Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju GIZ uložila je, tokom 15 godina rada, oko 120 miliona evra u razvojne projekte i programe u Srbiji, a njen direktor Zigmund Miler ističe da razvojna saradnja Nemačke i Srbije u okviru GIZ nije jednosmeran proces, već od nje imaju koristi obe strane. Ova institucija nemačke vlade koja pruža podršku Srbiji u reformskom procesu i evropskim integracijama obeležava 15 godina rada u našoj zemlji, pored ostalog i organizovanjem nastavka Beogradskih dijaloga, sutra u Beogradu, u saradnji sa Beogradskim fondom za političku izuzetnost, a Miler ističe da je to i prilika da zahvale srpskim partnerima na dugogodišnjoj, konstruktivnoj saradnji punoj poverenja.
"To je za nas veliki kompliment, ali i važna pretpostavka za postizanje rezultata. Uveren sam da će se takva naša saradnja nastaviti", rekao je Miler za Tanjug.
On je istakao da nemačko-srpsku razvojnu saradnju, uspostavljenu pre 15 godina, koju u Srbiji sprovode GIZ i Nemačka razvojna banka u ime nemačke vlade, krase konstruktivnost i uzajamno poverenje.
Prema Milerovim rečima, jubilej GIZ-a u Srbiji je jedan od povoda za posetu njegovog prezimenjaka, nemačkog saveznog ministra za ekonomsku saradnju i razvoj Gerda Milera Beogradu.
Govoreći o angažovanju GIZ u Srbiji, on izdvaja nekoliko ključnih oblasti kao što su - održivi ekonomski razvoj, gde se akcenat stavlja na podsticanje privrednog rasta i zapošljavanje, jacanje kapaciteta javne uprave i civilnog sektora i energetski sektor u kojem je fokus na razvoju obnovljive energije i energetske efikasnosti.
Prema Milerovim rečima, do rešenja problema dolazi se tako što se utvrdi gde leže izazovi i odredi vremenski rok za njihovo rešavanje.
To se u prvom redu odnosi na visoku nezaposlenost, naročito među mladom populacijom.
"U toj oblasti treba pronaći rešenja, primeniti koncepte koji otvaraju perspektivu zapošljavanja mladih", navodi on.
Na pitanje kakvu korist od toga ima sam GIZ i Nemačka, Miler navodi da njihov benefit nije finansijske prirode, već se novac usmerava na korist srpskih partnera.
"Šta mi imamo od toga? Vrlo je važno stvoriti uzajamno poverenje jer su izazovi različiti. Ova saradnja je obostrani proces učenja, mi učimo od vas i vi učite od nas, jer imamo različitu istoriju, kulturu, tradiciju i možda vrednosti", objašnjava on.
Kada se pronađu zajedničke tačke, važno je prilagoditi saradnju tome, kaže Miler i dodaje da se GIZ, nakon dogovora dve vlade, fokusira na pružanje podrške Srbiji u reformskom procesu i evropskim integracijama.
"Razvojna saradnja i projekti koje sprovodimo nisu jednosmerna ulica, nije ovako - mi dolazimo ovde i dajemo vam znanje i ne dobijamo ništa, već i mi ovde nešto saznajemo, mi profitiramo od vašeg iskustva, iskustva srpskih partnera", objašnjava Miler.
Iako, kako kaže, ne može da da konkretan odgovor na pitanje o problemima sa kojima se u Srbiji suočavaju nemački investitori, Miler ocenjuje da bi Srbija morala da stvori okvirne uslove za ulaganje stranih, ali i srpskih investitora.
"Ponekad se čuje da je, između ostalog, birokratija problem. I tu ima izazova koje treba u budućnosti reštiti da bi investitori ulagali i oživeli srpsko tržište i tako stvorili perspektive zapošljavanja. Za to su, pored reformi, potrebne i investicije", kaže on.
Takođe, potrebno je motivisati mlade da razvijaju sopstvenu inicijativu i preduzetnički duh.
"Za razvoj privrede potrebna je inicijativa, kreativnost i za to moramo da stvorimo prostor. To je takođe jedan od izazova pred nama", kaže Miler.
Na pitanje da li će otvaranje prvih poglavlja u pregovorima Srbije i EU doprineti napretku, Miler kaže da bi to trebalo da doprinese definisanju izazova, pronalaženju rešenja i ispunjavanju uslova za punopravno članstvo u Uniji.
"Tako je i sa svakim poglavljem. Mislim da je proces evropskih integracija i pregovora proces, kao što i sama reč kaže. To su imale i druge zemlje, prelazile su razne etape i tu je Srbija, po mom mišljenju, na dobrom putu", ističe Miler.
Poredeći rad GIZ u Srbiji i drugim zemljama, on kaže da GIZ radi po međunarodnim principima koji su svuda isti, ali da svaka zemlja ima istorijske razlike, tradiciju, kulturu, nivo razvoja kojima se ova nemačka organizacija prilagođava.
Na pitanje da li je zadovoljan rezultatima rada GIZ u Srbiji, Miler kaže:
"Ne mogu da budem potpuno zadovoljan, ali za 15 godina u Srbiji smo ostvarili vrlo dobre rezultate zajedno sa srpskim partnerima i važno je da saradnju krasi poverenje", kaže on.
Kao primere uspešne saradnje direktor GIZ navodi rezultate u oblasti uvođenja elemenata dualnog strucnog obrazovanja prilagodenih uslovima u Srbiji, pomoć mladima, podrška u procesu pristupnih pregovora i drugo.
Govoreći o planovima GIZ u Srbiji, Miler kaže da se zajedno sa srpskim partnerima i nemačkim saveznim ministarstvom za privrednu saradnju i razvoj, radi na strategiji jačanja saradnje koja je fokusirana srednjeročno na period od 2015. do 2020. godine.
autor: VVizvor: Tanjug"To je za nas veliki kompliment, ali i važna pretpostavka za postizanje rezultata. Uveren sam da će se takva naša saradnja nastaviti", rekao je Miler za Tanjug.
On je istakao da nemačko-srpsku razvojnu saradnju, uspostavljenu pre 15 godina, koju u Srbiji sprovode GIZ i Nemačka razvojna banka u ime nemačke vlade, krase konstruktivnost i uzajamno poverenje.
Prema Milerovim rečima, jubilej GIZ-a u Srbiji je jedan od povoda za posetu njegovog prezimenjaka, nemačkog saveznog ministra za ekonomsku saradnju i razvoj Gerda Milera Beogradu.
Govoreći o angažovanju GIZ u Srbiji, on izdvaja nekoliko ključnih oblasti kao što su - održivi ekonomski razvoj, gde se akcenat stavlja na podsticanje privrednog rasta i zapošljavanje, jacanje kapaciteta javne uprave i civilnog sektora i energetski sektor u kojem je fokus na razvoju obnovljive energije i energetske efikasnosti.
Prema Milerovim rečima, do rešenja problema dolazi se tako što se utvrdi gde leže izazovi i odredi vremenski rok za njihovo rešavanje.
To se u prvom redu odnosi na visoku nezaposlenost, naročito među mladom populacijom.
"U toj oblasti treba pronaći rešenja, primeniti koncepte koji otvaraju perspektivu zapošljavanja mladih", navodi on.
Na pitanje kakvu korist od toga ima sam GIZ i Nemačka, Miler navodi da njihov benefit nije finansijske prirode, već se novac usmerava na korist srpskih partnera.
"Šta mi imamo od toga? Vrlo je važno stvoriti uzajamno poverenje jer su izazovi različiti. Ova saradnja je obostrani proces učenja, mi učimo od vas i vi učite od nas, jer imamo različitu istoriju, kulturu, tradiciju i možda vrednosti", objašnjava on.
Kada se pronađu zajedničke tačke, važno je prilagoditi saradnju tome, kaže Miler i dodaje da se GIZ, nakon dogovora dve vlade, fokusira na pružanje podrške Srbiji u reformskom procesu i evropskim integracijama.
"Razvojna saradnja i projekti koje sprovodimo nisu jednosmerna ulica, nije ovako - mi dolazimo ovde i dajemo vam znanje i ne dobijamo ništa, već i mi ovde nešto saznajemo, mi profitiramo od vašeg iskustva, iskustva srpskih partnera", objašnjava Miler.
Iako, kako kaže, ne može da da konkretan odgovor na pitanje o problemima sa kojima se u Srbiji suočavaju nemački investitori, Miler ocenjuje da bi Srbija morala da stvori okvirne uslove za ulaganje stranih, ali i srpskih investitora.
"Ponekad se čuje da je, između ostalog, birokratija problem. I tu ima izazova koje treba u budućnosti reštiti da bi investitori ulagali i oživeli srpsko tržište i tako stvorili perspektive zapošljavanja. Za to su, pored reformi, potrebne i investicije", kaže on.
Takođe, potrebno je motivisati mlade da razvijaju sopstvenu inicijativu i preduzetnički duh.
"Za razvoj privrede potrebna je inicijativa, kreativnost i za to moramo da stvorimo prostor. To je takođe jedan od izazova pred nama", kaže Miler.
Na pitanje da li će otvaranje prvih poglavlja u pregovorima Srbije i EU doprineti napretku, Miler kaže da bi to trebalo da doprinese definisanju izazova, pronalaženju rešenja i ispunjavanju uslova za punopravno članstvo u Uniji.
"Tako je i sa svakim poglavljem. Mislim da je proces evropskih integracija i pregovora proces, kao što i sama reč kaže. To su imale i druge zemlje, prelazile su razne etape i tu je Srbija, po mom mišljenju, na dobrom putu", ističe Miler.
Poredeći rad GIZ u Srbiji i drugim zemljama, on kaže da GIZ radi po međunarodnim principima koji su svuda isti, ali da svaka zemlja ima istorijske razlike, tradiciju, kulturu, nivo razvoja kojima se ova nemačka organizacija prilagođava.
Na pitanje da li je zadovoljan rezultatima rada GIZ u Srbiji, Miler kaže:
"Ne mogu da budem potpuno zadovoljan, ali za 15 godina u Srbiji smo ostvarili vrlo dobre rezultate zajedno sa srpskim partnerima i važno je da saradnju krasi poverenje", kaže on.
Kao primere uspešne saradnje direktor GIZ navodi rezultate u oblasti uvođenja elemenata dualnog strucnog obrazovanja prilagodenih uslovima u Srbiji, pomoć mladima, podrška u procesu pristupnih pregovora i drugo.
Govoreći o planovima GIZ u Srbiji, Miler kaže da se zajedno sa srpskim partnerima i nemačkim saveznim ministarstvom za privrednu saradnju i razvoj, radi na strategiji jačanja saradnje koja je fokusirana srednjeročno na period od 2015. do 2020. godine.
http://www.novimagazin.rs/vesti/miler-nemacko-srpska-saradnja-nije-jednosmerna-ulica
Нема коментара:
Постави коментар