OVO JE GLAVNI PUTINOV ČOVEK U SRBIJI: Na CRNOJ LISTI je AMERIKE, od njegove reči ZAVISI SUDBINA SRBA! (FOTO)

Glavni čovek predsednika Rusije u Srbiji je Aleksandar Mihajlovič Babakov (52) bez čijeg DA ne može da se završi nijedan posao sa Moskvom, a uzrečica mu je: "Putin je rekao da ovo mora..."
U periodu kada Srbiju pritiskaju i s Istoka i sa Zapada, posebno važnu ulogu ima glavni čovek predsednika Rusije Vladimira Vladimiroviča Putina, Aleksandar Mihajlovič Babakov (52), koji zvanično u našoj zemlji obavlja više funkcija!
Babakov koji je Putinov glavni čovek u Srbiji je i specijalni predstavnik za saradnju sa organizacijama sunarodnika u inostranstvu, deputat Državne dume Rusije, član Komiteta za međunarodna
pitanja, presedavajući je Komiteta za podršku vojnoj i odbarambenoj industriji Rusije!
On je u Srbiji direktni predstavnik predsednika Rusije Vladimira Putina i bez njega nijedan posao sa Rusima praktično nije moguć, a kako prenosi Blic njegova česta rečenica koju koristi je: “Putin je rekao da ovo mora…”
Babakov je bar tri puta mesečno u Srbiji, a dosta vremena provodi sa direktorom “Srbijagasa” Dušanom Bajatovićem, jer je i najviše vremena provodio na poslovima u vezi sa izgradnjom Južnog toka. On u Srbiji ima dobre odnose sa svima, ali se
izdvajaju čelnici SPS-a i šef srpske diplomatije Ivica Dačić.
Predsednik Srbije Tomislav Nikolić ga je 2013. godine odlikovao Sretenjskim ordenom drugog stepena za naročite zasluge, a zajedno sa Putinom prisustvovao je i Vojnoj paradi u Beogradu.
Babakov je navodno i 2012. godine obavio bitnu ulogu u sklapanju Vlade Srbije koju su tada formirali SNS i SPS.
Sankcije koje su EU i SAD uvele Rusiji pogodile su i Babakova, koji se zbog njih našao na crnoj listi,
diplomac je Lomonsova, a bio je i predsednik FK CSK Moskva.
(Telegraf.rs / Izvor: Blic)

http://www.telegraf.rs/vesti/politika/1556294-ovo-je-glavni-putinov-covek-u-srbiji-na-crnoj-listi-je-amerike-od-njegove-reci-zavisi-sudbina-srbije-foto

"Vlast da prekine sa zabranama"

Moskva -- Ruska Zaštitnica građana Ela Pamfilova smatra da skoro polovina građana Rusije misli da se
stanje u vezi sa ljudskim pravima popravlja. 
Ipak, prema njenim rečima, vlasti su u protekloj godini predložile uvođenje više mera koje bi uključivale zabrane i restrikcije.
Prema poslednjim istraživanjima, poboljšanje ljudskih prava u Rusiji oseća 45 posto Rusa, 31% smatra da nema nikakvih promena, dok 14% misli da su ljudska prava ugrožena.
Pamfilova je izveštaj objavila u sredu, a istog dana ga je predstavila predsedniku Rusije Vladimiru Putinu.

“Ombudsman predlaže vlastima da prekinu sa pokušajima da reše probleme restriktivnim merama i zabranama. To ih neće rešiti, već će ih sakriti ispod površine. Prošle godine je podneto 60.000 žalbi građana, većina se odnosi na pravo na rad, ličnu sigurnost i obrazovanje. Žalbe uglavnom podnose socijalno nezaštićene grupe“, navodi se u saopštenju Ombudsmana.

Ela Pamfilova je izabrana na poziciju Zaštitnice građana u martu 2014. godine, na predlog Putina.

http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2015&mm=05&dd=07&nav_category=78&nav_id=988947

"Moguća je saradnja Rusije i NATO-a"

Istraživač Centra za međunarodno upravljanje inovacijama Sajmon Palamar kaže za Sputnjik da postoji
šansa za širu saradnju Rusije i NATO-a, naglašavajući da je generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg spreman za konstruktivan dijalog sa Moskvom.

Stoltenberg oduvek imao konstruktivne odnose sa Moskvom

 

 

 

Međutim, prema njegovim rečima, NATO i Rusija se ni u budućnosti neće složiti oko glavnih političkih pitanja.
- Nažalost, s obzirom na to da je situacija u Ukrajini stopirala saradnju, pregovari će ići sve teže - kaže Palamar, dodajući da je trenutno veoma bitno da nesuglasice ne dovedu do potpunog kolapsa odnosa Alijanse i Moskve.
Ocenjujući odnose kao prilično komplikovane, Palamar je ipak primetio da postoji šansa za širu saradnju, ističući da je Stoltenberg spreman za razgovore sa Rusijom.
- Stoltenbergovo imenovanje za generalnog sekretara NATO-a bio je pozitivan korak u tom pravcu, a relativno mirna situacija u istočnoj Ukrajini ukazuje na pozitivan razvoj događaja - naglašava on.
Prema njegovim rečima, taj odnos nije nimalo jednostavan, ali on može funcionisati ukoliko obe stane pokažu dobru volju, iako će uvek postojati određeni rizik da dođe do prekida saradnje.
Govoreći o Stoltenbergu, Palamar je rekao da je aktuelni generalni sekretar Alijanse imao vrlo konstruktivne odnose sa Moskvom.
- Treba imati u vidu da je Stoltenberg, koji je i bivši premijer Norveške, u svom ličnom i profesionalnom životu imao veoma konstruktivne odnose sa Moskvom - ističe on.
Prema njegovim rečima, iako Stoltenberg ima čvrst diplomatski stav i stoji iza interesa NATO saveznika, on je i optimista koji, uprkos činjenici da se Moskva i NATO neće ni ubuduće slagati oko nekih važnih pitanja, veruje da zaista postoji potencijal za razgovore Alijanse i Rusije.
- Lično mislim da bi Rusija i NATO mogle da sarađuju oko nekih važnih pitanja, poput krize na Bliskom istoku. Rusi su, naravno, svesni da ima Čečena koji se bore u redovima Islamske države i drugim međunarodnim verskim ekstremističkim grupama - zaključio je Palamar.


http://vesti-online.com/Vesti/Svet/490318/Moguca-je-saradnja-Rusije-i-NATO-a

Rusija i kult pobede

Autor: Igor Ejdman, sociolog i pubicista (Priredila: Anamaria Ramač Furman)
U posleratnim godinama, kako je protokom vremena ostajalo sve manje veterana, tugu i strah u odnosu na prošlost postepeno je zamenilo besmisleno samozadovoljstvo i ponos zbog pobede. Uspomene na strašan rat primoravale su one kojima je uspelo da ga prežive da se boje njegovog ponavljanja. Ljudi su bili spremni na sve – “samo da ne bude rata”. Bojali su se rata i sovjetski lideri toga vremena, bez obzira na svoje ideološko suprotstavljanje “kapitalističkom okruženju”. Moguće da je to bio glavni razlog zbog kojeg se novi svetski rat ipak nije razbuktao u poslednjih sedamdeset godina.
Putin je prvi ruski lider koji se rodio nakon završetka Drugog svetskog rata. Kada je rat počeo, Hruščov, Brežnjev, Andropov, Černjenko su već bili odrasli ljudi. Prva trojica su i neposredno učestvovali u njemu, a Gorbačov i Jeljcin su u to vreme bili deca. Međutim i za njih je rat ostao u neizbrisivom sećanju, Gorbačov je čak i okupaciju mogao da zapamti. Za svakoga od njih rat je bio velika lična, porodična tuga, oni su ga pamtili kao državnu tragediju.
Moguće da je upravo sa ovim povezana okolnost da prethodni lideri SSSR-a i Rusije nisu hteli novi veliki rat i na sebi svojstven način su se trudili da ga spreče. Brežnjev je, prema sećanju ljudi koji su radili s njim, smatrao da je očuvanje mira njegova istorijska misija i glavni smisao njegove politike. Brežnjev nije želeo ni rat u Avganistanu (prema svedočenju njegovog pomoćnika Aleksandrova-Agentova). Sovjetsko rukovodstvo se uplelo u avganistansku avanturu samo iz razloga svoje fatalne nekompetentnosti zbog koje nije uspelo da proceni posledice uvođenja svojih trupa u Kabul, iskreno se nadajući da će protivnik, uplašen sovjetskom vojnom armadom, brzo obustaviti otpor (isto tako su se prevarili Jeljcin i Gračov u Čečeniji).
Za Putina, njegovo okruženje, pa i za većinu običnih stanovnika Rusije rat više ne predstavlja lično tragično iskustvo, već pompu i parade na Dan pobede, gordo samohvalisanje i prisvajanje jubilarnih trijumfa. Takve asocijacije pre će privući, nego uplašiti ljude. Moguće da zato Putin smatra da njegova istorijska misija nije podrška miru, već revanš za Hladni rat. To jest– nova pobeda po svaku cenu. Ovim se objašnjava njegova avanturistička aneksionistička politika i podrška takve politike od strane velikog dela ruskog društva.
Poststaljinističko rukovodstvo SSSR-a i Rusije nije anektiralo tuđe teritorije, čak naprotiv, bojalo se revizije evropskog statusa kvo. Na primer, Hruščov i Brežnjev su odbacili molbe Živkova da pripoje Bugarsku SSSR-u, bojeći se da posegnu na princip nepomenljivosti granica u Evropi. “Do Putina” su bile nemogućе ne samo aneksije (tipa zauzimanja Krima), već i sitne provokacije protiv teritorijalne celovitosti zapadnih zemalja – poput nelegalnog putovanja Rogozina na Špicbergen.
Sećanje na minuli rat je na politiku sovjetskog rukovodstva činilo dvostruk uticaj: ono je pomagalo da se sačuva mir, ali je ulivalo i lažni strah, koji je doprinosio trci u naoružanju. S jedne strane, vlasti nisu htele rat i trudile su se da ga spreče, a sa druge – strepile su da zemlja iznova može da bude nepripremljena za neočekivan upad strane vojske (kao što se desilo sa Staljinovim SSSR-om). Ovakve strepnje bile su daleke od realnosti, ali tadašnje sovjetsko rukovodstvo se ozbiljno bojalo napada “ideološkog protivnika” tipa SAD ili NATO. Stoga su se trudili da sustignu Amerikance u trci u naoružanju, uprkos ogromnoj ekonomskoj prednosti protivnika. Usled toga, pokušavajući da postigne cilj preko svojih mogućnosti, SSSR se iscrpeo i raspao.
Putinovo rukovodstvo je sa entuzijazmom krenulo sovjetskim stopama, obnavljajući očigledno osuđeno na propast trku magarca sa parnom lokomotivom. Istina, razlozi za trku u naoružanju sada su potpuno drugačiji, mnogo opasniji. SSSR je vodio politiku održivosti rezultata Drugog svetskog rata, pre je bio za očuvanje nego za širenje zone svoga uticaja u Evropi. Putinova Rusija se trudi da se revanšira u hladnom ratu i vodi ofanzivnu aneksionističku politiku, između ostalog agresivni rat protiv nezavisne evropske države, Ukrajine. Trka u naoružanju je Putinu potrebna zbog ekspanzije, potčinjavanja otcepljenih delova imperije.
Sovjetska i putinovska vlast su imali različite motive za učešće u ovoj trci u naoružanju, ali rezultat može da bude samo jedan – ekonomska propast režima. Uz to, ruska ekonomija je još ranjivija, jer ona u mnogo više sfera zavisi od Zapada nego što je SSSR zavisio od “kapitalističkog okruženja”. Dakle, vremena i resursa za ekspanziju Putin nema tako mnogo. Samo da za to vreme neustrašivo Putinovo rukovodstvo ne uspe da napravi suviše štete.

http://www.slobodnaevropa.org/content/rusija-ukrajina-kult-pobede/26997342.html

Separatisti u UKR spremaju napade

Vašington -- Proruski separatisti u Ukrajini pripremaju nove vojne akcije, upozorio je u američki državni
sekretar za odbranu Ešton Karter.
Karter je pred komisijom američkog Senata rekao da separatisti uz podršku Rusije pripremaju vojne akcije koje su u suprotnosti sa sporazumima iz Minska o prekidu vatre.
Ministar odbrane je objašnjavao američku odluku o neisporučivanju ubojne vojne opreme Ukrajini, bez obzira na trajanje separatističke pretnje i istakao da sankcije i pad cene nafte utiču na rusko ponašanje.

Dodao je da ne može predvideti događaje, ali da su upravo sankcije glavno sredstvo pritiska na Rusiju.

Učesnici ukrajinskog sukoba su u sredu vodili mirovne razgovore u Minsku, ocijenjene "konstruktivnim", dok na terenu raste napetost, gde je u poslednja 24 sata ubijeno pet ukrajinskih vojnika.

http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2015&mm=05&dd=07&nav_category=78&nav_id=988931

Moguće pooštravanje sankcija Rusiji  

Savet za spoljne poslove Evropskog parlamenta odobrio je rezoluciju o pooštravanju sankcija EU protiv
Rusije, u slučaju da Moskva ne ispunjava uslove sporazuma iz Minska.

Pres-služba Evropskog parlamenta saopštila je da će u junu nacrt rezolucije ući u skupštinsku proceduru na glasanje, prenosi RIA "Novosti". 
"Ukoliko Rusija nastavi da destabilizuje situaciju na istoku Ukrajine i ne odustane od nezakonite aneksije Krima, Evropska unija će biti prinuđena da pooštri sankcije i isporuči Ukrajini odbrambeno oružje i drugu vojnu tehniku", navodi se u nacrtu rezolucije.
 
U rezoluciji se ističe da je neophodno da EU sarađuje sa SAD i NATO radi bezbednosti crnomorskog regiona.
 
Kao i sve druge rezolucije Evropskog parlamenta i ova je neobavezujuća.
Lideri EU uskoro će razmotriti produženje ekonomskih sankcija protiv Rusije, koje ističu 31. jula, podseća "Raša tudej".

http://www.blic.rs/Vesti/Svet/556440/Moguce-poostravanje-sankcija-Rusiji

Od 2016. sporazum o slobodnoj trgovini EU i Ukrajine

Evropska unija počeće da primenjuje Sveobuhvatan sporazum o slobodnoj trgovini (DCFTA) sa Ukrajinom 2016. godine uprkos ruskom pritisku da se primena ponovo odloži, navodi se u nacrtu dokumenta pripremljenog za samit EU i šest zemalja iz istočnog susedstva koji će biti održan kasnije ovog meseca u Rigi. Brisel je pokazao spremnost da razmotri zabrinutost Rusije zbog tog sporazuma ali ističe da odlaganja primene neće biti. Samit u Rigi, kako se čini, neće doneti mnogo toga zemljama Istočnog partnerstva jer EU ne želi nove antagonizme sa Kremljom.


U zajedničkoj deklaraciji spremnoj za samit, koja će verovatno naljutiti Moskvu, dve strane će se obavezati da primena sporazuma o slobodnoj trgovini počne 1. januara 2016, godinu dana kasnije nego što je planirano.

Rusija se protivi evropskim naporima da integrišu Ukrajinu i udalje je od Moskve.

Prema ukrajinskim zvaničnicima, Rusija želi da se primena sporazuma odloži za još najmanje godinu dana. Međutim, Evropska unija tvrdi da neće biti novog odlaganja.

Iako je EU spremna da razmotri zabrinutost Rusije, primena "će biti glavni prioritet EU i zainteresovanih partnera u narednim godinama", navodi se u nacrtu, preneo je EurActiv.com.

Taj sporazum je u središtu tenzija oko uticaja u Kijevu naraslih nakon aneksije Krima od strane Rusije, oružanog konflikta u istočnoj Ukrajini i bojazni na Zapadu od novog Hladnog rata.

Prema političkoj deklaraciji koja prati Sporazum iz Minska, lideri Francuske, Nemačke, Rusije i Ukrajine podržavaju trilateralne pregovore EU, Ukrajine i Rusije kako bi se našlo rešenje za bojazni Moskve zbog primene sporazuma o slobodnoj trgovini EU i Ukrajine.

Nedavno je na jednom javnom skupu postalo očigledno da Evropska komisija usmerava Ukrajinu ka trilateralnoj slobodnoj trgovini sa Rusijom što, kako izgleda, nije po "ukusu" Kijeva.

Trilateralni razgovori o uticaju sporazuma DCFTA na rusku ekonomiju i trgovinske veze sa Ukrajinom održani su 20-21. aprila. Međutim, kako je rekao ruski ambasador u EU, završeni su bez rezultata.

Sudeći prema nacrtu, osim podrške EU Ukrajini, samit Istočnog partnerstva u Rigi 21-22. maja malo šta će ponuditi Jermeniji, Azerbejdžanu, Belorusiji, Gruziji i Moldaviji jer su vlade EU u strahu od novog antagonizma sa Kremljom "izašle sa umerenim ambicijama".

Moldavija, Gruzija i Ukrajina potpisale su 2014. sporazume o pridruživanju sa EU i žele da postanu članice Unije. Te aspiracije se u nacrtu dokumenta EU koji je pripremljen za samit ne pominju.

Umesto toga, u dokumentu se navodi da ni Gruzija ni Ukrajina neće odmah dobiti bezvizni režim za putovanja u EU, čemu su se Tbilisi i Kijev nadali, i da te zemlje moraju da sprovedu reforme da bi uživale u tretmanu koji je dobila Moldavija.

Ti mlaki tonovi daleko su od ambicija sa prethodnog samita Istočnog partnerstva u Viljnusu 2013. godine. Tada je EU želela da ohrabri istorijski zaokret šest bivših sovjetskih republika od Rusije ka EU.

Kako se čini, Brisel je prihvatio izbor Jermenije da ostane uz Moskvu nakon što je ta zemlja 2013. odlučila da se pridruži carinskoj uniji koju predvodi Rusija, najveći strani investitor u Jermeniji.

"Na EU i njenim suverenim partnerima je da odluče kako žele da nastave bilateralne odnose", navodi se u nacrtu dokumenta EU.

Izvor: EurActiv.rs

Foto: Shutterstock.com

http://www.euractiv.rs/eu-prioriteti/8668-od-2016-sporazum-o-slobodnoj-trgovini-eu-i-ukrajine-.html

NATO 12 dana u Rumuniji zbog Rusije

Bukurešt -- NATO će na kratko pomeriti sedište svoje komande združenih snaga u Rumuniju dok zemlje
Alijanse vežbaju spremnost za reakciju na ruske poteze u Ukrajini.
Komanda Združenih NATO snaga čije je sedište u Napulju, Italiji, relociraće se 12 dana u junu u Činkuu, u Rumuniji, da podrži NATO vežbe koje uključuju 1.000 vojnika iz 12 zemalja Alijanse, rekao je komandant tih snaga, admiral Mark Ferguson Treći.
"Ovo će biti prvi put da se sedište Združenih NATO snaga seli u Rumuniju," rekao je Ferguson u Bukureštu gde je u dvodnevnoj poseti.

Oko 350 ljudi isprobaće svoju sposobnost da komanduju i kontrolišu multinacionalnu vežbu sa isturenog položaja, rekao je potpukovnik Torsten Smol, zadužen za odnose sa javnošću u bazi u Napulju.

Komanda na jugu Italije i dalje će biti zadužena za druge misije koje su pod njenom nadležnošću, kao što je KFOR na Kosovu.

"Ova vežba će ispitati punu operacionalnu sposobnost mog osoblja pomeranjem komande i kontrole između Napulja i elemenata raspoređenih u Činkuu", rekao je Ferguson.

Osim toga, on je rekao da je raspoređivanje u Rumuniju planirano godinu dana dok se NATO transformiše u a lijansu koja se suočava sa izazovima sa juga i sa istoka.

Činku je najveće vojno strelište u Rumuniji, na oko 180 kilometara severozapadno od Bukurešta.

Ferguson je rekao da su vežbe "defanzivne prirode"i dodao da je američki sistem antiraketnog štita u južnoj Rumuniji, koji je kritkovala Rusija, namenjen odbrani NATO od napada sa juga. Istovremeno dok se odvijaju vežbe u Rumuniji NATO i SAD će voditi vežbe u Poljskoj, Baltičkim zemljama, Baltičkom i Crnom moru.

http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2015&mm=05&dd=05&nav_category=78&nav_id=988445