod, a za vođe su izabrali svoje najbolje sinove’. Ti nas predstavljaju kako nas predstavljaju", kaže Simić.

Zoran Kesić ističe da, posebno ako živite u sumornom društvu, uvek ima razloga za smeh.
"Jer meni je od malih nogu smeh bio odbrambeni mehanizam od surove realnosti i beg u neki izmaštani svet. Tako je i danas", tvrdi Kesić.
Humor je jedno od retkih polja u kom u ovdašnjim medijima ima koliko toliko prostora za kritiku. Ukinuti i satirično mišljenje, zaključuje Slobodan Simić, značilo bi i potpuni pad.
"Pretvorićemo se u idolopoklonike. Postajemo kao neko stado ovaca koje ima jednog čobanina, i onda čobanin tera svoje ovce. Znači, nedostatak kritičnosti, svesti i samosvesti, pretvara čoveka u ovcu", dodaje Simić.
Građanima je politike i političara, kako kažu, preko glave, ali vole da se nasmeju jer i dalje veruju da je smeh lek za sve probleme.

http://www.slobodnaevropa.org/content/samo-se-bogati-smeju/27030962.html