One stoje iza najvećih tajkuna

Lepše polovine ruskih oligarha raspolažu sa milijardama dolara, ali uprkos tome, o mnogima se malo zna. Ipak, većina njih privlači pažnju svetskih medija svojom pojavom i angažmanom, uglavnom na funkcijama šefica raznih humanitarnih i patriotskih zadruga i fondova.

Finska veza

 

Elena Timčenko

Elena Timčenko supruga je Putinovog bliskog prijatelja, ruskog tajkuna Genadija Timčenka.  Timčenko je, inače, izgubio najviše novca od svih oligarha tokom sankcija zapada Rusiji. 

Elena nije samo ukras uz moćnog muža, već i suvlasnica brojnih njegovih kompanija po svetu, preko kojih on pokušava da zaobiđe sankcije.

Genadij Timčenko

 


Nju je Vladimir Putin takođe odlikovao Ordenom prijateljstva za doprinos finsko-ruskom društvu.
 

Ostavljena, besna i osvetoljubiva

 

Natalija Potanjina

Vladimir Potanjin, vlasnik Noriljskog nikla, poseduje bogatstvo od 15,4 milijarde dolara, ali i besnu bivšu
suprugu Nataliju koja preti da će mu oduzeti pola imetka.
 
Naime, brak Potanjina i majke njihovo troje dece, sa kojom je u braku bio 30 godina, se raspao nakon što je on našao 15 godina mlađu ljubavnicu, sa kojom se odmah i oženio.

Vladimir Potanjin

Sa ljubavnicom Katarinom, pišu moskovski tabloidi, Potanjin već ima i trogodišnju ćerku Veroniku, a
njegova najstarija 31-godišnja ćerka Anastasija trostruka je svetska prvakinja u džet-skiju, dok je sin Ivan više puta bio prvak Rusije.
 

Razvodna rekorderka

Dmitrij Ribolovljev sa bivšom suprugom Jelenom

Jelena Ribolovljev, bivša supruga vlasnika fudbalskog kluba Monako Dmitrija Ribovljeva od njega je izvukla
rekordnu sumu nakon razvoda.
 
Nakon nedavne odluke suda u Ženevi koji je izrekao najveću “brakorazvodnu imovinsku presudu” u istoriji Švajcarske - Jelena Ribolovljev dobila je od svoga muža čak 4,5 milijardi dolara.
 

Žene Romana Abramoviča

Roman Abramovič i Daša Žukova

 

Darija Daša Žukova, njegova treća supruga, jedna je od najpoznatijih i najglamuroznijih žena ruskih
bogataša. Abramovič sa Dašom već dvoje - sina Arona Aleksandra i ćerku Leu, a ruski tabloidi pišu da je Darija ponovo trudna.

 

Irina Malandina, nekada Abramovič (desno)

Ipak, Darija za razliku od nekih drugih supruga, vodi svoj biznis. Ima modnu marku "Kova&T" koju su na crvenim tepisima nosile sestre Olsen i Kejt Mos, a prodaju je najekskluzivniji butici u 80 zemalja.
 
Vlasnica je i Muzeja savremene umetnosti Garaža, a sa Polinom, suprugom još jednog bogatog Rusa Olega
Deripaske, u vlasništvu ima i veb sajt "spletnik.ru".

Sa druge strane, Irina Malandina, bivša žena Romana Abramoviča, uspela da uzme tek nešto više od dve milijarde dolara od bogatstva svog muža nakon razvoda, iako iz braka sa njim ima petoro dece.
 

Bivša modelsica postala supruga "sa punim radnim vremenom"

Andrej Melničenko i Sandra Nikolić Melničenko

Odmah iza Abramoviča je “srpsko-hrvatski” zet Andrej Melničenko, suprug bivše "Modelsice" Sandre
Nikolić, koji je “težak” više od devet milijardi dolara.
 
O njihovoj svadbi na Azurnoj obali i danas se pričaju legende. Naime, tamo je sagrađena pravoslavna kapelica samo za potrebe venčanja, a na svadbi su pevali Hulio i Enrike Iglesias, Vitni Hjuston i Kristina Agilera. Za goste je kuvao jedan od najvećih francuskih kuvara Alan Dukas.
 
Sandra je poznata po izjavi kako je biti žena milijardera “posao sa punim radnim vremenom”.
 
- Imamo kuće u mnogim zemljama, a svaku stolicu i tanjirić izabrala sam ja - izjavila je za list "Tatler".
 

Putinova "provodadžika"

Irina Viner sa Vladimirom Putinom

Irina Viner žena je Ališera Usmanova, godinama jednog od najbogatijih Rusa. Ona je odbornica ruske
reprezentacije u ritmičkoj gimnastici, a među njenim pulenima bila je i Alina Kabajeva za koju se već se dugo tvrdi da je Putinova ljubavnica, a upoznala ih je, navodno, baš Irina.
 
Zato ni ne čudi što je Irina Viner 2012. bila u Putinovom predizbornom štabu.

Ališer Usmanov

Ališer je zaprosio Irinu dok je 1988. bio u zatvoru (posle ga je sud na revizijskom procesu pomilovao). Budući da je po nacionalnosti Uzbek,
poslao joj je, prema uzbečkoj tradiciji, maramu koju je Irina prihvatila. Njih dvoje nemaju dece, ali je njen sin Anton vlasnik najvećeg lanca etničkih uzbečkih restorana na području bivšeg SSSR-a - "Urjuk". Irina se hvali da “muškarca čini žena” i da ona stoji iza svakog uspeha svog supruga. 

http://www.blic.rs/Vesti/Svet/558899/IZ-RUSIJE-S-LJUBAVLJU-One-stoje-iza-najvecih-tajkuna

Ko se boji Rusije i Putina 

Samit u Antaliji

U baltičkim zemljama raste strah od ruskog prodiranja, pa su sve tri zemlje zatražile vojnu pomoć NATO-a.
Na marginama sastanka ministara vanjskih poslova NATO-a u Antaliji, portparol litvanskog Ministarstva odbrane, kazao je da nekoliko hiljada vojnika Sjeveroatlanskog saveza treba trajno biti prisutno u Estoniji, Latviji i Litvi. Ovaj će zahtjev NATO i formalno razmatrati do kraja sedmice.
Tri zemlje na sjeveroistoku Evrope traže stacioniranje po 700-800 vojnika NATO-a u svakoj od njih, sve zajedno jednu brigadu koja obično broji između 3.000 i 5.000 vojnika.
Vojnici će biti raspoređeni po načelu rotacije, tako da nemaju stalnu bazu. Prema riječima litvanskog portparola, ovaj je potez neophodan kako bi se sačuvala sigurnost regiona. “Bilo bi to sredstvo zastrašivanja”, kažu u Ministarstvima odbrane.
Tri bivše sovjetske republike već se dugo boje da će, nakon Ukrajine, one biti meta ruske agresije. Prije svega zbog činjenice da u te tri zemlje Evropske unije žive mnogi Rusi, te da se Baltik na istoku graniči s Ruskom Federacijom.
Kriza u Ukrajini je već u srijedu (13.maja) bila glavno pitanje na sastanku ministara vanjskih poslova odbrambenog saveza u Turskoj. Komandant NATO-a Philip Breedlove prigovorio je Rusiji što svoje nuklearno oružje koristi kao sredstvo ucjene i pritiska u pregovorima o sukobu u Ukrajini.
Rusija, pak, stalnim aluzijama na svoj nuklearni arsenal šalje poruke NATO-u da ne donosi nikakve brzoplete odluke, niti da konvencionalnim oružjem reaguje na ruske akcije u Ukrajini.
"To nije jezik kojim se koristi neka nuklearna država", kritikovao je Moskvu američki general. "To ne pomaže u ozbiljnim pregovorima", rekao je.
Saveznici i Ukrajina su duboko zabrinuti izjavama ruskog vodstva u vezi s nuklearnim arsenalom, jer bi, prema riječima generalnog sekretara Jensa Stoltenberga, “bojeve glave na Krimu donijele novu nestabilnost u regiji Crnog mora”.
Nova utrka u Sredozemnom moru
Paralelno je Rusija, prvi put u istoriji, u Sredozemnom moru organizirala vojne vježbe zajedno sa Kinom. Jasna poruka Zapadu je poslana: desetodnevna vojna akcija samo je početak.
Iako je Moskva istaknula da "vježba nije usmjerena protiv bilo koje treće strane", činjenica da u Mediteranu odjekuje kanonska paljba iz kineskih i ruskih brodova, poruka je vojne moći - direktno upućena prema Washingtonu.
Od ponedjeljka, 11.maja, prakticirajući bojevom municijom, Moskva i Peking produbljuju svoje strateško

Kineski predsednik Xi Jinping i prvi čovek Rusije Vladimir Putin

partnerstvo, protiv zajedničkog neprijatelja kojeg žele gurnuti natrag na listi svjetski utjecajnih sila.
SAD su uvijek na Mediteranu bile nesporna pomorska sila. U Napulju je stacionirano 40 brodova i 175 aviona iz američke Šeste flote, a ni Peta nije daleko, u Perzijskom zaljevu.
U aktuenom odnosu snaga ne mogu Moskva i Peking tako brzo nešto promijeniti, ali njihova zajednička vježba šalje poruku Washingtonu da će u budućnosti biti nova utrka u Sredozemnom moru. Osim toga, najavljeni su uskoro zajednički pomorski manevri u Pacifiku.
Mediteran stoji u centru Putinove vizije o obnovi Rusije, kao velike sile. Predsjednik je glasno najavio svoju ambiciju da rusku flotu trajno postavi u Sredozemlje. To bi bio vrlo jeftin način da ostvari svoje vanjskopolitičke utjecaje, bilo da je riječ o južnoj Evropi ili o Bliskom istoku.
Ruski istoričar Sergej Gorbačov kaže kako bi se 1999. godine stvari potpuno drugačije odvijale da je Rusija imalu u Mediteranu modernu flotu kakvu ima danas.
“Ne bi, na primjer, bilo NATO bombardovanja Srbije, Beograda, ne bi bilo rata na Kosovu. Kao prijatelji Srbije, mi smo protestvovali, ali su nam ruke bile vezane”, kaže Gorbačov.
Kec iz rukava
Već neko vrijeme Kremlj je u pregovorima s Kiprom o upotrebi njihovih luka i vojnih baza. Na sirijskom Tartusu, Rusija već ima bazu, preispituju se i mogućnosti saradnje s Egiptom….
U cijeloj ovoj novoj raspodjeli snaga, Kina kao partner, postala je Vladimiru Putinu “kec iz rukava”. Državni i partijski vođa Ksi Djinping bio je najistaknutiji strani gost na paradi pobjede u Moskvi, kojoj demonstrativno nisu prisustvovali lideri Zapada.
U aprilu ove godine Kini je, kao prvoj stranoj zemlji, Rusija prodala rakete S-400, najmoderniji zračni odbrambeni sistem. "Rusija i Kina su sada, ne samo susjedi, već duboko integrisane zemlje", izjavio je tom prilikom zamjenik premijera Dmitrij Rogozin.
On je najavio da će Moskva, zajedno s Pekingom, razvijati nove vojne helikoptere, te da se takodje razmišlja o zajedničkoj bazi na Mjesecu. Anatolij Isajkin, šef ruske agencije za izvoz oružja Rosoboronexport čak misli da "ako Rusija radi u interesu Kine, djeluje i u vlastitom interesu."
Ovo novo prijateljstvo, međutim, nije zasnovano na ravnopravnosti. Kina je ekonomski puno jača od Rusije, nedavno je pretekla SAD kao najveću ekonomiju na svijetu.
Koliko je stabilan novi savez Pekinga i Moskva, pokazaće vrijeme. Istina je da im je zajednički cilj potisnuti vojnu nadmoć SAD, ali Kina i dalje ekonomski čuva svoje opcije otvorene prema Washingtonu.
Kina i SAD potpisale u novembru 2014. sporazum o klimi, a planiraju i saradnju u oblasti nuklearne energije.


http://www.slobodnaevropa.org/content/ko-se-boji-rusije-i-putina/27016824.html

Ratne igre u Mediteranu

Ruska kopnena vojska učestvovaće sa vojnicima iz Kine, Indije, Mongolije i Belorusije u nizu zajedničkih
vojnih vežbi u drugoj polovini 2015, objavio je kabinet ruskog predsednika Vladimira Putina.

Rusi i Kinezi pokazuju mišiće u evropskim vodama

 

 

Saopštenje, izdato nakon Putinovog sastanka s vodećim komandantima u Sočiju, izazvaće nelagodu na Zapadu čiji su se odnosi s Rusijom drastično pogoršali zbog ukrajinske krize. Moskva želi da osnaži ekonomske veze s azijskim privrednim divovima Kinom i Indijom otkako su joj SAD i EU uveli sankcije zbog aneksije Krima prošle godine.
Ipak, vežbe ratnih mornarica u Sredozemnom moru, prve takve u istoriji, biće usresređene na održavanje mira i protivterorističke aktivnosti, stoji u saopštenju.
U vežbama bi trebalo da učestvuju i vojnici iz država članica Organizacije sporazuma o kolektivnoj bezbednosti (ODKB) u kojoj je Rusija i nekoliko bivših sovjetskih republika poput Kazahstana, Jermenije i Kirgizije. Rusija ove godine planira još nekoliko vojnih vežbi svojih snaga, stoji u saopštenju kao odgovor na, smatra Moskva, agresivno i protivrusko ponašanje NATO.

Kineski predsednik Si Đinping i indijski predsjednik Pranab Mukherje bili su s Putinom na vojnoj paradi povodom 70. godišnjice savezničke pobede nad nacističkom Nemačkom u Drugom svetskom ratu.
U međuvremenu, prekjuče je devet ruskih i kineskih ratnih brodova viđeno kako plovi prema Sredozemlju gde će već ovih dana učestvovati u zajedničkim vežbama. Plovila su viđena nedaleko od crnomorske luke Novorosijsk pre nego su krenuli prema Mediteranu gde će imati manevre u trajanju od 11 dana. To je prva zajednička vežba dveju moćnih vojnih snaga u evropskim vodama.
Vrhovni komandant NATO kritikovao je u sredu Rusiju da neodgovorno preti nuklearnim oružjem ne bi li prisilila NATO da dva puta promisli o tome kako će reagovati na ruske poteze u Ukrajini.
Američki general Filip Bridlov, vrhovni komandant NATO za Evropu, izrazio je takođe zabrinutost zbog intenziviranja borbi u nekoliko područja u istočnoj Ukrajini uprkos tome što je proglašen prekid vatre.
Bridlov je rekao kako ponovno vidi sličan obrazac kao pre kada su proruski separatisti koristili prekide vatre da bi konsolidovali snage pre pokretanja nove ofanzive. On je, ipak, istakao da ne može reći kakve su namere "Rusa koji vode te snage".

Atomska pretnja

Ruski zvaničnici često spominju ruski nuklearni arsenal kako jačaju napetosti sa Zapadom zbog ruske aneksije Krima i podrške ukrajinskim separatistima.
- Verujem da se to govori kako bi nam se poslala poruka, u nameri da zastanemo kad donosimo odluke - rekao je general Bridlov.
NATO i Ukrajina izrazili su u zajedničkoj izjavi na sastanku zabrinutost zbog ruskih najava mogućeg budućeg razmeštanja nuklearnog oružja na Krimu.

http://vesti-online.com/Vesti/Svet/491993/Ratne-igre-u-Mediteranu

Hojzer: Evropa pod pritiskom Rusije i unutrašnjih podela  

Zapad je uveren da ruski predsednik Vladimir Putin ne shvata ozbiljno sporazum o primiriju iz Minska, ističe Anet Hojzer direktorka Fondacije Bertelsman u Vašingtonu.

Anet Hojzer, direktorka Fondacije Bertelsman u Vašingtonu

Anet Hojzer kaže da su Amerikanci i Evropljani podelili uloge u sprovođenju politike prema Moskvi:
“S jedne strane, Amerikanci nastoje da održe makismalan pritisak na Kremlj i predsednika Putina, a Berlin i nemačka kancelarka Angela Merkel s druge strane nastoje da održe otvorenu komunikaciju sa Putinom. Čini mi se da je ovo prava formula koju treba nastaviti. Rusiju treba obuzdavati, ali potrebno je održati  i dijalog sa Kremljom. Reč je o novoj vrsti diplomatije koja pokazuje da usklađeni potezi SAD i Nemačke mogu dovesti do povoljnih rezultata.”
Sistematski upadi u vazdušni i pomorski prostor zemalja NATO-a od strane Rusije su ozbiljan izvor zabrinutosti, nastavlja Hojzer:
“Treba sasvim jasno predočiti da te provokacije imaju za cilj stvaranje neizvesnosti kako u Ukrajini tako i u Evropskoj uniji u celosti. Ne smemo da dozvolimo da do njih dolazi, stoga je neophodno da Zapad razradi širu strategiju u odnosu na Rusiju. Zavođenje sankcija gubi svrhu ako su one same sebi cilj. Moj savet je nastaviti pritisak na Rusiju, ali ne po cenu njenog ekonomskog kolapsa.”
Naša sagovornica upozorava na opasnost od preterane ekonomske destabilizacije Rusije:
“Treba imati u vidu da bi moglo doći do neželjenih posledica. Mislim da Zapad treba da vodi računa o tome. Koliko god Putin bio komplikovan partner za Zapad, možda je ipek bolji od nesagledivih posledica njegovog uklanjanja i ekonomskog kraha zemlje.”
Ipak, postojeće sankcije ostaju na snazi do kraja ove godine, dodaje Hojzer.
“Evropski savet, koji čine šefovi država i vlada članica Evropske unije, još je u martu saopštio da je spreman da produži sankcije do kraja 2015. Verujem da će na predstojećem samitu evropskih lidera na kojem će biti razmatran režim sankcija Rusiji, takva odluka biti potvrđena.”
Evropski poslovni krugovi koji trguju sa Rusijom već su uračunali gubitke u svojim godišnjim bilansima, kaže Hojzer.
Provokativna politika Rusije dovela je i do izmene nemačkih spoljnopolitičkih prioriteta:
“Proteklih godina bilo je očigledno da su geo-ekonomski interesi zemlje bili primarni. Međutim, provokativna politika Rusija primorala je kancelarku Merkel da političko-bezbednosne interese zemlje stavi na prvo mesto. To je nešto što naši američki saveznici odavno priželjkuju, iako doskora nisu verovali da će se to ikada ostvariti. “
Osvrćući se na budućnost Evropske unije, Hojzer je istakla dva ključna pitanja koja još nisu razrešena - mogući odlazak Grčke, kao i Britanije iz evropskog bloka. 
"Britanaca žele izlazak iz Evropske unije jer veruju da bi to doprinelo ekonomskom napretku zemlje," kaže Hojzer. Ona međutim, dodaje da najnovije analize njene Fondacije pokazuju suprotno:
“Britanija, slično drugim velikim evropskih zemljama, uključujući Francusku I Nemačku, ima ogromnu korist od  zajedničkog evropskog tržišta, kao i od  ekonomske i finansijske saradnje. Setite se samo Londonskog Sitija, koji je izrastao u jedno od najvećih finansijskih tržišta u svetu. Naše najnovije istraživanje o potencijalnom izlasku Britanije iz EU, odnosno “Breksit”, ukazuju da bi Britanci trpeli velike gubitke - od izvoza do transakcija na tržištu London Sitija.”
Hojzer takođe smatra da bi izlazak iz Unije oslabio i međunarodnu poziciju Britanije:
“Britanija je proteklih decenija uvek igrala snažnu ulogu u rešavanju ključnih međunarodnih političkih i ekonomskih pitanja. Međutim, London se u poslednje vreme sve manje čuje. London nije angažovan ni u rešavanju krize u Ukrajini niti u tekućim pregovarima o uspostavljanju veoma važnog transatlantskog trgovinskog i investicionog partnerstva. Takozvane specijalne veze Britanije i SAD takođe slabe. Vašington se sve više oslanja na Nemačku, a sve manje na Britaniju Nadajmo se da će Britanci uzeti u obzir sve te aspekte pre nego što održe referendum o razvodu.”
Mogući razvoda EU i Britanije, kao i eventualni odlazak Grčke unosi više nego neizvesnost u Briselu.
“Ukoliko bi istovremeno obe zemlje izašle iz Unije nastala bi prava oluja, koja bi u najboljem slučaju mogla da podstakne Brisel da konačno sprovede potrebne reforme, bez kojih bi to mogao da bude početak procesa rušenja evropskog projekta,“ zaključuje Anet Hojzer.


http://www.glasamerike.net/content/intervju/2767599.html

Baltičke zemlje traže stalno prisustvo NATO vojnika

Baltičke zemlje Litvanija, Letonija i Estonija će tražiti stalno prisustvo NATO trupa na svojim teritorijama, s obzirom na povećane ruske vazdušne i pomorske aktivnosti, najavila je danas litvanska armija.
Sve države sa ruskim manjinama, strahuju da bi mogle postati meta pritiska Rusije, posle pobune u istočnoj Ukrajini i izjave predsednika Putina da njegova zemlja ima obavezu da štiti Ruse širom bivšeg ŠSR-a.

Kao meru odvraćanja, šefovi odbrane baltičkih država će koristiti vrhovnu evropsku komandu NATO-a, kao i trajno stacionirane NATO brigade, kazao je portparol litvanske armije Mindaugas Neimontas.

NATO brigade obično broje između 3.000 i 5.000 vojnika i sastoje se od nekoliko bataljona. NATO je zabeležio pojačanu aktivnost ruskih vojnih aviona u blizini svog vazdušnog prostora, a bilo je i zveštaja o sumnjama na podmornicu.

Očekuje se da će pitanje trajnog stacioniranja NATO snaga u regionu biti na dnevnom redu narednog samita NATO-a u Varšavi, 2016. godine.

http://www.novimagazin.rs/svet/balticke-zemlje-traze-stalno-prisustvo-nato-vojnika

Rusija se vratila, opet kupuje USD

Centralna banka Rusije obnovila je danas kupovinu stranih valuta na tržištu, što je njena prva kupovina
deviza od juna prošle godine. 
"Centralna banka Rusije počinje da kupuje između 100 i 200 miliona dolara dnevno", navodi se na zvaničnoj internet-stranici banke i dodaje da cilj kupovine deviza nije održavanje rublje na određenom nivou, navodi Blumberg.

Međunarodne rezerve Rusije, koje obuhvataju rezerve Centralne banke i sredstva dva državna investiciona fonda, smanjene su na 385,5 milijardi dolara krajem prošle godine, što je najniži nivo za poslednjih šest godina, jer je Centralna banka Rusije potrošila oko 88 milijardi dolara na intervencije namenjene sprečavanju najgore krize rublje od 1998. godine.

U ovoj godini, rublja je ojačala prema dolaru 21 odsto, nakon što je prošle godine izgubila polovinu vrednosti.

"Centralna banka smatra da je kurs rublje odgovarajući, zbog čega je odlučila da interveniše na tržištu, ali ne sa namerom da veštački ojača rublju", izjavio je glavni ekonomista BSC Finansijske grupe iz Moskve, Vladimir Tihomirov u telefonskom razgovoru za Blumberg.

http://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2015&mm=05&dd=14&nav_id=991852

Turski tok menja strategiju Evrope 

Početak gradnje gasovoda "Turski tok" označava da će Evropa od sada morati da uzima u obzir energetsku strategiju Rusije i Turske, piše "Forbs". List navodi da "Turski tok" može predstavljati početak nove ere u političkim i ekonomskim odnosima Rusije i Turske.

"Ovaj ugovor, takođe, može otvoriti put Evroazijskom energetskom savezu koji će staviti pod znak pitanja planove Evrope u oblasti energetike", navodi se u tekstu.
Rusija, piše "Forbs", može da osnuje svoj energetski savez u okviru Evroazijskog ekonomskog saveza i Međunarodne asocijacije ekonomije i energetike u koji ulazi Turska.
 
EU je objavila da namerava u ovoj godini da poveća svoju energetsku bezbednost i stvori evropski energetski savez.


http://www.blic.rs/Vesti/Svet/558894/Turski-tok-menja-strategiju-Evrope

Ukrajina i Rusija: Rat i na internetu

Sukob između Rusije i Ukajine proširio se i na internet. Prema pisanju tamošnjih medija i jedna i druga
zemlja imaju plaćene internet komentatore i trolove koji se bore za diskreditaciju protivničke strane u međunarodnim okvirima.
U Ukrajini se trenutno potpisuje peticija koja bi trebalo da bude predata rukovodstvu Fejsbuka zbog “ruskih napora da ućutkaju proukrajinske glasove”. Naime, radi se o navodno velikom broju ukinutih Fejsbuk naloga koji su kritikovali politiku Kremljina, a koji su ugašeni zbog “organizovanih masovnih prijavljivanja” od strane proruskih internet trolova.
Zbog svega navedenog je ukrajinski predsednik urgirao kod osnivača Fejsbuka Marka Cukerberga da oformi specijalnu administrativnu kancelariju koja bi se bavila proveravanjem često lažnih prijava tuđih naloga.
Da podsetimo, u poslednjih nekoliko nedelja, mnogim uticajnim i poznatim Ukrajincima su, posle kritike ruske politike, suspendovani Fejsbuk nalozi.
Čelnici ove društvene mreže objavili su da kompanija svakodnevno dobija na hiljade prigovora i žalbi i da ponekad, zbog mnogo posla, pravi ovakve propuste. Uostalom, astroturferi, ili plaćeni internet botovi, kako ih mi u Srbiji zovemo, su zastupljeni i na ostalim društvenim mrežama, kao i na medijskim sajtovima, i do sada nije otkriven efikasan način za borbu protiv ove vrste manipulacije javnim mnjenjem.

Izvor: BBC

http://bif.rs/2015/05/ukrajina-i-rusija-rat-i-na-internetu/