Naime, ni 40 dana nakon što su gradske vlasti saopštile da su pojedina stabla u beogradskim parkovima posečena jer su (kako je izjavio gradski sekretar), navršila „optimalan životni vek" pa su „postala opasnost po građane“, ali „građani o tome nisu obavešteni“, nije objavljen spisak preostalih opasnih beogradskih stabala.
Transparentnost Srbija zatražila je još 25. marta, u skladu sa odredbama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, od gradskih vlasti informaciju o tome da li postoji i da li je negde objavljen spisak stabala ili postoji neka druga evidencija koja sadrži podatke o stablima u beogradskim parkovima i na beogradskim ulicama koja su "postala opasnost za građane", odnosno koja su navršila "optimalan životni vek" ili druga evidencija koja sadrži te podatke.
Odgovor nismo dobili, pa smo uputili žalbu Povereniku za informacije od javnog značaja. Dok čekamo rešenje i eventualni odgovor, ovako neobavešteni možemo samo da sumnjičavo odmeravamo stabla i laički procenjujemo koja su opasna, a koja ne.
Šalu na stranu, praksa ignorisanja zahteva za dostavljanje informacija, odnosno kršenja Zakona o slobodnom pristupu informacijama postaje zabrinjavajuća. U izboru da se eventualno utvrdi da dokument ne postoji, i da se nanese eventualna politička šteta i da se prekrši zakon, sve se češće pribegava ovom drugom. Jer se kršenje zakona u Srbiji, gotovo po pravilu, ne sankcioniše.
http://www.transparentnost.org.rs/index.php/sr/aktivnosti-2/pod-lupom/7585-opasnost-vreba-na-uranku
Нема коментара:
Постави коментар