Strpljenje građana za proces evropskih integracija počinje da pada, a Srbija nije više zemlja evropske
euforije i entuzijazma, već evrorealizma, pokazalo je najnovije istraživanje agencije Faktor plus.
- To je dokaz koliko je rizično voditi evropsku politiku u Srbiji. Dosledna evropska politika nije nešto što u Srbiji danas ima visok stepen podrške, rekao je Stanković i naglasio da je to test i za aktuelnu vlast koja je otvoreno proevropski orijentisana.
Kad je reč o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju, koji je bio važan korak u procesu evropskih integracija, 38 odsto građana smatra da ga treba korigovati, 21 odsto da je štetan po srpsku privredu, 20 odsto da nema većeg uticaja na Srbiju, dok osam odsto građana veruje da je "dobar takav kakav je".
Stanković objašnjava da to pokazuje da Srbija nije više zemlja evropske euforije i entuzijazma, već evrorealizma, i da se pojavljuju određeni elementi skepse prema praktičnim rešenjima koja proizilaze iz SSP.
Istraživanje javnog mnjenja pokazalo je da na političkoj sceni bilo određenih pomeranja, ali ne i drastičnih promena, da postoji visok stepen poverenja u vlast, ali i kriza opozicije, rekao je Stanković.
SNS i dalje ima podršku više od polovine birača koji bi izašli na izbore, odnosno 50,6 odsto, sledi SPS sa 9,5 odsto, DS sa sedam odsto podrške i radikali koji bi, da se izbori održavaju u sledeću nedelju, imali 6,1 odsto podrške.
Ostale stranke su ispod cenzusa - Dveri bi dobile tri, a Demokratska stranka Srbije dva odsto podrške građana izašlih na izbore, a verovatno bi ušli u parlament u koaliciji.
Istraživanje pokazuje i da bi, kad bi se izbori održavali u nedelju, 47 odsto građana glasalo, na izbore ne bi izašlo 25 odsto građana, dok preostali ne znaju. Od procenta onih koji bi izašli na izbore, 69 odsto zna za koga bi glasalo.
Kad je reč o pokrajinskim izborima, 46 odsto građana dalo bi glas SNS, 11 odsto Demokratskoj stranci, LSV bi dobila 6,9 odsto glasova, koliko i SPS, a blizu cenzusa od pet odsto su i radikali sa 5,4 odsto podrške, i SVM sa 4,9 odsto podrške građana.
Na pitanje da li odobravate ono što rade političari, na prvom mestu je premijer Aleksandar Vučić sa 56 odsto pozitivnih odgovora, a slede Tomislav Nikolić, Ivica Dačić, Zorana Mihajlović, Bojan Pajtić je na sedmom mestu, a Vojislav Šešelj na devetom.
Na pitanje da li podržavate ideju nacionalnog pomirenja u Srbiji, 48 odsto građana odgovara sa da, 26 odsto da, ali uz poštovanje istorijskih činjenica dok 11 odsto građana ne podržava tu ideju na način na koji se sprovodi.
To, kako je rekao Stanković, govori da duh podela na partizane i četnike, još ima odredjeni uticaj na raspoloženje gradjana.
Istraživanje je urađeno na teritoriji Srbije, bez Kosova i Metohije, između 21. i 27. maja, na uzorku od 1.150 ispitanika.
euforije i entuzijazma, već evrorealizma, pokazalo je najnovije istraživanje agencije Faktor plus.
Analitičar Dejan Vuk Stanković rekao je na konferenciji za novinare u Medija centru da je istraživanje pokazalo da najveći broj građana, njih 44 odsto, nema više strpljenja da čeka ispunjavanje uslova za prijem u EU, dok 36 odsto građana i dalje ima strpljenja.
- To je dokaz koliko je rizično voditi evropsku politiku u Srbiji. Dosledna evropska politika nije nešto što u Srbiji danas ima visok stepen podrške, rekao je Stanković i naglasio da je to test i za aktuelnu vlast koja je otvoreno proevropski orijentisana.
Kad je reč o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju, koji je bio važan korak u procesu evropskih integracija, 38 odsto građana smatra da ga treba korigovati, 21 odsto da je štetan po srpsku privredu, 20 odsto da nema većeg uticaja na Srbiju, dok osam odsto građana veruje da je "dobar takav kakav je".
Stanković objašnjava da to pokazuje da Srbija nije više zemlja evropske euforije i entuzijazma, već evrorealizma, i da se pojavljuju određeni elementi skepse prema praktičnim rešenjima koja proizilaze iz SSP.
Istraživanje javnog mnjenja pokazalo je da na političkoj sceni bilo određenih pomeranja, ali ne i drastičnih promena, da postoji visok stepen poverenja u vlast, ali i kriza opozicije, rekao je Stanković.
SNS i dalje ima podršku više od polovine birača koji bi izašli na izbore, odnosno 50,6 odsto, sledi SPS sa 9,5 odsto, DS sa sedam odsto podrške i radikali koji bi, da se izbori održavaju u sledeću nedelju, imali 6,1 odsto podrške.
Ostale stranke su ispod cenzusa - Dveri bi dobile tri, a Demokratska stranka Srbije dva odsto podrške građana izašlih na izbore, a verovatno bi ušli u parlament u koaliciji.
Istraživanje pokazuje i da bi, kad bi se izbori održavali u nedelju, 47 odsto građana glasalo, na izbore ne bi izašlo 25 odsto građana, dok preostali ne znaju. Od procenta onih koji bi izašli na izbore, 69 odsto zna za koga bi glasalo.
Kad je reč o pokrajinskim izborima, 46 odsto građana dalo bi glas SNS, 11 odsto Demokratskoj stranci, LSV bi dobila 6,9 odsto glasova, koliko i SPS, a blizu cenzusa od pet odsto su i radikali sa 5,4 odsto podrške, i SVM sa 4,9 odsto podrške građana.
Na pitanje da li odobravate ono što rade političari, na prvom mestu je premijer Aleksandar Vučić sa 56 odsto pozitivnih odgovora, a slede Tomislav Nikolić, Ivica Dačić, Zorana Mihajlović, Bojan Pajtić je na sedmom mestu, a Vojislav Šešelj na devetom.
Na pitanje da li podržavate ideju nacionalnog pomirenja u Srbiji, 48 odsto građana odgovara sa da, 26 odsto da, ali uz poštovanje istorijskih činjenica dok 11 odsto građana ne podržava tu ideju na način na koji se sprovodi.
To, kako je rekao Stanković, govori da duh podela na partizane i četnike, još ima odredjeni uticaj na raspoloženje gradjana.
Istraživanje je urađeno na teritoriji Srbije, bez Kosova i Metohije, između 21. i 27. maja, na uzorku od 1.150 ispitanika.
http://www.alo.rs/vesti/aktuelno/opada-strpljenje-gradana-za-proces-evrointegracija/99388
Нема коментара:
Постави коментар