Prošle godine građani Srbije slušali su priče o „zabranjenom policijskom gradu“. Navodno je grupa policajaca zidala kuće u naselju Ovča u Beogradu. Zatim su mediji pisali
da general policije nelegalno stečenim novcem zida zgrade u Nikšiću i
na Svetom Stefanu. Do sada nije poznat epilog ovih priča.
Bez obzira na to, korupcija u policiji postoji. Na to ukazuju broj podnetih krivičnih prijava zbog koruptivnog ponašanja i percepcija građana o korumpiranosti policije. Sektor unutrašnje kontrole policije je u prethodnih godinu dana podneo 160 krivičnih prijava protiv policajaca zbog različitih zloupotreba. Prema poslednjem istraživanju Misije OEBS-a u Srbiji o radu policije, skoro polovina građana u Srbiji (47 odsto) smatra da je policija uglavnom ili u velikoj meri korumpirana. Trećina građana je neodlučna.
Ministarstvo unutrašnjih poslova prepoznalo je problem korupcije u policiji i njegovo rešavanje je jedan od prioriteta. To je dobro. Tako je nacrtom Zakona o policiji (čl. 224) predviđeno da će Sektor unutrašnje kontrole moći da vrši „kontrolu imovinskog kartona i promene imovnog stanja“. Ovakvim stavom u nacrtu Zakona jasno je samo ko će da obavlja posao (Sektor), ali nije preciziran način sprovođenja, niti je predviđeno usvajanje podzakonskog akta za uređivanje ove oblasti. To je loše. Potrebno je precizirati sadržaj nove antikorupcijske mere zbog pravne sigurnosti i njene praktične primene.
Nužno je propisati čiju imovinu će Sektor kontrolisati i proveravati. Postoje tri mogućnosti. Nacrtom zakona o policiji predviđeno je da Sektor kontrolišesve zaposlene u Ministarstvu koji su podeljeni na policijske službenike i državne službenike. Ako se prihvati takvo zakonsko rešenje, to podrazumeva kontrolu skoro 45.000 zaposlenih. Druga mogućnost je da Sektor kontroliše imovinu zaposlenih koji imaju policijska ovlašćenja, što znači kontrolu oko 24.000 policajaca. Poslednja verovatnoća je provera zaposlenih sa policijskim, službenim i posebnim ovlašćenjima u skladu sa novom podelom ovlašćenja prema nacrtu zakona. Broj zaposlenih je nemoguće utvrditi jer su službena i posebna ovlašćenja novine koje predviđa nacrt zakona o policiji.
Trenutno u Sektoru radi oko 90 osoba tako da je kontrola u praksi u svim slučajevima skoro nemoguća. Pri tome, postoji opasnost da kontrola imovine bude puka administracija što ne doprinosi borbi protiv korupcije u policiji. U javnoj raspravi o nacrtu zakona o policiji bilo je reči da će Sektor vršiti kontrolu imovine policijskih rukovodioca. Međutim, u nacrtu zakona tako ne piše. Ako je tako odlučeno, što je dobro rešenje, potrebno je jasno izlistati koje su to pozicije (u skladu sa članom 163 nacrta zakona). Najbolje bi bilo da Ministarstvo unapred zna koje su pozicije rizične zbog korupcije i da na osnovu toga propiše koga će Sektor proveravati.
Neophodno je precizirati tačno ko će i kako voditi evidenciju o imovini. Kontrola imovinskog kartona podrazumeva da su zaposleni obavezni da prijavljuju svoju imovinu i prihode u određenom roku, najčešće na godišnjem nivou, tačno utvrđenoj organizacionoj celini. I ovde postoje tri mogućnosti. Sektor unutrašnje kontrole može da vodi evidenciju i proverava da li je došlo do promena u imovnom stanju zaposlenih i koji su razlozi za to. Druga mogućnost je da odeljenja za kontrolu zakonitosti u 27 policijskih uprava u Srbiji rade taj posao i prijavljuju nepravilnosti Sektoru koji naknadno utvrđuje stanje na terenu. Treća opcija je da postoji posebna organizaciona jedinica u Ministarstvu koja će biti zadužena za vođenje evidencije.
U javnoj raspravi o nacrtu Zakona nije bilo reči o tome ko će voditi evidenciju. Najbolje rešenje je da Sektor bude zadužen za evidentiranje i kontrolu, ali i da taj posao obavlja u saradnji sa Agencijom za borbu protiv korupcije koja već vodi sličan registar. Potrebno je jasno istaći podatke koje će sadržati imovinski karton. Na osnovu nacrta zakona moguće je samo „zamišljati“ šta će se skupljati od podataka zaposlenih u MUP-u. Pretpostavka je da će pored ličnih podataka, imovinski karton sadržati i činjenice o prihodima i imovini zaposlenog, kao što su visina mesečne zarade, depoziti u bankama, visina naknada na osnovu učešća u projektima, lista pokretnih i nepokretnih stvari. U javnoj raspravi bilo je pitanja o tome, ali predstavnici MUP-a nisu dali konkretne odgovore. Nije ni poznato da li će i supružnici imati obavezu da prijavljuju imovinu.
***
Pored nejasnoće oko sadržaja imovinskog kartona, tu je i problem načina korišćenja tih podataka. Postoji hipotetička mogućnost da se radi nipodaštavanja neke osobe u MUP-u, pri čemu nije pokrenuta zvanična istraga, niti je utvrđeno da je na nezakonit način zaposlen stekao novac ili imovinu, pokrene medijska hajka. To je naročito problematično ako se propiše da podaci neće biti u potpunosti javni ili samo delimično (što je takođe nepoznanica). Otvara se prostor za različita tumačenja odakle policajcu imovina.
http://www.danas.rs/danasrs/drustvo/pravo_danas/kontrola_imovine_policajaca_.1118.html?news_id=302156
Ministarstvo unutrašnjih poslova prepoznalo je problem korupcije u policiji i njegovo rešavanje je jedan od prioriteta. To je dobro. Tako je nacrtom Zakona o policiji (čl. 224) predviđeno da će Sektor unutrašnje kontrole moći da vrši „kontrolu imovinskog kartona i promene imovnog stanja“. Ovakvim stavom u nacrtu Zakona jasno je samo ko će da obavlja posao (Sektor), ali nije preciziran način sprovođenja, niti je predviđeno usvajanje podzakonskog akta za uređivanje ove oblasti. To je loše. Potrebno je precizirati sadržaj nove antikorupcijske mere zbog pravne sigurnosti i njene praktične primene.
Nužno je propisati čiju imovinu će Sektor kontrolisati i proveravati. Postoje tri mogućnosti. Nacrtom zakona o policiji predviđeno je da Sektor kontrolišesve zaposlene u Ministarstvu koji su podeljeni na policijske službenike i državne službenike. Ako se prihvati takvo zakonsko rešenje, to podrazumeva kontrolu skoro 45.000 zaposlenih. Druga mogućnost je da Sektor kontroliše imovinu zaposlenih koji imaju policijska ovlašćenja, što znači kontrolu oko 24.000 policajaca. Poslednja verovatnoća je provera zaposlenih sa policijskim, službenim i posebnim ovlašćenjima u skladu sa novom podelom ovlašćenja prema nacrtu zakona. Broj zaposlenih je nemoguće utvrditi jer su službena i posebna ovlašćenja novine koje predviđa nacrt zakona o policiji.
Trenutno u Sektoru radi oko 90 osoba tako da je kontrola u praksi u svim slučajevima skoro nemoguća. Pri tome, postoji opasnost da kontrola imovine bude puka administracija što ne doprinosi borbi protiv korupcije u policiji. U javnoj raspravi o nacrtu zakona o policiji bilo je reči da će Sektor vršiti kontrolu imovine policijskih rukovodioca. Međutim, u nacrtu zakona tako ne piše. Ako je tako odlučeno, što je dobro rešenje, potrebno je jasno izlistati koje su to pozicije (u skladu sa članom 163 nacrta zakona). Najbolje bi bilo da Ministarstvo unapred zna koje su pozicije rizične zbog korupcije i da na osnovu toga propiše koga će Sektor proveravati.
Neophodno je precizirati tačno ko će i kako voditi evidenciju o imovini. Kontrola imovinskog kartona podrazumeva da su zaposleni obavezni da prijavljuju svoju imovinu i prihode u određenom roku, najčešće na godišnjem nivou, tačno utvrđenoj organizacionoj celini. I ovde postoje tri mogućnosti. Sektor unutrašnje kontrole može da vodi evidenciju i proverava da li je došlo do promena u imovnom stanju zaposlenih i koji su razlozi za to. Druga mogućnost je da odeljenja za kontrolu zakonitosti u 27 policijskih uprava u Srbiji rade taj posao i prijavljuju nepravilnosti Sektoru koji naknadno utvrđuje stanje na terenu. Treća opcija je da postoji posebna organizaciona jedinica u Ministarstvu koja će biti zadužena za vođenje evidencije.
U javnoj raspravi o nacrtu Zakona nije bilo reči o tome ko će voditi evidenciju. Najbolje rešenje je da Sektor bude zadužen za evidentiranje i kontrolu, ali i da taj posao obavlja u saradnji sa Agencijom za borbu protiv korupcije koja već vodi sličan registar. Potrebno je jasno istaći podatke koje će sadržati imovinski karton. Na osnovu nacrta zakona moguće je samo „zamišljati“ šta će se skupljati od podataka zaposlenih u MUP-u. Pretpostavka je da će pored ličnih podataka, imovinski karton sadržati i činjenice o prihodima i imovini zaposlenog, kao što su visina mesečne zarade, depoziti u bankama, visina naknada na osnovu učešća u projektima, lista pokretnih i nepokretnih stvari. U javnoj raspravi bilo je pitanja o tome, ali predstavnici MUP-a nisu dali konkretne odgovore. Nije ni poznato da li će i supružnici imati obavezu da prijavljuju imovinu.
***
Pored nejasnoće oko sadržaja imovinskog kartona, tu je i problem načina korišćenja tih podataka. Postoji hipotetička mogućnost da se radi nipodaštavanja neke osobe u MUP-u, pri čemu nije pokrenuta zvanična istraga, niti je utvrđeno da je na nezakonit način zaposlen stekao novac ili imovinu, pokrene medijska hajka. To je naročito problematično ako se propiše da podaci neće biti u potpunosti javni ili samo delimično (što je takođe nepoznanica). Otvara se prostor za različita tumačenja odakle policajcu imovina.
http://www.danas.rs/danasrs/drustvo/pravo_danas/kontrola_imovine_policajaca_.1118.html?news_id=302156
Нема коментара:
Постави коментар