Vladimir Putin već je 15 godina na vlasti u Rusiji. Ima konstantno veliku podršku građana, ali opozicija smatra da je to rezultat kontrole medija i apsolutističkog vladanja.
Gdje je danas ruska opozicija u Moskvi je provjerio Al Jazeerin reporter, Stefan Goranović.
Na nekoliko stotina metara od centra ruske moći i dalje se polaže cvijeće u spomen na, u februaru ubijenog, ruskog opozicionara - Borisa Njemcova.
"Uspomena na njega nije iščezla, ali u našoj zemlji njega nisu puštali na TV-u ili radiju. Ljudi su o njemu više znali u negativnom svjetlu, znali su samo dio istine. A, on je bio borac, bio je čovjek", kazala je Nadezda Mitjuskina iz pokret Solidarnost.
Trn u oku
Ubistvo Njemcova donekle je ujedinilo inače razjedinjenu rusku opoziciju.
Ali predstavnici opozicije ne žele da direktno optuže vlast za ubistvo.
Ipak, smatraju da im je visoki funkcioner iz doba Jeljcina bio trn u oku.
Navodno, zbog ovog izvještaja na kojem je radio.
Dokument, objavljen posthumno, navodno dokazuje da je za sukob sa Ukrajinom odgovoran Putin i ostatak ruske vlasti.
"Rat s Ukrajinom je neobjavljeni, podli, cinični rat koji je zločin protiv ruskog naroda. Plaćamo ga životima građana, krizom i političkom izolacijom. Ne postoji narod koji nam je bliži od Ukrajinaca, tu nema spora. Ukrajinci su naša braća, a Putin će ući u historiju kao predsjednik koji je od Rusa i Ukrajinaca napravio neprijatelje", rekao je ruski opozicioni aktivista, Ilja Jashin.
Radio Eho Moskve se često smatra jednim od rijetkih mjesta gdje ruska opozicija ima puno pravo glasa.
Ugostili su svjetske lidere i predsjednike malih zemalja na Balkanu.
Jedan od urednika nam kaže da Putin nije bio gost od momenta kada je postao šef države i objašnjava zašto je on toliko popularan.
"To je veoma zgodan pakt između Putina i naroda Rusije. Taj pakt podrazumijeva stajalište ruske vlasti da ljudi mogu da rade šta hoće, mogu da čitaju i gledaju šta žele. Možete da zarađujete, pa i da kradete, ali ipak ne možete da donosite odluke", istakao je Sergej Buntman.
Zamjena za Putina
Bez sumnje, lik predsjednika Ruske Federacije dominira javnim životom.
Dva puta predsjednik, jednom premijer, pa opet predsjednik.
Novi predsjednički izbori dolaze za tri godine i tada će i četvrti put moći da se kandiduje za predsjednika. Međutim, ne zna se hoće li.
Ako ne, ne zna se ko bi mogao da ga zamijeni.
"Za poslednjih 15 godina, koliko je Vladimir Putin neprekidno na vlasti, postao je pravi državni brend koji se dobro prodaje. To nije ni čudno, s obzirom na to da jedno istraživanje iz aprila pokazuje da uživa podršku više od 85 procenata građana ove zemlje. Mnogi bi rekli da u takvom odnosu snaga, opozicija još dugo neće imati šansu", izvijestio je Al Jazeerin reporter, Stefan Goranović.
Izvor: Al Jazeera
http://balkans.aljazeera.net/vijesti/gdje-je-danas-ruska-opozicija
PUTIN REKAO NJET: Moskva zabranila gej paradu!
Gradske vlasti Moskve nisu dale nikakvo objašnjenje za zabranu gej parade, ali takva odluka ne predstavlja iznenađenje za organizatore, budući da je njihov zahtev za održavanje parade odbijen svake godine od 2006, kad je prvi put predat
Moskovske gradske vlasti danas su saopštile da neće dozvoliti održavanje gej parade u ruskoj prestonici, koju su aktivisti planirali da održe krajem maja, objavili su ruski mediji.
Mislili ste da su hokejaši grubi i vole da se biju? Ne, oni zapravo podržavaju gej paradu.
– Upozorili smo organizatore da šetnja neće biti dopuštena i obavestili ih o rizicima ukoliko se ogluše o tu zabranu – izjavio je portparol gradonačelnika Moskve Aleksej Majorov za agenciju RIA Novosti.
Gradske vlasti Moskve nisu dale nikakvo objašnjenje za zabranu gej parade, ali takva odluka ne predstavlja iznenađenje za organizatore, budući da je njihov zahtev za održavanje parade odbijen svake godine od 2006, kad je prvi put predat.
Svaki put kad su gej aktivisti pokušali da održe neki javni skup, moskovska policija bi ih brzo rasterala.
Organizatori su ove godine prijavili održavanje dva okupljanja i gej parade 30. maja, a očekivali su da će se na svakom od tih događaja okupiti stotinjak ljudi.
Protesti homoseksualaca su u Rusiji retki, a ruski predsednik Vladimir Putin je 2013. godine potpisao zakon kojim se zabranjuje iznošenje “gej propagande” pred maloletnicima.
(Telegraf.rs / Tanjug)
http://www.telegraf.rs/vesti/1578037-putin-rekao-njet-moskva-zabranila-gej-paradu
Ukrajina u dolini suza
U vreme okupljanja lidera Evropske unije sa predstavnicima šest zemalja "Istočnog partnerstva EU" u Rigi, mnogi se prisećaju dramatičnog sastanka u Viljnusu novembra 2013. Upravo tamo je tadašnji predsednik Ukrajine Viktor Janukovič, pod ogromnim pritiskom Rusije, odbio da potpiše Sporazum o pridruživanju sa EU, o kojem je pregovarano od 2007. do 2012.
Naravno, kada se Janukovič vratio kući, sačekale su ga hiljade demonstranata na kijevskom Majdanu (Trg nezavisnosti). Rešeni da ga nateraju da poštuje obećanje koje je dao - da će potpisati sporazum sa EU i da Ukrajinu neće uvesti u carinsku uniju sa Rusijom - demonstranti su mobilisali zemlju. Pošto uz pomoć svojih snaga bezbednosti nije uspeo da ih slomi, Janukovič je, jednostavno, pobegao. Ponašanje Rusije prema Ukrajini posle toga je Istočno partnerstvo učinilo važnijim nego ikad.
Istočno partnerstvo pokrenuto je 2009. na inicijativu Poljske i Švedske čiji sam ministar spoljnih poslova tada bio. Cilj je bio odgovoriti na želje Jermenije, Azerbejdžana, Belorusije, Gruzije, Moldavije i Ukrajine za nekim od instrumenata koji su pomogli preobražaj srednjoevropskih i baltičkih zemalja u demokratije - i sada članice EU - kakve su danas.
U Istočnom partnerstvu je, takođe, pronađen način da se uravnoteži pristup EU koji bi se mogao nazvati "Prvo Rusija". Ogromni resursi uloženi su u odnose sa Rusijom, ali je vrlo malo otišlo kao pomoć zemljama u susedstvu sa kojim se graniče i EU i Rusija, uključujući najvažnijeg među ovim komšijama - Ukrajinu.
Do 2013. se činilo da Kremlj nimalo nije brinuo zbog Istočnog partnerstva. Ono se nikada nije našlo na dnevnom redu brojnih bilateralnih sastanaka na visokom nivou, niti na bilo kom sastanku na kojem sam učestvovao. Kremlj ga je verovatno smatrao nevažnim.
To se promenilo kada je Vladimir Putin ponovo postao predsednik 2012. Njegov glavni geopolitički projekat postalo je stvaranje Evroazijske unije, za koju je znao da neće uspeti ako ne prisili Ukrajinu da napusti svoj put ka EU i padne mu u zagrljaj.
Dok se vizija EU o "široj Evropi" zasniva na mekoj moći, ekonomskoj integraciji i dugoročnoj izgradnji institucija, Putinova politika "šire Rusije" uporište ima u zastrašivanju i nasilju. EU je vođena dugoročnom geoekonomijom, dok Kremlj igra na kartu kratkoročne grube geopolitike.
Zato su, brzo pošto je Janukovič odlučio da pobegne u Rusiju, Putinovi "mali zeleni ljudi" počeli da se pojavljuju na Krimu, dok su ruske protivvazdušne rakete "buk" i bataljon kopnene vojske raspoređeni u istočnom ukrajinskom regionu Donbas nedugo zatim. Anektirajući Krim i raspirujući separatističko nasilje u Donbasu, očigledan cilj Kremlja bio je da destabilizuje Ukrajinu kako bi je stavio pod rusku ruku. Zapravo, sama ideja o nezavisnoj ukrajinskoj državi otvoreno je osporena od ruskih lidera, uključujući Putina.
U Rigi, lideri EU će ponovo potvrditi takozvane široke i sveobuhvatne aranžmane o slobodnoj trgovini koji su zaključeni sa Ukrajinom, Moldavijom i Gruzijom. Najvažniji signal biće obećanje EU da će ovi aranžmani stupiti na snagu. Uprkos ogromnoj propagandi, jakim ekonomskim pritiscima i otvorenoj vojnoj agresiji, EU može i mora ostati na kursu Istočnog partnerstva i svojih ponuda susedima.
Jasno, niko u Evropi ne treba da potceni izazove koji dolaze. Kada sam otišao sa sastanka u Viljnusu 2013, svakako sam video crne oblake kako se skupljaju, ali nisam znao da je Putin spreman da oslobodi toliku količinu agresije i haosa. Mi u Evropi sada imamo sve razloge da se pripremimo za dugoročne napore neophodne da se pomogne našim susedima na putu koji su odabrali.
Ali to će zahtevati veću političku i ekonomsku posvećenost Evrope od one koju smo dosad videli. Ukrajinom je loše vladano decenijama, pa sad mora da prođe kroz dolinu reformskih suza pre nego što počne da žanje dobrobit udruživanja i integracije sa EU.
Nažalost, daleko je lakše Rusiji da podgreva kratkoročni haos nego Evropi da pomogne izgradnju dugoročne stabilnosti. Ali dozvoliti Kremlju i njegovim satelitima da uspeju ne bi potkopalo samo zemlje Istočnog partnerstva već bi i ugrozilo mir u samoj Evropi.
Najzad, apetit raste dok jedete, što je vrlo primenljivo na strategiju Kremlja o "široj Rusiji". U nekom trenutku, rizik otvorene konfrontacije između NATO-a i Rusije može da poraste. Čak bi i Kina, dok se postavlja kao prijatelj i zaštitnik Rusije, trebalo da razmotri posledice takvog rizika po sebe.
Takav sukob mora biti sprečen. Potvrđujući sporazume o Istočnom partnerstvu, lideri EU će pokazati da nisu spremni da prećutno prihvate novu podelu kontinenta nalik onoj iz Jalte, što bi ove države lišilo prava da izaberu svoju sudbinu.
Sastanak u Rigi verovatno neće biti završen senzacionalnim inicijativama. Ali to nije ni potrebno. Pored svega viđenog od 2013. - od grubog dezinformisanja do tenkova i vojnika upravljenih prema Istočnom partnerstvu - samo ostajanje na kursu je dovoljno moćan znak uspeha. I, u interesu dugoročne stabilnosti širom Evrope, to treba da bude pozdravljeno - čak i u Putinovoj nacionalizmom ophrvanoj Rusiji.
Autor je bivši premijer i ministar spoljnih poslova Švedske
Copyright: Project Syndicate, 2015.
http://www.danas.rs/danasrs/svet/globus/ukrajina_u_dolini_suza.12.html?news_id=302077
MERKEL: Samit nije protiv Rusije
Riga - Samit predstavnika EU i šest bivših sovjetskih država u Letoniji potpao je pod senku konflikta u "Partnerstvo nije upereno ni protiv koga, pa ni protiv Rusije", dodala je Merkelova. Ipak ukazala je da Moskva još ne može ponovo da se priključi Grupi 7 vodećih industrijskih zemalja, koje će se sastati u južnoj Nemačkoj narednog meseca, preneo je Bi-Bi-Si.
Imajući u vidu da Rusija vrši pritisak na bivše sovjetske republike da se priključe Evroazijskoj uniji, komentariše britanski javni servis, sporazum između EU i Ukrajine logično je naljutio Moskvu.
Ukrajinska kriza je izbila nakon poslednjeg samita Istočnog partnerstva u Litvaniji novembra 2013. Tadašnji ukrajinski predsednik Viktor Janukovič odbio je da potpiše sporazum o pridruživanju. Prozapadna vlada, formirana nakon izbora februara 2014, potpisala je sporazum, ali je vrlo važan deo sporazuma o slobodnoj trgovini suspendovan sve do januara 2016. Trgovinski sporazum sa EU ima za cilj da ohrabri bivše sovjetske države da usvoje standarde EU ne samo u trgovini, već i u domenu ljudskih prava i uprave. Nemačka kancelarka je istakla da se sporazumi prilagođavaju situaciji u svakoj partnerskoj državi. Stoga će Unija poštovati želje Jermenije, Azerbejdžana i Belorusije da održe bliže veze sa Rusijom.
"Nije pitanje ili ili - partnerstvo ili ne. Spremni smo da razgovaramo o svim bojaznima u vezi sa ekonomskim pridruživanjem sa Ukrajinom", kazala je Merkelova. Naglasila je da svaki partner ima suvereno pravo da odluči ukoliko želi da uspostavi bliže veze - i niko nema pravo da blokira taj put.
Ukrajina želi garancije za članstvo
Kijev - Šef ukrajinske diplomatije Pavlo Klimkin izjavio je da njegova zemlja želi da na samitu dobije uveravanja od Unije da je pogodan kandidat za članstvo u EU te da će se Ukrajinci izboriti za bezvizni režim do 2016. "Želimo konkretna uveravanja iz Rige da je Ukrajina pogodna za budućeg člana Unije, te da ima šansu da postane kandidat za pristupanje", kaže Klimkin, prenosi Rojters.
http://www.danas.rs/danasrs/svet/globus/merkel_samit_nije_protiv_rusije.12.html?news_id=302079
Nema dokaza za rusko atomsko oružje
NATO nema direktan dokaz da je Rusija rasporedila dodatno nuklearno oružje, izjavio je komandant snaga "Moramo biti vrlo jasni -nemamo direktan dokaz o bilo kakvom rapsoređivanju ruskog nuklearnog oružja", rekao je on, prenela je ruska televizija na engleskom "Raša tudej".
"Mi ne treba da prilagođavamo naš položaj. Mi, pre svega, imamo sigurne, bezbedne i vrlo osposobljene kapacitete da odgovorimo na nuklearni napad i naš zadatak je da tako i ostane", dodao je Bridlav.
Ukrajina je optužila Rusiju da jača nuklearne kapacitete na Krimu.
Sekretar ukrajinskog Nacionalnog saveta za bezbednost i odbranu Aleksandar Turčinov je za Ukrinform izjavio da Rusija preduzima korake u pravcu premeštanja nuklearnog oružja na to crnomorsko poluostrvo.
Ali Bridlav nije odbacio apsolutno sve optužbe.
"Mi nismo videli nikakve direktne promene, ali to ne znači da se one možda nisu dogodile. Nemojte zaboraviti da su mnogi sistemi koje Rusi koriste za nuklearno oružje sistemi sa dvostrukom upotrebom. Oni mogu biti ili konvencionalni ili nuklearni, a neki od tih sistema su raspoređeni", kazao je general Bridlav.
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov je takve otpužbe nazvao neosnovanim.
"Ova izjava, kao i mnoge druge... zasnovana je na neosnovanim optužbama protiv Rusije i mi smo to mnogo puta ukazivali", izjavio je Peskov.
Izaslanik Kremlja na Krimu Oleg Belavenjcev je rekao da nema svrhe da Rusija premešta nuklearni arsenal na Krim.
"Nema potrebe za raspoređivanjem nuklearnog oružja na Krim... Mi imamo dovoljno oružja da dopremo do neprijatelja gde god da se nalazi", kazao je on, dodajući da će Krim biti "zona bez nuklearnog oružja".
http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2015&mm=05&dd=22&nav_category=78&nav_id=994875
VIDIMO VAS! Pogledajte kako su švedski avioni presreli ruske bombardere
Švedski borbeni avioni presreli su danas dva ruska bombardera u međunarodnom
vazdušnom prostoru iznad Baltičkog mora, nedaleko od granice skandinavske zemlje, saopštila je danas Vojska Švedske.
Švedska, koja nije članica NATO, saopštila je da su njene letelice presrele dva aviona tipa "Tu-22M" koji su se kretali u pravcu švedskog ostrva Olanda, južno od Stokholma.
"Oni su gore identifikovali ove avione i poručili im da ih vide", izjavio je švedski vojni portparol Jesper Tengrot.
Rusija kritikuje jačanje veza između Švedske i Alijanse. NATO je početkom maja izvršio jednu od najvećih protivpodmorničkih vežbi u Severnom moru i prvi put pozvao Švedsku da učestvuje u ovom manevrima.
http://www.blic.rs/Vesti/Svet/561051/VIDIMO-VAS-Pogledajte-kako-su-svedski-avioni-presreli-ruske-bombardere
EU nudi zemljama istočne Evrope da se kroz partnerstvo odupru ruskom
"maltretiranju"
Evropska unija ponudila je danas partnerstvo
postkomunističkim zemljama istočne Evrope kao način da se odupru ruskoj taktici
"maltretiranja" i izgrade "svetliju budućnost" svojim građanima.
Predsednik Evropskog saveta Donald Tusk je na otvaranju dvodnevnog samita u
Rigi upozorio Ukrajinu, Gruziju, Moldaviju, Azerbejdžan, Jermeniju i Belorusiju
da imaju "malo koristi" od vraćanje pod patronat Rusije, umesto produbljivanja
svog partnerstva sa Zapadom. "Istočno partnerstvo nije izbor za mis između Rusije i EU, ali da budem iskren, lepota se ne računa. Da je Rusija malo mekša, šarmantnija, atraktivnija, možda ne bi morala da nadoknadi svoje nedostatke destruktivnim, agresivnim i taktikom nasilja protiv svojih suseda", primetio je Tusk.
Nemačka kancelarka Angela Merkel podržala je Tuskove kritike na račun Moskve, rekavši da EU čini "kristalno jasnu razliku" od Rusije i navela da Unija prihvata drugačiji oblik saradnje sa ovim narodima.
AP navodi da će lideri EU na samitu u Rigu potražiti nove načine da osnaže veze sa šest postkomunističkih zemalja istočne Evrope, godinu i po dana pošto je prethodni samit Istočnog partnerstva završen sudbonosnim zastojom sa Ukrajinom, kada se bivši ukrajinski predsednik Viktor Janukovič povukao i odustao od potpisivanja sporazuma o pridruživanju Ukrajine i EU i opredelio za bliže veze sa Moskvom.
Uoči samita u Rigi, EU je obećala subvencije od 200 miliona evra u narednih 10 godina, promociju malih i srednjih preduzeća u Gruziji, Moldaviji i Ukrajini i da očekuju da će te subvencije odblokirati investicije od dve milijarde evra kompanija u tim zemljama.
Istovremeno je Merkelova obeshrabrila nade nekih da će samit otvoriti put za njihovo članstvo u EU, rekavši da Istočno partnerstvo nije sredstvo za politiku proširenja EU.
http://www.blic.rs/Vesti/Svet/561128/EU-nudi-zemljama-istocne-Evrope-da-se-kroz-partnerstvo-odupru-ruskom-maltretiranju
Novi napad na ambasadu Rusije u Damasku, jedan mrtav
Jedna osoba je danas poginula, a tri su ranjene kada su minobacačke granate pale u blizini ruske ambasade Rusije u Damasku
DAMASK - Jedna osoba je danas poginula, a tri su ranjene kada su minobacačke granate pale u blizini ruske ambasade Rusije u Damasku, javila je "Rusija danas".
Kako se navodi, sve žrtve su Sirijci, a poginuo je pripadnik obezbeđenja ambasade.
Sirijska novinska agencija Sana je, pozivajući se na policijske izvore, navela da je granatirana oblast u Damasku gde se nalazi ambasada.
Dodaje se i da su sve žrtve civili.
Ovo je drugi put ove nedelje da su minobacačke granate pale u blizini sedišta ruske ambasade u sirijskoj prestonici.
Prethodni put se to dogodilo u utorak, ali tada nije bilo žrtava. Jedna granata je pogodila zgradu, a druga je pala u blizin glavnog ulaza ambasade.
Sirijske vlasti su posle prvog napada odmah reagovale, obećavši da će preduzeti neophodne mere kako bi se osigurala bezbednost u ambasadi.
Ruska ambasada u Damasku je napadnuta i u januaru, kada je granata upala kroz krov zgrade.
Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija osudio je pre dva dana napad na ambasadu Rusije u Damasku kao teroristički čin, zatraživši da odgovorni za njega krivično odgovaraju.
http://www.novosti.rs/vesti/planeta.299.html:549192-Novi-napad-na-ambasadu-Rusije-u-Damasku-jedan-mrtav
Maršalov fond o energetskom ratu Rusije i EU
vropska komisija (EK) pokrenula je ovog proleća projekat energetske unije EU kako bi povezala svih 28 "Evropa počinje da igra grubo sa Rusijom u oblasti energetike i Kremlj uzvraća udarac. Godinama EU bila je veoma zavisna od ruskog prirodnog gasa i nije bila u stanju da utiče na svog isporučioca, jer je najveći svetski uvoznik energije", navodi se u analizi.
Kao primer navedene su tri baltičke države koje su bile energetski povezane samo između sebe i sa Rusijom, a da od nedavno Litvanija kupuje norveški prirodni gas koji može da deli sa Estonijom i Letonijom, kao i da će Litvanija uz pomoć EU biti povezana sa električnom mrežom u Poljskoj i Švedskoj.
Litvanija je, takođe, zatražila od EK da pokrene istragu protiv ruskog Gasproma tvrdeći da ne treba da plaća skuplje za gas od nekih država EU koje se nalaze dalje od izvora snabdevanja.
EK se složila sa tim i prošlog meseca optužila Gasprom da ometa konkurenciju u osam država članica EU u istočnoj i centralnoj Evropi, što bi navodno moglo da rezultira kažnjavanjem ruske kompanije sa 10 milijardi dolara.
Ruski vojni brodovi, kako se tvrdi, jurili su i ometali brodove koji su postavljali električne kablove u Baltičkom moru u litvanskoj ekonomskoj zoni, a ove akcije ocenjene su kao vojna pretnja energetskom sektoru Evrope, što može da dovede do eskalacije sukoba.
Maršalov fond istakao je da se i drugi oblici političkog uplitanja Rusije mogu povećati, kao što je manevrisanje sa ugroženim članicama EU,konkretno Grčkom, ometajući plan dovođenja gasa u Evropu iz Azerbejdžana.
EU i SAD mogu da očekuju nastavak političkog, vojnog i ekonomskog manevrisanja Moskve u energetskim pitanjima, navodi se u analizi i ističe da sa agresivnom evropskom energetskom politikom raste i mogućnost od ruskih vojnih i sajber napada na energetsku infrastrukturu.
U zaključku stoji da ukoliko Rusija vidi energetske odnose kao svoj strateški prioritet, onda bi bilo mudro da isto učine i NATO, EU i G7.
http://www.kamatica.com/vest/marsalov-fond-o-energetskom-ratu-rusije-i-eu/21946
Kirgistan u Evroazijskoj uniji
Kirgistan je danas ratifikovao sporazum o priključenju Evroazijskoj ekonomskoj uniji, čije su članice Rusija, Kazahstan, Jermenija i Belorusija
Predsednik Kirgistana Almazbek Atambajev je potpisao zakon koji treba da potvrde parlamenti članica Evroazijske unije, javlja AP.
Cilj te zajednice je da stvori jedinstveno tržište za slobodan promet robe i usluga, na teritoriji sa više od 180 miliona stanovnika.
http://akter.co.rs/26-ekonomija/128317-kirgistan-u-evroazijskoj-uniji.html
NATO da označi Rusiju za trajnu pretnju
NATO ne može da bude sputan u aktivnostima koje se tiču bezbednosti članica. Mislim da je oprez nekih evropskih saveznika tu preteran", kazao je Tomaš Šemonjak
Poljski vicepremijer i ministar odbrane Tomaš Šemonjak izjavio je tokom posete SAD da je Poljska za naredni samit NATO u Varšavi 2016. godine pripremila novu inicijativu, tražeći da NATO označi pogoršanje bezbednosti na istočnom krilu saveza prema Rusiji kao trajnu pretnju i da saveznici u skladu s tim povećaju svoju sposobnost "konvencionalnog zastrašivanja" i u pravcu istoka.
"NATO ne može da bude sputan u aktivnostima koje se tiču bezbednosti članica. Mislim da je oprez nekih evropskih saveznika tu preteran", kazao je noćas Šemonjak na predavanju u Centru za strateške i međunarodne studije (CSIS) u Vašingtonu.
Poljski ministar odbrane je u debati nakon predavanja odbio upozorenje da bi takva inicijativa Poljske, koju energično podržavaju baltičke republike - da NATO proširi i ojača baze u postkomunističkim članicama na istoku mogla da predstavljanja kršenje obećanja datog Rusiji 1997. godine da u novim članicama NATO, bivšim sovjetskim satelitima, neće biti razmeštene veće snage zapadnih saveznika.
"Rusija je prva prekršila dogovor sa NATO", kazao je Šemonjak i dodao da se Varšavska inicijativa koja će biti predstavljena na samitu NATO iduće godine, zalaže za jačanje svih snaga, a ne samo snaga za hitne intervencije.
"Želimo da samit u Varšavi pokrene novu etapu strateške adaptacije NATO. Neophodna je izmena profila strukture NATO koja će omogućiti Alijansi da reaguje ne samo na nivou brigade (3.000 do 6.000 vojnika), već i divizije (5.000 do 15.000 vojnika) i korpusa (15.000 do 45.000). Nužno je jačanje sposobnosti konvencionalnog zastrašivanja", kazao je Šemonjak, javlja poljska novinska agencija PAP.
"Treba priznati da pogoršanje bezbednosti, posebno na istočnom krilu NATO, ima trajni karakter i nužne su dalje promene kako bi se NATO bolje pripremio za takve situacije", rekao je Šemonjak.
Prošle sedmice Litvanija, Letonija i Estonija zatražile su zbog pretnje da se sukob iz Ukrajine prelije na njihovu teritoriju, da NATO kod njih razmesti jednu brigadu, a šef poljskog Biroa za nacionalnu bezbednost, general Stanjislav Kožej najavio je da će Poljska na samitu u Varšavi 2016. godine zahtevati izgradnju novih baza sa teškim naoružanjem za prihvatanje snaga NATO na svojoj teritoriji.
"Teze iz dokumenta za samit ne moraju da budu konačne. Mogu da se promene ako Rusija, recimo, ispuni obaveze iz sporazuma iz Minska. Ali to mi se čini malo verovatnim", kazao je Kožej.
Poljski ministar odbrane Šemonjak je u Vašingtonu odbio kao apstraktne ideje za koje će se dugo čekati da poprime konkretnije realnije konture predloge o formiranju snaga Evropske unije.
"Iskreno rečeno, ne znam da li to možda ne bi bilo nepotrebno dupliranje onoga što već ima NATO. Upravo NATO je ključ za evropsku bezbednosti", kazao je Šemonjak.
http://akter.co.rs/29-bezbednost/128139-nato-da-ozna-i-rusiju-za-trajnu-pretnju.html
Нема коментара:
Постави коментар