Uveče 25. februara ruski opozicioni političar Boris Njemcov došao je kod svog prijatelja Ilje Jašina da ga zamoli za pomoć oko istrage koju je vodio – osetljivi izveštaj o ruskim vojnicima koji se tajno bore u Ukrajini.
Dva dana kasnije, Njemcov, žestoki kritičar ruskog predsednika Vladimira Putina, ubijen je bezobzirno u blizini Kremlja dok je išao pešice kući.
Izveštaj koji Njemcov nije uspeo da napiše, sada je kompletirala grupa opozicionih aktivista i novinara predvođenih Jašinom.
 |
| Ilja Jašin pokazuje štampani izveštaj Njemcova |
Izveštaj – naslovljen “Putin. Rat” – već je štampan u ograničenom tiražu i biće predstavljen javnosti u utorak, 12. maja. Radio Slobodna Evropa je imala uvid u njega pod uslovom da ne bude objavljen sadržaj.
“Već smo zapali u velike probleme. Štamparije su izložene pritisku i biće neophodna prava specijalna operacija da bi se odštampao veći tiraž u maju. Imamo iskustva u tome, kao što je Boris Njemcov imao. Mislim da ćemo rešiti ovaj problem”, kazao je Jašin.
“Zastrašeni da govore”
U početku, Jašin i njegove kolege nisu znali da li će imati dovoljno materijala za objaljivanje izveštaja.
Njemcov ga je skicirao. Prikupio je dokumente koji potvrđuju prisustvo ruske vojne mašinerije u Ukrajini i intervjuisao je nekoliko rođaka ubijenih vojnika u oblasti Donjecka i Luganjska, ističe Jašin.
Međutim, znatan deo ove male arhive je nestao nakon njegovog ubistva za šta je osumnjičeno pet lica iz Čečenije. Putinovi kritičari se pribojavaju da istraga možda nikada neće otkriti ko stoji iza atentata jer bi mogla voditi preblizu – do visoko pozicioniranih zvaničnka Kremlja.
Nakon ubistva Njemcova, istražitelji su pretražili njegov stan, konfiskovali kompjutere, diskove, beležnice sa kontaktima.
“Prvu sedmicu smo nastojali da povratimo dokumente koje je prikupio, a istražioci odneli. Neki od njih su bili pohranjeni kod saradnika i zaposelnih kod Njemcova”, kaže Jašin.
Ta dokumenta uključuju i beleške pisane rukom koje je Njemcov prosledio svojoj asistentkinji Olgi Šorini uoči atentata, dodaje Jašin.
U tim beleškama na papiru, koja su pisana rukom očito da bi se izbeglo prisluškivanje i najpre pokazana Rojtersu u martu, između ostalog stoji:
“Kontaktiralo me je nekoliko padobranaca. Sedamnaest njihovih saboraca je ubijeno. Nisu dobili novac koji im pripada, ali zasada se boje da razgovaraju”.
Kremlj je u više navrata odbacivao optužbe Kijeva i zapadnih vlada da šalje oružje i vojnike kao pomoć separatistima koji se bore protiv ukrajinskih snaga na istoku zemlje.
Jašin kaže da su on i njegov tim uspeli da stupe u vezu sa svim osobama koje su bile u kontaktu sa Njemcovom, ali da nije bilo moguće ubediti da javno govore o svom iskustvu.
“Smrt Njemcova ih nije učinila hrabrijim. Razgovarali smo sa njima i dobili smo veoma precizne, važne informacije, ali su oni kategorički odbili da govore javno. Ubeđivali smo ih da to učine, naglašavajući da bi bilo za njih mnogo bezbednije da govore javno nego tajno sa nama”, kaže Jašin.
Međutim, po njegovim rečima, ti napori su bili uzaludni.
“Zid strah sa kojim smo se suočili bio je verovatno najveći problem”, ističe Jašin.
“Udariti tamo gde boli”
Većina materijala se oslanja na otvorene izvore, kao i osam prethodnih izveštaja koje je Njemcov objavio o pitanjima kao što su korupcija i Zimske olimpijske igre u Sočiju.
Opozicioni aktivisti i poznati ruski novinari su se angažovali u kompletiranju izveštaja – među njima su i Ilja Barabanov iz “Komersanta”, koji je napisao seriju izveštaja iz istočne Ukrajine sa velikim odjekom, zatim Lev Šlosberg, član liberalne opozicione partije Jabloko u zapadnom gradu Pskovu.
Šlosberga su pretukli neidentifikovani napadači nakon što je obelodanio da su tajno sahranjena dva ruska vojnika koja su se borila u Ukrajini.
Jašin kaže da su on i njegove kolege prikupile novac za preliminarnu verziju izveštaja u tiražu od 3.000 primeraka, koji će biti postavljen i onlajn, dodajući da namerava da obezbede novac preko interneta da bi štampali tekst u mnogo većem tiražu krajem meseca, mada se pokazalo u prethodnih slučajevima da je distribucija izveštaja Njemcova veoma težak poduhvat.
Tako je 2010. policija zaplenila auto u kome je bilo 100.000 primeraka izveštaja Njemcova o drastičnom rastu korupcije u prvih deset godina Putinove vlasti. Istovremeno, vebsajt na kome je ovaj tekst postavljen bio je izložen sajber napadima.
Nakon ubistva Njemcova 27. februara došlo je do izliva tuge, pre svega u Moskvi a na mestu na kome je ubijen i dalje je mnoštvo cveća i fotografija.
Međutim, istraživanja javnog mnjenja pokazuju da ogromna većina Rusa podržava Putinovu politiku u
 |
| Sveće na mestu ubistva Borisa Nemcova, april 2015. |
No, Jašin je uveren da će izveštaj izazvati veliki odjek.
“Imajući u vidu način na koji su pokušavali da spreče i štampanje malog tiraža, to pokazuje da će biti odjeka. Uviđamo da pogađamo tamo gde boli. Cilj izveštaja je da se opovrgnu laži. Oni tvrde da ruske trupe nisu u Ukrajini. Mi tvrdimo da jesu. Za Putina je veoma bolno da bude uhvaćen u laži”, zaključuje Jašin.
http://www.slobodnaevropa.org/content/izvestaj-njemcova-o-umesanosti-rusije-u-sukobe-u-ukrajini/27010175.html
Keri došao u Rusiju da Putinu jasno stavi do znanja američke stavove
Američki državni sekretar Džon Keri sastaće se danas sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom i šefom diplomatije Sergejom Lavrovom u Sočiju, ruskom odmaralištu na Crnom moru.
To je prvi put da Keri putuje u zvaničnu posetu Rusiji od početka krize na istoku Ukrajine, koja je značajno pogoršala odnose Moskve i Zapada, odnosno druga poseta otkad je stupio na dužnost šefa diplomatije SAD, prenele su agencije.
U saopštenju Stejt Departmenta se navodi da će na sastanku u Sočiju, gde Putin provodi ovu nedelju u svojoj rezidenciji, Keri sa ruskim predsednikom razgovarati o aktuelnim temama poput Irana, Sirije i Ukrajine.
"Ova poseta je deo aktuelnih napora da se održe direktne linije komunikacije sa visokim ruskim zvaničnicima i da se obezbedi da se američki stavovi daju jasno do znanja", istakla je portparol Stejt Dipartmenta Meri Harf, preneo je AP.
Rusko Ministarstvo spoljnih poslova izrazilo je nadu da će današnja poseta Kerija Rusiji doprineti poboljšanju odnosa sa SAD, dodajući ipak da bi saradnja trebalo da se bazira na jednakim pravima.
"U dijalogu sa SAD smo više puta istakli da smo otvoreni za saradnju koja se temelji na jednakim pravima, nemešanju u unutrašnje poslove druge zemlje i neophodno postovanje za ruske interese, pri čemu u potpunosti odbacujemo pokušaje da se na nas vrši pritisak", navedeno je u saopštenju.
Rusko Ministarstvo je dodalo i da se nada da će "poseta američkog državnog sekretara Kerija doprineti unapređenju bilateralnih odnosa, na čemu u velikoj meri počiva globalna stabilnost".
Za popravljanje odnosa biće potrebne decenije
Kriza u Ukrajini je tačka previranaj odnosa dve supersile: Sergej Lavrov i Džon KeriNeimenovani izvor je rekao da Moska očekuje od Vašingtona da bude konstruktivniji u rešavanju ukrajinskog problema i da natera Kijev na direktan dijalog sa predstavnicima Donjecka i Luganska.
On je rekao i da će Moskva zatražiti od Vašingtona da ne snabdeva Kijev oružjem, nazvavši to "glavnim pitanjem".
Kerijeva poseta dolazi u trenutku nakon što predsendik SAD Barak Obama nije prisustvovao proslavi 70. godišnjice pobede nad nacistickom Nemačkom u Moskvi, što su analtičari širom sveta objasnili kao vid "kazne" zbog pozicije Rusije prema Ukrajinskom problemu.
http://vesti-online.com/Vesti/Svet/491435/Keri-dosao-u-Rusiju-da-Putinu-jasno-stavi-do-znanja-americke-stavove
Poziv Crnoj Gori zbog Rusije
Proširenje NATO i poziv Crnoj Gori za članstvo jedan je od načina da se suzbije ruski uticaj u Evropi, ocenio je republikanski kandidat za predsednika SAD Marko Rubio
On u autorskom tekstu pod naslovom "Moj plan za Evropu" navodi da NATO mora da se proširi i ističe da bi saveznici trebalo da prevaziđu prepreke za proširenje pre sledećeg samita NATO.
To uključuje poziv Crnoj Gori da se pridruži Alijansi i potvrđivanje da je politika otvorenih vrata i dalje na snazi, a odnosi se na sve NATO aspirante, uključujući i Crnu Goru, pa i Ukrajinu, ako ona tako odluči, napisao je Rubio u svojoj kolumni, prenosi Televizija Crne Gore.
On smatra da je zadatak da se posleratna Evropa poveže sa Amerikom i dokaže da je u decenijskom sukobu Istoka i Zapada NATO središte sigurnosti, što će se najbolje postići širenjem tog vojnog saveza.
Rubio tvrdi da je za suzbijanje prevelikog ruskog uticaja u Evropi neophodno da se i ostali uključe u proširenje postojećih sankcija Rusiji.
On ističe da je neophodno vojno jačanje istočne Evrope.
Umesto privremenog vojnog prisustva vojnika koji su raspoređeni uz NATO granicu, SAD, smatra on, treba da sarađuju sa evropskim državama, kako bi Evropska bezbednosna inicijativa dovela do trajne i sigurnije odbrane ovog područja.
http://akter.co.rs/29-bezbednost/127274-poziv-crnoj-gori-zbog-rusije.html
Grčka dobila poziv da postane članica banke BRIKS-a
Grčka je dobila poziv da postane jedna od članica Nove razvojne banke (NRB), koju su osnovale zemlje BRIKS (Brazil, Indija, Rusija, Kina i Južnoafrička Republika), saopštila je vlada u Atini.Poziv je upućen tokom telefonskog razgovora između grčkog premijera Aleksisa Ciprasa i zamenika ruskog ministra finansija Sergeja Storčaka, a Cipras je ovaj predlog nazvao prijatnim iznenađenjem i dodao da će ga razmotriti do detalja, navodi se u saopštenju grčke vlade, a prenosi agencija Frans pres.
Ovakva vest objavljena je kasno sinoć, kada su zvaničnici Grčke bili na sastanku sa partnerima iz evrozone u Briselu, nastojeći da postignu dogovor sa kreditorima koji bi omogućio puštanje preostale trašne kredita Atini od 7,2 milijarde evra.
Nova razvojna banka, sa početnim kapitalom od 50 milijardi dolara, koja se smatra takmacem Svetske banke i Međunarodnog monetarnog fonda, ima za cilj finansiranje razvojnih projekata u zemljama BRIKS.
Zemlja sa najvećim osnivačkim ulogom u banci biće Kina (41 milijardu dolara), zatim Brazil, Indija i Rusija sa po 18 milijardi dolara i JAR sa pet milijardi.
Rusko Ministarstvo finansija nada se da će NRB, čije ce sedište biti u Šangaju, početi sa radom do kraja godine i prognozira da će banka pun kapacitet dostići za četiri do pet godine.
Grupa BRIKS osnovana je 2010. i njene članice čine oko 40 odsto svetskog stanovništva sa ekonomijom od oko 16 biliona dolara. Rusija je početkom aprila preuzela predsedavanje BRIKS-om od Brazila.
http://www.novimagazin.rs/ekonomija/grcka-dobila-poziv-da-postane-lanica-banke-briks-a
Šta „nova Evropa” misli o Rusiji
Vašington strahuje da su neke od najvernijih američkih saveznica iz centralne Evrope već postale „trojanski konji” Rusije u Zapadnoj alijansi
Geopolitika na Balkanu se ponovo ubrzano menja. Borba se vodi oko naklonosti „nove Evrope”, zemalja bivšeg Varšavskog pakta koje je Vašington samo pre desetak godina uveo u NATO ne bili poslužile kao bedem od Rusije i nestabilnog Bliskog istoka.
Kada je Donald Ramsfeld, bivši američki državni sekretar za odbranu, ustanovio podelu na „staru” i „novu” (centralnu) Evropu na osnovu stava tih evropskih država prema SAD i ratu u Iraku, učinjeno je mnogo toga da takva podela potraje duže od jedne decenije.
Danas povodom krize u Ukrajini, „stara Evropa” – Francuska i Nemačka – kao i u vreme ratnog pohoda na Irak, nemaju nimalo razumevanja za ratnu opciju Vašingtona. Kako su im bili potrebni saveznici, Amerikanci su izjednačili kriterijume za ulazak u NATO i EU, a nove članice, bivše komunističke države centralne Evrope, u solidarisanju sa SAD videle su šansu za veću ekonomsku pomoć.
„Njujork tajms” je prošle nedelje objavio da danas, međutim, mnogi strahuju da su neke od tih strateški značajnih zemalja, „te skupine slobodarskih, herojskih malih naroda koji su bili najverniji američki saveznici”, već postale „trojanski konji” Rusije u Zapadnoj alijansi.
Šta se dogodilo da se situacija tako brzo promenila? Isto što i u vreme prethodnog američkog ekspanzionističkog poduhvata, samo što nekoliko zemalja centralne, „nove” Evrope danas koristi krizu u odnosima Zapada i Rusije kao priliku da postigne povoljnije ekonomske sporazume sa Moskvom. Ivan Krastev, politikolog iz Sofije, koji je autor uvodnika u „Njujork tajmsu”, konstatuje da pojedine zemlje iz tog bloka, kritikujući sankcije protiv Rusije, dobijaju nove investicije i smanjenje cene gasa.
Da li je Moskva uspela da podeli centralnu Evropu na proruski i antiruski blok i da li konsenzus EU oko Rusije, pa čak i sama EU, mogu da opstanu narednih nekoliko godina pod takvim pritiskom? Odgovor na ovo pitanje, smatra uvodničar, dobiće se ako politički stručnjaci odbace klišee kojima se Zapad rukovodi kada je reč o centralnoj Evropi iz poslednjih nekoliko decenija i shvati da politiku vlada centralnoevropskih država danas određuje njihova postkomunistička tranzicija i redefinisani nacionalni interesi, a ne sećanja na komunizam.
U analizi ponašanja rukovodstva svake od centralnoevropskih država, „Njujork tajms” podseća na nameru češkog predsednika Miloša Zemana da prisustvuje vojnoj paradi u Moskvi povodom obeležavanja 70. godišnjice sovjetske pobede nad nacističkom Nemačkom, što je protumačeno kao „simbolični raskid sa zapadnom orijentacijom centralne Evrope”. Posle kritike američkog ambasadora u Pragu da bi Zemanovo prisustvo na događaju koji bojkotuju šefovi zapadnih država moglo da podrije zapadno jedinstvo i oštre izjave za američkog diplomatu više neće biti otvorena vrata predsednika Češke, usledio je pritisak pod kojim je Zeman popustio i odustao od prisustvovanja paradi, ali ne i od samog puta u Moskvu.
Mađarski premijer Viktor Orban u dužem periodu već povlači poteze koji pokazuju otklon od „zapadne orijentacije”. Najavio je da će blokirati predloženo uspostavljanje Evropske energetske zajednice, što je ključni deo briselske strategije smanjenja ruskog uticaja u regionu, da neće podržati trgovinski sporazum između SAD i EU kojim bi se narušila nadležnost mađarskih sudova u trgovinskim sporovima, a nedavno je na mitingu prilikom obeležavanja godišnjice revolucije protiv Habzburške imperije proučio da je „borba za suverenitet neprestana”. Evropska komisija je nezadovoljna Orbanovim „otvaranjem ka istoku”. Posle višemesečnog razmatranja sporazuma Budimpešte i Moskve o proširenju nuklearne elektrane, EU ipak je odobrila projekat, ali će se morati još razgovarati o uslovima kojima će se izbeći ruski monopolski položaj snabdevanju elektrane nuklearnim gorivom.
„Geografski i ekonomski interesi danas imaju prednost nad istorijskim sećanjem. Centralnoevropske države su ekonomski bliže Rusiji nego ostatku EU i zbog toga one plaćaju višu cenu antiruskih sankcija. Takođe nije tajna da je ruski novac prodro u ekonomsku i političku elitu postkomunističkih zemalja. Pitanje šta Centralna Evropa zaista misli o aktuelnoj krizi, retko ko postavlja, ali je odgovor na to pitanje od vitalnog značaja”, piše uvodničar „Njujork tajmsa”.
On je napravio poređenje između javnih mnjenja dveju centralnoevropskih država sa istorijski suprotstavljenim gledištima prema Rusiji: Poljske i Bugarske. Poljska je zemlja koja s pravom veruje da je imala ogromnu korist od pada komunizma i njen glas je važan u EU. Poljaci su tradicionalno nepoverljivi prema ruskim ambicijama i oni ocenjuju režim Vladimira Putina kao loš i brutalan. Istraživanje koje je prošlog meseca sproveo Institut za odnose sa javnošću u Varšavi došao je do rezultata da Poljaci krizu u Ukrajini doživljavaju kao direktnu pretnju svojoj bezbednosti.
Bugarska je takođe članica NATO i EU, ali je njeno posthladnoratovsko iskustvo mnogo problematičnije nego iskustvo Poljske i može se oceniti kao sve drugo osim uspešno. S obzirom na relativnu blizinu Bliskog istoka, nije iznenađenje da većina Bugara ima veliki strah od turske hegemonije i radikalnog islama – nego od ruske agresije.
Ali prema istraživanju koje je rađeno otprilike u istom periodu kao i u Varšavi, većina Bugara ne vidi rat u Ukrajini kao najveću pretnju, a aneksija Krima je tek neznatno promenila njihov pozitivan stav prema Moskvi.
Ali, evo gde postaje interesantno, upozorava „Njujork tajms”. Uprkos poljskoj zabrinutosti zbog Rusije, većina Poljaka se protivi američkom isporučivanju oružja Ukrajini, a još veći broj se protivi da Ukrajinci putuju bez viza u EU. Suočeni sa izborom između Rusije i Zapada, ogromna većina Bugara bira Zapad, a više od 70 odsto smatra da je politika Brisela prema njihovoj vladi „uravnotežena i odgovorna”.
Postavlja se pitanje zašto su onda proruski Bugari spremni da slede Brisel, a antiruski nastrojeni Poljaci nisu spremni da slede Vašington.
Poljaci imaju razumljivu sumnju u bezbednosne garancije NATO-a i EU, jer je to ukorenjeno u njihovoj burnoj istoriji, ali i njihovom očiglednom strahu od ruske pretnje. Oni su takođe „izgoreli” u svojoj podršci američkom ratu u Iraku. Ali dok Bugari saosećaju sa Rusima, upravo zbog njihovog poznavanja Moskve, oni ne smatraju da je Putinov režim model koji bi trebalo slediti. Ipak Bugari dele mnogo više od ruske ozlojeđenosti Zapadom. Oni nemaju nimalo razumevanja za politiku sankcija: pre dve decenije indirektno su trpeli zbog zapadnih sankcija nametnutih njihovom komšiji – Jugoslaviji, i s pravom sumnjaju da sukob Zapada s Rusijom neće samo pogoditi njihovu ekonomiju nego će podeliti i unutrašnju politiku.
Ali oni takođe znaju da će male nacije na periferiji Starog kontinenta biti najveći gubitnici ako Rusija uspe u svojim naporima da razbije EU. „Možda ne bismo mogli mnogo da zaključimo iz ova dva centralnoevropska društva, ali Poljaci i Bugari dele sličan senzibilitet: da se Zapadu ne može u potpunosti verovati, ali ni da Moskva ne nudi održivu alternativu.
-------------------------------------------------------
Bliži Indijci nego Bugari
Imigrantskoj politici Velike Britanije usmerenoj ka zadržavanju država članica „nove Evrope” u zapadnom krilu nedavno se usprotivio Najdžel Faraž, poslanik u Evropskom parlamentu i lider desničarske stranke koja se zalaže za istupanje Velike Britanije iz EU. Konstatujući da Britanija pozitivno diskriminiše ljude iz Poljske, Rumunije ili Bugarske, bez obzira na to ko su, u odnosu na ljude sa Novog Zelanda, Indije ili Kanade ili ma odakle, Faraž je rekao da je pre za imigrante iz Indije i Australije nego za one iz istočne Evrope. Lider UKIP-a je objasnio da bi više voleo da vidi imigrante iz zemalja kulturološki sličnijih Velikoj Britaniji. „Mislim da ljudi iz Indije i Australije (bivše kolonije Velike Britanije) bolje govore engleski, razumeju običajno pravo i povezaniji su sa ovom zemljom nego drugi koji dolaze iz zemalja koje se nisu u potpunosti oporavile od boravka iza gvozdene zavese”, rekao je Faraž za Bi-Bi-Si.
Kada je Donald Ramsfeld, bivši američki državni sekretar za odbranu, ustanovio podelu na „staru” i „novu” (centralnu) Evropu na osnovu stava tih evropskih država prema SAD i ratu u Iraku, učinjeno je mnogo toga da takva podela potraje duže od jedne decenije.
Danas povodom krize u Ukrajini, „stara Evropa” – Francuska i Nemačka – kao i u vreme ratnog pohoda na Irak, nemaju nimalo razumevanja za ratnu opciju Vašingtona. Kako su im bili potrebni saveznici, Amerikanci su izjednačili kriterijume za ulazak u NATO i EU, a nove članice, bivše komunističke države centralne Evrope, u solidarisanju sa SAD videle su šansu za veću ekonomsku pomoć.
„Njujork tajms” je prošle nedelje objavio da danas, međutim, mnogi strahuju da su neke od tih strateški značajnih zemalja, „te skupine slobodarskih, herojskih malih naroda koji su bili najverniji američki saveznici”, već postale „trojanski konji” Rusije u Zapadnoj alijansi.
Šta se dogodilo da se situacija tako brzo promenila? Isto što i u vreme prethodnog američkog ekspanzionističkog poduhvata, samo što nekoliko zemalja centralne, „nove” Evrope danas koristi krizu u odnosima Zapada i Rusije kao priliku da postigne povoljnije ekonomske sporazume sa Moskvom. Ivan Krastev, politikolog iz Sofije, koji je autor uvodnika u „Njujork tajmsu”, konstatuje da pojedine zemlje iz tog bloka, kritikujući sankcije protiv Rusije, dobijaju nove investicije i smanjenje cene gasa.
Da li je Moskva uspela da podeli centralnu Evropu na proruski i antiruski blok i da li konsenzus EU oko Rusije, pa čak i sama EU, mogu da opstanu narednih nekoliko godina pod takvim pritiskom? Odgovor na ovo pitanje, smatra uvodničar, dobiće se ako politički stručnjaci odbace klišee kojima se Zapad rukovodi kada je reč o centralnoj Evropi iz poslednjih nekoliko decenija i shvati da politiku vlada centralnoevropskih država danas određuje njihova postkomunistička tranzicija i redefinisani nacionalni interesi, a ne sećanja na komunizam.
U analizi ponašanja rukovodstva svake od centralnoevropskih država, „Njujork tajms” podseća na nameru češkog predsednika Miloša Zemana da prisustvuje vojnoj paradi u Moskvi povodom obeležavanja 70. godišnjice sovjetske pobede nad nacističkom Nemačkom, što je protumačeno kao „simbolični raskid sa zapadnom orijentacijom centralne Evrope”. Posle kritike američkog ambasadora u Pragu da bi Zemanovo prisustvo na događaju koji bojkotuju šefovi zapadnih država moglo da podrije zapadno jedinstvo i oštre izjave za američkog diplomatu više neće biti otvorena vrata predsednika Češke, usledio je pritisak pod kojim je Zeman popustio i odustao od prisustvovanja paradi, ali ne i od samog puta u Moskvu.
Mađarski premijer Viktor Orban u dužem periodu već povlači poteze koji pokazuju otklon od „zapadne orijentacije”. Najavio je da će blokirati predloženo uspostavljanje Evropske energetske zajednice, što je ključni deo briselske strategije smanjenja ruskog uticaja u regionu, da neće podržati trgovinski sporazum između SAD i EU kojim bi se narušila nadležnost mađarskih sudova u trgovinskim sporovima, a nedavno je na mitingu prilikom obeležavanja godišnjice revolucije protiv Habzburške imperije proučio da je „borba za suverenitet neprestana”. Evropska komisija je nezadovoljna Orbanovim „otvaranjem ka istoku”. Posle višemesečnog razmatranja sporazuma Budimpešte i Moskve o proširenju nuklearne elektrane, EU ipak je odobrila projekat, ali će se morati još razgovarati o uslovima kojima će se izbeći ruski monopolski položaj snabdevanju elektrane nuklearnim gorivom.
„Geografski i ekonomski interesi danas imaju prednost nad istorijskim sećanjem. Centralnoevropske države su ekonomski bliže Rusiji nego ostatku EU i zbog toga one plaćaju višu cenu antiruskih sankcija. Takođe nije tajna da je ruski novac prodro u ekonomsku i političku elitu postkomunističkih zemalja. Pitanje šta Centralna Evropa zaista misli o aktuelnoj krizi, retko ko postavlja, ali je odgovor na to pitanje od vitalnog značaja”, piše uvodničar „Njujork tajmsa”.
On je napravio poređenje između javnih mnjenja dveju centralnoevropskih država sa istorijski suprotstavljenim gledištima prema Rusiji: Poljske i Bugarske. Poljska je zemlja koja s pravom veruje da je imala ogromnu korist od pada komunizma i njen glas je važan u EU. Poljaci su tradicionalno nepoverljivi prema ruskim ambicijama i oni ocenjuju režim Vladimira Putina kao loš i brutalan. Istraživanje koje je prošlog meseca sproveo Institut za odnose sa javnošću u Varšavi došao je do rezultata da Poljaci krizu u Ukrajini doživljavaju kao direktnu pretnju svojoj bezbednosti.
Bugarska je takođe članica NATO i EU, ali je njeno posthladnoratovsko iskustvo mnogo problematičnije nego iskustvo Poljske i može se oceniti kao sve drugo osim uspešno. S obzirom na relativnu blizinu Bliskog istoka, nije iznenađenje da većina Bugara ima veliki strah od turske hegemonije i radikalnog islama – nego od ruske agresije.
Ali prema istraživanju koje je rađeno otprilike u istom periodu kao i u Varšavi, većina Bugara ne vidi rat u Ukrajini kao najveću pretnju, a aneksija Krima je tek neznatno promenila njihov pozitivan stav prema Moskvi.
Ali, evo gde postaje interesantno, upozorava „Njujork tajms”. Uprkos poljskoj zabrinutosti zbog Rusije, većina Poljaka se protivi američkom isporučivanju oružja Ukrajini, a još veći broj se protivi da Ukrajinci putuju bez viza u EU. Suočeni sa izborom između Rusije i Zapada, ogromna većina Bugara bira Zapad, a više od 70 odsto smatra da je politika Brisela prema njihovoj vladi „uravnotežena i odgovorna”.
Postavlja se pitanje zašto su onda proruski Bugari spremni da slede Brisel, a antiruski nastrojeni Poljaci nisu spremni da slede Vašington.
Poljaci imaju razumljivu sumnju u bezbednosne garancije NATO-a i EU, jer je to ukorenjeno u njihovoj burnoj istoriji, ali i njihovom očiglednom strahu od ruske pretnje. Oni su takođe „izgoreli” u svojoj podršci američkom ratu u Iraku. Ali dok Bugari saosećaju sa Rusima, upravo zbog njihovog poznavanja Moskve, oni ne smatraju da je Putinov režim model koji bi trebalo slediti. Ipak Bugari dele mnogo više od ruske ozlojeđenosti Zapadom. Oni nemaju nimalo razumevanja za politiku sankcija: pre dve decenije indirektno su trpeli zbog zapadnih sankcija nametnutih njihovom komšiji – Jugoslaviji, i s pravom sumnjaju da sukob Zapada s Rusijom neće samo pogoditi njihovu ekonomiju nego će podeliti i unutrašnju politiku.
Ali oni takođe znaju da će male nacije na periferiji Starog kontinenta biti najveći gubitnici ako Rusija uspe u svojim naporima da razbije EU. „Možda ne bismo mogli mnogo da zaključimo iz ova dva centralnoevropska društva, ali Poljaci i Bugari dele sličan senzibilitet: da se Zapadu ne može u potpunosti verovati, ali ni da Moskva ne nudi održivu alternativu.
-------------------------------------------------------
Bliži Indijci nego Bugari
Imigrantskoj politici Velike Britanije usmerenoj ka zadržavanju država članica „nove Evrope” u zapadnom krilu nedavno se usprotivio Najdžel Faraž, poslanik u Evropskom parlamentu i lider desničarske stranke koja se zalaže za istupanje Velike Britanije iz EU. Konstatujući da Britanija pozitivno diskriminiše ljude iz Poljske, Rumunije ili Bugarske, bez obzira na to ko su, u odnosu na ljude sa Novog Zelanda, Indije ili Kanade ili ma odakle, Faraž je rekao da je pre za imigrante iz Indije i Australije nego za one iz istočne Evrope. Lider UKIP-a je objasnio da bi više voleo da vidi imigrante iz zemalja kulturološki sličnijih Velikoj Britaniji. „Mislim da ljudi iz Indije i Australije (bivše kolonije Velike Britanije) bolje govore engleski, razumeju običajno pravo i povezaniji su sa ovom zemljom nego drugi koji dolaze iz zemalja koje se nisu u potpunosti oporavile od boravka iza gvozdene zavese”, rekao je Faraž za Bi-Bi-Si.
objavljeno: 12.05.2015.
http://www.politika.rs/rubrike/Svet/Sta-nova-Evropa-misli-o-Rusiji.lt.html
Odložen i izvoz „Fijata“ u Rusiju
Dolazak ruskog ministra energetike Aleksandra Novaka, koji je trebalo da poseti
Beograd početkom ovog meseca, odložen je do daljeg, saznaje “Blic”.
Razlog za odlaganje ove i te kako važne posete za ekonomiju Srbije je, kako
za “Blic” kaže šef srpske diplomatije Ivica Dačić, na ruskoj strani.
- Ruski ministar Aleksandar Novak nije mogao da dođe. On bi trebalo da da novi termin posete - rekao je Dačić.
Još nije utvrđeno da li će se i kako proširiti lista za bescarinski promet između Srbije i Rusije, a ni da li će na listi biti kragujevački “fijat”. To su bile teme za razgovor sa Novakom. O spisku robe za bescarinski promet još nije raspravljao Savet evroazijske ekonomske komisije, tvrdi izvor “Blica”.
Prošlog leta računalo se da će sankcije između EU i Rusije povećati izvoz iz Srbije. Ali, tvrdi ministar trgovine Rasim Ljajić, ukupan izvoz u Rusiju u prvom kvartalu 2015. za 36 odsto je manji.
- Ključni razlog je pad rublje, što je dovelo do pada tražnje na ruskom tržištu. Veća je i konkurentnost proizvođača sa trećih tržišta koji su privukli ruske dobavljače - tvrdi Ljajić.
S druge strane, izvoz jabuka povećan je 72 odsto, malina za 81 odsto, pasulja za 83 odsto, a svinjskog mesa za skoro 300 odsto.
I dalje smo, saznajemo, pod posebnim režimom kontrole kada je u pitanju sam uvoz. Zbog sumnji da izvozimo voće, povrće i meso proizvedeno u EU, a uz falsifikovane papire o navodnom srpskom poreklu, od početka aprila ove godine svaka pošiljka iz Srbije ove robe mora da se najavi ruskim organima.
http://www.blic.rs/Vesti/Ekonomija/557802/Odlozen-i-izvoz-Fijata-u-Rusiju
Ukrajina koristi primirje u Donbasu da ojača odbrambene kapacitete i ponovo
naoruža trupe, rekao je
ukrajinski predsednik Petro Porošenko tokom posete centru za obuku vojnika u regionu Černihiv.
"Ukrajinska pobeda ostvarena je ne samo na liniji fronta, već i među pozadincima koji danonoćno prave oružje za vojsku, praktično u tri smene", rekao je Porošenko.
On je rekao da je Kijev ojačao snage protivtenkovskim raketnim sistemima na nekoliko značajnih lokacija. "Iskoristili smo ovaj period privremene neaktivnosti", rekao je Porošenko, prenosi TASS.
Za to vreme, šef NATO-a Jens Stoltenberg rekao je danas da Rusija nagomilava snaga na granici sa Ukrajinom i da je uputila dodatnu vojnu opremu na istok te zemlje.
"Primetno je vojno nagomilavanje Rusije i duž granica između Rusije i Ukrajine i unutar same istočne Ukrajine sa stabilnim prilivom opreme, tenkova, artiljerije, municije, protivvazdušnih sistema i druge tehnike", rekao je Stoltenberg na konferenciji za novinare, preneo je Rojters.
http://www.blic.rs/Vesti/Svet/558082/Porosenko-Koristimo-primirje-za-naoruzavanje
Slovački premijer Robert Fico odbio je teze da Brisel vrši pritisak na manje članice Evropske unije da
moraju da glasaju o Rusiji kao i velike značajne zemlje, istakavši da su svi u EU za razumnu saradnju sa Rusijom
U intervjuu ruskoj agenciji TASS, tokom posete Moskvi, Fico je odbio tezu o nekakvoj unutrašnjoj disciplini u glasanju koju moraju da poštuju svi i kao primer da to nije uopšte tako naveo Kosovo čiju nezavisnost su priznale mnoge države, prenosi danas slovaccka novinska agencija TASR.
"Nezavisnost Kosova su priznale mnoge članice EU ali mi tvrdimo da je steklo nezavisnost u suprotnosti sa zahtevima medjunarodnog prava", kazao je Fico, Kao drugi primer protiv teze o glasačkoj disciplini u EU naveo je odluku Slovačke da povuče svoje vojnike iz Iraka.
Fico je takodje upozorio da stav Slovačke prema sankcijama koje je EU uvela Rusiji ostaje nepromenjen, odnosno da sankcije ne mogu da budu suština i sadržaj politike već samo njen instrument.
"I dalje traje rasprava o tome da li su sankcije ispunile svoju svrhu ili ne. Ali konačni cilj nam je zajednički - svi smo zainteresovani za razumnu saradnju EU sa Rusijom", rekao je Fico.
Najefikasniji način da se do takve saradnje dodje jeste, prema rečima Fica, primena sporazuma iz Minska o sukobu u Ukrajini što će pozitivno uticati na odnos Brisela prema Moskvi.
Isti recept za poboljšanje odnosa EU i Rusije podržao je danas i češki premijer Bohuslav Sobotka, medjutim, za razliku od češkog predsednika Miloša Zemana, premijer Sobotka skeptičan je da će se sporazum realizovati i sankcije ukinuti do kraja ove godine.
Sobotka je danas za češke medije smirivao optimizam predsednika Zemana sa sastanka sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom 9. maja u Moskvi da bi sankcije mogle da budu ukinute do kraja godine.
"Realno se ne može pretpostaviti da će sporazum iz Minska biti potpuno primenjen pre kraja ove godine", kazao je Sobotka koji je danas na Olšanskom groblju u Pragu odao poštu sovjetskim vojnicima koji su poginuli u Drugom svetskom ratu oslobadajući veći deo Čehoslovačke.
Sobotka je takodje upozorio da EU ima preča posla nego da razmišlja o eventualnom članstvu Rusije za oko 20 godina, što je san i vizija predsednika Zemana.
"Mislim da sada imamo aktuelnije zadatke a to je proširenje EU na zemlje koje su sa njom potpisale sporazum o pridruživanju", rekao je Sobotka.
http://akter.co.rs/25-politika/127215-u-eu-za-razumnu-saradnju-sa-rusijom.html
Rusija će aktivirati vojno-tehničku saradnju sa Kubom, a moguće je i da će obnoviti funckionisanje
radarskog centra u Lurdesu u predgrađu Havane
Rusija će aktivirati vojno-tehničku saradnju sa Kubom, a moguće je i da će obnoviti funckionisanje radarskog centra u Lurdesu u predgrađu Havane, izjavio je zamenik predsednika Odbora za bezbednost Državne dume Dmitrij Gorovstov
„Verujem da ćemo uskoro moći da obnovimo radarsku stanicu u Lurdesu, koju je izgradio Sovjetski Savez. Veoma smo blizu tome“, rekao je Gorovstov za list Izvestija, nakon zvanične posete predsednika Državne dume Sergeja Nariškina Kubi.
On je dodao i da nije bila slučajna prošlogodišnja poseta Kubi ruskog predsednika i ministra odbrane Kubi Vladimira Putina i Sergeja Šojgua.
"U uslovima koji danas vladaju u geopolitičkoj areni, a koji su rezultat američkog pritiska i sankcija koje je SAD uvela Rusiji, saradnja sa Kubom će se razvijati u pravcu obnove odnosa koji datiraju još od 80-ih godina", rekao je Gorovstov, ističući da će vojno-tehnička saradnja dve nastaviti da jača.
Centar u Lurdesu izgradio je bivši Sovjetski Savez 1960. godine i njegova namena bila je praćenje lansiranja američkih raketa, kao elektronsko prisluškivanje. Takođe se koristio za održavanje stabilne veze sa ruskim ambasadama u Latinskoj Americi.
Kuba i Rusija su potpisale 1992. godine sporazum o produženju rada centra na osnovu zakupa tokom 20 godina, za iznos od 200 miliona dolara godišnje, koji su se namirivali isporukama ruskog oružja, rezervnih delova za sovjetsku tehniku, kao i naftom i drvnom građom.
Rusija je 1997. godine modernizovala centar, koji je bio poslednji ruski vojni objekat na Kubi, a 14. decembra 2000. godine Putin ga je posetio. Posle godinu dana, Moskva je donela odluku o zatvaranju centra i za nekoliko meseci oprema je demontirana i odneta.
Praktično istovremeno, zatvorena je i druga sovjetska a potom ruska radarska stanica — Kamran u Vjetnamu.
Kao razlog zatvaranja tih baza navođena je ekonomska nesvrsishodnost i tehnička nesaglasnost sa savremenim zahtevima, navodi ruska državna agencija.
http://www.novosti.rs/vesti/planeta.299.html:547379-Rusija-obnavlja-bazu-na-Kubi
Proruski separatisti i Rusija su povećali svoje vojne kapacitete na istoku Ukrajine što im omogućava da "izvedu nove napade", ocijenio je u ponedjeljak glavni tajnik NATO-a Jens Stoltenberg.
“Primijetili smo posljednjih tjedana i mjeseci da Rusija pruža kontinuiranu podršku separatistima, s teškim oružjem, artiljerijom, sofisticiranim sistemima protuzračne obrane, obukom i vojnim snagama” istaknuo je Stoltenberg.
“Oni su sposobni izvesti nove kratkoročne napade” kazao je glavni tajnik Alijanse na konferenciji za novinare u Bruxellesu.
Pozvao je Rusiju da povuče podršku separatistima kako bi se ispoštovao sporazum iz Minska potpisan u februaru, a koji "predvidja primirje i poštovanje granice".
http://www.slobodnaevropa.org/archive/news/20150511/500/500.html?id=27009971
- Ruski ministar Aleksandar Novak nije mogao da dođe. On bi trebalo da da novi termin posete - rekao je Dačić.
Još nije utvrđeno da li će se i kako proširiti lista za bescarinski promet između Srbije i Rusije, a ni da li će na listi biti kragujevački “fijat”. To su bile teme za razgovor sa Novakom. O spisku robe za bescarinski promet još nije raspravljao Savet evroazijske ekonomske komisije, tvrdi izvor “Blica”.
Prošlog leta računalo se da će sankcije između EU i Rusije povećati izvoz iz Srbije. Ali, tvrdi ministar trgovine Rasim Ljajić, ukupan izvoz u Rusiju u prvom kvartalu 2015. za 36 odsto je manji.
- Ključni razlog je pad rublje, što je dovelo do pada tražnje na ruskom tržištu. Veća je i konkurentnost proizvođača sa trećih tržišta koji su privukli ruske dobavljače - tvrdi Ljajić.
S druge strane, izvoz jabuka povećan je 72 odsto, malina za 81 odsto, pasulja za 83 odsto, a svinjskog mesa za skoro 300 odsto.
I dalje smo, saznajemo, pod posebnim režimom kontrole kada je u pitanju sam uvoz. Zbog sumnji da izvozimo voće, povrće i meso proizvedeno u EU, a uz falsifikovane papire o navodnom srpskom poreklu, od početka aprila ove godine svaka pošiljka iz Srbije ove robe mora da se najavi ruskim organima.
http://www.blic.rs/Vesti/Ekonomija/557802/Odlozen-i-izvoz-Fijata-u-Rusiju
Koristimo primirje za naoružavanje
Ukrajina koristi primirje u Donbasu da ojača odbrambene kapacitete i ponovo
naoruža trupe, rekao je ukrajinski predsednik Petro Porošenko tokom posete centru za obuku vojnika u regionu Černihiv.
"Ukrajinska pobeda ostvarena je ne samo na liniji fronta, već i među pozadincima koji danonoćno prave oružje za vojsku, praktično u tri smene", rekao je Porošenko.
On je rekao da je Kijev ojačao snage protivtenkovskim raketnim sistemima na nekoliko značajnih lokacija. "Iskoristili smo ovaj period privremene neaktivnosti", rekao je Porošenko, prenosi TASS.
Za to vreme, šef NATO-a Jens Stoltenberg rekao je danas da Rusija nagomilava snaga na granici sa Ukrajinom i da je uputila dodatnu vojnu opremu na istok te zemlje.
"Primetno je vojno nagomilavanje Rusije i duž granica između Rusije i Ukrajine i unutar same istočne Ukrajine sa stabilnim prilivom opreme, tenkova, artiljerije, municije, protivvazdušnih sistema i druge tehnike", rekao je Stoltenberg na konferenciji za novinare, preneo je Rojters.
http://www.blic.rs/Vesti/Svet/558082/Porosenko-Koristimo-primirje-za-naoruzavanje
U EU za razumnu saradnju sa Rusijom
Slovački premijer Robert Fico odbio je teze da Brisel vrši pritisak na manje članice Evropske unije da moraju da glasaju o Rusiji kao i velike značajne zemlje, istakavši da su svi u EU za razumnu saradnju sa Rusijom
U intervjuu ruskoj agenciji TASS, tokom posete Moskvi, Fico je odbio tezu o nekakvoj unutrašnjoj disciplini u glasanju koju moraju da poštuju svi i kao primer da to nije uopšte tako naveo Kosovo čiju nezavisnost su priznale mnoge države, prenosi danas slovaccka novinska agencija TASR.
"Nezavisnost Kosova su priznale mnoge članice EU ali mi tvrdimo da je steklo nezavisnost u suprotnosti sa zahtevima medjunarodnog prava", kazao je Fico, Kao drugi primer protiv teze o glasačkoj disciplini u EU naveo je odluku Slovačke da povuče svoje vojnike iz Iraka.
Fico je takodje upozorio da stav Slovačke prema sankcijama koje je EU uvela Rusiji ostaje nepromenjen, odnosno da sankcije ne mogu da budu suština i sadržaj politike već samo njen instrument.
"I dalje traje rasprava o tome da li su sankcije ispunile svoju svrhu ili ne. Ali konačni cilj nam je zajednički - svi smo zainteresovani za razumnu saradnju EU sa Rusijom", rekao je Fico.
Najefikasniji način da se do takve saradnje dodje jeste, prema rečima Fica, primena sporazuma iz Minska o sukobu u Ukrajini što će pozitivno uticati na odnos Brisela prema Moskvi.
Isti recept za poboljšanje odnosa EU i Rusije podržao je danas i češki premijer Bohuslav Sobotka, medjutim, za razliku od češkog predsednika Miloša Zemana, premijer Sobotka skeptičan je da će se sporazum realizovati i sankcije ukinuti do kraja ove godine.
Sobotka je danas za češke medije smirivao optimizam predsednika Zemana sa sastanka sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom 9. maja u Moskvi da bi sankcije mogle da budu ukinute do kraja godine.
"Realno se ne može pretpostaviti da će sporazum iz Minska biti potpuno primenjen pre kraja ove godine", kazao je Sobotka koji je danas na Olšanskom groblju u Pragu odao poštu sovjetskim vojnicima koji su poginuli u Drugom svetskom ratu oslobadajući veći deo Čehoslovačke.
Sobotka je takodje upozorio da EU ima preča posla nego da razmišlja o eventualnom članstvu Rusije za oko 20 godina, što je san i vizija predsednika Zemana.
"Mislim da sada imamo aktuelnije zadatke a to je proširenje EU na zemlje koje su sa njom potpisale sporazum o pridruživanju", rekao je Sobotka.
http://akter.co.rs/25-politika/127215-u-eu-za-razumnu-saradnju-sa-rusijom.html
Rusija obnavlja bazu na Kubi?
Rusija će aktivirati vojno-tehničku saradnju sa Kubom, a moguće je i da će obnoviti funckionisanje radarskog centra u Lurdesu u predgrađu Havane
Rusija će aktivirati vojno-tehničku saradnju sa Kubom, a moguće je i da će obnoviti funckionisanje radarskog centra u Lurdesu u predgrađu Havane, izjavio je zamenik predsednika Odbora za bezbednost Državne dume Dmitrij Gorovstov
„Verujem da ćemo uskoro moći da obnovimo radarsku stanicu u Lurdesu, koju je izgradio Sovjetski Savez. Veoma smo blizu tome“, rekao je Gorovstov za list Izvestija, nakon zvanične posete predsednika Državne dume Sergeja Nariškina Kubi.
On je dodao i da nije bila slučajna prošlogodišnja poseta Kubi ruskog predsednika i ministra odbrane Kubi Vladimira Putina i Sergeja Šojgua.
"U uslovima koji danas vladaju u geopolitičkoj areni, a koji su rezultat američkog pritiska i sankcija koje je SAD uvela Rusiji, saradnja sa Kubom će se razvijati u pravcu obnove odnosa koji datiraju još od 80-ih godina", rekao je Gorovstov, ističući da će vojno-tehnička saradnja dve nastaviti da jača.
Centar u Lurdesu izgradio je bivši Sovjetski Savez 1960. godine i njegova namena bila je praćenje lansiranja američkih raketa, kao elektronsko prisluškivanje. Takođe se koristio za održavanje stabilne veze sa ruskim ambasadama u Latinskoj Americi.
Kuba i Rusija su potpisale 1992. godine sporazum o produženju rada centra na osnovu zakupa tokom 20 godina, za iznos od 200 miliona dolara godišnje, koji su se namirivali isporukama ruskog oružja, rezervnih delova za sovjetsku tehniku, kao i naftom i drvnom građom.
Rusija je 1997. godine modernizovala centar, koji je bio poslednji ruski vojni objekat na Kubi, a 14. decembra 2000. godine Putin ga je posetio. Posle godinu dana, Moskva je donela odluku o zatvaranju centra i za nekoliko meseci oprema je demontirana i odneta.
Praktično istovremeno, zatvorena je i druga sovjetska a potom ruska radarska stanica — Kamran u Vjetnamu.
Kao razlog zatvaranja tih baza navođena je ekonomska nesvrsishodnost i tehnička nesaglasnost sa savremenim zahtevima, navodi ruska državna agencija.
http://www.novosti.rs/vesti/planeta.299.html:547379-Rusija-obnavlja-bazu-na-Kubi
Stoltenberg: Rusija i dalje pruža podršku separatistima
Proruski separatisti i Rusija su povećali svoje vojne kapacitete na istoku Ukrajine što im omogućava da "izvedu nove napade", ocijenio je u ponedjeljak glavni tajnik NATO-a Jens Stoltenberg.
“Primijetili smo posljednjih tjedana i mjeseci da Rusija pruža kontinuiranu podršku separatistima, s teškim oružjem, artiljerijom, sofisticiranim sistemima protuzračne obrane, obukom i vojnim snagama” istaknuo je Stoltenberg.
“Oni su sposobni izvesti nove kratkoročne napade” kazao je glavni tajnik Alijanse na konferenciji za novinare u Bruxellesu.
Pozvao je Rusiju da povuče podršku separatistima kako bi se ispoštovao sporazum iz Minska potpisan u februaru, a koji "predvidja primirje i poštovanje granice".
http://www.slobodnaevropa.org/archive/news/20150511/500/500.html?id=27009971
Нема коментара:
Постави коментар