Poklanjamo NIS za Kosovo

Sedam godina nakon prodaje Naftne industrije Srbije ruskoj kompaniji Gaspromnjeft, procenjuje se, po pet puta nižoj ceni od tržišne, zbog navodne podrške Rusije u očuvanju Kosova u granicama Srbije i izgradnje Južnog toka, političari koji su doneli tu odluku nanevši očito ogromnu štetu javnom interesu i imovini građana Srbije - ne snose nikakvu odgovornost
Tadašnja vlast praktično je poklonila Rusima eksploataciju prirodnih resursa i nacionalnu kompaniju zbog dva obećanja države Rusije od kojih nijedno neće biti ispunjeno – izgradnja Južnog toka kroz Srbiju koji je trebalo da garantuje energetsku stabilnost, i očuvanje Kosova u granicama Srbije.

Vuk Jeremić – geostrateg

Paradigmatičan primer obmanjivanja građana u vezi sa poklanjanjem prirodnih resursa i kompanije NIS Rusima predstavljao je Vuk Jeremić. U nastavku sledi deo intervjua koji je autorka ovog teksta uradila sa tadašnjim šefom diplomatije.

*Da li bi Srbija nastavila da dobija podršku Rusije u ostvarenju spoljnopolitičkih ciljeva da nije sklopljen

kupoprodajni ugovor o NIS kakav je dogovoren još za vreme mandata prethodne vlade?

Vuk Jeremić: Naravno, Rusija bi nas podržavala u svakom slučaju.

*Ministar ekonomije Mlađan Dinkić je izjavio da je spreman da predloži da se NIS da besplatno Rusima, ukoliko to može da sačuva Kosovo i ubrza put Srbije ka Evropskoj uniji.

Geostrateg: Vuk Jeremić

Vuk Jeremić: I ja bih dao NIS besplatno Rusima kada bi to sačuvalo Kosovo, ali to naravno nije tako
jednostavno. Ovaj ugovor je izvanredno povoljan za Srbiju. On nam omogućava dugotrajnu energetsku snabdevenost. NIS je plaćen verovatno i više nego što vredi. Sagledavajući isključivo ekonomsku dimenziju, ovaj aranžman je jedan od najpovoljnijih za Srbiju, imajući u vidu sve privatizacije koje smo ostvarili.

*Zašto onda Srbija nije dobila garancije za izgradnju gasovoda?

Vuk Jeremić: Garancije koje smo dobili su najviše moguće, i mi nemamo razloga za sumnju.

*Zbog čega onda nisu date u ekonomskoj formi?

Vuk Jeremić: To morate da pitate one koji tvrde da nisu date.

*Zašto je onda potrebna ta vrsta garancije na visokodržavnom nivou, a ne jednostavno na papiru na kojem će biti jasno definisano do kada, pod kojim uslovima i na koji način bi trebalo da bude izgrađen gasovod?

Vuk Jeremić: Onog trenutka kada Rusija bude odlučila da gradi gasovod, on će proći kroz Srbiju. Mi ulazimo u izuzetno težak period. Način na koji je garantovana kompletizacija naftnogasnog aranžamana najveća je garancija koju je Srbija dobila dosad. Jače garancije nismo dobili ni za šta drugo.

*Garancija tipa „kada bude - biće“?

Vuk Jeremić: Dobili smo mnogo čvršće garancije nego od bilo kog inostranog partnera dosad. U međudržavnim odnosima postoji poverenje, i u situaciji da to poverenje bude izgubljeno postoje međunarodne institucije kojima možemo da se obratimo.

*Dakle, ipak je jedno ekonomsko pitanje pretvoreno u političko?

Vuk Jeremić: Ne, to treba držati odvojeno. Ostavimo sa strane pitanje gasovoda, sama prodaja NIS-a je urađena pod najpovoljnijim uslovima. Ni od koga drugog ne bismo dobili toliko.

Borko Stefanović – glavni pregovarač

Borko Stefanović, danas potpredsednik Demokratske stranke koju predvodi Bojan Pajtić, bio je u vreme

Borislav Stefanović: Tadićev i Jeremićev operativac

prodaje NIS-a desna ruka tadašnjeg ministra spoljnih poslova Vuka Jeremića. Danas, Stefanović, međutim, važi za jednog od najistaknutijeg predvodnika takozvane građanske Srbije, čije pamćenje, čini se, ne seže tako daleko u prošlost. Te 2008. isticao se kao operativac spreman da preuzme kako tehnički deo sklapanja „posla veka“, tako i da obavlja na terenu zadatke zasnovane na ideji održavanja stanja napetosti i vrlo loših odnosa sa Kosovom. I tada očigledno, a danas dokazano – bio je deo tima koji su ugrozili nacionalni interes Srbije. U kontekstu priče u vezi sa prodajom NIS-a njegova odgovornost morala bi biti utvrđena jer je bio jedan od političara koji su se dogovarali, pregovarali, potpisali i glasali za energetski sporazum sa Rusijom. Kao šef pregovaračkog tima za prodaju NIS-a ruskom Gaspromnjeftu, on je ispregovarao ovako štetan sporazum po Srbiju.

Gostujući u emisiji Insajder 2013. godine, bio je uočljiv njegov pokušaj „pranja ruku“ od posla u kojem je učestvovao. Na pitanje da li slaže da je NIS prodat po niskoj ceni, Stefanović je rekao: „Pa ne, slažem se ako gledate strogo, onako kroz ekonomski parametar i zanemarite korist koja se dobija Južnim tokom i drugim stvarima koje smo postigli“.

„Zašto to nije išlo na tender? To je prva stvar. Znači postoje neki poslovi države koji ne moraju ići na tender zato što imaju ogroman značaj. Ovo je jedan od takvih poslova. Moj cilj nije da ja bez ikakve kritike branim ovaj posao. Ja moram da kažem da smo mi zaista u velikoj meri nasledili tu stvar, ali smo je kao ozbiljna država i Vlada sproveli do kraja smatrajući da je ipak korist kasnije veća od onoga što se u tom momentu dešava. Ja sam pregovarao nešto što je već politički dogovoreno u Moskvi. I tu su određeni neki parametri: da će biti Južnog toka, da će biti cena 400 miliona plus 500 miliona evra, dakle 400 miliona u kešu i 500 miliona u investicijama i da će biti jasno navedeni rokovi do kada treba stvari da se realizuju“, tvrdio je tada Stefanović.

Šest godina kasnije – Tadić upozorava da otvaranje istrage može ugroziti odnose sa Rusijom

Početkom avgusta prošle godine, ministar unutrašnjih poslova, Nebojša Stefanović formirao je specijalni istražni tim koji će navodno ispitati sve činjenice i okolnosti vezane za privatizaciju Naftne industrije Srbije. Odluka o pokretanju istrage o privatizaciji NIS doneta je par meseci pre zvaničnog obelodonjavinja odluke Rusije da Južni tok neće ni biti izgrađen.

Odmah nakon objavljivanja vesti o pokretanju istrage, oglasili su se oni koji su NIS prodali Rusima sa upozorenjem da će ta istraga pokvariti odnose sa tom „bratskom“ državom. Ne uočavajući potrebu za posebnim komentarisanjem tih neodgovornih i reklo bi se, sa stanovišta javnog interesa – sramnih izjava, samo ćemo ih navesti. Bivši predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je da istraga privatizacije Naftne industrije Srbije može dovesti u pitanje odnose s Rusijom, pošto se implicitno optužuju državni vrh te zemlje i investitor Gaspromnjeft. “Važno je skrenuti pažnju javnosti, a to i elementarna logika nalaže, da nijedna finansijska malverzacija u ovom poslu nije mogla biti urađena bez učešća vrha ruske države, tako da Vlada ovakvim istragama dovodi u pitanje i kredibilitet ruske strane”, izjavio je Tadić reagujući na vest o pokretanju istrage o sumnjivoj privatizaciji NIS-a.

On je izrazio nadu da su ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović i Vlada Srbije svesni da pokretanje takve istrage “ima mnogo više implikacija od uobičajenih, medijskih, priređenih za domaću publiku”. “Problem je što ovaj, moguće samo medijski spektakl, lako može postati ozbiljan spoljnopolitički problem”, istakao je Tadić i dodao da bi istraga morala da obuhvati i poslanike Srpske napredne stranke i Socijalističke partije Srbije u prethodnom sazivu Narodne skupštine, kao i sadašnjeg predsednika Srbije Tomislava Nikolića, jer su svi u parlamentu glasali za ratifikaciju sporazuma sa Rusijom.

Nipošto istraga: Aleksandar Čepurin

Tadić je naveo da je prodaja NIS-a bila uslov za sklapanje energetskog sporazuma sa Rusijom i ocenio da je to bio “najpovoljniji mogući aranžman, bez kojeg bi Srbiju zaobišao i gasovod Južni tok”. “Da NIS tada nije prodat, danas verovatno ne bi ni postojao, a šteta koju bismo imali samo od gubitka radnih mesta, prevazilazila bi štetu koju imamo od onih delova ugovora koji nisu najpovoljniji za Srbiju”.

Odlukom da se preispita privatizacija NIS, bila je, podrazumeva se, neprijatno iznenađena i Rusija. Prvi zamenik generalnog direktora kompanije Gaspromnjeft Vadim Jakovljev izjavio je: "Otvoreno govoreći, nas je iznenadila započeta istraga u vezi sa prodajom kompanije NIS u 2008. godini". Budući da u Srbiji poslujemo od 2008. godine, naši odnosi sa Vladom Srbije su bili partnerski i sve smo rešavali dijalogom. Međuvladinim sporazumom zaključenim između Ruske Federacije i Srbije su definisani odnosi u sferi energetike i uzajamne obaveze strana", napomenuo je Jakovljev.

On je naglasio da je Gaspromnjeft, kao učesnik u realizaciji međuvladinog sporazuma, ispunio sve svoje obaveze - sproveo modernizaciju, uložio potrebna sredstva u razvoj NIS-a, proširio maloprodajnu mrežu benzinskih stanica i povećao resurse.

"To je rezultiralo time da je kompanija NIS postala najuspešnije preduzeće i najveći poreski obveznik. Izašli smo na beogradsku berzu, redovno isplaćujemo dividende", istakao je Jakovljev ne precizirajući visinu tih dividendi i novac koji je po tom osnovu uplaćenim u budžet Srbije koja poseduje tek nešto preko 29 odsto akcija. Danas, Graspromnjeft u NIS-u ima vlasnički udeo od 56,15 odsto, država Srbija ima 29,87 odsto, dok preostali kapital poseduju mali akcionari.

Povodom istrage se oglasio i ambasador Rusije u Srbiji Aleksandar Čepurin, koji je izjavio je da otvaranje istrage o privatizaciji Naftne industrije Srbije predstavlja iznenađenje koje je izazvalo negativan odjek u ruskim medijima.

„Otvaranje istrage o privatizaciji NIS izazvalo je široki i, što ne krijem, negativan odjek u ruskim medijima. Uz to je potrebno uzimati u obzir pozitivno usmerenje Rusa prema Srbima i dugu istoriju konstruktivne saradnje Rusije i Srbije u različitim oblastima. Ugled Srbije i Srba u Rusiji je visok“, rekao je Čepurin.

On je naveo da odluka o istrazi privatizacije NIS-a predstavlja iznenađenje i za javnost i za ruskog suvlasnika „Gaspromnjeft“. „Zašto upravo srpsko-ruska kompanija? Zašto nakon pet godina od privatizacije? Zašto upravo sada? “Gaspromnjeft“ besprekorno poštuje sve dogovore. Oni su transparentni. Sve je otvoreno“, istakao je ruski ambasador.

Istraga neće ugroziti odnose sa Rusijom: Aleksandar Vučić

Premijer Srbije Aleksandar Vučić, međutim, isticao je da ne veruje da će istraga o prodaji NIS-a ugroziti odnos sa Rusijom, a šta se u konkretnom slučaju događalo, kako je istakao, pokazaće istraga nadležnih organa.

"Ne tvrdim da postoji krivično-pravna odgovornost i ja ne skačem, ne psujem i ne vređam nikoga kao što to neki drugi rade govoreći nešto, pritom ne znajući ništa, a kad vidim kako ih je panika uhvatila, pa su počeli da objašnjavaju na sve strane kako je nešto dobro u šta ni sami ne veruju i sa tim apsolutno nemam problem", rekao je Vučić.

Ne veruje, dodao je, da je državni vrh uzimao pare od toga, ali i da nije njegov posao da o tome govori. "Nadleženi organi će pokazati sve što treba da pokažu", rekao je Vučić i ponovio da ova istraga neće poremetiti odnose s Ruskom Federacijom.

"Mi smo o nekim stvarima razgovarali i o tome ćemo nastaviti razgovore. Da li sam srećan zbog toga što je neko napravio profit od 500 miliona dolara za šest meseci na našoj nafti i gasu, a da nam je na kraju ukupan profit 400 i nešto miliona i da na kraju mi dobijemo dividendu od 29 miliona, a da je od onoga što je ulagano u region nismo videli mnogo toga", naveo je Vučić i dodao da bi bilo odlično ako bi mogla da se napravi revizija ugovora o prodaji NIS-a.

Devet meseci nakon navodnog otvaranja istrage o privatizaciji NIS, međutim, nije se dogodilo ništa. Osim praznih odgovora koji dolaze iz nezvaničnih izvora bliskih Vladi Srbije - da se na tome radi, javnost nije obaveštena ni o jednom konkretnom rezultatu.

Hladan tuš – Rusija neće graditi Južni tok, Tadić predlaže nov “posao”

Za odluku Vladimira Putina da odustane od izgradnje Južnog toka, domaća javnost „okrivila“ je jednoglasno Evropsku uniju. Takvo tumačenje je, naravno, podstaknuto izjavama državnih zvaničnika ali i predstavnika opozicije, koji su tokom svoje vladavine prodali NIS Rusima. Na taj način zamagljena je njihova odgovornost za sklapanje najlošijeg „posla veka“, jer je NIS praktično poklonjen Rusima zbog izgradnje deonice Južnog toka koji bi prolazio kroz Srbiju. Nakon objave vesti da se u potpunosti odustaje od Južnog toka, umesto da se pozovu na odgovornost oni koji su prilikom skpalanja kupoprodajnog ugovora za privatizaciju NIS, prenebregli ovu mogućnost, odnosno nisu zahtevali nikakve garanacije u slučaju odustajanja ruske strane od namere izgradnje Južnog toka, u fokus je došla antievropska kampanja – za glavnog krivca proglašena je EU. Tako je javno mnjenje još jednom, i pored sve štete koju je Rusija, preko svojih idolopoklonika u Srbiji, nanela građanima Srbije – stalo na stranu Vladimira Putina.

Vladimir Putin i Redžep Tajip Erdogan: Šokantnu vest, da odustaje od izgradnje Južnog toka, ruski predsednik saopštio je u Ankari, prilikom susreta sa turskim partnerom

Krajem prošle godine, Vladimir Putin je iz Ankare, posle sastanka sa turskim premijerom Redžepom Erdoganom, rekao da je razlog odustajanja od izgradnje Južnog toka pozicija EU i Bugarske - koje odbijaju da se sa projektom krene. Putin je objasnio da je cilj Južnog toka bio da se obezbedi besprekidno snabdevanje gasa u zemljama južne Evrope. Poziciju EU Putin je nazvao nekonstruktivnom i podrivačkom, ali je priznao pravo Evropi da bira prodavca gasa. Vest iz Turske je bila šokantna jer je Putin u brojnim izjavama uveravao sve zainteresovane zemlje da će Južni tok biti izgrađen. Očito je da su u Kremlju procenili da je Bugarska pod velikim pritiskom Zapada i da neće promeniti odluku o stopiranju gradnje tog gaovoda.

Odmah nakon Putina, oglasio se izvršni direktor ruskog Gasproma Aleksej Miler: „Projekat je otkazan. To je to“.

Na vest o otkazivanju Južnog toka reagovao je i Boris Tadić. On je istakao da 2008. godine, prilikom potpisivanja energetskog sporazuma o prodaji NIS, „nismo bili u mogućnosti da potpišemo bolji sporazum jer nismo imali dobru pregovaračku poziciju“. „Da nismo prodali NIS, to preduzeće danas ne bi postojalo, a ruska strana nije dozvolila u pregovorima da se ubaci bilo kakva zaštitna klauzula kojom bi se Srbija osigurala u slučaju da ne dođe do izgradnje tog gasovoda. Ono što bismo sada mogli da tražimo ako ne bude Južnog toka jeste ulaganje Rusije u gasne elektrane u Srbiji ili mogućnost da Gasprom preko NIS investira u regionu. Od toga bismo imali direktne koristi“, predložio je Tadić novi „posao“.

Na ovu Tadićevu izjavu odgovorila je aktuelna ministarka saobraćaja Zorana Mihajlović koja ga je označila, zajedno sa nekadašnjim premijerom Vojislavom Koštunicom kao odgovorne za loš gasni aranžman sa Rusijom: „Tadić je potpisnik, ali se odgovornost odnosi i na Koštunicu i na sve koji su učestvovali u pregovaranju. Oni su odgovorni za zaštitu naših interesa, Rusija je zaštitila svoje, mi nismo, jedina smo država koja je prodala naftnu industriju i tada se u medijima pisalo da to radimo da bismo dobili „Južni tok“, rekla Mihajlović.

Činjenica je, međutim, da aktuelna vlast, karakteristična, godinama unazad, po izrazitoj proruskoj i antievropskoj politici, nema ozbiljnih namera da se suoči sa rukovodstvom Rusije i pokuša da preinači ugovor i bar donekle zaštiti interese građana Srbije.

Još jedan akter prodaje NIS, u to vreme „udarna pesnica“ Borisa Tadića i Vuka Jeremića – Borislav Stefanović, prema izveštavanju medija, mogao bi biti subjekt istrage.

„... došli smo do ovoga da je Demokratska stranka kriva za loš energetski sporazum sa Rusima. Ma hajte, molim vas...”, rezignirano je reagovao Borislav Stefanović, na vest o pokretanju istrage. Kako je istakao, tim koji je predvodio je vodio tehničke pregovore mahom o dobijanju socijalnog sporazuma u okviru kupoprodajnog ugovora za NIS, i to – vrlo uspešno, jer je izdejstvovano da stalno zaposleni radnici ne budu otpušteni, a da otpremnina, ako je neko hoće, bude 750 evra po godini staža. „Sve ostalo, poput pitanja visine rudne rente i pitanje iznosa za NIS, jesu stvari koje su ugovorene na visokom političkom nivou u Moskvi kroz međudržavni energetski sporazum iza koga su stajali tadašnji predsednici i premijeri dve zemlje, Tadić, Koštunica, Medvedev i Putin...”

Strateški uzaludno poklanjanje: Lavrov, Medvedev, Jeremić i Tadić

U ime Vojislava Koštunice, oglasio se Slobodan Samardžić, nekadašnji funkcioner DSS, koja je ugovarala energetski sporazum, a sada lider Državotvornog pokreta Srbije, koji podržava Koštunica. O odgovornosti DSS misli da su to „besmislice”, to jest „najgora politizacija ovog slučaja”. Uz isticanje da je taj ugovor bio veoma zdrav, ekonomski pre svega, i da se dokazao u jednom svom delu jer je NIS sada najprofitabilnija domaća firma, on dodaje da, što se tiče „Južnog toka”, 2008. godine niko nije mogao da predvidi „toliko geopolitičko zlo koje je došlo sa Zapada”.

„I ako postoji krivac za ovo što se nama događa, to je zapadna politika. Mislim na EU i SAD, koje stoje u pozadini ovih poslednjih događaja. I jako je glupo sa pravog krivca prebacivati odgovornost na ljude koji su u ime države, a to su Vojislav Koštunica i Boris Tadić, stajali iza tog ugovora. Prosto se namerno stvara jedna pogrešna slika, jer ništa nije bilo prirodnije nego očekivati saradnju EU i Rusije i svih drugih zemalja u toj energetskoj i trgovinskoj politici vezanoj za gas”, istakao je Samardžić.

Premijer Aleksandar Vučić izjavio je, nakon vesti o obustavljanju izgradnje Južnog toka, da to nije dobro za Srbiju, „koja je bila lojalna tom projektu“. „Srbija nije doprinela Putinovoj odluci“, rekao je premijer Vučić, kao da je to u celoj priči najvažnije. On je istakao da je Srbija sedam godina ulagala u taj projekat ali i da sada „plaća cenu sukoba velikih", izbegavajući tako da istakne nesporne činjenice da Srbija zapravo plaća cenu sopstvene neodgovornosti.

"Srbija nije ničim doprinela donošenju takve odluke. Sad da li će se evrofili i rusofili međusobno optuživati ko je tu za šta kriv... Sigurno je da mi nismo ništa krivi", poručio je Vučić.

On je kazao da je to dobar projekat kojeg se Srbija nije odricala ni pod najvećim mogućim pritiscima. "Plaćamo cenu velikih, ali gađani Srbije ne moraju da brinu ni ove zime ni sledeće...“, zaključio je premijer Srbije.

Zaključak

Od početka sukoba na relaciji Rusija-EU, usled ruske aneksije Krima, iz Evropske unije stižu neprestani apeli Srbiji da mora da uskladi spoljnu politiku evropskoj, ukoliko želi da bude deo EU, odnosno da napreduje u integracijama, što je, prema tvrdnjama vlasti u Srbiji, prioritet državne politike. Srbija se, međutim, oglušuje o te pozive EU, uveravajući čak domaću javnost da niko iz EU to ne traži od Srbije i da neće sve dok ne država ne postane punopravni član. Premijer Srbije Aleksandar Vučić je izjavio da ova vlada neće uvesti sankcije Rusiji. U jeku rasprave o tome zbog čega EU ne otvara poglavlja u integracijama, pojavljuje se i taj neispunjeni uslov, odnosno opisno rečeno – nelagoda prouzrokovana činjenicom da Srbija ne shvata ozbiljno posao koji je pred njom u ostvarenju cilja koja je sama zacrtala i proglasila prioritetom.

Istovremeno, evidentno je da Rusija pokazuje mnogo veću zainteresovanost za uticaj na političke prilike i opredeljenost Srbije od početka sukoba sa Evropskom unijom i Amerikom. U sred tog sukoba, Rusija je tražila od Srbije da po prvi put u istoriji budu organizovane zajedničke vojne vežbe dve države. Osim toga, prvi put u istoriji je pozvala Srbiju da njeni vojnici budu deo vojnog manevra u Moskvi povodom Dana pobede.

Potop u Beogradu: Parada za Putina

Učešće Vladimira Putina na prošlogodišnjoj vojnoj paradi u Beogradu, koja je, tumači se, priređena samo zbog Putinovog dolaska, kao i ostali događaji iz niza navedenih primera tešnje saradnje Srbije i Rusije – svakako nisu dobro prihvaćeni od evropskih partnera čijem punopravnom statusu Srbija teži. Takozvani ruski lobi jača u Srbiji, a iskazuje se i u institucijama sistema koji, paradoksalno, teži da se prilagodi evropskom.

Tako je evidentan izrazito proruski stav predsednika Srbije Tomislava Nikolića. Naspram njega navodno stoji premijer Aleksandar Vučić koji radi sve ono što predsednik Republike ne bi. Ide u zvanične posete Sarajevu, Tirani, ne pojavljuje na paradi u Moskvi i sličnim ruskim manifestacijama, pokreće istragu o privatizaciji NIS, kao i istrage o paljenju ambasada Amerike i Nemačke tokom mitinga Kosovo je Srbija, dobija poziv iz Vašingtona da dođe u zvaničnu posetu državnom sekretaru SAD Džozefu Bajdenu, kritikuje Rusiju jer traži prevremeno i zaostalo plaćanje duga za gas, predvodi briselski dijalog i proces normalizacije odnosa sa Kosovom... Činjenica je da ovako nabrojane aktivnosti ne govore mnogo o načinima na koje to premijer radi, odnosno koliko je to uspešno i oslobođeno nacionalističkog tereta, koji neminovno postoji, ali služi kao primer opozicije angažmanu predsednika Republike.

Poslednja u nizu poseta šefa ruske diplomatije Sergeja Lavrova usledila je pre posete Vučića Tirani i Vašingtonu. Izjave koje ne doprinose podršci stabilnosti u regionu, okrivljujući zvaničnu Prištinu i Tiranu da su neposredno odgovorne za terorizam i veliko albansku politiku, karakterisale su u najvećem delu njegov javni nastup tom prilikom. Ono što je ostalo van domašaja javnosti, pretpostavlja se da je agitovanje za novi posao sličan onom na osnovu kojeg je Rusija profitirala a Srbija mnogo izgubila. Reč je o novom - Turskom toku. Da li će aktuelna vlast slediti put prethodne, te se upustiti u novi posao sa dokazano nepouzdanim partnerima, ostaje da se vidi.

* Tekst prenosimo sa sajta Antidot

http://www.e-novine.com/srbija/srbija-tema/121078-Poklanjamo-NIS-Kosovo.html 

                           Berlin kritikuje rusku "crnu listu"

Nemački šef dipolomatije Frank Valter Štajnmajer rekao je da bi odluka Rusije da zabrani ulazak u zemlju 89 visokih zvaničnika Evropske unije mogla da nanese štetu mirovnim naporima u Ukrajini.

Štajnmajer je tokom posete istočnoj Ukrajini kritikovao zabranu i zatražio od Rusije da bude transparentnija.
Glavne novinske agencije objavile su da je nekoliko evropskih zvaničnika saopštilo da su ponosni što se nalaze na ruskoj crnoj listi.
Na spisku, koji je u četvrtak predstavljen evropskim diplomatama, navodno se nalaze bivši i aktuelni članovi parlamenta, premijeri i ministri koji su oštro kritikovali ruskog predsednika Vladimira Putina zbog aneksije Krima i nasilja na istoku Ukrajine.

http://www.glasamerike.net/content/rusija-eu-crna-lista/2800522.html

I dalje ne znamo gde je Putin nestao na 11 dana 

Kremljologija je, po američkom "Stratforu", više umetnost nego nauka. Za nju je potrebna stalna pažnja na potencijalno ključne događaje, kao što je privremeni nestanak ovog proleća Vladimira Putina, ruskog predsednika, koji je pobudio mnogobrojne spekulacije.
Glasine da je Putin bolestan bile su brojne godinama unazad, ali njegovo odsustvo iz očiju javnosti na vrhuncu borbe u Kremlju između Federalne službe bezbednosti (FSB) i faktora van FSB-a pojačalo je intrige u vezi sa njegovim nestanakom.
Putin ostaje u srcu Kremlja i njegovo kratkotrajno odsustvo moglo bi da bude signal slabljenja njegove sposobnosti da presuđuje u klanovskim zavadama.
 
Serija čudnih dešavanja u vezi sa Putinom započela je 7. avgusta 2014, kada su "Svoboda radio", nekoliko poslanika Dume i državna TV kuća VGTRK objavili da Putin planira "hitno obraćanje" u vezi s Ukrajinom te noći. Ruski mediji su spekulisali da bi govor mogao da bude signal promene ruske taktike u Ukrajini i moguće vojne intervencije. Ipak, Putinovo hitno obraćanje nikada se nije desilo.
Pojavile su se spekulacije da, ili je nešto loše sa Putinom, ili postoje podele u Kremlju po pitanju Ukrajine. Naredne nedelje snimljen je Putinov govor o Krimu koji je trebalo da bude prikazan na televizijama u celoj Rusiji, ali se ni to nije dogodilo, već je na državnim kanalima pušten samo deo video zapisa, a voditelj je pritom čitao vesti Interfaksa i Itar-Tasa, agencija pod kontrolom FSB-a. Glasine su tvrdile da ili je Putin bolestan ili se desilo nešto što FSB nije odobrio.
 
Početkom septembra, Putin je usputno tokom jednog intervjua pomenuo da FSB- sledi "restruktuiranje". Narednog meseca Putin se ponovo čudno ponašao na proslavi njegovog 62. rođendana koja je održana u sibirskoj šumi, umesto da ga proslavi u Moskvi ili radno kako je običavao prethodnih godina. Spekulacije o bolesti su se ponovo javile.
 
Do oktobra su eskalirale unutrašnje borbe u Kremlju, a mediji koji nisu pod kontrolom FSB-a su spekulisali da bi Vladimir Kolokolcev mogao da podnese ostavku i da na njegovo mesto dođe zamenik miinistra Viktor Zolotov, koji je nekada bio Putinov telohranitelj i poznat kao izuzetno odan predsedniku.
 
Ove glasine mogle bi da ukazuju da je Putin zabrinut zbog uticaja FSB-a na Ministarstvo unutrašnjih poslova i da mu je bilo potrebno da osigura da moćne bezbednosne snage ministarstva budu pod njegovom komandom. 
U decembru 2014. Ramzan Kadirov, čečenski predsednik, okupio je oko 20.000 svojih trupa, kopletnog naoružanih i sa rancima na leđima, na stadionu u Čečeniji. Kadirov je poručio trupama da mogu da odu kao dobrovoljci u Ukrajinu, ali da on čeka Putinovo naređenje. Govor je Kadirov završio rečima:
 
- Živeo naš nacionalni vođa Rusije, Vladimir Putin!
 
Istog meseca, "Stratfor" je dobio izveštaj da će Nikolaj Petrušev, uticajna figura u FSB-u, biti sklonjen sa funkcije šefa Saveta za bezbednost, što se još nije desilo. Početkom februara ove godine, Putin je počeo sa konsolidovanjem manjih obaveštajnih grupa pod kontrolom Ministarstva unutrašnjih poslova, rivala FSB-a. Krajem tog meseca događaji su postali još konfuzniji.
Boris Nemcov, vodeći ruski opozicionar, ubijen je 27. februara na mostu u blizini Kremlja. Kadirov je 4. marta na Instagram postavio sliku sebe sa Putinom, na kojoj se smeju i grle, uz poruku da bi dao život za Putina. Tog istog dana, Vladislav Surkov, Kadyrov'ljev saveznik i moćna anti-FSB figura, napustio je Rusiju sa porodicom. Moguće je da je Putin "nestao" narednog dana, iako javnost nije znala za predsednikovo odsustvo sve do 10. marta.
 
Aleksandar Bortnikov, šef FSB-a, objavio je 8. marta hapšenje dvojice osumnjičenih za ubistvo Nemcova i privođenje druge trojice osumnjičenih, a da je šesti izvršio samoubistvo prilikom hapšenja. Svi osumnjičeni bili su Čečeni, a jedan od njih (Zaur Dadajev) imao je lične veze sa Kadirovim. Kadirov je na Instagramu Dadajeva nazvao "istinskim patriotom".
 
Tokom naredne nedelje, glasine su se pojavile da je meta FSB-a Kadirov, uz teorije da je on naručio ubistvo Nemcova sa ciljem da pokaže FSB-u da može da se izvuče nakon javno počinjenog ubistva. U međuvremnu je objavljeno da je Putin nagradio Kadirova Ordenom časti, što je bio jasan znak podrške čečenskom predsedniku.
Kremlj je 11. marta otkazao Putinovo putovanje u Kazahstan planirano za 12. i 13. mart, kao i susret sa delegacijom iz Južne Osetije u Moskvi, navevši da su obeveze "odložene". Postavljena je i fotografija Putinovog sastanka sa prvim čovekom ruske Republike Karelije - za koji je dokazano da se desio šest dana ranije, što je značilo da je Putin i dalje bio van očiju javnosti na nepoznatom mestu.
 
Dan pre toga pojavila se priča da je Putin "nestao", a čelnici FSB-a krenuli su sa važnim sastancima. Petrušev se sreo sa Kadirovim nakon sastanka Saveta za bezbednost. FSB je održao jedan od svojih velikih godišnjih sastanaka, koji je Putin propustio.
 
Predsednik nije viđen deet dana, što je u medijima pokrenulo spekulacije da se desio državni udar, da je bolestan ili umro. Pojavile su se priče da su brojni pripadnici elite ubijeni ili da je pucano na njih i da je ruska vojska izašla na ulice Moskve.
 
Kada se Putin konačno pojavio posle deset dana na sastanku sa kirgiskim predsednikom rekao je: "Život bi bio dosadan bez glasina".

http://www.blic.rs/Vesti/Svet/563534/I-dalje-ne-znamo-gde-je-Putin-nestao-na-11-dana

Pad potrošnje čokolade u Rusiji

MOSKVA -

Prosečna potrošnja čokolade u Rusiji smanjena je sa 4,36 kilograma po osobi u 2013. godini, na 4,15

kilograma 2014. godine, pokazali su podaci Centra za istraživanje tržišta konditora.

Ukupna potrošnja čokolade, bombona i drugih konditorskih proizvoda u kojima se koristi kakao smanjena je prošle godine 4,8 odsto i ima tendenciju daljeg pada, preneo je Finmarket.ru.

U poslednjih pola godine rusku konditorsku industriju snažno je pogodila devalvacija rublje, zbog koje su porasle cene sirovina u rubljama. To je dovelo do pada rentabilnosti na tržištu, a za mnoga preduzeća prelazak u negativnu zonu.

Potencijalno još dramatičniji pad tražnje čokolade zbog iznuđenog rasta cena najviše pogađa male i srednje regionalne fabrike, orijentisane na proizvodnju za lokalno tržište, koje praktično ne izvoze svoje proizvode, rekla je izvršna direktorka Centra Jelisaveta Nikitina.

Pored toga, od početka maja porasle su svetske cene kakovca zbog loših prognoza roda u Africi. Tona kakaovca na robnoj berzi u Njujorku 26. maja poskupela je na 3,15 dolara sa 2,88 dolara 1. maja. Stručnjaci ne isključuju dalji rast cena te sirovine.

Prema prognozi Međunarodne organizacije za kakao (The International Cocoa Organization, ICCO), do 2020. godine mogući deficit kakaovca može dostići milion tona i to zbog predviđene potrošnje u Kini i Indiji.

Pri tome, pre nekoliko godina svetski analitičari smatrali su Rusiju perspektivnom s tačke gledišta razvoja tržišta čokolade. Iako je prosečna potrošnja čokolade u Rusiji niža nego u većini razvijenih evropskih zemalja, uočena je tendencija rasta.

Radi poređenja, potrošnja čokolade u Švajcarskoj prošle godine je bila 11,7 kilograma po stanovniku, a u Nemačkoj 12,2 kilograma. Među deset najvećih potrošača čokolade su još Holandija, Velika Britanija, Irska, Austrija, Danska, Finska, Belgija i Francuska.

http://www.rtv.rs/sr_lat/evropa/pad-potrosnje-cokolade-u-rusiji_605467.html

Veliki pad proizvodnje vozila u Rusiji 

Pad tržišta automobilske tehnike od januara do aprila ove godine bio je 37,2 posto u odnosu na isti period

lani.

Uporedo s tim, ukazuju u Ministarstvu, povećana je proizvodnja u Avtovazu [Getty - Ilustracija]

 

Proizvodnja putničkih automobila u Rusiji ove godine će biti 18 do 20 posto manja nego prošle, a teretnih 20 do 25 procenata, prognoziralo je Ministarstvo za ekonomski razvoj ove države, koje smatra kako bi automobilsko tržište ove godine moglo pretrpjeti značajne strukturne izmjene.
Ranije je objavljeno kako je proizvodnja putničkih vozila u 2014. godini smanjena 9,7 posto u odnosu na 2013. godinu, na 1,74 miliona, a teretnih 25,7 posto, na 154.000 vozila, prenio je Interfaks.
Prognozira se da će, imajući u vidu prošlogodišnje rezultate, proizvodnja putničkih automobila ove godine biti 1,39 do 1,42 miliona jedinica, a teretnih 115.500 do 123.200.
U Ministarstvu navode kako je najveći pad proizvodnje u prva četiri mjeseca ove godine uočen u oblasti prikolica i poluprikolica - 79,7 posto u odnosu na januar-april prošle godine, ali nisu precizirali konkretne cifre.
Rast prodaje autobusa
Prema podacima Ministarstva za ekonomski razvoj, pad tržišta automobilske tehnike od januara do aprila ove godine bio je 37,2 posto u odnosu na isti period lani.
Najveći pad je imalo tržište putničkih automobila - 38,3 posto.
U segmentu prodaje autobusa, s druge strane, uočen je blagi rast od 1,3 posto.
Prema rezultatima za četiri ovogodišnja mjeseca, rusko tržište je zauzelo peto mjesto u Evropi, iza Njemačke, Engleske, Francuske i Italije.
Oštar pad tržišta je povezan sa smanjenjem platežne sposobnosti fizičkih i pravnih lica.
Od početka godine proizvedeno je 510.000 automobila, 23,6 posto manje nego u istom periodu prošle godine.
Mnogi proizvođači (Kamaz, Solers) prešli su na skraćenu radnu sedmicu, navodi se u izvještaju.
Napredak Avtovaza
Uporedo s tim, ukazuju u Ministarstvu, povećana je proizvodnja u Avtovazu.
Od početka godine ona je porasla 13,7 posto u odnosu na period od prije godinu dana, a udio te kompanije u proizvodnji putničkih automobila povećan je na 30,4 posto.
Ministarstvo za ekonomski razvoj smatra da automobilsko tržište Rusije ove godine može pretrpjeti značajne strukturne izmjene - rast koncentracije dovest će do jačanja pozicija kompanija orijentiranih na dugoročno pristustvo, dok će drugi igrači, pri tome, otići.
U uvjetima oštrog pada domaće tražnje, dodatni pozitivni faktor za ublažavanje negativne dinamike obima proizvodnje može biti povećanje izvoza, ukazalo je Ministarstvo.
Izvor: Agencije

http://balkans.aljazeera.net/vijesti/veliki-pad-proizvodnje-vozila-u-rusiji 


                
Rusija će učestvovati u pomorskim vežbama u Južnom kineskom moru 
Rusija će učestvovati u pomorskim vežbama u Južnom kineskom moru 2016. godine, zajedno sa svojim partnerima u azijsko-pacifičkom regionu, izjavio je zamenik ruskog ministra odbrane Anatolij Antonov na samitu odbrane u Singapuru.
Antonov je rekao da je Rusija sve zabrinutija za svoju bezbednost, navodeći kao razloge raspoređivanje američkog raketnog štita, terorizam i "obojene revolucije".

"Zabrinuti zbog američke politike u regionu, naročito jer svakim danom postaje sve fokusiranija na sistemsko suzbijanje Rusije i Kine", ukazao je on.

Antonov je rekao da je američka politika u regionu sve više usmerena protiv Kine i Rusije, kao i da raketni razarači Sjedinjenih Američkih Država predstavljaju pretnju stabilnosti u regionu.

On je naveo Vijetnam kao nedavni primer pritiska SAD, gde je zemlja prinuđena da zabrani održavanje ruske avijacije dugog dometa na vijetnamskim aerodromima.

http://www.blic.rs/Vesti/Svet/563626/Rusija-ce-ucestvovati-u-pomorskim-vezbama-u-Juznom-kineskom-moru

 U bazi "Moron" biće 3.000 vojnika SAD

Španske vlasti potpisale su sporazum sa SAD, kojim su dozvolile stalno prisustvo najmanje 3.000 američkih vojnika u vojnoj bazi na jugu zemlje.  

Komanda vojske SAD za Afriku, jedno vreme je koristila ovu bazu za borbu protiv ebole na tom kontinentu.
Baza Moron i dalje ostaje španska teritorija, a američkim vojnicima smeštenim u njoj biće potrebna dozvola španske vlade za sve misije, prenosi "Rusija danas".
Sporazum o vojnom prisustvu SAD u bazi "Moron" u Andaluziji je potpisan 1988. godine i u njoj se sada nalazi 850 vojnika, a uskoro će ih stići još 2.200.

Takođe, u bazi će se, umesto 14, nalaziti 40 aviona i u nju će biti uloženo 26 miliona dolara.

http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2015&mm=05&dd=31&nav_category=78&nav_id=998656

Devojka tužila "fabriku političkih internet botova"

Ljudmila Savčuk, bivši ruski internet “bot”, plaćena da promoviše određene političke stavove na internetu, tužila je bivšeg poslodavca, pokušavajući da privuče pažnju na “informacioni rat” koji se vodi u Rusiji. 
Osnova tužbe koja bi trebalo da bude predstavljena u sudu Sankt Peterburga sledećeg meseca, je to što joj poslodavac nije obezbedio bilo kakav ugovor. Savčuk kaže da je otpuštena nakon što je govorila za medije o svojoj firmi Internet Research, koju je opisala kao “rusku fabriku botova”.

Internet Research navodno je povezan sa još jednom kompanijom sličnog imena Internet Research Agency, a početkom proleća spojene su u jednu firmu New Technologies, koja je u zvaničnim dokumentima “građevinska kompanija”.

“Fabrika trolova funkcioniše na vrlo čudnim principima, ali su sve te firme povezane, čak i ako su pravno gledano razdvojene”, rekla je Savčuk.

Od kako je otpuštena, Savčuk se trudi da se bori protiv botova na internetu i ima organizaciju pod nazivom “Svet informacija”.

“Među nama ima i onih koji podržavaju vladu i opozicionara, ali svi smatramo da su takve metode informacionog rata neprihvatljive”, rekla je ona.

Advokat Darja Suhik iz organizacije Komanda 29 kaže da je tužba “predtekst za primoravanje ove tajne organizacije da se predstavi javnosti”.

Savčuk kaže da je zaposlena u decembru, nakon što je odgovorila na oglas za posao. Ona kaže da je radila u 12-časovnim smenama i postavljala političke komentare na raznim sajtovima, za šta je mesečno primala oko 778 dolara. Novac je primala u kešu, sve do marta, kada je otpuštena.

http://www.b92.net/tehnopolis/internet.php?nav_id=998635&fs=1

Nekoliko gej aktivista privedeno u Moskvi

Nekoliko gej aktivista privedeno je danas u Moskvi, dok su pokušali da održe nedozvoljeni skup u gradu,
javila je agencija Frans pres sa lica mesta "Želeli smo da organizujemo miran skup. To želimo deset godina ali svaki put dobijemo zabranu", izjavio je jedan od organizatora Nikolaj Aleksejev.

Gej aktivisti nameravali su da održe nedozvoljeni skup kod skupštine grada Moskve. Međutim, napali su ih antigej aktivisti koji su ih gađali jajima.

Policija je intervenisala i privela gej aktiviste i njihove napadače.

Homoseksualci u Rusiji od 2006. godine traže dozvolu za održavanje parade ponosa ali im je svake godine zahtev odbijen.

Rusija, u kojoj se homoseksualnost smatrala zločinom do 1993. i mentalnom bolešću do 1999. godine, usvojila je 2013. zakon prema kojim se zatvorom kažanjava homoseksualna i pedofilska propaganda prema maloletnicima.

http://akter.co.rs/27-drutvo/129353-nekoliko-gej-aktivista-privedeno-u-moskvi.html