Oružje sudnjeg dana
Ipak, posle svega što se dogodilo od 2008. godine, rata u Gruziji, kosovskog proglašenja nezavisnosti, ruska vlada je procenila da je međunarodni poredak ugrožen i da samu Moskvu od nemira čuva samo njen vojni arsenal.
- Posle rata u Jugoslaviji, rata u Iraku, intervencije NATO u Libiji, teza o korišćenju atomskog oružja čak i u konvencionalnom ratu više nije samo argument, već nova doktrina Moskve. Da kojim slučajem Rusija nije nuklearna sila, promena režima u Moskvi po libijskom scenariju bi bila neizbežna. Amerikanci su toliko nezadovoljni vlašću u Rusiji, da bi sasvim sigurno posegli za time. Rusija se plaši za svoju bezbednost i samo nuklearni arsenal je čini nedodirljivom - rekao je Lukjanov.
http://vesti-online.com/Vesti/Svet/490527/Samo-atomske-bombe-cuvaju-Rusiju
SRBI NAJVIŠE DUŽNI PUTINU: Zavrteće vam se u glavi od CIFRE koju Srbija duguje RUSIJI!
Građani Srbije posle Svetske banke, najviše su dužni šeiku Muhamedu bin Zajedu, Rusiji i njenom predsedniku Vladimiru Vladimiroviču Putinu, zatim i Kini na čelu sa Sji Đipingom, evo i kako
Građani Srbije posle Svetske banke, najviše su dužni šeiku Muhamedu bin Zajedu, Rusiji i njenom predsedniku Vladimiru Vladimiroviču Putinu, zatim i Kini na čelu sa Sji Đipingom, a od stranaca je ukupno uzajmljeno 12,9 milijardi eva!
Šeik UAE i predsednici Rusije i Kines su naime odobrili Srbiji zajmove u visini od 1,6 milijarde evra.
Predsednik Rusije Vladimir Vladimirovič Putin dao je Srbiji kredit od 800 miliona dolara i za sada dugujemo polovinu te sume, dok nam je Kina dala zeleno svetlo za kredite u visini od 300 miliona evra i finansirala nekoliko investicionih projekata u Srbiji!
– Mi nemamo mnogo izbora jer iz tekućih priliva ne možemo da pokrijemo izdatke. Dugo i često smo na račun javnih investicija uspevali da obezbedimo sredstva za tekuće potrebe za preživljavanje, što je bila najgora opcija. Tome se sada stalo na put – kaže ekonomista Ljubomir Madžar za Blic.
Nagli rast našeg duga počeo je 2008. godine i od tada raste, a prema podacima Uprave za javni dug najviše nas je zadužila Vlada Srbije na čelu sa Mirkom Cvetkovićem.
(Telegraf.rs / Izvor: Blic)
http://www.telegraf.rs/vesti/politika/1557799-srbi-najvise-duzni-putinu-zavrtece-vam-se-u-glavi-od-cifre-koju-srbija-duguje-rusiji
Dan kada je "rođen" Vladimir Putin
Moskva -- Na današnji dan pre 15 godina Vladimir Putin je prvi put zvanično postao predsednik Rusije, pošto je zamenio Borisa Jeljcina.
Široj svetskoj javnosti tada nije bio previše poznat, a vlast je preuzeo u trenutku kada se Rusija borila s teškom ekonomskom situacijom i strahovanjima od širenja bezvlašća.
Prvi zadatak s kojim se suočio bila je kriza u Čečeniji, a već tada je bivši agent KGB-a najavio da će federacijom vladati čvrstom rukom.
“Jurićemo teroriste bilo gde, na aerodromima, u toaletima, pogubićemo ih čak i u poljskim klozetima“, rekao je tada Putin.
Takva njegova retorika se nije dopala zapadnim medijima, koji na početku njegovog mandata nisu imali toliko oštre stavove. Ipak, takvim načinom istupanja, Putin je stekao veliko poštovanje u Rusiji.
Njegov sledeći cilj bilo je suočavanje s oligarsima, koji su krajem devedesetih godina 20. veka kroz finansijsku moć generisali i veliku političku moć.
“Neki od njih su dolazili u moju kancelariju i govorili mi da nikada neću biti predsednik“, rekao je nedavno Putin.
Kada je “sredio“ probleme u svojoj kući, Putin se preorijentisao na spoljnu politiku i već u startu ostavio jak utisak na lidere velikih svetskih sila.
“Gledao sam ga u oči, video sam da je iskren i da može da mu se veruje. Imali smo veoma dobar dijalog. Mogao sam da osetim da ima dušu“, rekao je tadašnji predsednik SAD Džordž Buš, posle Samita u Sloveniji 2001. godine.
Ipak, Putina su čekali veliki izazovi kod kuće, nesreća s podmornicom Kursk, teroristički napad na školu u Beslanu... Bezbednosne snage i sam predsednik su bili na meti kritika zbog tih događaja, a kao problem koji nije bilo lako rešiti pojavio se islamistički terorizam.
S druge strane, sa Zapada su stizale optužbe da Putin kontroliše oba doma parlamenta, sve političke partije, kao i da primorava civilno društvo da mu se ne suprotstavlja.
Ustavno ograničenje da ne može da ima tri uzastopna mandata, Putin je rešio time što je preuzeo premijersku ulogu, dok je predsednik postao njegov saradnik, Dmitrij Medvedev, i to u godini koju je obeležila svetska ekonomska kriza.
Putin se vratio na predsedničko mesto 2012. godine.
“Obećao sam vam da ću pobediti. Pobedio sam!“, rekao je Putin po objavljivanju konačnih rezultata izbora, a već sledeće godine Rusija je ostvarila veliki ekonomski rast, javni dug je bio među najmanjima na svetu, a plate i penzije su znatno porasle.
Putin je našao način da se to proslavi, organizovanjem ZOI u Sočiju, međutim, kada se činilo da nema daljih prepreka da Putin mirno vlada, došlo je do krize u Ukrajini...
Državni udar i dolazak na vlast proevropske struje u Kijevu, doveo je do odluke Moskve da anektira Krim, što je u narednim mesecima dovelo do pojačavanja sukoba na istoku Ukrajine i serije optužbi Zapada da je Rusija kriva za haos.
Sankcije Zapada su dovele rusku ekonomiju na rub propasti, ali je ona počela da se normalizuje ove godine.
Nakon 15 godina na vlasti Putin je dokazao jedno, da mu nije strano da ulazi u sukob sa izazovima i da, uglavnom po pravilu, iz njih izlazi kao pobednik.
“Možda našem medvedu treba da mirno sedi, da jede svoje bobice i med, možda će tada da ga ostave na miru. Ali ne. Oni će uvek hteti da ga stave na lanac, a ako to urade, uništiće mu zube i kandže“, rekao je Putin na jednoj od maratonskih sesija pitanja i odgovora, koje redovno održava.
http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2015&mm=05&dd=07&nav_category=78&nav_id=989052
POKVARIO SE PUTINOV SUPERTENK: Kakva blamaža na Crvenom trgu!
Bez obzira na mnogo dobre tehničke karakteristike očigledno je došlo do nekog propusta, pa se on zaustavio nasred Crvenog trga. On je stao, a ostali tenkovi su prošli pored njega, što nam odaje utisak kao da je došlo do nekog kvara
Stanovnici Moskve su napokon dočekali da na probi za paradu, provodom Dana pobede, prvi put vide najnoviji model ruskog oklopnog tenka T-14, izgrađenog na pratformi “Armata”, kao i najnovije samohodne artiljerijske haubice “koalicija SV”. Međutim, nešto je pošlo po zlu, pa se on usred probne ceremonije zaustavio.
On je prvi put u javnosti predstavljen početkom prošlog meseca, ali su ga sada videli mnogi Rusi. Konstruisan je da prevaziđe sve dosadašnje modele, a moguće je pokrenuti ga putem daljinskog iz oklopne kapsule.
Međutim, bez obzira na mnogo dobre tehničke karakteristike očigledno je došlo do nekog propusta, pa se on zaustavio nasred Crvenog trga. On je stao, a ostali tenkovi su prošli pored njega, što nam odaje utisak kao da je došlo do nekog kvara.
Detalji o “Armati” su dugo bili pod velom tajne, kako bitne tehničke karakteristike ne bi “suparničke strane” iskoristile protiv Rusije. Konstruktori tvrde da je neuništiv i da može da izdrži svaki napad. Najnovija antitenkovska borbena vozila “Kurganets-25″ i “Kornet-D” imaju nadograđen sistem za aktivnu odbranu od mina.
(Telegraf.rs / Izvor: telegraph.co.uk)
http://www.telegraf.rs/vesti/1557014-pokvario-se-putinov-supertenk-kakva-blamaza-na-crvenom-trgu-video
Porošenko: Parada u Moskvi 9. maja je parada cinizma
Ukrajinski predsednik Petro Porošenko koji je u Poljskoj u
četvrtak prisustvovao obeležavanju 70. godišnjice završetka Drugog svetskog
rata, kritikovao je politiku smirivanja prema Rusiji, a paradu koja će se 9.
maja održati u Moskvi nazvao "paradom cinizma".
On je govorio u kontekstu konflikta na istoku Ukrajine i posebno ukazao na
otcepljenje Krima. "Zločin je počinjen danas u 21. veku agresijom nad mojom zemljom Ukrajinom, uprkos najsurovijim lekcijama iz prošlosti", rekao je Porošenko u poljskom gradu Gdanjsku, prenosi AFP.
Ceremoniji, kojom se u Poljskoj obeležava 70 godina od kraja Drugog svetskog rata, su, izmedju ostalih, prisustvovali i generalni sekretar UN Ban Kimun i predsednik Evropskog saveta Donald Tusk.
"Iznenadjujuće je da vidimo pokušaje smirivanja prema napadačima", nastavio je Porošenko, ne precizirajući o kojim dogadjajima govori i na koje ličnosti pritom misli.
"Evropska unija se suočava sa najtežim izazovom u istoriji i to je test njenog jedinstva, solidarnosti i fundamentalnih principa", rekao je ukrajinski predsednik.
http://www.blic.rs/Vesti/Svet/557064/Porosenko-Parada-u-Moskvi-9-maja-je-parada-cinizma
Zakazao izvoz ruske nafte
Moskva -- Prihodi Rusije od izvoza nafte su u prvom kvartalu smanjeni 43,5 odsto na godišnjem nivou na 22,72 milijarde dolara, saopštila je danas ruska Uprava carina.
U saopštenju se navodi da je u tri meseca zaključno sa martom obim izvezene nafte uvećan 12,7 odsto na 59,3 miliona tona u odnosu na 52,6 miliona tona iz istog perioda lane, prenosi agencija Tas.
Rusija je u datom periodu najviše nafte izvezla u zemlje van Zajednice nezavisnih država (ZND), 53,6 miliona tona, a prihodi od tog izvoza smanjeni su na 21,3 sa 36,4 milijarde dolara iz prvog kvartala 2014.
Prihodi od izvoza nafte u zemlje ZND su istovremeno smanjeni na 1,4 sa 2,3 milijarde dolara uz obim izvoza od 5,7 miliona tona nafte.
http://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2015&mm=05&dd=07&nav_id=989078
"Rusi nisu izvukli pouke iz ratova"
Gdanjsk -- Predsednica Litvanije Dalija Gribauskaite poručila je pred 70. godišnjicu kraja Drugog svetskog rata da Rusija nije izvukla nikakve pouke iz ratnih strahota.
Ona je istakla da je najveća pretnja za Evropu obnavljanje ruske agresije i postsovjetski imperijalizam.
"Nakon 70 godina mir u Evropi je ponovo ugrožen. Oni koji sebe nazivaju pobednicima i oslobodiocima Evrope započeli su sada novi rat protiv suverene države i njene slobodne volje da odluči sama o svojoj budućnosti", rekla je uoči dolaska u Gdanjsk.
gribauskaite je podsetila da je završetak rata istočnom delu Evrope doneo nove totalitarne režime.
"Za Litvance, Poljake i druge narode Evrope rat se nije završio 8. maja 1945. godine. Stradali smo dalje zbog nove okupacije i nove diktature, novih okrutnosti i zbogmasovnih deportacija. Čak 300.000 Litvanaca je deportovano i smešteno u gulage. Mnogo njih je tamo pobijeno ili pomrlo u neljudskim uslovima. Danas, kao deo slobodne i demokratske Evrope ne možemo da podlegnemo ucenama agresora", rekla je litvanska predsednica.
Za razliku od Rusije koja to nije učinila, po oceni Dalije gribauskaite, Evropa je izvukla pouke iz strahota Drugog svetskog rata i njeni narodi su uspeli da prevaziđu neprijateljstvo i ujedine se kako bi postigli mir, bezbednost, slobodu i prosperitet.
"Sada smo suočeni sa istom agresijom i istim imperijalističkim ciljevima kao pre 70 godina i moramo da branimo naše vrednosti i principe od države koja je stalna članica Saveta bezbednosti UN. Nikada ne smemo da dozvolimo da neko uništi ono što je postignuto kroz pomirenje, integraciju i naporan rad Evrope", rekla je gribauskaite.
Kao dokaz da su te pretnje od strane Rusije realne, predsednica Litvanije navela je nenajavljene ruske vojne vežbe i letove ruskih vojnih aviona nad Baltikom.
Sporazum iz Minska se po rečima litvanske predsednice ne poštuje. Ukrajina je preduzela niz koraka da primeni sporazum u praksi, dok, kako je rekla gribauskaite poljskoj agenciji, ruske vojne jedinice zajedno sa kolaborantima nastavljaju da narušavaju prekid vatre.
"S obzirom na to, nema povoda za ukidanje sankcija Rusiji", rekla je predsednica.
Dalija gribauskaite je istakla da danas dolazi u Gdanjsk, na poluostrvo Vesterplate gde je 1. septembra 1939. godine počeo Drugi svetski rat zato što ta bolesna lekcija istorije nikada ne sme da bude zaboravljena.
Predsednik Poljske Bronjislav Komorovski okuplja danas na proslavi jubilarne godišnjice kraja rata predsednike postkomunističkih zemalja Evropske unije a očekuje se i generalni sekretar Ujedinjenih nacija Ban Kimun i predsednik Evropskog saveta Donald Tusk.
http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2015&mm=05&dd=07&nav_category=78&nav_id=988998
Gasprom bi da izbegne spor sa EU
Moskva -- Ruski gasni gigant Gasprom bi mogao ponuditi Evropi nove ustupke, kako bi rešio antimonopolski spor i izbegao pravnu bitku, javlja Rojters.
Kako podseća britanska agencija, Evropska komisija je optužila Gasprom, koji zadovoljava trećinu evropskih potreba za gasom, za zloupotrebu dominatne pozicije u pet zemalja EU i za postavljanje značajno većih cena, koje nekad i za 40 odsto prevazilaze cene koje važe za druge države zajedničkog evropskog tržišta.
Državna kompanija Gasprom, čiji prihod čini oko 8,0 odsto BDP-a Rusije, negira ovakve optužbe i poručuje da je već napravio velike ustupke kako bi izbegao skupe parnične troškove koji mogu dodatno zakomplikovati odnose između Moskve i Brisela.
Kada bi uspeo da reši pravni spor tako što bi ponudio dodatne ustupke, Gasprom ne bi bio kažnjen od strane evropskih regulatora, ocenjuje agencija Rojters.
EU traži od Gasproma da u većem broju svojih ugovora koristi evropske promptne cene gasa, a ne da koristi formulu koju je oduvek primenjivao za većinu ugovora, oslanjajući se na cenu nafte. Samo 16 odsto Gaspromovih ugovora je krajem 2014. godine bilo bazirano na promptnim cenama gasa.
Evropske promptne cene gasa formiraju se na osnovu cene tog energenta u vodećim čvoristima za trgovinu naftom u zapadnoj Evropi, tako da bi, korišćenje ovih cena za sve ugovore, uključujući za istočnu Evropu, dovelo do izjednačenja cena širom Evropske unije. Isto tako, promptne cene gasa su obično niže od cene nafte.
Jedan neimenovani zvaničnik Gasproma kaže da njegova kompanija razmatra uključivanje promptnih cena gasa u veći broj ugovora, što bi, prema ocenama Rojtersa, bio veliki ustupak u sporu između dve strane.
"Radimo na tome", izjavio je taj neimenovani zvaničnik Rojtersu.
Evropska komisija je dala Gaspromu 12 nedelja kako bi odgovorio na optužbe evropske komesarke za zaštitu konkurencije, Margret Vestager.
"Sarađivaćemo sa Komisijom", izjavio je portparol Gasproma, Sergej Kuprijanov, a prenosi Rojters.
http://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2015&mm=05&dd=07&nav_id=989222
"Ekonomsko" okretanje Rusije istoku
Analitičari smatraju da okretanje Moskva ka istoku ima više ekonomske nego ideološke razloge.
Zapadni lideri bojkotuju vojnu paradu u Moskvi, kojom se obeležava 70. godišnjica okončanja Drugog svetskog rata, u znak protesta protiv akcija Rusije u Ukrajini. Međutim, veliki broj azijskih lidera, uključujući kinekog predsednika Ši Đinpinga, biće prisutan, što ukazuje da se Rusija, izložena pritisku Zapada, sve više okreće Istoku.
Dok Rusija bude prikazivala svoju vojnu moć na paradi kojom se obeležava 70 godina od pobede u Drugom svetskom ratu, odsustvo zapadnih lidera biće više nego uočlijvo. Bojkot je posledica prošlogodišnje aneksije Krima od strane Rusije, kao i podrške koju pruža proruskim separatistima u istočnoj Ukrajini.
Međutim predsedniku Vladimiru Putinu je važno što dolaze azijski lideri, ističe Aleksandar Gabujev, šef programa “Rusija u azijsko-pacifičkom region”, Centra Karnegi u Moskvi.
“Vojna parade 9. maja je definitivno jedan od najznačajnijih simbola za Putina u smislu jačanja sopstvenog legitimiteta kod kuće kako bi pokazao da nije ostao sam.”
Moskva je bila spremna za doček severnokorejskog lidera Kim Džong Una prilikom njegove prve posete stranoj zemlji, ali je poseta otkazana zbog, kako je rečeno, “internih korejskih pitanja”.
Međutim, ekonomske veze dve zemlje razvijaju se ubrzano otkako je Pjongjang ispunio svoje dužničke obaveze još iz sovjetske ere. Dve zemlje su postavile cilj da do 2020. ostvare uzajamnu spoljnotrgovinsku razmenu u vrednosti od milijardu dolara - bez obzira na tekući mnogo manji obim razmene, navodi Vitalij Survilo, šef novoosnovanog Rusko-severnokorejskog poslovnog saveta.
“Bitno je da razmena u poslednjih nekoliko godina ubrzno raste. Nadamo se da će biti tako i ove godine.”
Dok se Južna Koreja pridružila Kini ne pristajući na zavođenje ekonomskih sankcija Rusiji, razvoj veza između Pekinga i Moskve postaje sve važniji faktor u Istočnoj Aziji, kaže Gabujev.
“Odnosi sa američkim saveznicima, kao što su Japan i Južna Koreja, takođe su problematični i teški. Postoji samo jedan veliki saveznik, Kina. I sve dok bude trajala konfrontacija Rusije i Zapada, odnosi između Kine i Rusije biće sve važniji.”
I dok je Zapad zaveo sankcije Kini, Peking i Moskva su prošle godine potpisali ugovor o snabdevanju ruskim prirodnim gasom u iznosu 400 milijardi dolara. Predsednik Putin, koji svoju zemlju verbalno prikazuje kao alternativu zapadnoj moći i ideologiji, najviše je fokusuran na ekonomiju.
”Geografski položaj Rusije u Evroaziji u velikoj meri određuje njenu ulogu kao važnog faktora u procesu približavanja zapadne i istočne civilizacije. Mi stoga želimo da jačamo naše veze sa svim azijsko-pacifičkim zemljama i da igramo aktivnu ulogu u izgradnji sistema slobodne trgovine i u ekonomskoj i investicionoj saradnji.”
Uprkos političkim napetostima, ruske trgovinske veze sa Zapadom neće skoro zaostajati za vezama sa Azijom. Evropska unija ostaje najveći trgovinski partner Rusije – trgovina sa Unijom čini polovinu ukupne spoljnotrgovinske razmene Rusije.
http://www.glasamerike.net/content/rusija-istok-ekonomija/2752656.html
Нема коментара:
Постави коментар