Cilj ovog partnerstva zvanično je "jačanje ekonomskih i političkih veza
između šest ciljnih država, Ukrajine, Belorusije, Moldavije, Gruzije, Jermenije
i Azerbejdžana sa Evropskom unijom, naročito na polju liberalizacije vizne politike i trgovine.
Mapa Istočnog partnerstva (FOTO: Stratfor)
Ipak, glavni cilj Istočnog partnerstva je zapravo sprečavanje širenja ruskog uticaja u ovim državama, odnosno nedozvoljavanje Putinu da stekne bilo kakvu vrstu prednosti u odnosu na EU.
Osnivanje partnerstva došlo je u isto vreme kada je Rusija ponovo
uspostavljala poziciju regionalne i svetske sile, nakon skoro dve decenije
stagnacije nakon raspada SSSR.
Ono što je 2008. godine delovalo kao
poljsko-švedska inicijativa koja će biti ignorisana od strane EU, pretvorilo se
u jedno od glavnih oruđa EU u borbi sa Rusijom
| Na nedavno održanom Samitu Istočnog partnerstva u Rigi, Jermenija i Belorusija odbile su da potpišu finalni dokument samita ako u njemu ostane fraza o „nezakonitoj aneksiji“ Krima. Zbog ovoga je predstavljena izmenjena verzija dokumenta, gde su stavovi EU i zemalja-partnera posebno označeni. |
Sukob u Ukrajini dodatnoje doprineo jačanju Istočnog partnerstva, na šta se u Moskvi ne gleda blagonaklono. Nakon početka sukoba u Ukrajini, nova vlada te zemlje potpisala je sporazum o slobodnoj trgovini sa EU, a isto su uradile i Moldavija i Gruzija.
Sa druge strane, Belorusija i Jermenija odlučile su da odbiju "evropski put", i priključile su se Evroazijskoj ekonomskoj uniji, čime su podržali zvaničnu Moskvu.
Jedino je Azerbejdžan odbio i Moskvu i Brisel, izbegavši veće zbližavanje i sa EU i sa Evroazijskom unijom. Evrpska unija ipak ne odustaje od Azerbejdžana, i trudi se da uspostavi tesnu vezu sa ovom državom, pre svega zbog velikih prirodnih izvora energije koje ova država poseduje.
Ono što je 2008. godine delovalo kao poljsko-švedska inicijativa koja će biti ignorisana od strane EU, pretvorilo se u jedno od glavnih oruđa EU u borbi sa Rusijom za nadmoć u istočnoj Evropi.
Uprkos ekonomskim, političkim i strateškim barijerama, Istočno partnerstvo za sada odlično služi Evropskoj uniji u njenom nastojanju da politički i ekonomski integriše bivše sovjetske države pod svoje okrilje i otrgne ih od ruskog uticaja.
http://www.blic.rs/Vesti/Svet/562676/GVOZDENA-ZAVESA-Ova-mapa-pokazuje-novu-liniju-fronta-izmedju-Putina-i-EU
Biden za saradnju sa Rusijom
Džo Bajden , potpredsednik Sjedinjenih Država, založio se za saradnju sa Rusijom u oblastima od obostranog interesa. Bajden je rekao da takvu saradnju ne treba narušavati sve dok “ne narušava principe važne za bezbednost i dobrobit Vašingtona i njegovih saveznika”.
Bajden smatra da je u interesu SAD-a nastavak saradnje sa Kremljom u borbi protiv terorizma i ograničavanju iranskog nuklearnog programa.
"U suštini, ruski predsednik Vladimir Putin je praktičan. On će gurati najdalje što može sve dok ne dođe do rizika koji sa sobom nosi visoku cenu. I tu je moguće da napravi grešku i nastavi. Ali posmatrajući njegovu dosadašnju karijeru, on je vrlo praktičan tip”, rekao je Bajden.
RSE specijal: Kriza u Ukrajini
"Konflikt u Ukrajini je, po mom mišljenju, test za zapad, Evropsku uniju i NATO, test za sve nas….. Ruski predsednik misli da je izdrživljivi nego svi koje sam pomenuo. Nastoji da ekonomski podrije aktuelnu proevropsku ukrajinsku vladu”, naveo je Bajden.
Iako u svom govoru nije ponudio ništa novo u gledištu SAD-a konflikta u ukrajini, Bajden je ponovio stav Vašingtona da Sjedinjene Države i njeni saveznici NATO-a i EU moraju da budu na oprezu u suočavanju sa onim što je označio “hibridnim ratom” Rusije.
"Ako je Kremlj u stanju da uspostavi svoj feud u istočnoj Ukrajini , to će potpaliti ambicije u regionu. Verujte mi, pomažući Ukrajinu u odbrani i odvraćanju od ruske agresije je od ključnog značaja za kontrolu nekih eventualnih budućih agresija”, konstatovao je Bajden.
U jednogodišnjem sukobu ukrajinskih provladinih snaga i proruskih separatista u istočnoj Ukrajini je ubijeno više od 6.100 ljudi.
http://www.slobodnaevropa.org/content/biden-za-saradnju-sa-rusijom/27040813.html
RUSIJA BI ZA DVA DANA MOGLA DA NAS OKUPIRA: NATO general strahuje od napada!
- Rusija je u stanju da okupira baltičke zemje za dva dana a za to vreme NATO ne bi stigao da reaguje - kazao je general Pavel na konferenciji "Naša bezbednost ne podrazumeva se sama po sebi" u češkom parlamentu
Novi šef Vojnog komiteta NATO, češki general Petr Pavel upozorio je danas na konferenciji o bezbednosti u Pragu da bi Rusiji bila potrebna svega dva dana da okupira baltičke republike i da NATO ne bi ni stigao da reaguje.
PUTIN I AMERIKA SPREMAJU RAT: Rusi poslali stotine aviona i 12.000 vojnika na Baltik, gde NATO izvodi vojne vežbe!
Pavel je upozorio da bi NATO tako došao u poziciju da odlučuje da li da se upusti u rat koji bi mogao da postane i nuklearni, zbog već okupirane teritorije, ali da je u igri takođe element zastrašivanja – obaveza kolektivne odbrane napadnutog člana i rizik nuklearnog odgovora.
– Rusija je u stanju da okupira baltičke zemje za dva dana a za to vreme NATO ne bi stigao da reaguje – kazao je general Pavel na konferenciji “Naša bezbednost ne podrazumeva se sama po sebi” u češkom parlamentu.
Petr Pavel, koji visoku funkciju u NATO preuzima u junu, ocenio je da je Evropa zapanjujuće neefikasna kada su u pitanju pretnje iz Rusije i Islamske države.
– Jedan od hendikepa NATO jeste složenost procesa odlučivanja. Jednostavno zbog toga što ima 28 članova i svi moraju da se slože. Rusija je u stanju da odluči za vrlo kratko vreme – za nekoliko sati kazao je češki general.
Novi predsednik Vojnog komiteta NATO, glavni vojni savetnik generalnog sekretara Alijanse istakao je da bi u budućnosti trebalo uskladiti politički proces odlučivanja sa rokovima snaga za brzu intervenciju, koji je kod nekih jedinica upravo dva dana.
(Telegraf.rs/ Izvor: Beta)
http://www.telegraf.rs/vesti/1586023-rusija-bi-za-dva-dana-mogla-da-nas-okupira-nato-general-strahuje-od-napada
NATO: Ponašanje Rusije “duboko uznemirujuće”
Ruska provokativna retorika o nuklearnom oružju i dramatična ekspanzija letova njenih strateških bombardera su "duboko uznemirujući i opasni", istakao je u Vašintonu generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg.
Ostvarivanje ruskih planova da rasporede rakete koje mogu da nose nuklearne bojeve glave u Kalinjingradu, blizu Poljske granice, kao i pretnja razmeštanjem nuklearnog oružja na Krimu "suštinski bi promenili bezbednosnu ravnotežu u Evropi", rekao je Stoltenberg na skupu u Institutu za straterške i međunarodne studije u prestonici SAD, prenosi AFP.
Stoltenberg je oštro kritikovao rusko ponašanje u poslednjih godinu dana, "uključujući oružanu intervenciju u Ukrajini", i obećao kako će Alijansa udvostručiti svoju posvećenost "kolektivnoj odbrani".
Generalni sekretar NATO je istakao kako su se letovi ruskih strateških bombardera proširili "od Japana do Gibraltara, od Krita do Kalifornije i od Baltičkog do Crnog mora".
Kada je u pitanju nuklearno oružje opreznost, predvidivost i transparentnost su od vitalnog značaja, napominje Stoltenberg, po kome je "rusko 'zveckanje nuklearnom sabljom' neopravdano, destabilizujuće i opasno".
Stoltenberg, takođe, kritikuje Rusiju zbog izvođenja iznenadnih vojnih vežbi velikog obima, što predstavlja kršenje međunarodnih sporazuma kojima se od vlada traži da sa drugima podele informacije o planiranim vežbama i da na njih pozovu strane posmatrače.
Rusija u blizini granice s Ukrajinom baš ove nedelje održava još jednu takvu vežbu u kojoj učestvuje 250 aviona i 700 komada teškog naoružanja.
Navodeći primer ruskih akcija u Ukrajini i drugde, Stoltenberg zaključuje kako Rusija "demonstrira svoju vojnu silu, podstiče agresivni nacionalizam i ističe pravo na nametanje svoje volje susedima i otimanje zemlje".
http://mondo.rs/a798636/Info/Svet/NATO-Ponasanje-Rusije-duboko-uznemirujuce.html
Rusija kritikuje SAD zbog hapšenja u FIFA
Ministarstvo spoljnih poslova Rusije kritikovalo je SAD zbog hapšenja sedmorice čelnika Svetske fudbalske federacije (FIFA) u Švajcarskoj.
Švajcarske vlasti su u Cirihu, na zahtev SAD, uhapsile sedmoricu čelnika FIFA, a ukupno 14, uključujući i predstavnike dve neimenovane kompanije, terete za korupciju.
Portparol Ministarstva spoljnih poslova Rusije Aleksander Lukaševič rekao je da je to "hapšenje još jedan slučaj nelegalne ekstrateritorijalne primene američkog zakona".
Švajcarsko tužilaštvo je otvorilo istragu i o procesu dodeljivanja Mundijala Rusiji 2018. i Kataru 2022. godine.
Ruski ministar sporta Vitalij Mutko, član Izvršnog komiteta FIFA, rekao je da "Rusija nema šta da krije i da je spremna da pokaže sve što je potrebno".
http://www.b92.net/sport/vesti.php?yyyy=2015&mm=05&dd=28&nav_id=997385
Rusija još nije dotakla dno
Bruto domaći prozvod Rusije, očišćen od sezonskih i kalendarskih faktora, u aprilu 2015. godine je smanjen u odnosu na april 2014. godine 4,3 odsto. Aprilski BDP je bio u padu četvrti mesec za redom i u odnosu na mart je niži 0,6 odsto, nakon pada od 0,4 odsto u martu, 0,6 u februaru i 1,6 odsto u januaru, ocenila je Vnješekonombanka sa glavnim ekonomistom Andrejem Klepačem na čelu, preneo je Interfaks.
Kako je objavljeno, bez uračunatih sezonskih pokazatelja u aprilu negativan trend su pokazali prerađivačka industrija (pad od dva odsto), rudarstvo (minus 0,5 odsto) i trgovina (minus 1,5 odsto). Pozitivno kretanje imali su proizvodnja električne energije, gasa i vode (0,9 odsto) i poljoprivredna proizvodnja (0,1 odsto).
Prema oceni banke, BDP Rusije u aprilu je pao 4,3 odsto u odnosu na isti mesec prošle godine, nakon pada od 3,3 odsto u martu u odnosu na isti mesec lane. BDP za period januar-april smanjen je 2,5 odsto na međugodišnjem nivou.
Ubrzanje pada BDP u aprilu je, pre svega, uslovljeno padom u oblasti industrijske proizvodnje, transporta i finansijskog sektora. Negativan uticaj su takođe imale izvozne takse koje su podržavale BDP u prvim mesecima ove godine.
Prema rečima Klepača, ubrzanje pada u aprilu ukazuje na to da najniža tačka krize još nije dostignuta.
Glavni negativni trend povezan je s rastom potrošnje. Održavanje relativno niskog nivoa nezaposlenosti dostiže se osetnim sniženjem realne zarade, ukazao je Klepač.
On je napomenuo da, dok je u prvom kvartalu došlo do osetnog rasta budžetske potrošnje, naročito troškova za odbranu, u aprilu je dinamika tih troškova postala negativna. Do toga je, prema njemu, došlo usled smanjenja mašinske proizvodnje.
Takođe, ograničen pozitivan efekat je vezan za pad izvoza nafte i naftnih proizvoda prvih meseci ove godine, naveo je Klepač.
http://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2015&mm=05&dd=28&nav_id=997357
Srbija će smanjiti zavisnost od ruskog gasa
Srbija će prihvatiti poziv Sjedinjenih Američkih Država da smanji zavisnost od ruskog gasa prihvatanjem gasovoda iz Azerbajdžana, koji podržavaju Amerikanci
Ovo je izjavio a agenciju Asošijeted pres premijer Srbije Aleksandar Vučić.
"Što se tiče energetske bezbednosti", Srbija je spremna da diversifikuje izvore gasa, "što je veoma važno i za naše američke prijatelje", rekao je Vučić za AP tokom posete Tirani.
Agencija podseća da SAD podstiču države Balkana da ne polažu nade u najavljeni "Turski tok", već da prihvate alternativni gasovod, i dodaje da Zapad optužuje Rusiju da koristi gas kao instrument političkog uticaja na Srbiju i druge zemlje.
Podrška gasovodu koji podržavaju SAD predstavlja veliki polički zaokret Srbije, tradicionalnog ruskog saveznika, navodi AP.
Vučić je, međutim, istakao da Srbija ne pokušava da balansira, već da samo radi ono što joj je u interesu.
Ovde nije reč o balansiranju. Naš strateški cilj je Evropska unija i tome smo veoma posvećeni, ali sa druge strane želeli bismo i da održimo dobre odnose sa Rusijom, rekao je Vučić i upitao šta je u tome loše.
Ja ne mogu da vidim u tome bilo šta loše, kazao je Vučić i objasnio da ne može da se govori o tome da Srbija bira ili staje na nečiju stranu, jer joj je podjednako u interesu i evropski put i zaštita sopstevnih interesa.
To sam potopuno jasno i otvoreno rekao i na konferenciji za štampu pred Vladimirom Putinom, a ne znam da li možete da navedete još nekoga ko je to uradio na taj način, kazao je Vučić.
On je istakao da su za Srbiju, na putu ka Evropskoj uniji, veoma važni i dobri odnosi sa Vašingtonom.
Vašington je, naravno, od ogromne važnosti, a mi se nadamo da će nas američka administracija podržati na evropskom putu, a već je podržala ekonomske reforme, koje su veoma značajne za našu zemlju. rekao je Vučić za AP.
http://www.akter.co.rs/26-ekonomija/129066-srbija-e-smanjiti-zavisnost-od-ruskog-gasa.html
Iran uskoro dobija ruske sisteme S-300
Spekuliše se da bi antiraketni sistemi S-300 PMU1 mogli da stignu u Teheran do kraja godine
Stiže u Iran do kraja godine: sistem S-300 PMU1 (Foto Vikipedija)
Iran očekuje da „u najskorije vreme” dobije od Rusije raketni sistem za protivvazdušnu zaštitu S-300. To je u Moskvi izjavio, kako prenosi ruski informativni servis „Sputnik”, Hosein Amer Abdolahijan, zamenik šefa iranske diplomatije.
Abdolahijan je ovo izjavio posle okončanja poslednje runde rusko-iranskih pregovora o isporuci ruskih raketa Iranu.
„Pregovori su uspešno završeni. Mislim da će ugovor biti veoma brzo realizovan”, naglasio je iranski zvaničnik. Mediji inače spekulišu da bi ruske rakete mogle da stignu u Iran pre kraja ove godine.
Priča o ovom rusko-iranskom poslu počela je 2007. Te godine Moskva i Teheran sklopili su sporazum o prodaji pet diviziona modernih ruskih raketnih sistema za protivvazdušnu odbranu S-300 Iranu. Posao je bio težak oko 800 miliona dolara.
U leto 2010. godine Savet bezbednosti UN uveo je sankcije Iranu zbog razvoja spornog atomskog programa. Rusija je to iskoristila kao argument da zamrzne ugovor o prodaji. Teheran je zbog toga tužio ruskog izvoznika oružja „Rosoboneksport” sudu u Ženevi i podnet je zahtev za odštetu od skoro četiri milijarde dolara.
Ruski predsednik Vladimir Putin je sredinom aprila potpisao odluku kojom se ukida zabrana isporuke raketnih sistema S-300 Iranu. Bio je to, kako je objasnila zvanična Moskva, potez koji je trebalo da dodatno podstakne Iran da konačno odustane od svog spornog nuklearnog programa. Odmah posle toga usledili su kontakti Moskve i Teherana o realizaciji posla dogovorenog 2007. godine.
U međuvremenu, antiraketni sistem S-300 PMU1, koji su kupili Iranci, prestao je da se proizvodi. Rusija je, kao prenose mediji, ponudila Iranu noviji sistem s oznakom S-300 VM. Ovaj sistem je moderniji i – skuplji. Procenjuje se da bi Iran za rakete novije generacije trebalo da možda plati i više od milijardu dolara.
Rusko ministarstvo odbrane je saopštilo da nema ništa protiv toga da Iranci dobiju moderniji sistem S-300. „Uz uslov da pre toga bude doneta odgovarajuća politička odluka”, potvrdio je armijski general Juri Jakubov.
Zbog rusko-iranskih razgovora o realizaciji starog ugovora o raketama S-300 Izrael je najoštrije protestovao. Zapadni mediji su takođe ukazivali na opasnost od naoružavanja Teherana i upozoravali da se Iran prerano nagrađuje za delimičan uspeh razgovora o atomskom programu.
Najmirniji je bio Vašington. Američka administracija je zaključila da je značaj ruskog antiraketnog sistema veoma mali i da ne može da zaštiti Iran od ozbiljnog raketnog udara.
Abdolahijan je ovo izjavio posle okončanja poslednje runde rusko-iranskih pregovora o isporuci ruskih raketa Iranu.
„Pregovori su uspešno završeni. Mislim da će ugovor biti veoma brzo realizovan”, naglasio je iranski zvaničnik. Mediji inače spekulišu da bi ruske rakete mogle da stignu u Iran pre kraja ove godine.
Priča o ovom rusko-iranskom poslu počela je 2007. Te godine Moskva i Teheran sklopili su sporazum o prodaji pet diviziona modernih ruskih raketnih sistema za protivvazdušnu odbranu S-300 Iranu. Posao je bio težak oko 800 miliona dolara.
U leto 2010. godine Savet bezbednosti UN uveo je sankcije Iranu zbog razvoja spornog atomskog programa. Rusija je to iskoristila kao argument da zamrzne ugovor o prodaji. Teheran je zbog toga tužio ruskog izvoznika oružja „Rosoboneksport” sudu u Ženevi i podnet je zahtev za odštetu od skoro četiri milijarde dolara.
Ruski predsednik Vladimir Putin je sredinom aprila potpisao odluku kojom se ukida zabrana isporuke raketnih sistema S-300 Iranu. Bio je to, kako je objasnila zvanična Moskva, potez koji je trebalo da dodatno podstakne Iran da konačno odustane od svog spornog nuklearnog programa. Odmah posle toga usledili su kontakti Moskve i Teherana o realizaciji posla dogovorenog 2007. godine.
U međuvremenu, antiraketni sistem S-300 PMU1, koji su kupili Iranci, prestao je da se proizvodi. Rusija je, kao prenose mediji, ponudila Iranu noviji sistem s oznakom S-300 VM. Ovaj sistem je moderniji i – skuplji. Procenjuje se da bi Iran za rakete novije generacije trebalo da možda plati i više od milijardu dolara.
Rusko ministarstvo odbrane je saopštilo da nema ništa protiv toga da Iranci dobiju moderniji sistem S-300. „Uz uslov da pre toga bude doneta odgovarajuća politička odluka”, potvrdio je armijski general Juri Jakubov.
Zbog rusko-iranskih razgovora o realizaciji starog ugovora o raketama S-300 Izrael je najoštrije protestovao. Zapadni mediji su takođe ukazivali na opasnost od naoružavanja Teherana i upozoravali da se Iran prerano nagrađuje za delimičan uspeh razgovora o atomskom programu.
Najmirniji je bio Vašington. Američka administracija je zaključila da je značaj ruskog antiraketnog sistema veoma mali i da ne može da zaštiti Iran od ozbiljnog raketnog udara.
objavljeno: 28.05.2015.
http://www.politika.rs/rubrike/Svet/Iran-uskoro-dobija-ruske-sisteme-S-300.lt.html
Ruskoj misici preti zatvor zbog ove fotke
Sofija Nikičuk, ovogodišnja Mis Rusije, našla se u nebranom grožđu. Tužilaštvo Sverdlovske oblasti pokrenulo je protiv nje istragu zbog naslovne strane najnovijeg broja magazina "Stolnik", na kojoj se 21-godišnja lepotica pojavljuje naga, ogrnuta ruskom trobojkom.Izabrana za misicu 19. aprila, Sofija ponosno pozira na fotografiji ispod koje piše "Ukus pobede" u čast, kako je objasnila direktorka časopisa Ana Rešjotkina, 70-godišnjice pobede Sovjetskog Saveza i saveznika u Drugom svetskom ratu. Prema pisanju lista "Moskou tajms", istraga je pokrenuta zbog žalbi čitalaca koji su se osetli "povređenim" golišavom naslovnicom.
Prema ruskom zakonu, za nepoštovanje državne zastave predviđena je kazna od godinu dana zatvora, pa se tako lepa misica vrlo lako može naći iza rešetaka, ni kriva ni dužna.
http://vesti-online.com/Vesti/Svet/494909/Ruskoj-misici-preti-zatvor-zbog-ove-fotke
Maršalov fond o "ruskoj antidemokratskoj strategiji"
Potezi Evropske unije i SAD na promovisanju demokratije u Istočnoj Evropi i na Zapadnom Balkanu mogli bi da imaju uspeha, samo u slučaju da budu uzete u obzir specifičnosti politike protivljenja Rusije, navodi se u objavljenoj analizi Nemačkog Maršalovog fonda SAD.
U tekstu pod naslovom "Kako se boriti sa ruskom antidemokratskom strategijom" autor Nikolas Buše podseća da su prošle sedmice na samitu u Rigi, Evropska unija i države Istočnog partnerstva istakle demokratiju kao ključnu za bližu političku i ekonomsku saradnju, bez konkretnog pominjanja Rusije, prenosi Tanjug.
"Potezi Rusije u pogledu promovisanja demokratije sa Zapada tokom proteklih 15 godina formiraju proces u tri faze. Prvi se odnosi na samu Rusiju, drugi na postsovjetske države, a treći i najskoriji na Centralnu Evropu i Balkan", navodi se u analizi.
"Cilj Moskve bila je zaštita svog izuzetno autokratskog režima slojevima izolacije od nastojanja spolja koja bi mogla da učine političku promenu u Rusiju mogućom", ističe autor.
Prema mišljenju autora, debata o umešanosti Zapada u novi hladni rat sa Rusijom u jednakoj meri je relevantna, koliko dovodi u zabludu, kada je reč o promovisanju demokratije.
U tom smislu, autor analize izdvaja tri stvari, od kojih prvu čine "antidemokratska i neliberalna politička dešavanja u Rusiji od devedesetih godina prošlog veka, od kojih se postepeno razvio logičan skup normi".
"One nisu daleko od formiranja ideologije, iako ona kao takva nije formalizovana ili izražena", navodi se analizi.
Kao drugo, "argument da su aktivnosti Rusije isključivo geopolitičke, a ne ideološke, pogrešan je", smatra autor.
"Domaće norme Moskve blisko su povezane sa njenom politikom ka postsovjetskim državama i vizijom predsednika Vladimira Putina o Evroaziji. Rukovodstvo Rusije podržava i ohrabruje ove norme u inostranstvu jer ih vidi kao suštinske za preživljavanje kod kuće, kao i za potiskivanje zapadnog uticaja u regionu i ponovnu izgradnju geopolitičke sfere Rusije", navodi autor.
Na trećem mestu, autor ukazuje na "povećan broj kanala i aktera koje Rusija koristi da utiče na politička dešavanja u svom susedstvu, koja, iako nisu instutucionalizovana kao ona na Zapadu, počinju da liče na oruđe za uključivanje u režimsku konkurentnost".
"Da bi promovisanje demokratije EU i SAD u Istočnoj Evropi i na Zapadnom Balkanu imalo ikakvog efekta, postojeći napori moraju da budu prilagođeni kako bi se uzele u obzir specifičnosti politike protivljenja Rusije, na primer, na polju podrške građanskim društvima", navodi se u analizi.
"SAD i EU je takođe potrebna politika koja je u većoj meri specifično dizajnirana na zaštiti demokratije tamo gde je napredak ostvaren, uključujući širu diplomatsku, bezbednosnu i ekonomsku podršku za reformske vlade", stoji u analizi.
Kreatori politike i organizacije civilnog društva sa obe strane Atlantika treba da ozbiljnije razmotre načine za poboljšanje međusobne saradnje, bez koje, "u kontekstu loše geopolitičke klime za promovisanje demokratije", biće mnogo teže ostvariti napredak, zaključuje se u analizi.
http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/10/Svet/1931675/Mar%C5%A1alov+fond+o+%22ruskoj+antidemokratskoj+strategiji%22.html
Нема коментара:
Постави коментар