Rat vladika zbog fotelja

Najotvorenije i najdublje međuepiskopske podele u vrhu Srpske pravoslavne crkve isplivale su tokom ovog zasedanja Svetog arhijerejskog sabora. Vladike već šest dana, kako je "Vestima" preneo jedan od učesnika crkvene skupštine, vode oštre debate i "prebrojavaju" se ko je na strani vladike bačkog Irineja, a ko uz mitropolita Amfilohija, u njihovoj trci i "ratu" za dominaciju u vrhu SPC.

Podele sve vidljivije: Sveti arhijerejski sabor zaseda već šesti dan

Trenutni povod je suspenzija episkopa mileševskog Filareta i kanadskog Georgija, koji se optužuju za finansijske malverzacije, nedolično postupanje prema sveštenicima i vernicima, te kršenje monaških zaveta. Njihovi slučajevi uzdrmali su Sveti arhijerejski sabor već prvog dana zasedanja, 14. maja. Uz mnogo buke i žestokih verbalnih polemika, koje su bile na ivici incidenta, sinodski izveštaji o ovoj dvojici privremeno razrešenih episkopa sa 16. i 17. tačke prebačeni su na prva dva mesta saborskog dnevnog reda, zahvaljujući pre svega peticiji koju je podneo episkop bački Irinej, a potpisao je 21 vladika.

Patrijarh u nebranom grožđu

"Tokom prekjučerašnjeg Georgijevog izlaganja patrijarh je sve vreme bio zamišljen i očigledno je da je u nebranom grožđu i dilemi šta da radi. Preksinoć se nije pojavio ni na večeri sa ostalim episkopima, u patrijaršijskoj trpezariji koju su od početka ovog vladičanskog saborovanja počeli i da zaključavaju dok vladike obeduju", saznaju "Vesti" u srpskom episkopatu.

Peticijom je takođe traženo da se sinodske odluke o suspenziji Georgija i Filareta ponište i postupak vrati na početak, kao i da Sabor u rotirajući saziv Sinoda izabere svu četvoricu novih članova, a ne dvojicu, mada je dosadašnja praksa bila da radi kontinuiteta crkvene vlade u Sinodu treba da ostanu dvojica članova iz prethodnog saziva.
Episkop kanadski je zaključno sa jučerašnjim danom bio glavna saborska tema. Izveštaj sinodske komisije koja je ispitivala stanje i finansije u Georgijevoj eparhiji čitan je dva dana, a on je u ponedeljak ceo dan odgovarao na iznete optužbe. Tvrdio je da je sinodska komisija sastavila zapisnik protiv njega bez dokaza. I da je izveštaj napisan samo na osnovu izjava onih kojima, kako je rekao, smeta uloga SPC u Kanadi. Za svaki cent koji je potrošen, bio je kategoričan Georgije, postoji dokumentacija, a u poslovanje eparhije svako može da se uveri.
Sabor se juče izjašnjavao po pitanju vladike Georgije. Do zaključenja ovog broja "Vesti" ishod nije obelodanjen. Rasplet, uoči saborskog izjašnjavanja, niko sa sigurnošću nije mogao da predvidi.
- Jedna grupacija vladika je uverena da će se proces protiv njih dvojice vratiti na početak, jer ih dosadašnji sinodski postupak veoma podseća na komunistički preki sud i brozovsko suđenje Draži Mihailoviću. Drugi zagovaraju tezu da iz SPC treba očistiti sve bludnike i srebroljupce, ali u tom slučaju pitanje je da li bi iko ostao u kliru čitave SPC, počev od vladike pa do đakona. Treći su za neku vrstu mirne međuarhijerejske nagodbe. Iako se 21 episkop peticijom javno izjasnio u Georgijevu i Filaretovu korist, među potpisnicima su i dvojica vikarnih episkopa. A pravo glasa imaju eparhije, odnosno ukupno 37 aktivnih eparhijskih arhijereja i za nadpolovičnu većinu treba 19 glasova. Pravo glasa nemaju penzioneri i vikari, dok iz Ohridske arhiepiskopije glasa samo Jovan Vraniškovski. Glasanje je tajno i tu se mogu očekivati preletači za ili protiv Filareta i Georgija, što bi značilo i svrstavanje uz tabor ili vladike Bulovića ili mitropolita Radovića - smatraju pojedini episkopi.
Aklamaciju, pojašnjavaju naši sagovornici, može da predloži samo patrijarh svojom odlukom i tad se ne glasa ukoliko glasanje ne zatraže barem dva aktivna episkopa.
Posle episkopa kanadskog, na red bi trebalo da dođe i predmet suspendovanog vladike mileševskog Filareta (Mićevića).
Praksa da Sabor samo aminuje sinodske odluke počela je pre pet godina dolaskom na čelo SPC patrijarha Irineja Gavrilovića, mada je crkvena vlada potčinjena crkvenoj skupštini. Taj presedan je napravljen 2010. godine ražalovanjem vladike Artemija Radosavljevića. I od tada su počela međuepiskopska trvenja oko (ne)kanoničnosti takve odluke, ali i oko toga da li SPC treba da uvede sinodsku centralističku vlast sa stalnim, a ne rotirajućim članovima. I tako se postavi iznad najviše crkvene zakonodavne vlasti - Svetog arhijerejskog sabora.

Presude bez suda

Sabor je bez crkvenog suda, da posetimo, sa episkopske katedre, a samo na osnovu sinodskih izveštaja, uklonio vladike Artemija Radosavljevića i Konstantina Đokića. Sinod je, takođe, prinudio i episkopa Vasilija Kačavendu da podnese ostavku i ode u penziju, a pod sličnom prinudom je trenutno i mitropolit Nikolaj Mrđa. Svojevremeno je zbog neuvažavanja braće arhijereja ostavku na episkopsku katedru u Parizu, Saboru podneo vladika Damaskin Davidović. Samoinicijativno su se takođe povukli i penzionisali Atanasije Jevtić i Sava Jurić.

http://vesti-online.com/Vesti/Srbija/493205/Rat-vladika-zbog-fotelja

Crkva godišnje zaradi 140 miliona evra  

Srpska pravoslavna crkva je jedno od najuspešnijih “preduzeća” u Srbiji i po prihodima nalazi se na trećem mestu, odmah iza Naftne industrije Srbije i Elektroprivrede Srbije.
Naravno, SPC se ne vodi kao firma, ali u 40 eparhija godišnje se sakupi oko 140 miliona evra, pokazalo je istraživanje “Blica”.
 
Crkva nikome ne polaže svoje finansijske izveštaje, pa ni javnosti. Zato smo uz pomoć naših insajdera iz samog vrha Patrijaršije SPC pokušali da otkrijemo jednu od njihovih najvećih tajni. I evo do čega smo došli.
Ploča za 500.000 evra
 
Kada su finansije SPC u pitanju javnosti je poznato samo nekoliko podataka. Mitropolit Amfilohije je otkrio da je manastir Ostrog 2014. zaradio 2,4 miliona evra i da je ovogodišnji budžet Mitropolije 770.000 evra. A vladika žički Justin smenio je igumaniju manastira Žiča jer eparhiji nije platila “porez” od 30.000 evra godišnje.
 

Hercegovačka eparhija u SAD izveze 100.000 flaša vina

U vreme krize eparhije SPC su bile jedne od najvećih investitora. Novac je ulagan u hotele, vinarije, poljoprivrednu proizvodnju jer im država na sve prihode od prodaje sveća, verskih obreda, izdavanja prostora ne naplaćuje dažbine. Od svih ovih prihoda u 40 eparhija SPC godišnje se slije između 130 i 150 miliona evra, otkriva jedan od insajdera iz vrha SPC.
 
Drugi sagovornih iz SPC objašnjava da samo od prodaje sveća i verskih obreda “jedna eparhija može da zaradi i do pet miliona evra godišnje”.
 
Tu treba dodati i biznis koji je većina eparhija razvila i od koga dobro zarađuju. U okviru crkvenih kompleksa izdaju se objekti, daje u zakup zemljište, otvaraju privredni objekti, podižu vinarije. Samo Zahumsko-hercegovačka eparhija u SAD izveze oko 100.000 boca svog vina, objašnjava naš sagovornik.
 

Crkva ne plaća ni porez na imovinu, ni PDV

Bez obzira na krizu, najviše novca u Crkvu dolazi od donacija. Tačnije rečeno “verskog pomodarstva” koje je, realno, Crkvi donelo blagostanje.
 
Novokomponovani vernici misle da će svoje grehe sprati ako daju prilog crkvi, pa se ogroman keš sliva u kase eparhija. U jednoj beogradskoj crkvi među dobrotvorima čije ime je upisano na ploči, našao se poznati kriminalac koji je pre nekoliko godina ubijen u sačekuši. I ta počast mu je pripala na osnovu priloga od 500.000 evra, objašnjava jedan od uglednijih vladika SPC koji je iz razumljivih razloga insistirao na anonimnosti.
 
Pomoć iz budžeta
 
Država iz budžeta plaća socijalno i zdravstveno osiguranje sveštenika SPC i za to će ove godine iz budžeta biti izdvojeno devet miliona evra. To je ujedno i jedini zvanični podatak o prihodima Crkvi kada je reč o državnom novcu.
 
A kada bi Crkva plaćala porez, kao što je slučaj u mnogim državama Evrope, od tog novca godišnje bi moglo da se napravi deset škola ili dve bolnice. Međutim, u Ministarstvu finansija tvrde da je Crkva od poreskih dažbina oslobođena zakonom.
Zakonom o PDV propisano je poresko oslobođenje za promet usluga verskog karaktera od strane registrovanih crkava i verskih zajednica.
 
Pored toga što ne plaćaju PDV, crkve su oslobođene i plaćanja poreza na imovinu.
 
Stav države je da porez na imovinu SPC i druge verske zajednice ne plaćaju sve dok im se ne vrati sva imovina oduzeta u posleratnom periodu, kaže Mileta Radojević, direktor Uprave za saradnju sa crkvama.
 

Krađa milion evra iz blagajne Koliko novca ima u SPC govori i slučaj iz februara 2013. kada je glavni blagajnik Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke S. Ž. uhapšen zbog krađe od gotovo milion evra u kešu iz patrijaršijske kase. On je iz kase uzeo 19,5 miliona dinara, 40.000 švajcarskih franaka, 50.000 dolara i 890.000 evra.

http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/555840/BLIC-ISTRAZUJE-Crkva-godisnje-zaradi-140-miliona-evra