Politička poruka ovog teksta je bez okolišenja izložena na samom početku: „Težnja pojedinih domaćih političara da našu zemlju vide kao deo evropske civilizacije, nije ništa drugo do uvlačenje Rusije u kolonijalnu zavisnost od SAD i Evropske unije“. Kako bi dokazao da Rusija ne samo da „nije Evropa“, nego je nešto što je daleko više i lepše od nje, i da bi (ne daj bože!) nekakva integracija Rusije u Evropu za nju bila samo put nizbrdo, Lepehin koristi argumente koji su po stepenu i dubini svoje apsurdnosti i gluposti prosto neverovatni.
Pođimo redom. Istorijski gledano, po njemu ispada da je „u odnosu na izvorno hrišćanstvo, zapadno hrišćanstvo bilo prva globalna jeres… Rimokatolička crkva je ne samo pustila trgovce u sveti hram, već su trgovci ti koji i danas kontrolišu Vatikan“. On verovatno misli da bi njegov čitalac već odavno morao biti uveren u očigledan kontrast između pohlepnog katoličkog klera i već poslovično nekoristoljubivog gospodina Gunđajeva (Patrijarh Kiril) i njegovih skromnošću ispošćenih kolega iz Ruske pravoslavne crkve.
Lepehin nam zatim saopštava da je glavni zaključak sednice Zinovljevskog kluba to da su „osnovne razlike između Rusa i Evropljana sadržane u principijelno različitom pristupu i ocenjivanju osnovnih ljudskih vrednosti“. Rusija je, kaže on, „zemlja zemljoradnika, a to znači zemlja stvaralačke civilizacije“, a Evropljani su trgovci, ili prostije rečeno – paraziti. Istina, ostaje nejasno odakle stiže sva ta hrana, odeća, obuća, gadžeti, kola i sve ostalo čime su Lepehin i ostali članovi Zinovljevskog kluba uredno opskrbljeni, i koliko toga otpada na artikle domaće proizvodnje, uključujući i zemljoradničke proizvode.
„Provalija između Rusa i Evropljana je sve dublja“, tvrdi Lepehin. I što je najzanimljivije, razlozi tome uopšte nisu ekonomski – čak ne ni politički. „I današnji građani Rusije, i savremeni Evropljani zaboravili su sadržaj Isusove Besede na gori (Jevanđelje po Mateju, 5-7)“, s tugom nas obaveštava Lepehin. Ali razlozi te kobne amnezije su kod Rusa i Evropljana različiti. „Evropljani su tome podlegli svesno i dobrovoljno, a Rusi su na to bili prinuđeni“ (!?). Nažalost, ni Lepehin, ni bilo ko od članova Zinovljevskog kluba nam nije otkrio ime tog zlikovca koji se usudio da iz ruskog pamćenja izbriše tekst Besede na gori.
Lepehina ne zanimaju uzgredne sitnice i detalji. On gleda dalje i dublje, a što je najvažnije, on vidi perspektivu. „Dok Evropljani teže ka tome da se od hrišćanskih odrednica što više udalje i sva svoja interesovanja usmeravaju na neobuzdanu potrošnju, dotle mi, to jest Rusi, (doduše tek danas, i za sada samo poluzvanično), težimo ka tome da zadržimo društvo u okvirima drevnih tradicija i poštovanja visokog morala“.
Nema sumnje da su i Lepehin i većina članova Zinovljevskog kluba upoznati sa statističkim podacima po kojima Rusija nekoliko puta premašuje sve evropske zemlje u broju ubistava na 100 hiljada stanovnika, da je ona prva u svetu po potrošnji heroina i da među evropskim zemljama zauzima poslednje mesto u „disciplini“ koja se vrednuje merom rascepa između bogatih i siromašnih, poznatijoj pod imenom socijalna pravda. Naravno da su upoznati. Moguće da je i većina čitalaca RIA Novosti s time takođe upoznata i da zna kako se prema hrišćanskim vrednostima realno odnose ruski, a kako evropskih građani, kao i to ko je u tome dalje otišao. To jest, vrli zinovljevci znaju da svi ljudi koje lažu zapravo shvataju da su lagani.
Ali Lepehin svoj zadatak ne ograničava samo na „dokaze“ o nadmoći Rusa nad Evropljanima. Njegov je zadatak mnogo ozbiljniji. „Ta dva pogleda na svet, te dve predstave o životu svakoga dana postaju međusobno sve udaljenije, sve manje spojive“, piše Lepehin. I odmah zatim zaključuje kako je rat između Rusije i Zapada neizbežan. „I Prvi i Drugi svetski rat, kao i ovaj sadašnji, hibridni, započeo je Zapad“, tvrdi on i potom podvlači: „Nažalost to je prava priroda civilizacije koja se nije mukotrpno gradila u crkvama i manastirima, već se stvarala na gradskim trgovima, pijacama i berzama“.
Svi teoretičari fašizma i svih njegovih različitih formi kao što su nacizam, rasizam i sav ostali gadiluk te vrste, svoje teorije su uvek dokazivali idejom o očiglednim preimućstvima i nadmoći jednih ljudi nad drugima. Tako su u 16. i 17. veku trgovci robljem smislili „teoriju“ po kojoj su svi afrički narodi direktni potomci jednog od Nojevih sinova Hama, i da zbog toga za te narode ne važe moralne norme koje se inače primenjuju na ostale delove čovečanstva. Tako se opravdavala i klasna teorija, da bi se pod njenim blagoslovom za vreme Lenjina i Staljina masovno ubijali plemići, sveštenici i seljaci. Što se tiče Pol Pota, Hitlera i Musolinija, takođe je sve više nego jasno. Za potrebe njihovih režima, korišćena je ista teorija o neporecivoj nadmoći jednih ljudi nad drugima.
Danas članovi Zinovljevskog kluba, baš kao i propagandisti sa federalnih televizijskih kanala, stvaraju sistem istorijskih i civilizacijskih mitova čija je suština dokazivanje nadmoći „Ruskog sveta“ nad ostalim delovima čovečanstva i njegovoj osobitoj izuzetnosti na našoj planeti. To su mitovi koji neizbežno vode u rat, sukob u kojem će ruska civilizacija neizbežno biti uništena. Zanimljivo bi bilo znati bivaju li stvaraoci ovih mitova makar i na trenutak svesni do koje mere dotična perspektiva može biti pogubna.
Igor Jakovenko, Ежедневный журнал, 05.05.2015.
http://pescanik.net/mitovi-po-narudzbini/
Rusija krši osnove mirnog poretka u Evropi
Rusija i Nemačka dele slična gledišta u procenjivanju događaja iz Drugog svetskog rata i lekcija naučenih iz njih, ali se suštinski razilaze u ocenama državnog prevrata u Ukrajini i kasnije ruske okupacije Krima i rata na istoku Ukrajine"Mi se suštinski mimoilazimo u ocenama događaja koji su doveli do antiustavnog puča u ukrajinskoj prestonici u februaru 2014. godine“, istakao je ruski predsednik Vladimir Putin, dodajući da su, s druge strane, dve države saglasne da krizu treba rešiti diplomatskim putem.
Odnosi između Rusije i Nemačke, zemalja koje imaju trgovinske i energetske veze teške više milijardi dolara, zahladili su nakon što je Moskva anektirala Krim i pokazala svoju podršku separatistima. Berlin je nakon toga snažno podržao ekonomske sankcije koje je Zapad nametnuo Moskvi.
Nemačka kancelarka je istakla da su prisajedinjenje Krima Rusiji i vojne akcije u Ukrajini proizvele "ozbiljan korak unazad" u saradnji između Rusije i Nemačke, i da je u pitanju "kršenje osnova zajedničkog mirnog poretka u Evropi". Merkelova je kazala da uprkos razmimoilaženjima, Rusija i Nemačka moraju da teže dijalogu i mirnom rešenju i da načine diplomatske napore, preneo je AFP.
Nemačka kancelarka je istakla da je sporazum iz Minska, postignut u februaru, baza za mirno razrešenje situacije u Ukrajini.
"Mi smo uverili jedni druge da je minski kompleks mera...naša baza za pokušaj da se nađe mirno rešenje. Za sada ne možemo tačno znati da li će to biti uspešno, ali mi nemamo ništa drugo i zato treba da nastavimo rad u ovom pravcu", rekla je Merkel.
Prema njenim rečima, u ovom trenutku još ne postoji istinski prekid vatre na istoku Ukrajine.
"Mi smo se nadali da smo dogovorili prekid vatre...nažalost prekid vatre nije došao", rekla je Merkel i dodala da je s Putinom razgovarala o žarištima u konfliktu i riziku od obnove sukoba.
Putin je, sa svoje strane, naglasio da se obe strane u Ukrajini međusobno optužuju za kršenje sporazuma.
"Ipak, ja se slažem sa gospođom saveznom kancelarkom...da ne postoji druga alternativa, osim da se uz pomoć instrumenata OEBS-a realizuje Minski sporazum. To je politička reforma", dodao je ruski predsednik. Putin je, međutim, ponovio da je mirno rešenje moguće samo uz "direktan dijalog Kijeva i (predstavnika) Luganska i Donjecka".
Rusija i Nemačka su jednoglasne u oceni događaja iz Drugog svetskog rata, rekao je Putin, koji je sa Merkelovom ranije u nedelju položio vence na grob Neznanom junaku u znak sećanja na poginule.
"Kancelarka i ja smo odali počast žrtvama Drugog svetskog rata, koji je postao najveća tragedija za svet i za naša dva naroda", istakao je Putin.
Nemačka kancelarka je zahvalila na mogućnosti da oda poštu poginulima u Drugom svetskom ratu.
"Za mene je bilo veoma važno što sam mogla da dođem ovde, kako bih mogla da na 70. godišnjicu Pobede odam poštu ljudima tadašnjeg SSSR-a koji su poginuli", istakla je Merkelova. Ona je naglasila kako je Nemačka iz svog "gorkog iskustva" naučila kako treba raditi, sarađivati i u komplikovanim situacijama i nastojati da se pronađu diplomatska rešenja.
Međutim, da mišljenja o istorijskim događajima iz Drugog svetskog rata nisu baš tako jednoglasna pokazuju neslaganja u pogledu nemačko-sovjetskog pakta iz 1939., gde je ruski predsednik istakao da SSSR nije imao drugog izbora za izbegavanje rata sa Nemačkom, a nemačka kancelarka je naglasila nezakonitost podele Poljske i pripajanja baltičkih zemalja.
Dvoje lidera su govorili o tom ključnom trenutku evropske istorije 20. veka na zajedničkoj konferenciji za novinare posle razgovora u Kremlju , dan nakon velike proslave 70. godišnjice pobede Crvene armije nad nacističkom Nemačkom .
U avgustu 1939. Nemačka i SSSR su potpisali sporazum o nenapadanju, tzv. pakt Molotov-Ribentrop, koji je predviđao neutralnost u slučaju da jedan od potpisnika bude napadnut. Tajni protokoli otkriveni tek 1989. godine
Tajnim protokolima je predviđena podela Poljske između SSSR -a i Nemačke i sovjetsko pripojenje baltičkih zemalja. Ti protokoli su bili tajni u SSSR-u tokom 50 godina i otkriveni su tek 1989.
"Sovjetski Savez je učinio niz poteza kako bi se stvorile povoljne okolnosti za kolektivni otpor nacizmu u Nemačkoj, za osnivanje antifašističkog bloka u Evropi", ocenio je Putin i dodao da "nisu svi napori bili uspešni".
Ruski predsednik je objasnio da je SSSR u trenutku kada je bilo jasno da je sam suočen sa Hitlerovom Nemačkom, preduzeo mere izbegavanja direktnog sukoba i tada je potpisan pakt Molotov - Ribentrop.
Kancelarka Merkel je na to odgovorila da je teško razumeti pakt Molotov-Ribentrop ako se ne uzme u obzir dodatna tajna odredba koja je predviđala podelu Poljske i pripojenje baltičkih zemalja i zaključila da to nije bilo korektno niti legitimno.
http://www.e-novine.com/svet/svet-vesti/120238-Rusija-kri-osnove-mirnog-poretka-Evropi.html
SAD strahuju od antisatelitskog oružja Rusije i Kine
Amerika strahuje zbog ubrzane modernizacije antisatelitskog oružja Rusije i Kine, prenose nemački mediji.Amerika ima više od 500 satelita u svemiru koji su, prema komandantu Vazdušnih snaga SAD u svemiru Džonu Hajtnu, izloženi velikoj opasnosti, jer su Kina i Rusija postigle značajan napredak u istraživanju kosmosa, prenosi Dojče viršafts nahrihten.
Kina naročito širi svoje svemirske istraživačke aktivnosti i razvija efikasno protivsatelitsko oružje. Ta zemlja nastavlja da obavlja testiranja koja američki zvaničnici vide kao potencijalnu pretnju bezbednosti svoje zemlje. SAD imaju bojazan da Kina može da izvrši napade na njene satelite u slučaju sukoba dvaju naroda.
Brz napredak Kine u oblasti svemira je "loša stvar za SAD, loša za planetu“, rekao je Hajtn za Si-Bi-Es njuz krajem aprila.
Dok Kina nastavlja svoje istraživačke aktivnosti, Amerika se priprema za mogući scenario "Ratova zvezda“.
SAD planiraju da potroše deset puta više sredstava na svoj svemirski program od Kine, i nastavljaju testiranja svog antisatelitskog oružja, pripremajući se kao da direktan napad iz Kine, prema procenama Amerike, može doći za pet do deset godina, piše list.
Još jedna pretnja vojnom sektoru svemirskog prostora SAD je Rusija, rekao je Hajtn. Rusi su uznemirili Amerikance fotografijama njihovih špijunskih satelita snimljenih između 2005. i 2010.
Iako je američka vlada uložila milijarde dolara u svoje špijunske satelite, još uvek je uzrujana oko toga šta je Rusija želela da ostvari objavljivanjem ovih fotografija, piše u članku.
http://vesti-online.com/Vesti/Svet/491194/SAD-strahuju-od-antisatelitskog-oruzja-Rusije-i-Kine
Turski tok izazvao rat, Makedoniju je bilo najlakše zaljuljati!
Makedonija je najslabija karika budućeg gasovoda. Ovu zemlju je najlakše zaljuljatiBEOGRAD - Iza niza oružanih incidenata u Makedoniji i pobune Albanaca krije se nečija namera da se spreči izgradnja ruskog gasovoda Turski tok, tvrdi vojni analitičar Miroslav Lazanski.
On kaže da je Makedonija najpogodnije mesto da se preseče ovaj gasovod, koji je Rusija najavila nakon što se odustalo od Južnog toka, i spreči njegova izgradnja.
- Makedonija je najslabija karika Turskog toka, koji treba da ide preko Rusije, Turske, Grčke, Makedonije, Srbije i Mađarske. Tu ga je najlakše preseći. Turci će dati, Cipras će verovatno dati, Srbija će dati jer će više zaraditi od te trase nego da je išao kroz Bugarsku, Orban će dati, i eto ti ruskog gasa u Austriji. Kako to preseći? Najlakše je zaljuljati Makedoniju - navodi Lazanski.
I profesor Fakulteta bezbednosti Zoran Dragišić ne isključuje ovu mogućnost.
- Više je opcija u igri, ali ne bih isključio mogućnost da su neredi u Makedoniji povezani i sa najavljenom izgradnjom Turskog toka - kaže Dragišić.
Branko Radun kaže da nije isključena mogućnost da sukobi u Makedoniji mogu biti povezani s najavljenom
HRONOLOGIJA /MUKE ZBOG TURSKOG TOKA/
1. decembar 2014.
Predsednik Rusije Vladimir Putin odustao od gasovoda Južni tok i najavio izgradnju gasovoda Turski tok, koji treba da ide preko Rusije, Turske, Grčke, Makedonije, Srbije i Mađarske
9. decembar 2014.
bombaški napadi na policijske stanice MUP Makedonije u Gostivaru i Kumanovu, odgovornost preuzela Albanska nacionalna oslobodilačka armija, sa oznakom Oslobodilačke vojske Kosova (OVK)
21. april 2015.
naoružani Albanci sa Kosova zauzeli policijsku stanicu u mestu Gošince u Makedoniji
22. april 2015.
Državni sekretar SAD Džon Keri najavio je da će SAD napraviti protivponudu Grčkoj, koja pregovara s Rusijom o gasovodu „Turski tok“ uz finansijske povlastice
7. maj 2015.
„Gasprom“ saopštio da će Turski tok početi da radi od decembra 2016.
8. maj 2015.
SAD pozvale Grčku da odustane od ruskog gasa posredstvom Turskog toka
9. maj 2015.
teroristički napad u Kumanovu, osam policajaca poginulo, a više desetina ranjeno
http://www.kurir.rs/vesti/politika/lazanski-turski-tok-izazvao-rat-makedoniju-je-bilo-najlakse-zaljuljati-clanak-1777059
Beograd -- Ruski građevinski gigant "Velestroj", na čijem su gradilištu početkom februara šestorica
državljana Srbije poginula u požaru, i dalje odvodi radnike u Rusiju.
I to za manje plate nego ranije, preko istoimene ćerke firme iz Beograda.
Majstorima različitih profila, kojima je plaćano oko pet do sedam dolara na sat, "Velesstroj" sada nudi tri do pet dolara, rekli su bivši i sadašnji radnici za Agenciju Beta i Vojvođanski istraživačko-analitički centar.
Istovremeno, organi Ruske Federacije još 15. marta su probili rok u kojem je trebalo da Ministarstvu za rad Srbije dostave izveštaj o požaru na poluostrvu Jamal.
U tom Ministarstvu kažu da su nakon nesreće Prekršajnom sudu u Beogradu podneli zahteve za pokretanje postupka protiv "Velesstroja" i njegovog podizvođača, "Beo metalsstroja", ali u sudu kažu da nemaju takve zahteve u svojoj evidenciji.
U "Velesstroju" tvrde da protiv njih ne postoje prekršajne prijave, odnosno da "navodna prijava koja je pominjana u medijima nikada nije ni bila podignuta“. U toj firmi kažu da je do smanjenja satnica došlo najviše zbog promene odnosa dolara i rublje, kao i evra i dolara, a "zarad očuvanja konkurentnosti i radnih mesta“.
Prema svedočenjima radnika, kompanija "Velesstroj" zajedno sa povezanim firmama eksploatiše zaposlene u teškim uslovima, smanjuje im plate, ucenama ih tera na izmene ugovora, a u slučaju bolesti ili povrede na radu često ne nudi odgovarajuću zdravstvenu negu.
To preduzeće dovodi veliki deo radne snage iz zemalja istočne Evrope i centralne Azije radi izgradnje rezervoara, platformi i cevovoda za transport nafte i gasa širom Rusije, a radnicima uglavnom nudi veću platu od one koju mogu da dobiju u svojim državama.
Miloš Kastratović iz Beograda jedan je od hiljada ljudi koji su u Sibiru radili za "Velesstroj" i, kako kaže, poslodavci "mnogo koriste činjenicu da je kod nas beda".
"Oni su svesni da ljudi ovde rade za 15, 20 ili 25 hiljada. U svakom trenutku, ne libe se da ti kažu, idi u Srbiju pa radi za 20.000", priča Kastratović, koji je radio na gradilištu NPS1 - skraćeno od "Naftna propusna stanica 1" - na poluostrvu Jamal krajem prošle i početkom 2015. godine.
Kao i svim radnicima iz Srbije, ugovor mu je dat na potpisivanje pred sam polazak u Rusiju, u sedištu beogradskog "Velesstroja". Ugovor je propisivao da zaposleni mogu dobiti otkaz zbog, između ostalog, "pasivnog obavljanja radnih zadataka", ali nije precizirao kako se utvrđuje da je radnik bio "pasivan".
Druga odredba navodi da ukoliko radnik izazove bilo kakvu štetu, njenu visinu procenjuje direktor ili osoba koju on ovlasti i nadoknađuje se obustavom isplate zarade. U jednoj odredbi aneksa otvoreno se kaže da organizovanje ili učestvovanje u štrajku automatski povlači otkaz.
U Komitetu pravnika za ljudska prava (YUCOM) ocenili su da se radi više o "ugovoru o trgovini ljudima" nego ugovoru o radu, čije su pojedine odredbe suprotne Ustavu i zakonima Srbije.
"To je jedan ugovor koji više govori o tome da se nečija prava zloupotrebljavaju i izrabljuju, nego što je ugovor o radu“, rekao je direktor YUCOM-a Milan Antonijević za Betu i VOICE.
Ugovorom je bilo predviđeno da Kastratović ima osnovnu platu od 55.000 dinara bruto, a aneksom je određena satnica od pet dolara neto u dinarskoj protivvrednosti. Garantovano mu je i da će zarada biti uvećana 26 odsto za noćni i prekovremeni rad ali, kako kažu on i brojni drugi radnici, taj novac "niko nije video“.
Jedan radnik koji je želeo da ostane anoniman, a koji je u više navrata prošle godine išao da radi za "Velesstroj", kazao je da prilikom poslednjeg puta nije dobio ništa od ugovorom propisanog dodatka iako je radio isključivo noćne smene, čime mu je plata faktički umanjena za više od četvrtine.
Kastratovićeva grupa je avionom iz Moskve prevezena do sibirskog gradića Novi Urengoj, odakle su prebačeni na gradilište. Kada su stigli tamo, oktobra 2014, dočekali su ih kontejneri površine oko 10 kvadratnih metara u kojima će spavati u grupama od četiri do šest ljudi, i najava smanjenja plate za 10 odsto.
Kasnije će se ispostaviti da to neće biti jedino, a ni najveće smanjenje. Miloš je bio u Rusiji od oktobra do februara 2015. godine i za to vreme prve tri plate bile su umanjene za 10 odsto, a januarska je dodatno smanjena za 20 odsto.
Mada mu prekovremeni rad nije plaćen kao što je predviđeno ugovorom, još je u Beogradu upozoren da će raditi koliko to "posao traži“, što je u praksi značilo 10, 12, neretko i 15 sati na velikim hladnoćama. Hrana "nije bila neka“, ali su radnici imali tri obroka dnevno, a obaveza poslodavca da ih obuče ispoštovana je "donekle“.
"Primetio sam u jednom trenutku da su počeli da dolaze ljudi i da zadužuju neka stara, pocepana radna odela. Totalno je nenormalno da neko izađe da radi na minus 40, 50 stepeni pocepan, bez radnog odela, bez potkape. Ne možeš, jednostavno ledi sve živo“, kazao je on.
U tim uslovima povrede i zdravstveni problemi bili su česti, a radnici se slažu da je zdravstvena zaštita bila neadekvatna. Prema njihovim rečima, ljudi koji su bivali povređeni na poslu terani su da potpisuju priznanja da su pali sa kreveta ili se okliznuli u kupatilu.
"Kad vidi šef na gradilištu da si počeo da beliš i da ti puca koža, pošalje te kod lekara, a on ti namaže kremu i kaže, idi radi ponovo. Dešavalo se da ljudi dobijaju infarkt, da imaju srčane smetnje, probleme sa disanjem...", nabraja Miloš Kastratović.
"Ja sam radio sa čovekom koji dođe ovako crven... Imao sam utisak da će da pukne kao jabuka kad je spljeskaš. Pritisak mu je bio 180 sa 110 i lekar mu kaže, idi radi, nije ti ništa", dodaje on.
Jedan radnik koji je želeo da ostane anoniman kazao je da je skinut sa zdravstvenog osiguranja nakon što mu je radni ugovor sa podizvođačem "Velesstroja" istekao dok je bio na bolovanju zbog problema sa žučnom kesom, što se ispostavilo kao pogrešna dijagnoza.
"Uprkos mojim brojnim apelima direktoru gradilišta, na gradilištu su me zadržali do 5. januara. Tek petog januara uveče sleteo sam u Beograd odakle su me prijatelji odvezli u bolnicu na preglede kod hirurga, ultrazvuk i laboratoriju, koji su pokazali da bolujem od upale pankreasa", rekao je on.
Dokumenti koje ima pokazuju da mu je lekarska komisija produžila bolovanje do 11. marta 2015. godine, ali je ubrzo od poslodavca dobio rešenje po kom mu radni odnos prestaje 8. februara, dok je bolovanje još trajalo.
Prema svedočenjima radnika, u Sibiru je ubedljivo najgore bilo ljudima iz srednje Azije, iz bivših država članica Sovjetskog saveza, koji su uglavnom radili za najmanje satnice kao nekvalifikovana radna snaga.
"Jedan dečko se vraćao sa mnom, ja sam hteo da povratim kad sam video - ovako mu pocrnela dva prsta. Promrzao skroz, neki Tadžikistanac. Kaže, šef ga poslao da radi i nije mogao da odbije, pošto je tek bio došao na gradilište", priča Miloš Kastratović.
U "Velesstroju" su kazali za Betu i VOICE da firme nemaju mogućnost da bilo koga skinu sa bolovanja i naveli da svi radnici ostaju na bolovanju do punog izlečenja, a tvrdnje da su povrede na radu pripisivane nezgodama van gradilišta odbacili su kao "netačne".
Pre nego što se vratio u Srbiju, i sam narušenog zdravlja, Kastratović je trpeo pritiske da više puta potpiše nove ugovore na svoju štetu. Početkom novembra, kada je rublja zabeležila rekordno slabljenje u odnosu na dolar, ponuđen mu je ugovor po kom bi mu se zarada obračunavala u ruskoj umesto u američkoj valuti.
Osnovna zarada bila bi mu 21.000 rubalja, odnosno oko 42.000 dinara bruto, a satnica 180 rubalja. Ugovor bi važio retroaktivno, čime bi mu se umanjio iznos koji je već zaradio za prošli mesec. Takođe mu je dato da potpiše sporazum o prestanku radnog odnosa blanko, bez upisanog datuma.
Istim ponuđenim ugovorom bilo je predviđeno da promeni poslodavca iz "Velesstroja Beograd" u "Beo metalsstroj". On i drugi radnici tvrde da im je rečeno da se radi o istoj firmi, koja samo menja ime, iako se uvidom u podatke Agencije za privredne registre vidi da se radi o različitim kompanijama.
U YUCOM-u kažu da bi u ovom slučaju bilo neophodno prvo raskinuti do tada važeći ugovor o radu pre zaključivanja novog.
"Ako dolazi do promene poslodavca, mora da se raskine stari ugovor, mora da postoji ugovor između dva poslodavca o preuzimanju radnika, a radnicima ugovor o radu ne sme da nudi niže uslove od prvobitnih. To je sve propisano srpskim Zakonom o radu“, ističu u Komitetu pravnika za ljudska prava.
Iste izmene ugovora nuđene su svima na gradilištu, a prema rečima radnika, svakome ko se bunio bilo je prećeno da će dobiti otkaz i biti vraćen u Srbiju bez plate, kao i da će sam morati da nadoknadi putne i druge troškove, za koje su gazde tvrdile da iznose ukupno 2.500 dolara.
"Verujem da su mnogo ljudi uspeli pretnjama da primoraju da potpišu te papire, iako oni nisu hteli“, kaže Kastratović i ističe da mnogi nisu bili voljni da pristanu na izmenjeni ugovor u trenutku kada vrednost rublje konstantno opada, ali da su pritisci rukovodilaca bili "ogromni".
On kaže da su se radnici pobunili i pokušali da štrajkuju, ali da im je rečeno da po ugovoru nemaju pravo na to. U Aneksu ugovora stoji da zaposlenom "obavezno prestaje rad u inostranstvu", ako organizuje štrajk ili učestvuje u njemu.
U sličnoj situaciji našao se i varilac Ljubiša Trivanović koji je na drugom, istočnom kraju Rusije radio za preduzeće Siv Invest, podizvođača "Velesstroja", do novembra 2014. On je sa 70 kolega stupio u štrajk zbog tromesečnog kašnjenja plate, nakon čega su svi poslati nazad u Srbiju.
"Na aerodromu u Moskvi smo dobili neku siću, tu su računali odbitke za avion, povratnu kartu Magadan-Beograd, onda troškove na gradilištu zbog toga što nismo radili 10 dana“, rekao je Trivanović. On tvrdi da je za tri i po meseca rada dobio ukupno oko 1.500 dolara, i dodaje da je zbog svega toga zajedno sa kolegama tužio Siv Invest.
Pomišljenju Komiteta pravnika za ljudska prava, zabrana štrajka može biti slučaj kršenja zakonom i Ustavom zagarantovanih prava radnika. Direktor YUCOM-a Milan Antonijević ističe da član 152. Krivičnog zakonika Srbije propisuje novčanu kaznu ili do dve godine zatvora onom ko sprečava sindikalno organizovanje.
"Vidi se jasna namera iz Ugovora, a mnogo više iz Aneksa, da se nečija prava krše, da se rade protivpravne stvari. Ukoliko se ova odredba (aneksa) sprovede vrše se i određena krivična dela, tako da može da se povede postupak protiv ljudi koji ovakav ugovor zaključuju“, rekao je on.
U kompaniji "Velesstroj“ insistiraju da ugovor o radu ne zabranjuje štrajk, dok u aneksu takođe nije zabranjeno sindikalno organizovanje, ali da nije dozvoljeno "samostalno sprovođenje obustave rada“.
Grupa Miloša Kastratovića na Jamalu nije vraćena kući jer su obustavili štrajk, iako on smatra da je protivzakonito da mu se ugovorom brani da štrajkuje. Kastratović i pojedini drugi radnici smatraju da država Srbija nije bez odgovornosti za to kako ih je poslodavac tretirao.
Na pitanje Bete i VOICE-a kakve podatke o "Velesstroju" ima Ministarstvo za rad, odgovoreno je da im se ta kompanija više puta obraćala radi slanja radnika u Rusiju, ali da su uvek dostavljali nepotpunu prateću dokumentaciju. Zbog toga je Ministarstvo "konstatovalo da nisu ispunjeni zakonski uslovi za upućivanje zaposlenih u inostranstvo", ali na tome se sve završilo.
U beogradskom "Velesstroju" tvrde da svi zaposleni primaju zaradu koja je predviđena ugovorom i aneksom, kao i da ni od jednog radnika nije traženo da promeni poslodavca. Iako u tom preduzeću tvrde da je matična ruska firma u vlasništvu svog menadžmenta, identitet pravog vlasnika je sakriven u of-šor zoni.
Vlasnik 99 odsto akcija moskovskog "Velesstroja" je firma "Vejvform" (Waveform) sa Kipra, prema podacima ruskog registra pravnih lica. "Vejvform“ je, s druge strane, u vlasništvu dve kompanije sa Britanskih Devičanskih Ostrva – "Alder Group Holding" i "Catford Management Services“.
Podaci dobijeni putem istraživačke platforme "Investigative Dashboard" pokazuju da te dve firme imaju sedište na istoj adresi, ali ne otkrivaju podatke o njihovim vlasnicima i osnivačima jer na Britanskim Devičanskim Ostrvima preduzeća nisu dužna da te informacije dostavljaju čak ni državnim telima.
Međutim, te dve kompanije vlasnice su "Vejvforma" tek od 29. maja 2013. godine. Do tada je vlasnik bila firma "Centaur Trustees“ u vlasništvu Demetriosa Papaprodromua, koja je i osnovala "Vejvform", 30. decembra 2009, pa prebacila vlasništvo na “Alder” i “Catford”.
"Vejvformom" i dalje rukovode firma "Centaur Secretarial“, u vlasništvu Papaprodromua, i "Tellmark Holdings", čija je direktorica Barbora Aniftu istovremeno direktorica "Centaur Trustees", "Centaur Secretarial" i još jedne Papaprodromuove firme.
Inače, kompanija "Centaur Trustees“ ima ovlašćenje da registruje preduzeća, između ostalog, i na Britanskim Devičanskim Ostrvima.
Uprkos svemu tome, malo je verovatno da je Demetrios Papaprodromu sada, ili ikada bio istinski vlasnik "Velesstroja", jer je njegov "Centaur Trustees“ zapravo firma koja se bavi uspostavljanjem mreža of-šor kompanija za druge biznismene.
"Mi smo specijalizovani za pružanje korporativnih usluga ... kao i formiranja i upravljanja međunarodnim kompanijama na Kipru i drugim većim jurisdikcijama širom sveta", navodi se na zvaničnoj internetskoj prezentaciji njegovog preduzeća.
Uz fotografije luksuzne mediteranske vile pod nazivom "Centaur House“, koja služi kao centrala kompanije, dodaje se: "Mi kombinujemo detaljno znanje o međunarodnom poslovanju sa vrhunskom tehnologijom kako bismo Vam omogućili najviši nivo usluge, poverljivost i funkcionalnost“.
Dok vlasnik ostaje sakriven, kompanija nastavlja da posluje kao i do sada. Iako je sedamdesetak zaposlenih iz Srbije, nakon pogibije šestorice kolega, zapalilo sveće ispred beogradskog "Velesstroja" i uzelo radne knjižice, drugi radnici kažu da je to "samo kap u moru“.
"Oni će da nađu sutra nove ljude koji će da odu tamo. Zato što ako nekom ponudiš 350 dinara, a on bilo gde u Srbiji može da ima 100 do 120, on će da ode, i oni to baš mnogo koriste, vidi se“, zaključuje Miloš Kastratović.
Na pitanje da li bi ponovo radio za "Velesstroj“ izričit je da ne bi, a da je znao kroz šta će proći i koliko će zaraditi, ne bi otišao ni prvi put.
http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2015&mm=05&dd=10&nav_id=990140
1. decembar 2014.
Predsednik Rusije Vladimir Putin odustao od gasovoda Južni tok i najavio izgradnju gasovoda Turski tok, koji treba da ide preko Rusije, Turske, Grčke, Makedonije, Srbije i Mađarske
9. decembar 2014.
bombaški napadi na policijske stanice MUP Makedonije u Gostivaru i Kumanovu, odgovornost preuzela Albanska nacionalna oslobodilačka armija, sa oznakom Oslobodilačke vojske Kosova (OVK)
21. april 2015.
naoružani Albanci sa Kosova zauzeli policijsku stanicu u mestu Gošince u Makedoniji
22. april 2015.
Državni sekretar SAD Džon Keri najavio je da će SAD napraviti protivponudu Grčkoj, koja pregovara s Rusijom o gasovodu „Turski tok“ uz finansijske povlastice
7. maj 2015.
„Gasprom“ saopštio da će Turski tok početi da radi od decembra 2016.
8. maj 2015.
SAD pozvale Grčku da odustane od ruskog gasa posredstvom Turskog toka
9. maj 2015.
teroristički napad u Kumanovu, osam policajaca poginulo, a više desetina ranjeno
http://www.kurir.rs/vesti/politika/lazanski-turski-tok-izazvao-rat-makedoniju-je-bilo-najlakse-zaljuljati-clanak-1777059
Ledeni novac za radnike Velestroja
Beograd -- Ruski građevinski gigant "Velestroj", na čijem su gradilištu početkom februara šestorica državljana Srbije poginula u požaru, i dalje odvodi radnike u Rusiju.
I to za manje plate nego ranije, preko istoimene ćerke firme iz Beograda.
Majstorima različitih profila, kojima je plaćano oko pet do sedam dolara na sat, "Velesstroj" sada nudi tri do pet dolara, rekli su bivši i sadašnji radnici za Agenciju Beta i Vojvođanski istraživačko-analitički centar.
Istovremeno, organi Ruske Federacije još 15. marta su probili rok u kojem je trebalo da Ministarstvu za rad Srbije dostave izveštaj o požaru na poluostrvu Jamal.
U tom Ministarstvu kažu da su nakon nesreće Prekršajnom sudu u Beogradu podneli zahteve za pokretanje postupka protiv "Velesstroja" i njegovog podizvođača, "Beo metalsstroja", ali u sudu kažu da nemaju takve zahteve u svojoj evidenciji.
U "Velesstroju" tvrde da protiv njih ne postoje prekršajne prijave, odnosno da "navodna prijava koja je pominjana u medijima nikada nije ni bila podignuta“. U toj firmi kažu da je do smanjenja satnica došlo najviše zbog promene odnosa dolara i rublje, kao i evra i dolara, a "zarad očuvanja konkurentnosti i radnih mesta“.
Prema svedočenjima radnika, kompanija "Velesstroj" zajedno sa povezanim firmama eksploatiše zaposlene u teškim uslovima, smanjuje im plate, ucenama ih tera na izmene ugovora, a u slučaju bolesti ili povrede na radu često ne nudi odgovarajuću zdravstvenu negu.
To preduzeće dovodi veliki deo radne snage iz zemalja istočne Evrope i centralne Azije radi izgradnje rezervoara, platformi i cevovoda za transport nafte i gasa širom Rusije, a radnicima uglavnom nudi veću platu od one koju mogu da dobiju u svojim državama.
Miloš Kastratović iz Beograda jedan je od hiljada ljudi koji su u Sibiru radili za "Velesstroj" i, kako kaže, poslodavci "mnogo koriste činjenicu da je kod nas beda".
"Oni su svesni da ljudi ovde rade za 15, 20 ili 25 hiljada. U svakom trenutku, ne libe se da ti kažu, idi u Srbiju pa radi za 20.000", priča Kastratović, koji je radio na gradilištu NPS1 - skraćeno od "Naftna propusna stanica 1" - na poluostrvu Jamal krajem prošle i početkom 2015. godine.
Kao i svim radnicima iz Srbije, ugovor mu je dat na potpisivanje pred sam polazak u Rusiju, u sedištu beogradskog "Velesstroja". Ugovor je propisivao da zaposleni mogu dobiti otkaz zbog, između ostalog, "pasivnog obavljanja radnih zadataka", ali nije precizirao kako se utvrđuje da je radnik bio "pasivan".
Druga odredba navodi da ukoliko radnik izazove bilo kakvu štetu, njenu visinu procenjuje direktor ili osoba koju on ovlasti i nadoknađuje se obustavom isplate zarade. U jednoj odredbi aneksa otvoreno se kaže da organizovanje ili učestvovanje u štrajku automatski povlači otkaz.
U Komitetu pravnika za ljudska prava (YUCOM) ocenili su da se radi više o "ugovoru o trgovini ljudima" nego ugovoru o radu, čije su pojedine odredbe suprotne Ustavu i zakonima Srbije.
"To je jedan ugovor koji više govori o tome da se nečija prava zloupotrebljavaju i izrabljuju, nego što je ugovor o radu“, rekao je direktor YUCOM-a Milan Antonijević za Betu i VOICE.
Ugovorom je bilo predviđeno da Kastratović ima osnovnu platu od 55.000 dinara bruto, a aneksom je određena satnica od pet dolara neto u dinarskoj protivvrednosti. Garantovano mu je i da će zarada biti uvećana 26 odsto za noćni i prekovremeni rad ali, kako kažu on i brojni drugi radnici, taj novac "niko nije video“.
Jedan radnik koji je želeo da ostane anoniman, a koji je u više navrata prošle godine išao da radi za "Velesstroj", kazao je da prilikom poslednjeg puta nije dobio ništa od ugovorom propisanog dodatka iako je radio isključivo noćne smene, čime mu je plata faktički umanjena za više od četvrtine.
Kastratovićeva grupa je avionom iz Moskve prevezena do sibirskog gradića Novi Urengoj, odakle su prebačeni na gradilište. Kada su stigli tamo, oktobra 2014, dočekali su ih kontejneri površine oko 10 kvadratnih metara u kojima će spavati u grupama od četiri do šest ljudi, i najava smanjenja plate za 10 odsto.
Kasnije će se ispostaviti da to neće biti jedino, a ni najveće smanjenje. Miloš je bio u Rusiji od oktobra do februara 2015. godine i za to vreme prve tri plate bile su umanjene za 10 odsto, a januarska je dodatno smanjena za 20 odsto.
Mada mu prekovremeni rad nije plaćen kao što je predviđeno ugovorom, još je u Beogradu upozoren da će raditi koliko to "posao traži“, što je u praksi značilo 10, 12, neretko i 15 sati na velikim hladnoćama. Hrana "nije bila neka“, ali su radnici imali tri obroka dnevno, a obaveza poslodavca da ih obuče ispoštovana je "donekle“.
"Primetio sam u jednom trenutku da su počeli da dolaze ljudi i da zadužuju neka stara, pocepana radna odela. Totalno je nenormalno da neko izađe da radi na minus 40, 50 stepeni pocepan, bez radnog odela, bez potkape. Ne možeš, jednostavno ledi sve živo“, kazao je on.
U tim uslovima povrede i zdravstveni problemi bili su česti, a radnici se slažu da je zdravstvena zaštita bila neadekvatna. Prema njihovim rečima, ljudi koji su bivali povređeni na poslu terani su da potpisuju priznanja da su pali sa kreveta ili se okliznuli u kupatilu.
"Kad vidi šef na gradilištu da si počeo da beliš i da ti puca koža, pošalje te kod lekara, a on ti namaže kremu i kaže, idi radi ponovo. Dešavalo se da ljudi dobijaju infarkt, da imaju srčane smetnje, probleme sa disanjem...", nabraja Miloš Kastratović.
"Ja sam radio sa čovekom koji dođe ovako crven... Imao sam utisak da će da pukne kao jabuka kad je spljeskaš. Pritisak mu je bio 180 sa 110 i lekar mu kaže, idi radi, nije ti ništa", dodaje on.
Jedan radnik koji je želeo da ostane anoniman kazao je da je skinut sa zdravstvenog osiguranja nakon što mu je radni ugovor sa podizvođačem "Velesstroja" istekao dok je bio na bolovanju zbog problema sa žučnom kesom, što se ispostavilo kao pogrešna dijagnoza.
"Uprkos mojim brojnim apelima direktoru gradilišta, na gradilištu su me zadržali do 5. januara. Tek petog januara uveče sleteo sam u Beograd odakle su me prijatelji odvezli u bolnicu na preglede kod hirurga, ultrazvuk i laboratoriju, koji su pokazali da bolujem od upale pankreasa", rekao je on.
Dokumenti koje ima pokazuju da mu je lekarska komisija produžila bolovanje do 11. marta 2015. godine, ali je ubrzo od poslodavca dobio rešenje po kom mu radni odnos prestaje 8. februara, dok je bolovanje još trajalo.
Prema svedočenjima radnika, u Sibiru je ubedljivo najgore bilo ljudima iz srednje Azije, iz bivših država članica Sovjetskog saveza, koji su uglavnom radili za najmanje satnice kao nekvalifikovana radna snaga.
"Jedan dečko se vraćao sa mnom, ja sam hteo da povratim kad sam video - ovako mu pocrnela dva prsta. Promrzao skroz, neki Tadžikistanac. Kaže, šef ga poslao da radi i nije mogao da odbije, pošto je tek bio došao na gradilište", priča Miloš Kastratović.
U "Velesstroju" su kazali za Betu i VOICE da firme nemaju mogućnost da bilo koga skinu sa bolovanja i naveli da svi radnici ostaju na bolovanju do punog izlečenja, a tvrdnje da su povrede na radu pripisivane nezgodama van gradilišta odbacili su kao "netačne".
Pre nego što se vratio u Srbiju, i sam narušenog zdravlja, Kastratović je trpeo pritiske da više puta potpiše nove ugovore na svoju štetu. Početkom novembra, kada je rublja zabeležila rekordno slabljenje u odnosu na dolar, ponuđen mu je ugovor po kom bi mu se zarada obračunavala u ruskoj umesto u američkoj valuti.
Osnovna zarada bila bi mu 21.000 rubalja, odnosno oko 42.000 dinara bruto, a satnica 180 rubalja. Ugovor bi važio retroaktivno, čime bi mu se umanjio iznos koji je već zaradio za prošli mesec. Takođe mu je dato da potpiše sporazum o prestanku radnog odnosa blanko, bez upisanog datuma.
Istim ponuđenim ugovorom bilo je predviđeno da promeni poslodavca iz "Velesstroja Beograd" u "Beo metalsstroj". On i drugi radnici tvrde da im je rečeno da se radi o istoj firmi, koja samo menja ime, iako se uvidom u podatke Agencije za privredne registre vidi da se radi o različitim kompanijama.
U YUCOM-u kažu da bi u ovom slučaju bilo neophodno prvo raskinuti do tada važeći ugovor o radu pre zaključivanja novog.
"Ako dolazi do promene poslodavca, mora da se raskine stari ugovor, mora da postoji ugovor između dva poslodavca o preuzimanju radnika, a radnicima ugovor o radu ne sme da nudi niže uslove od prvobitnih. To je sve propisano srpskim Zakonom o radu“, ističu u Komitetu pravnika za ljudska prava.
Iste izmene ugovora nuđene su svima na gradilištu, a prema rečima radnika, svakome ko se bunio bilo je prećeno da će dobiti otkaz i biti vraćen u Srbiju bez plate, kao i da će sam morati da nadoknadi putne i druge troškove, za koje su gazde tvrdile da iznose ukupno 2.500 dolara.
"Verujem da su mnogo ljudi uspeli pretnjama da primoraju da potpišu te papire, iako oni nisu hteli“, kaže Kastratović i ističe da mnogi nisu bili voljni da pristanu na izmenjeni ugovor u trenutku kada vrednost rublje konstantno opada, ali da su pritisci rukovodilaca bili "ogromni".
On kaže da su se radnici pobunili i pokušali da štrajkuju, ali da im je rečeno da po ugovoru nemaju pravo na to. U Aneksu ugovora stoji da zaposlenom "obavezno prestaje rad u inostranstvu", ako organizuje štrajk ili učestvuje u njemu.
U sličnoj situaciji našao se i varilac Ljubiša Trivanović koji je na drugom, istočnom kraju Rusije radio za preduzeće Siv Invest, podizvođača "Velesstroja", do novembra 2014. On je sa 70 kolega stupio u štrajk zbog tromesečnog kašnjenja plate, nakon čega su svi poslati nazad u Srbiju.
"Na aerodromu u Moskvi smo dobili neku siću, tu su računali odbitke za avion, povratnu kartu Magadan-Beograd, onda troškove na gradilištu zbog toga što nismo radili 10 dana“, rekao je Trivanović. On tvrdi da je za tri i po meseca rada dobio ukupno oko 1.500 dolara, i dodaje da je zbog svega toga zajedno sa kolegama tužio Siv Invest.
Pomišljenju Komiteta pravnika za ljudska prava, zabrana štrajka može biti slučaj kršenja zakonom i Ustavom zagarantovanih prava radnika. Direktor YUCOM-a Milan Antonijević ističe da član 152. Krivičnog zakonika Srbije propisuje novčanu kaznu ili do dve godine zatvora onom ko sprečava sindikalno organizovanje.
"Vidi se jasna namera iz Ugovora, a mnogo više iz Aneksa, da se nečija prava krše, da se rade protivpravne stvari. Ukoliko se ova odredba (aneksa) sprovede vrše se i određena krivična dela, tako da može da se povede postupak protiv ljudi koji ovakav ugovor zaključuju“, rekao je on.
U kompaniji "Velesstroj“ insistiraju da ugovor o radu ne zabranjuje štrajk, dok u aneksu takođe nije zabranjeno sindikalno organizovanje, ali da nije dozvoljeno "samostalno sprovođenje obustave rada“.
Grupa Miloša Kastratovića na Jamalu nije vraćena kući jer su obustavili štrajk, iako on smatra da je protivzakonito da mu se ugovorom brani da štrajkuje. Kastratović i pojedini drugi radnici smatraju da država Srbija nije bez odgovornosti za to kako ih je poslodavac tretirao.
Na pitanje Bete i VOICE-a kakve podatke o "Velesstroju" ima Ministarstvo za rad, odgovoreno je da im se ta kompanija više puta obraćala radi slanja radnika u Rusiju, ali da su uvek dostavljali nepotpunu prateću dokumentaciju. Zbog toga je Ministarstvo "konstatovalo da nisu ispunjeni zakonski uslovi za upućivanje zaposlenih u inostranstvo", ali na tome se sve završilo.
U beogradskom "Velesstroju" tvrde da svi zaposleni primaju zaradu koja je predviđena ugovorom i aneksom, kao i da ni od jednog radnika nije traženo da promeni poslodavca. Iako u tom preduzeću tvrde da je matična ruska firma u vlasništvu svog menadžmenta, identitet pravog vlasnika je sakriven u of-šor zoni.
Vlasnik 99 odsto akcija moskovskog "Velesstroja" je firma "Vejvform" (Waveform) sa Kipra, prema podacima ruskog registra pravnih lica. "Vejvform“ je, s druge strane, u vlasništvu dve kompanije sa Britanskih Devičanskih Ostrva – "Alder Group Holding" i "Catford Management Services“.
Podaci dobijeni putem istraživačke platforme "Investigative Dashboard" pokazuju da te dve firme imaju sedište na istoj adresi, ali ne otkrivaju podatke o njihovim vlasnicima i osnivačima jer na Britanskim Devičanskim Ostrvima preduzeća nisu dužna da te informacije dostavljaju čak ni državnim telima.
Međutim, te dve kompanije vlasnice su "Vejvforma" tek od 29. maja 2013. godine. Do tada je vlasnik bila firma "Centaur Trustees“ u vlasništvu Demetriosa Papaprodromua, koja je i osnovala "Vejvform", 30. decembra 2009, pa prebacila vlasništvo na “Alder” i “Catford”.
"Vejvformom" i dalje rukovode firma "Centaur Secretarial“, u vlasništvu Papaprodromua, i "Tellmark Holdings", čija je direktorica Barbora Aniftu istovremeno direktorica "Centaur Trustees", "Centaur Secretarial" i još jedne Papaprodromuove firme.
Inače, kompanija "Centaur Trustees“ ima ovlašćenje da registruje preduzeća, između ostalog, i na Britanskim Devičanskim Ostrvima.
Uprkos svemu tome, malo je verovatno da je Demetrios Papaprodromu sada, ili ikada bio istinski vlasnik "Velesstroja", jer je njegov "Centaur Trustees“ zapravo firma koja se bavi uspostavljanjem mreža of-šor kompanija za druge biznismene.
"Mi smo specijalizovani za pružanje korporativnih usluga ... kao i formiranja i upravljanja međunarodnim kompanijama na Kipru i drugim većim jurisdikcijama širom sveta", navodi se na zvaničnoj internetskoj prezentaciji njegovog preduzeća.
Uz fotografije luksuzne mediteranske vile pod nazivom "Centaur House“, koja služi kao centrala kompanije, dodaje se: "Mi kombinujemo detaljno znanje o međunarodnom poslovanju sa vrhunskom tehnologijom kako bismo Vam omogućili najviši nivo usluge, poverljivost i funkcionalnost“.
Dok vlasnik ostaje sakriven, kompanija nastavlja da posluje kao i do sada. Iako je sedamdesetak zaposlenih iz Srbije, nakon pogibije šestorice kolega, zapalilo sveće ispred beogradskog "Velesstroja" i uzelo radne knjižice, drugi radnici kažu da je to "samo kap u moru“.
"Oni će da nađu sutra nove ljude koji će da odu tamo. Zato što ako nekom ponudiš 350 dinara, a on bilo gde u Srbiji može da ima 100 do 120, on će da ode, i oni to baš mnogo koriste, vidi se“, zaključuje Miloš Kastratović.
Na pitanje da li bi ponovo radio za "Velesstroj“ izričit je da ne bi, a da je znao kroz šta će proći i koliko će zaraditi, ne bi otišao ni prvi put.
http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2015&mm=05&dd=10&nav_id=990140
Нема коментара:
Постави коментар