Strategija istraga finansijskog kriminala koju Vlada Republike danas treba da usvoji, predstavljaće prvu liniju odbrane imovine građana od tajkuna, kaže za „Politiku” državni sekretar u Ministarstvu pravde Radomir Ilić. Pomenuta strategija, prema njegovim rečima, doneće promene u radu javnog tužilaštava i policije u borbi protiv finansijskog kriminala i korupcije.
– Tužilaštvo za organizovani kriminal biće ojačano i dodatno pripremljeno za ovu borbu, a pored njega će biti osnovana i četiri područna centra u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu i Nišu pri Višim javnim tužilaštvima. Područne centre javnog tužilaštva pratiće i odgovarajući područni policijski centri namenjeni borbi protiv finansijskog kriminala i korupcije – otkriva Ilić za „Politiku”.
Prema njegovim rečima, to znači da će Srbija dobiti specijalizovane tužioce i policiju koji će se, shodno svojoj nadležnosti, baviti isključivo gonjenjem kriminalaca koji peru novac, podmićuju i zloupotrebljavaju javnu imovinu.
– Zajedno sa tužiocima u ovu borbu aktivno će biti uključeni i službenici Poreske uprave, Carine i Uprave za sprečavanje pranja novca, kao i službenici svih drugih državnih organa koji mogu da imaju podatke od značaja za istrage finansijskog kriminala. Službenici koji dobiju ovakav zadatak predstavljaće oficire za vezu između državnih organa iz kojih dolaze i javnih tužilaca – kaže Ilić.
Strategijom će saradnja državnih organa biti podignuta na najviši nivo, a podaci i iskustva između državnih organa putovaće brzo i delotvorno. Više se, kaže Ilić, neće događati da policija ili tužilaštvo dugo čekaju na povratne informacije iz Poreske uprave, katastra, Agencije za privatizaciju, Uprave za sprečavanje pranja novca, niti da ti organi ne mogu da brzo provere podatke kojim raspolažu i budu sigurni da li treba da prijave eventualno krivično delo, ili nastave prikupljanje podataka u određenom smeru.
– Primera radi, ukoliko se službenik u Poreskoj upravi nađe u situaciji da poseduje određene podatke za koje sumnja da mogu predstavljati krivično delo, on odmah može da pozove svog oficira za vezu u javnom tužilaštvu i sa njim proveri da li je njegova sumnja opravdana ili ne. Oficiri za vezu će ubrzati razmenu informacija među nadležnim organima i učiniti tok istrage ne samo efikasnijim, već i stvoriti proaktivan pristup u prevenciji od mogućih finansijskih malverzacija. Proaktivnost koju donosi ova strategija doprineće podizanju nivoa prevencije u cilju sprečavanja dolaženja do kriminalnih radnji ove vrste – ukazuje Ilić.
Tamo gde su slučajevi najkomplikovaniji, prema rečima našeg sagovornika, javni tužioci će obrazovati udarne grupe. To su grupe u kojima tužilac okuplja najbolje službenike policije, poreske uprave ili bilo kog državnog organa, sa kojima non-stop radi na razotkrivanju slučajeva najtežeg kriminala. – U ovim grupama znanje, iskustvo i ljudski resursi su ujedinjeni i vode samo ka jednom cilju, da tajkun bude iza rešetaka – naglašava Ilić.
Ukoliko postoji potreba, tužioci će tražiti pomoć finansijskih forenzičara koji su u stvari tragači za kriminalnim aktivnostima u finansijskim izveštajima i bilansima firmi. Oni dobro poznaju računovodstvo i reviziju i sa tužiocima utvrđuju da li je neko lažno finansijski izveštavao ili „ispumpavao” državni novac ili novac svoje kompanije na egzotična ostrva ili u takozvane poreske rajeve.
– Da bi tužioci i policija bili uspešni u ovome moraju da prođu specijalne obuke koje će biti organizovane na Pravosudnoj akademiji. Ovde će učiti od najuspešnijih domaćih i inostranih stručnjaka iz ove oblasti – završava Ilić.
– Tužilaštvo za organizovani kriminal biće ojačano i dodatno pripremljeno za ovu borbu, a pored njega će biti osnovana i četiri područna centra u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu i Nišu pri Višim javnim tužilaštvima. Područne centre javnog tužilaštva pratiće i odgovarajući područni policijski centri namenjeni borbi protiv finansijskog kriminala i korupcije – otkriva Ilić za „Politiku”.
Prema njegovim rečima, to znači da će Srbija dobiti specijalizovane tužioce i policiju koji će se, shodno svojoj nadležnosti, baviti isključivo gonjenjem kriminalaca koji peru novac, podmićuju i zloupotrebljavaju javnu imovinu.
– Zajedno sa tužiocima u ovu borbu aktivno će biti uključeni i službenici Poreske uprave, Carine i Uprave za sprečavanje pranja novca, kao i službenici svih drugih državnih organa koji mogu da imaju podatke od značaja za istrage finansijskog kriminala. Službenici koji dobiju ovakav zadatak predstavljaće oficire za vezu između državnih organa iz kojih dolaze i javnih tužilaca – kaže Ilić.
Strategijom će saradnja državnih organa biti podignuta na najviši nivo, a podaci i iskustva između državnih organa putovaće brzo i delotvorno. Više se, kaže Ilić, neće događati da policija ili tužilaštvo dugo čekaju na povratne informacije iz Poreske uprave, katastra, Agencije za privatizaciju, Uprave za sprečavanje pranja novca, niti da ti organi ne mogu da brzo provere podatke kojim raspolažu i budu sigurni da li treba da prijave eventualno krivično delo, ili nastave prikupljanje podataka u određenom smeru.
– Primera radi, ukoliko se službenik u Poreskoj upravi nađe u situaciji da poseduje određene podatke za koje sumnja da mogu predstavljati krivično delo, on odmah može da pozove svog oficira za vezu u javnom tužilaštvu i sa njim proveri da li je njegova sumnja opravdana ili ne. Oficiri za vezu će ubrzati razmenu informacija među nadležnim organima i učiniti tok istrage ne samo efikasnijim, već i stvoriti proaktivan pristup u prevenciji od mogućih finansijskih malverzacija. Proaktivnost koju donosi ova strategija doprineće podizanju nivoa prevencije u cilju sprečavanja dolaženja do kriminalnih radnji ove vrste – ukazuje Ilić.
Tamo gde su slučajevi najkomplikovaniji, prema rečima našeg sagovornika, javni tužioci će obrazovati udarne grupe. To su grupe u kojima tužilac okuplja najbolje službenike policije, poreske uprave ili bilo kog državnog organa, sa kojima non-stop radi na razotkrivanju slučajeva najtežeg kriminala. – U ovim grupama znanje, iskustvo i ljudski resursi su ujedinjeni i vode samo ka jednom cilju, da tajkun bude iza rešetaka – naglašava Ilić.
Ukoliko postoji potreba, tužioci će tražiti pomoć finansijskih forenzičara koji su u stvari tragači za kriminalnim aktivnostima u finansijskim izveštajima i bilansima firmi. Oni dobro poznaju računovodstvo i reviziju i sa tužiocima utvrđuju da li je neko lažno finansijski izveštavao ili „ispumpavao” državni novac ili novac svoje kompanije na egzotična ostrva ili u takozvane poreske rajeve.
– Da bi tužioci i policija bili uspešni u ovome moraju da prođu specijalne obuke koje će biti organizovane na Pravosudnoj akademiji. Ovde će učiti od najuspešnijih domaćih i inostranih stručnjaka iz ove oblasti – završava Ilić.
Нема коментара:
Постави коментар